MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Datum publikacije: 04.08.2002.

Vartolomejska noc… To crveno nebo od pozara koji bukte na sve strane…To su jecaji ljudi, koji su izgubili porodice i domove…To je plac zbog osakacenih, izmucenih i nepogrebenih...

Mnogi se, sa skolskih kurseva istorije,secaju Vartolomejske noci u Francuskoj 1572-e godine, ali malo ko zna, da se pocetkom naseg veka, na drugom kraju sveta, u Kini, desio dogadjaj, koji se moze nazvati drugom Vartolomejskom noci…

O istoriji hricanske Kine znamo vrlo malo. Istina, vecina ce shvatiti, da Pravoslavlje odavno postoji u Kini, kao i pravoslavna literatura i kineski pravoslavni svestenici. Pored toga, u Kini se slave vise od 200 (!) njihovih pravoslavnih Svetitelja. I postoje u kineskoj istoriji svetle, herojske stranice. O njima takodje nista ne znamo. A trebalo bi da znamo…

Pocetkom XX veka u Kini je podignut antiinostran, a u sustini, antihriscanski ustanak ihetuanaca (1), koji je po nepravilnom engleskom prevodu poznatiji kao “bokserski ustanak”. U noc 11-og jula (tog dana Crkva praznuje Apostole Vartolomeja i Varnavu) na ulicama Pekinga su poceli da se pojavljuju ljudi sa crvenim povezima na rukama. To su bili “bokseri”. Po narodnom verovanju, koje u Kini svi dele, pocevsi od gospodara (2) i velikih knezova, a zavrsno sa obicnim ljudima, ihetuance je bilo nemoguce pobediti u macevanju i dvoboju. Kruzile su se glasine, da oni nisu imali potrebe da koriste vatru kako bi zapalili kucu: dovoljno je bilo samo da se pokaze jedna od kuca, i ona bi vec bila u plamenu. Cini se, da su zbog svojih sposobnosti za egzaltaciju, dobijali ogromnu snagu.

Oni su hriscane nazivali “prekomorskim djavolima”, trazeci od verujucih da se u potpunosti odreknu Hrista i poklone neznabozackim bozanstvima (duhovima). Zbog toga su im (nezn.bozanstvima) izgradjivali kumirne (3), u kojima su sve obavezivali da vrse pagansko zrtvoprinosenje. One, koji su odbijali da to urade, “bokseri” su zestoko ubijali: odsecali glave, rasporavali stomake, palili u kucama…Pozivali su sve da vicu sa - ubijaj (to jest hriscane), i u to vreme nije bilo coveka, koji nije vikao sa…

O ustanku ihetuanaca prica svestenik Dionisije Pozdnajev, saradnik crkvenog odeljenja za spoljne poslove, dobri poznavalac istorije Pravoslavlja na Istoku.

O.D.:  Istina je, nama to danas moze izgledati neobicno, ali su Kinezi smrt dozivljavali zadivljujuce samopozrtvovano (4). Poznat je slucaj sa uciteljicom Misije (5), koja je bila dvaput mucena. Prvi put su je bokseri izboli i poluzivu zatrpali zemljom. Kada se osvestila, cuvar-neznabozac ju je preneo u svoju strazaru. Bokseri su je tamo nasli i bila je mucena do smrti.

Mnogi hriscani su se tada skupili u kuci prvog kineskog pravoslavnog svestenika oca Mitrofana. On je takodje poginuo te noci. Otac Mitrofan je jednostavno, sedeo u dvoristu ispred svoje kuce pod urminim stablom, i molio se, znajuci da ce ihetuanci uskoro doci. Provalivsi, bokseri su mu kopljem izboli grudi, pao je pred urminim stablom, i tamo, gde je i sedeo - umro. Ustanici nisu stedeli nikoga: ni zene, ni decu, ni starce. Isaija, 23 godine, je sluzio u artiljeriji. 7-og juna su mu bokseri odsekli glavu u velikoj ulici pored vrata Pin-czemen, posto se od ranije znalo da je hriscanin. Marija, 19 godina, njegova supruga, dva dana pre bokserskog pokolja je dosla u kucu oca Mitrofana, zeleci da umre u porodici svog muza…Sergej, sin oca Mitrofana, triput je pokusao da je ubedi da se sakrije, ali je ona odgovarala: “Rodila sam se pored Crkve Presvete Bogorodice, tu cu i da umrem…”

Dop:  A da li su deca shvatala zasto ih muce?

O.D.:  Mislim da su sve znala. Prosudite sami: osmogodisnji Ivan, sin oca Mitrofana. Bokseri su mu izranjavili ledja, odsekli palceve na nogama, odsekli nos i usi - uzasne rane, a taj decak je na pitanja ljudi, da li ga je bolelo, odgovarao da stradanje za Hrista nije bolno. Ljudi su ga ponizavali, i samo je jedan starac pokusao da ga zastiti, govoreci: “Sta je ovaj decak skrivio? Roditeljska je krivica, sto je on postao “djavolov sledbenik” (6). Ostali su produzavali da mu upucuju podmukle i ponizavajuce osmehe, sto je za Kineze,
koji nisu navikli da mimikom iskazuju svoja osecanja, oznacavao najdublji prezir. Ivan je zamolio susede za malo vode (7) - ali su ga oni jednostavno oterali. Kada su decaka ponovo uhvatili bokseri, on je cutke isao za njima, ne osecajuci i ne pokazujuci da mu je strasno. Te noci je poginulo veoma mnogo ljudi i samo su tela 222 pravoslavna Kineza pronadjena i pritom prepoznata. Oni su postali prvi pravoslavni kineski mucenici i pridruzeni su Svetiteljima. Na mestu njihovog pogrebenja izgradjen je hram Svih Svetih Mucenika (8).

Dop:  Kako mozete da objasnite cinjenicu, da su Kinezi, iduci protiv svoje tradicije, tradicije svojih predaka i svoga naroda primali krstenje, postajali hriscani i potom hrabro umirali za svoju novu veru?

O.D.:  Stvar je u tome, da hriscanstvo treba prihvatati kao nacionalnu religiju. Njega moze da prihavti svaki narod, i za svakoga ono moze da postane njegova vera. Pritom hriscanstvo ima i tu osobinu da se obogacuje nacionalnom kulturom u njemu bliskim formama. Ali ono nikada ne postaje nacionalno. U centru hriscanstva - nije nacionalna ideja, vec istina o spasenju. I covek, kako mi se cini, tu istinu oseca - bio on Kinez, Arapin, Japanac ili Rus. Upravo svest o toj Istini i radost pri njenom pronalazenju podsticu ljude da prime veru u Hrista i da je ispovedaju do kraja. Inace kako objasniti reci osmogodisnjeg decaka: “Stradati za Hrista nije bolno”?

Dop:  A kako su se ponasali Kinezi posle ustanka? Da li su prestali da primaju krstenje, da li su se bojali?

O.D.:  Naprotiv, interes za Pravoslavlje je bio veoma veliki, i hrabrost Kineza je postao glavni problem. Tim pre, sto su pravoslavni uvek veoma dobro slagali sa ispovednicima drugih religija. Poznat je slucaj, kada su odmah posle ustanka ihetuanaca, nemacki vojnici dosli u jedan lamaistski manastir sa ciljem da ga opljackaju. U to vreme je u manastiru svoje skloniste nasao arhimandrit Inokentije (Figurovski). On i nekoliko predstavnika Ruske Misije su tamo ziveli neko vreme - unutar manastira se cak nalazila mala pravoslavna kapela (!), gde su se molili. I eto, kada su se nemacki odredi vec spremali da poharaju manastir, buduci mitropolit Inokentije (Figurovski) je izasao pred njih, popricao sa njima, i oni su otisli nista ne odnevsi. Pritom, kineska vlada je u znak zahvalnosti poklonila Ruskoj Duhovnoj Misiji dvorac, jednog od princeva koji je pao u nemilost, po veoma pogodnim uslovima za Rusiju. Taj dvorac se do danasnjeg dana nalazi na teritoriji Ruske ambasade. Glavni problem je postala hrabrost, a ne prisutnost drugih religija, kao i odsustvo dovoljnog broja pravoslavnih svestenika i misionara.

Dop:  Cini se da se nastalo interesovanje nije odrzalo?

O.D.:  Da, pri cemu mnogi Kinezi, ne docekavsi pravoslavne svestenike i ne razumevsi, u cemu je razlika izmedju pravoslavlja i protestantizma, primaju protestantsko krstenje. Pravoslavlje je bilo skoro zaboravljeno, kako je pisao arhimandrit Simon (Vinogradov) “…neki su naucili da stavljaju na sebe Krsni znak…neki su umesto da celivaju Krst,- mirisali ga…�?Ponekad su zene-Kineskinje odbijale da prime krstenje, stideci se svestenika, a u nekim stanovima su cak odbijali da se mole zajedno sa muskarcima. Veliki problem predstavlja kinesko sujeverje. Neki Kinezi-hriscani su nastavili da cuvaju i postuju likove daoskih i budistickih Svetitelja. Ispred pravoslavnih ikona su ponekad palili budisticke misrisne stapice.

Ali Pravoslavlje je ipak ozivelo, bez obzira na to, sto je cini se trebalo da se ugasi. Prvi pravoslavni episkop Kine – vladika Inokentije (Figurovski) – je izgradio kinesku Crkvu na mucenickoj krvi zrtava ihetuanskog ustanka, slicno tome, kako se prilikom osnivanja hrama odvajkada polazu mosti Svetitelja. Taj hram Svetih Mucenika u Pekingu je postojao dosta dugo, sve dok nije nastao tezak period za Crkvu, i dok se ponovo nije pojavilo pitanje o tome, da li ce Pravoslavlje opstati. I desilo se cudo…


 

Pravoslavlje se sacuvalo i ojacalo u Kini. 1957-e godine Pravoslavna Crkva u Kini je brojala 20000(!) ljudi. Zahvaljujuci staranju kineskog svestenstva, ona je opstala i do danasnjih dana.

1.  Pokret “ihetuanaca�? (1899-1902g) je osnovan kao tajno drustvo “Ihetuan�?. Njegova deviza su bile reci: “Pesnica u ime pravednosti i saglasnosti�?. Verovatno, zahvaljujuci toj “pesnici�?, stranci su poceli da ih nazivaju bokserima.

2.  Ihetuance je u pocetku podrzavala zvanicna kineska carica Ci Si. Istorija je pominje kao veoma ostru vladarku, cija vladavina nije Kini donela nikakvu korist. Po predanju, poslednje reci ostre gospodarice su bile:�?Nemojte nikada dozvoliti zeni da upravlja drzavom!�? Ci Si je pokusala da iskoristi ihetuance za svoje ciljeve, ali shvativsi da pomocu njih ne moze nista da dobije, ona je uperila oruzje u svoje bivse saveznike.

3.  Vecina Kineza vrse poklone u kumirnama – malim “kapelama�? za moljenje. Oni se poklanjaju duhovima, pri cemu na jednom oltaru mogu da se odaju pocasti raznim bogovima.

4.  Za vreme ustanka u Pekingu je zivelo oko 1500 pravoslavnih Kineza.

5.  Rusku Duhovnu Misiju je zvanicno osnovao car Petar Prvi 1712-e godine. Vrsila je uglavnom diplomatske funkcije (kineska vlast je zabranjivala propovedanje hriscanstva). Za vreme ustanka ihetuanaca Misija je bila potpuno razbijena, a izmedju ostalog i dve pravoslavne Crkve, prijemna prostorija Duhovne Misije sa bibliotekom, sirotistem i skolama.

6.  Ihetuanci su strance nazivali zlim duhovima, krstene Kineze – djavoljim plemenom, a nekrstene, ali one koji su imali s njima neke odnose – drugim djavoljim plemenom… (iz pisma prot. Sergija Cana)

7.  U pocetku je Ivana spasla zena starijeg brata- 19-ogodisnja Marija, ona je sakrila decaka u primitivnom toaletu.

8.  1956-e godine, pri ponovnom planiranju Bejguana i izgradnji kompleksa zgrada Ambasade SSSR, Mosti Svetih Mucenika su bile ponovo sahranjene na ruskom groblju…Na kraju je na mestu tog groblja bio otvoren omladinski park Jezero, ciju trecinu zauzima vestacki rezervoar (pri cemu su grobovi bili razrovani, a kosti pocivsih izbacene iz grobova; na njegovom dnu se jos uvek nalazi veliki deo ostataka, koji su pogrebeni na groblju…�?

NEPOZNATA KINA

Datum publikacije: 22.03.2002.

Sta znamo o Kini? Da istorija te zemlje postoji oko 4 hiljade godina, i da je Veliki kineski zid, dugacak 8 hiljada km izgradjen za vreme dinastije Cin (221-206 pre nove ere)? Da su Kinezi mnogo pre evropejaca utvrdili standardni sistem mera, uveli teoreme algebre i trigonometrije, pronasli barut i naucili da pretapaju gvozdje? Na kraju – znamo to, da prema popisu stanovnistva za 2000-tu godinu, u KNR zivi 265 miliona ljudi (tu nisu uracunati zitelji Tajvana, Hong Konga, Makaoa) a u tri kineske provincije koje se granice sa Rusijom - oko 100 milona ljudi *?

Ali sta mi znamo o veri Kineza? Da li u Kini postoje pravoslavne zajednice, kakva je duhovna situacija u pogranicnim oblastima Kine koje se granice sa ruskim zemljama? Na ta i druga pitanja zamolili smo da nam odgovore - rukovodilac grupe za proucavanje problema Pravoslavne Crkve u Kini pri odeljenju Spoljnih Crkvenih poslova Moskovske Patrijarsije – svestenik Dionisije Pozdnjajev, i pomocnik Upravitelja Moskovske eparhije mitropolita Krutickog i Kolomenskog za crkveno-drustvena pitanja, doktor istorijskih nauka – svestenik Petar Ivanov.

- Oce Petre i oce Dionisije, zasto ste se vi, buduci pravoslavni svestenici, zainteresovali za Kinu?

- o. Petar:  Kina me interesuje jos od detinjstva. To interesovanje sam nasledio od dede, koji je bio neka vrsta specijaliste za tu oblast. U nasoj kuci je bilo dosta literature o Kini, svakakvih malih statua i drugih stvari. Kina je za mene predstavljala daleku zagonetnu zemlju. Ali kada sam zavrsio institut za zemlje Azije i Afrike, dosao tamo, realnost se pokazala manje privlacnom od maste.

- Da ste se odusevljavali tim statuama i kineskim romanima, trebalo je da prihvatite budizam?

- O.Petar:  Treba odmah napomenuti, da je moja porodica bila potpuno nereligiozna. Ako su roditelji i imali neka neodredjena interesovanja za tu oblast, to se nije primecivalo u mom vaspitanju.

Naravno, moje interesovanje za Kinu je u sebe ukljucivalo i interesovanje za neku istocnu tajnu. Ja sam pokusao da citam knjige o budizmu, sutre. Ali Miloscu Bozijom nikako mi nije uspevalo da u tome napredujem. Otkrivao sam knjigu sa ushicenjem da sam pronasao neko retko izdanje, sa zeljom da odmah pocnem da je citam. Ali svaki put me je obuzimala cudesna dosada, tako da nijednu od njih nisam procitao do kraja. Prvi put sam se manje-vise podrobno upoznao sa tom literaturom, kada sam postao svestenik, i kada su me zamolili da citam lekcije iz istorije religije u Sveto-Tihinskom institutu. Iako se cini da je trebalo da se u tome pronadjem mnogo ranije - na osnovu svoje profesije orijentisane na Istok.

- Na koji nacin vam je Pravoslavlje postalo blisko? Krstili ste se…

- o.Petar: U zrelim godinama. Zato jedini odgovor moze da bude da mi je Bog Miloscu svojom otkrio istinu. I ako me pitate, da li sam imao neka razmisljanja, traganja, onda cu vam odgovoriti: nisam imao nista tome slicno. Bio sam potpuno obican covek, orijentisan na karijeru, komsomol, partiju. Nikada nisam bio komunista po ubedjenju. Ali sam bio obican pragmatik, koji je smatrao da je sovjetsko drustvo skroz trulo, ali da u tim “trulim” uslovima treba nekako ziveti. Tako da sam se pretvarao i pokusavao da razgovaram na tom jeziku, kojim govori cela javnost. To je naravno sve neiskreno i lazljivo, nije dobro, ali treba opstati. Recicu vam da su cak moje dete krstili za vreme dok sam bio odsutan.

A zatim je doslo do unutrasnjeg preloma, koji ja nikako ne mogu logicki da objasnim. Jedan danski profesor, poznat borac protiv sekti, me je upitao:"Kako ste prisli Hristu?” Ja odgovaram: “Vi znate, ja ne znam”. Poceo sam da mu pricam neke konkretne okolnosti, a on ce:” Cemu uvijati i vrteti se u krug, kad se jednostavno u srcu pojavila ljubav prema Bogu, eto sta se desilo”. Istina, tako i jeste.

Znacajno je to, da su se desila neki prolazna desavanja po Promislu, koja su dovela do toga. Otputovao sam u Kinu 1984-e godine, odmah posle rodjenja mog sina, i moja zena je zivela u vikendici sa detetom. Dete je moralo da pije kozje mleko. Jedna od stanovnica najblizeg sela odgaja veliki broj koza. Moja zena je dosla kod nje po mleko. A ona joj kaze:"Znas sta - meni treba prevoz do Crkve. Ona je tu pored, u sumi”. Kako se posle pokazalo ta zena nikada pre nije odlazila u Crkvu. Promisao je bila ta molba kojom se ona obratila mojoj zeni.

I kada sam se ja vratio iz Kine, zena mi govori:"Znas sta, pored nas se nalazi predivan hram, u sumi”. Posle nekoliko godina sam odjednom osetio, da taj hram treba posecivati. Govorio sam: “Secas se, ti si govorila o Crkvi, koja je tu nedaleko. Treba da odem u tu Crkvu i da se krstim, kao i da se s tobom vencam”. Pitajte me sta god zelite, ali ja ne znam da vam kazem zasto sam ja to rekao. Kod mene se pojavila veoma cvrsta unutrasnja namera da to uradim. Osecao sam da drukcije necu moci da nastavim da zivim. Ja moram tamo da odem. Kao potvrda tome, da je to istina je bilo to sto se cak moja zena nekako zbunila i rekla: “Sta se s tobom tako cudno desilo?” Iako mi je ona i ranije govorila da treba da se krstim. Uopsteno receno, odvezla me je u taj hram. Mene su tamo krstili, a zatim nas vencali. Posle toga vise nisam izlazio iz tog hrama - postao sam parohijan, a zatim i ctec. Zatim sam postao djakon, pa svestenik i sluzio sam u tom hramu do kraja.

Otac Dionisije: Moj prilaz veri je bio manje primetan. Ne mogu da kazem da su moji roditelji bili neverujuci, ne. Ali oni nisu bili crkveni ljudi. U kuci su uvek govorili o Bogu, ali me nisu krstili u detinjstvu. Secam se kad sam prvi put bio u hramu svetog Petra i Pavla u Lefortovu, na svenocnom Bdeniju. Bilo mi je 4 ili 5 godina. Za vreme polijeleja sam se rasplakao od srece. Bacuska je dosao da me utesi, a ja sam mu rekao: “Ne treba! Ja sam sasvim dobro!” Ocito, tada se Gospod dotakao moje duse. U osmoj godini sam pitao roditelje da me krste. U 12-oj godini, odgovorivsi sebi na pitanje “Sta je istina?” i “Sta se desava za vreme Bogosluzenja”, shavtio sam da treba da budem svestenik - nista drugo me nije tako silno privalcilo. A interesovanje za Kinu se pojavilo posle toga, kada sam krstio svog poznanika - Kineza, koji je ziveo u susedstvu.

PRAVOSLAVNA KINA

- Da li u Kini postoje pravoslavne zajednice?

- o. Dionisije: U Kini ima pet pravoslavnih hramova, ali nema nijednog svestenosluzitelja. Hramovi se nalaze u Cinczjan-Ujgurskom rejonu, u unutrasnjoj Mongoliji i u Harbinu. Pravoslavnih ima najvbise u Unutrasnjoj Mongoliji. To su ruski potomci, pomesana rusko-kineska naselja (oko 8 hiljada ljudi). Kao i u Sinczjan-Ujgurskom rejonu (u kome zivi oko 3000 ljudi), svestenika nema skoro 40 godina. Svi ti ljudi se secaju samo jednog - da su krsteni u Pravoslavlju. Na primer, hriscani u Unutrasnjoj Mongoliji su dobili odobrenje od vlasti za izgradnju pravoslavnog hrama.

U Harbinu ima oko 200 pravoslavnih Kineza. Bacuska, Kinez po nacionalnosti, je umro prosle godine. Ja uglavnom putujem u Peking, gde sluzim na teritoriji ambasade, za pravoslavne strance, koji rade u Kini.

- Cuo sam da se Vi, oce Petre i Vi oce Dionisije spremate da oformite kinesku parohiju u Moskvi?

- o.Petar: Postojala je ideja, da se u jednom od hramova moze sluziti na kineskom i da ce Kinezi tu dolaziti. Ali smo zatim shavtili da je to prerano. Tako da Kinezi ovde nemaju svoju pravoslavnu zajednicu. Ne moze se sluziti u praznom hramu. Trebalo je da se organizuje misionarski rad. Mi imamo veliki broj tekstova, koje su preveli nasi misionari pocetkom XX veka:  Jevandjelje, Casoslov, Trebnik, Sluzbenik,… Pashalna Sluzba, dvadeset praznika. Nazalost, sve je to napisano takvim jezikom, koji je nerazumljiv i nedostupan savremenim Kinezima. Obracati im se sa tim tekstovima je potpuno beskorisno.

- Zasto? Da li je taj jezik za njih nerazumljiv kao crkveno-slovenski za Ruse?

- O.Petar: Ja ne bih povlacio takve paralele, jer je razlika u tome da nas - Kineze uce u skoli stari jezik. Ali je jedna stvar uciti u skoli, a druga - svakodnevno se koristiti tim jezikom. Treba da postoji neka misionarska zbirka tekstova. A imajuci tekstove pozeljno je napraviti redakciju. Pokusali smo da izdamo kratki molitvenik, glavne jutarnje i vecernje molitve. Njega su vec stampali u habarovskom i Blagovescanskom u hiljadu primareka. Ali to je naravno veoma malo. Pritom, Kineza ima mnogo i neko treba da radi sa njima, - mi se nalazimo u veoma slozenoj situaciji. Nase rusko, neocrkovljeno drustvo je divlje, bezbozno, a mi se borimo sa Kinezima. Iako u tome moze biti neka duhovna dalekovidost, kako je o Kinezima govorio Prepodobni Serafim Viricki: “Trudoljubivi narod ce doci do samog Urala”. Zatim ce ga naravno zaustaviti, ali ce do Urala doci. Po svemu se vidi da ce doci i da ga nikakvi topovi nece zaustaviti. Zato sto ce to biti mirna najezda, a ne ratna. Zasto ratna, kada ljudi sami ne zele da zive na svojoj zemlji, i ona je napustena, narod bezi odatle, i deca se ne radjaju. Prosto nece biti radne snage, i bice prinudjeni da zovu Kineze kako bi oni tamo radili. Njih vec sada zovu, oni i kopaju zemlju, i to veoma jeftino. Rade dobro, vredno. Ne zato sto su oni neki agenti ili spijuni, ili imaju neke tajne ciljeve, koje im nalaze kineska vlada. Oni su jednostavno veoma lose ziveli u Kini i navikli da vredno rade, a mnogi Rusi su se odvikli od toga.

- Da li su se prilagodili nasoj klimi?

- O.Petar: A kakva je nasa klima? Na severu Mandzurije je vec druga klima? Tamo zive razni ljudi, od dva metra, piju vodu jacine 70 gradi, idu po mrazu s nepokrivenom glavom u gumenim patikama. Oni su krepki zdravljem, kod njih je sve budzasto.

- Da li je moguce organizovati pravoslavnu parohiju na teritoriji Kine, gde bi za prvo vreme sluzili ruski svestenici?

- O.Dionisije: To je veoma slozen problem. Stvar je u tome, da po kineskim zakonima strani svestenici ne mogu sluziti neprekidno u Kini. A ako se nadje ruski svestenik, koji zeli da primi kinesko drzavljanstvo s ciljem propovedanja Jevandjelja - Kina nece dozvoliti dobijanje drzavljanstva zbog religioznih motiva.

- Ali zasto?

- O.Dionisije: Pa, prvo to se ne uklapa sa kanonima komunisticke ideologije. A drugo, Kina ne zeli nikakve pojacane ruske pozicije u zemlji. A jacanje Pravoslavne Crkve je bezuslovno povezano sa jacanjem ruskih pozicija, sto je po meni pogresno.

RELIGIOZNA PALETA

- Na sta je orijentisana dusa obicnog Kineza, kome se on moli, veruje li u besmrtnost duse?

- Mi smatramo da su Kinezi uglavnom budisti. Ali to nije bas tako. I budizam, i daosizam - su samo neveliki delic religiozne palete Kine. Postoje visevekovna razna narodna tradicionalna sinkreticeska verovanja, u kojima su na cudan nacin pomesani elementi daosizma i budizma. Sto se tice konfucijanstva, to je bio religiozno-filozofski-eticki sistem obrazovanog cinovnistva, od kojeg su obicni ljudi dovoljno daleko.

Danas je kineski narod umoran od vere u komunizam, davno se zasitivsi idejama Mao Cetunga. I ako obican Kinez pocne manje-vise otvoreno da razgovara s vama, mogu da se cuju razgovori slicni onima koji su se vodili u nasim kuhinjama 70-ih godina. Covekova dusa trazi nesto dublje od ideje komunizma. Nista u svetu ne moze napuniti covekovu dusu, sem Blagodati Bozije.

Moze se reci da je danasnja Kina – zemlja stihijske, neracionalne religioznosti. Sto dovodi do sirenja stotinu sekti budistickog karaktera. Najnovija od njih je “Falungun�?, ciji je osnivac neki Li Hunczi. Za nekih 7-8 godina broj njenih pristalica je premasio broj clanova komunisticke partije. Pri cemu neki komunisti takodje pripadaju toj sekti.

Trenutno “Falungun�? nije zakonita sekta, a njen osnivac je emigrirao u SAD. I odatle kontaktira sa svojim ucenicima koristeci audio i video-kasete. “Ucenje�? sekte je zasnovano na tehnici disanja “cigun�?, a “duhovni�? deo predstavljaju veoma jednostavne postavke iz budizma, upotpunjene daosizmom. Za mnoge obicne Kineze ta sekta predstavlja mogucnost napustanja jednoobraznog dosadnog, veoma teskog materijalnog zivota (iako postoje i veoma bogati Kinezi). Medjutim, ona ne moze nista duhovno da im pruzi. I nazalost, tako obicna stvar, kao sto je “Falungun�?, dusevno stetna, je zavladala umovima i srcima mnogih Kineza.

o.Petar: S druge strane, za samu Kinu je bolje da se sadasnji “status kvo�? odrzi. Ako propadne komunisticki rezim, bice samo gore. Oni su videli sovjetsku situaciju i shvatili da je Kina – ogromna masa siromasnog stanovnistva, koje je podvrgnuto mnogobrojnim uticajima. Ukoliko nastanu neredi, onda ce te mase poceti da se krecu po teritoriji zemlje, pocece sve da ruse, grabe…Zbog toga je vlast odlucila da je najbolji od svega marksizam - ideje Mao Cetunga, Den Sjaopina, a mi cemo medjusobno sve cutke da podelimo. Tako i jeste. Celo rukovodstvo komunisticke partije ima decu-bankare u Americi, Evropi. Svi su oni veoma imucni ljudi. Promena je izvrsena, ali je fasada zadrzana.

Druga stvar, sto to ne moze da traje vecno. Ja nisam prozorljiv, ne mogu nista da predskazem. Treba se samo moliti, da se tamo ne desi nista strasno. Zato sto bi Rusija bila prva zrtva. Zato je amija – glavni faktor stabilnosti u Kini. I Kinezi su strasno povecali vojni budzet radi modernizacije armije, vladace snagom oruzja.

- A kako je tamo sa katolicanstvom?

- o.Dionisije: U Kini postoje dve katolicke crkve. Jedna zavisi od vlasti, a druga je potcinjena Vatikanu (i vlasti je gone).

- Ali zasto komunisticka partija dozvoljava postojanje komunizmu strane ideologije?

- O. Dionisije: Katolika ima 3-3.5 miliona u zemlji, i oni se ne mogu ignorisati. S druge strane, kako sada izjavljuju kineske vodje, “ako religiozni pravac potpomaze izgradnju socijalizma, onda je to korisno�?.

- Ima li u Kini protestanata, baptista, jehovinih svedoka?

- O.Dionisije: Zapadnih sekti nema. Postoje razni oblici kineskog protestantizma, cak stavise, broj njegovih sledbenika neprekidno raste. Posebno u slobodnim ekonomskim zonama u Primorju, gde je protestantizam prihvacen od strane omladine, kao neka vrsta pripadnosti zapadnom nacinu zivota.

- O.Petar: Zato na Tajvanu, u Hong Kongu i naravno u Juznoj Koreji postoji veoma veliki broj radio stanica, koje izvestavaju na kineskom jeziku. Pritom imam u vidu baptiste, adventiste, pentakostolce i sve vidove evangelista. Puno se stampa, knjige se izdaju u neverovatnim tirazima. Legalno ili nelegalno, ali sve to dospeva u Kinu. Iako po zakonu Honkozani ili Tajvanci, kao stranci, ne smeju da propovedaju na teritoriji Kine. Ali lice je lice, preobukli su se i krenuli. I granica je vec otvorena, kao i carinarnica. Pored toga postoji i internet. A kineski hriscanski internet je ogroman, na njemu postoje i tekstovi, i propovedi, i udzbenici, i odgovori na pitanja…Sve sto je potrebno. Svaki Kinez, koji stremi ka Bogu, tamo moze sve videti i naci.

PRIGRANICJE

Ali mozda bi trebalo da se aktivnije organizuje misionarska delatnost u oblastima koje se granice sa Kinom?

- o.Dionisije: To je veoma vazna tema. Zato ja redovno odlazim u Blagovescensko, Habarovsk, Vladivostok i Citu. Te dalekoistocne eparhije se nalaze u veoma slozenoj situaciji – same se obnavljaju. Drugi problem je sto Rusi Kineze smatraju kao neprijatelje. I smatraju, da ako Crkva bude propovedala Pravoslavlje medju njima, onda su im dati dovoljni razlozi da ostanu u Rusiji.

- A sta Vi mislite?

- O.Dionisije: Moj stav je sledeci: ni Kinezi ni Rusi ne treba da budu liseni Bozije Reci. Ako mi mozemo da propovedamo Rec Boziju, onda mi to treba i da radimo. U suprotnom, to ce ciniti katolici ili protestanti, sto se i desava.

- Koliko su katolici aktivni u tom regionu?

- O.Dionisije: Dovoljno su aktivni i u Irkutsku, i u Citu, i u Blagovescenasku. Katolicki episkop u Sibiru, Ezi Mazur, cak poziva Kineze-katolike sa Filipina da dodju u Sibir, kako bi tamo sprovodili katolicku misiju medju Kinezima. Kada sam bio u Poljskoj na konferenciji, koja je bila posvecena kineskim problemima, Ezi Mazur je predlagao da se svima otkrije novi put u Kinu. Preko Makaa i Hong Konga – tradicionalni juzni put, a severni put – preko Rusije.

Kada sam razgovarao sa Ezi Mazurom, on mi je predlozio da se obrazuje zajednicki centar za krstavanje Kineza u Sibiru. Ja kazem: “Dobro, vladiko, ali recite mi da li ce oni posle krstenja biti katolici ili pravoslavni?�? “To nije bitno - odgovara on, - najvaznije je da ce oni biti hriscani�?. “Pa ako je svejedno – rekao sam mu – onda bih ja vise voleo da budu pravoslavni�?. Vladika Ezi Mazur se posle tih reci veoma rastuzio – ocito nije ocekivao takvu nesaglasnost.

Zato mi treba da propovedamo Rec Boziju i Kinezima na Dalekom Istoku. Druga stvar, mi ne uspevamo da radimo sa svojim narodom. I ako u Centralnoj Rusiji ima oko 4-5% ocrkovljenog stanovnistva, onda u Dalekoistocnoj oblasti ima u najboljem slucaju 1%.

- O.Dionisije: Zato kineski sektasi ne gube vreme. Eto na primer tajvanska sekta “Seoska Crkva�?. Mi ih prosto receno nazivamo “Liovi svedoci�? (glavni nastavnik im je Uitnes Li, on je umro pre nekoliko godina). U sekti skoro nema pristalica iz Rusije, ali su oni izdali oko dve stotine knjiga na ruskom jeziku. Pritom u neograncenom tirazu. Pored toga oni imaju pogresan tekst Novog Zaveta sa jeretickim komentarima – knjiga od dve hiljade stranica. Preveli su je i izdali na ruskom jeziku, u tirazu od 700 hiljada primeraka, a stampali su je u Belorusiji (jer je tamo jeftinije). Besplatno su je delili svuda i samo na to izdanje su potrosili pola miliona dolara. Kako se otkrilo – novac za to su prikupili od svojih pristalica na Tajvanu i u Americi.

Njihova glavna orijenmtacija je na visoke skole. Neverovatne pare se trose na izdrzavanje misionara, koji tu rade. Oni osnivaju internate. Iznajmljuju stanove, i u njima osnivaju internate za studente i studentkinje.

Ali ja ponekad imam utisak da ti koji rade – obmanjuju one koji ih finasiraju. Zato sto zive u komforu – zive kao bubreg u loju. A da bi zadovoljili svoje liderske komplekse, postaju idoli. Nesto slicno “Seoskoj Crkvi�? se ne moze naci ni u Rusiji ni u Evropi.

- Sta Vi mislite – da li ce se u skoroj buducnosti pojaviti problem prenaseljenosti Rusije Kinezima?

- o.Dionisije: Smatram da ce se to naseljavanje nastaviti ilegalno.

- I odjedno cemo se ‘probuditi’ sa velikim brojem Kineza?

- O.Dionisije: Tesko. Ali iz mesanih brakova Kineza sa Rusima deca su obicno Kinezi. Ukoliko u porodici nije ucvrsceno Pravoslavlje. Iskustvo ruske opstine u Unutrasnjoj Mongoliji pokazuje: iako su se oni izmesali sa kineskim stanovnistvom, oni sebe ne smatraju Kinezima tj. oni su pravoslavci. Iako oni u sustini govore oba jezika, vec mladje generacije ne govore ruski. S nase tacke gledista – oni su vise Kinezi, ali su u sustini Rusi zahvaljujuci iskljucivo pravoslavnoj veri. Iako je Pravoslavlje nadnacionalno i za sve otkriveno. Podela covecanstva na narode je Bozija kletva posle gradnje Vavilonske kule. U Pravoslavlju se te granice i deobe prevazilaze, u Hristu nacionalnost nema nikakvog znacenja. Kakva je razlika izmedju kineskih, ruskih ili persijskih mucenika? U crkvenom smislu – nikakva.

- Kakav je polozaj obicnog Kineza u Rusiji?

- O.Dionisije: Cisto praktican. Ako uspeju da razviju posao ovde, onda ce to i raditi. Ako ne – oticice u drugu zemlju.

- U Ameriku?

- O.Dionisije: To je predmet maste vecine njih. Da li znate kako se na kineskom nazivaju SAD-e? “Predivna zemlja�?.

- Koliko su oni upoznati sa ruskom literatirom, umetnoscu, istorijom, muzikom?

- O.Dionisije: Oni nikada nisu bili upoznati sa ruskom kulturom. Sa sovjetskom – da. Gorki, Simonov, Nikolaj Ostrovski …Pa pomalo Tolstoj, Puskin.

- Nisu upoznati sa delima Gogolja, Tjutceva, Dostojevskog?

- O.Dionisije: Osim veoma uskih specijalista iz elitnih visokih skola. Japanci znaju bolje Dostojevskog nego Kinezi. Kineska Akademija nauka je tek pre pet godina otkrila da je ruska kultura izgradjena na pravoslavnim osnovama.

- Uopsteno, da li Kina predstavlja opasnost za Rusiju ili ne?

- O.Petar: Opasnost moze pre ili kasnije postati svaka realnost, na koju ljudi ne zele da obracaju paznju, a ona se neocekivano razvija u nepredvidjenom pravcu.

Mi kao pravoslavni ne smemo da zaboravimo na svoju odgovornost pred svetom. I ako su u sadasnje vreme mogucnosti propovedanja Istine ogranicene – mi nemamo pravo da zatajimo u onome za sta smo prizvani.

Odavno se molim za to da mi dodju neki studenti koji u nekoj skoli uce kineski jezik i da mi kazu: “Bacuska, mi zelimo da nesto uradimo u Slavu Boziju. Dajte nam da otkucamo kineski tekst na racunaru ili da prevedemo katehizne razgovore sa moskovskim Kinezima�?. Ali ocito su moje molitve slabe…

- Kakva vam je pomoc potrebna?

- o.Dionisije: Raduje nas bilo kakva pomoc. Planira se uskoro da se otvori biblioteka o hriscanstvu u Kini.

S druge strane, setimo se istorije drevnog Izrailja. Kada se izrailjski narod udaljio od Boga i poceo da se klanja idolima, Gospod je odvojio delove zemlje i dao ih neznabozcima. Posto se narod nije kajao, bivao je zarobljen, hramovi su ruseni, ali se Gospod i dalje starao o njemu.

Ako se ne opomenemo i ne vratimo svojim korenima, pravoslavnoj veri – logicno je ocekivati da ce teritorije koje se ne koriste, biti predate drugom narodu kome su potrebne.

Posto Kinezi znaju i hoce da rade, zemlja im ne nedostaje…A sta se desava kod nas? U Zabajkajlju postoje razruseni hramovi, u kojima sada pase stoka. I neko je cak zabio kolac kako bi se to sprecilo. Narod peva, ne radi. A one koji pokusaju nesto da urade pocinju da maltretiraju – i administracija, i mesno stanovnistvo.

Slicno je i u Amurskoj oblasti, i u Blagovestanskoj…Ni u Habarovskom kraju nije mnogo bolje…U Blagovestanskom na 250 hiljada stanovnika ima samo jedan hram. Na svenocno Bdenije subotom dolazi svega 50 ljudi. Uglavnom zene – kojih je u gradu tri puta vise nego muskaraca.

Tamo je situacija mnogo gora, nego sto se to nama u Moskvi cini. To se odnosi na sve zivotne sfere, pa cak i na ekologiju. Meni se tamo ispovedala jedna zena, koja je proveravala kvalitet pekarskog hleba. U Blagovestanskom je bilo nekoliko pekara. One su sve zatvorene. Sada postoje male pekare, u kojima se pece hleb na mazut. Ta zena, posto je proveravala kvalitet tog hleba, zelela je da svi znaju da je on otrovan. U njemu se nalaze kancerogene materije koje nastaju prilikom sagorevanja mazuta. Posto se narod hrani tim hlebom – oboljevaju i deca i odrasli…I njoj su zabranili da govori o tome. A zatim su joj spalili kucu i doveli je do prosjackog stapa.

- I gde se ona smestila?

- o.Dionisije: Nigde. Jednostavno je dosla u hram, plakala i govorila: “Sta ja sada da radim? Ja ne znam sta sada da radim…�? I takvih slicnih strasnih prica ima mnogo i neshvatljivo je da tamo jos ima normalnih ljudi…

- Proizilazi, da za nas nije toliko vazan problem Kine, koliko problem degradacije Rusa?

- O.Dionisije: Da, mi imamo svojih problema…U Blagovestansku na primer Kinezi su tako bodri, zdravi, zadovoljni zivotom… A Rusi idu kao senke, kao ljudi iz kojih je istrgnuta dusa. Takav je moj subjektivni utisak. Kao da su im zaista dusu istrgli. Valjda je zbog toga moj utisak takav?

Kineza u svetu ima oko 25 miliona. U Rusiji nije vrsen popis stanovnistva od 1989-e godine pa se moze govoriti samo o pribliznim ciframa: od 500 hiljada do pola miliona ljudi.