MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Novosibirsk: jelen, paun, veverice...

U novosibirskom muškom manastiru posvećenom mučeniku Evgeniju živi pegavi jelen, veverice, paun, rakovi i ribe. Kako nam je ispričao «NS», starešina manastira iguman Filip (Novikov) je počeo da uzgaja životinje od kada je dobio jednu vevericu iz zoološkog vrta Novosibirska, kada je dovodio tamo decu-siročad iz dečijeg doma na ekskurziju. Za vevericu su napravili malu kuću u dvorištu crkve. Posle je neko od vernika parohije poklonio još dve veverice. Kavez sa vevericama stoji na najvidljivijem mestu crkvenog dvorišta, privlačeći veliku pažnju kako vernika parohije, tako i drugih posetilaca manastira.

Videvši toliku popularnost «životinjskog kutka», u manastiru su počeli da drže i zečeve, golubove, napravili su manji bazen, u kojem leti žive ribe i rakovi. A krajem prošle godine manastirski zoološki vrt je obogaćen pegavim jelenom. Jelena, kojeg su dovezli sa Altaja, manastiru je poklonio arhiepiskop Tihon, Novosibirski i Berdski. «Ispočetka smo se veoma brinuli: jer jedna je stvar negovati malene životinje, a druga jelena. Kako da ga hranimo, kako da ga čuvamo, niko nije imao pojma, priča starešina manastira iguman Filip. Morali smo jednog od poslušnika (na srpskom – iskušenika) poslati na obuku kod specijalista». Jelenu smo dali ime Jaša, jer su tako odlučili učenici nedeljne pravoslavne škole pri crkvi. Živi Jaša u ograđenom prostoru, specijalno napravljenom samo za njega. Ograda od žice nije velika, jer po rečima oca Filipa, «ako napravimo veliku ogradu on može da potrči, preskočiće ogradu i pobećiće». U ovom «kutku za životinje» u manastiru ima i nekoliko zečeva, papagaja, golubova i pauna. Po mišljenju igumana, s jedne strane životinje pri crkvi mogu imati misionarsku ulogu: «Ponekad čovek ne može odmah da uđe u crkvu. Tako da kada dođe ovde na teritoriju manastira vidi da je sve lepo, veverice, jelen. I ljudi misle: kako je sve prekrasno, pa zašto ne bi i u crkvu ušli?»


Ima u ruskim manastirima i nojeva (manastir Svetog Nikole u Kolomni), foto ITAR-TASS/Vladimir Smirnov

Serpuhov: paunovi

U ženskom manastiru posvećenom Vavedenju Vladičice naše Bogorodice podmoskovskog Serpuhova gaje paunove. Ova tradicija traje već više od 300 godina: još krajem XVII veka manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice bili su poklonjeni «...gnezdo ždralova, paun i paunica». Paunove su uzgajali ne samo kao dekorativne (ukrasne) ptice, nego i kao drevni hrišćanski simbol besmrtnosti. Uzgoj paunova u manastiru se pokazao toliko uspešan, da kada se krajem XVIII veka odlučivalo o grbu Serpuhova, bilo je odlučeno da na njemu bude slika pauna. Interesantno, da je čak i sovjetska varijanta serpuhovskog grba sadržala u sebi pauna, uporedo sa traktorskim zupčanikom i atomskim prstenom. S obnovljenjem manastira vratio se i uzgoj paunova. Danas u manastiru ima petnaestak paunova.

Trojice-Sergijeva lavra: mačke na sigurnom

Krajem oktobra prošle godine internet-društvo za zaštitu životinja potresla je užasna vest. Na osnovu izjave jednog od korisnika Časopisa o životinjama, 30 mačaka, koje su živele na teritoriji Trojice-Sergijeve lavre, bile su izvezene u zatvorenim vrećama izvan grada i navodno bačene u vodu pored smetlišta. Informacija je počela da dobija nove «činjenice». Navodno da su mačke bile sa mačićima, i aktivisti društva «Mačka i pas», hitno su došli na mesto «tragedije», i uspeli da spasu desetak životinja. Neki su tvrdili da su mačići bili oslepljeni, (ali je ta informacija opovrgnuta na istom forumu). Ne treba govoriti da su sve vesti bukvalno vrile pravednim gnevom na adresu monaške bratije, ipak bilo kakve dokaze, koji bi potvrdili ubistvo mačaka, učesnici nisu naveli. Šta se u stvari dogodilo? Kako je saopštio «NS» u Trojice-Sergijevoj lavri, tokom godine se na teritoriji manastira okupi veliki broj mačaka bez vlasnika. Neki donose životinje, druge dođu same, one se razmnože, i njihov broj stalno raste jer nema pasa. Osim toga, ljudi osetljivog srca u Lavri hrane životinje, i mačke ovde dosta dobro žive. Ali kako na teritoriji Lavre nema veterinarske stanice, ni takvo mnoštvo životinja bez vlasnika nije bezopasno. Da bi bratija i posetioci manastira bili bezbedni od mogućih bolesti, koje mogu prenostiti mačke, svake godine krajem oktobra mačke bez vlasnika skupljaju i izvoze u polje, izvan teritorije Sergijevog Posada. Tamo životinje puštaju na slobodu (neke od njih, možemo reći, se opet vraćaju u Lavru), i ni o kakvom ubistvu mačaka ne može biti ni reči. Nažalost, manastir ne raspolaže nekim drugim sredstvima rešenja nevoljnog problema životinja bez doma.

Mačiji manastir na Kipru

Desetak kilometara od kiparskog grada Limasol nalazi se ženski manastir posvećen Nikolaju Mačijem. Po tradiciji u njegovim zidinama živi nekoliko desetina mačaka. Po predanju, 327 godine posle Rođenja Hrista Kipar je posetila Sveta carica Jelena. Saznavši da se na ostrvu, koje je te godine stradalo od strašne suše, namnožio neviđeni broj zmija, ona je naredila da se doveze ovde hiljade mačaka. Posle nekoliko godina sa zmijama je bilo gotovo. Nedaleko od tog mesta, gde je Jelena izašla na obalu, bio je osnovan muški manastir na mačijem ostrvu. Venecijanski monah, koji je posetio ostrvo 1484. godine, pričao je u svojim zapažanjima, da su se mačke skupljale na ručak na zvuk manastirskog zvona. Nahranivši se, one su opet išle na svoju dužnost – da love zmije. Izvori govore o tome da je u XVI veku kad se zemlja predavala manastiru, bio postavljen ovakav uslov: bratija je bila dužna da se brine za najmanje stotinu mačora, da im dva puta dnevno obezbedi obrok. Posle zauzimanja Kipra od strane Turaka u XVI veku manastir je opustio i preporodio se tek 80-ih godina XX veka - kao ženski manastir. Monahinje su obnovile tradiciju da drže mačke. Danas u manastiru živi pet monahinja i 70 mačaka. Svaki dan monahinje počinju dan oko 3 sata ujutro: prvo pripremaju jelo za mačke, a posle odlaze u crkvu na službu. Posle službe, doručak, hranjenje mačaka, čišćenje dvorišta i druga poslušanja. Osim brige o mačkama pravoslavne monahinje se bave i ikonopisom.