МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Ми смо и пре Св. Јована Владимира имали жупана и кнежева, и имали смо их доста и после њега. Ако уопште покољења дела суде, онда многа од тих дела разних жупана и кнежева отишла су у заборав заједно са самим жупаном и кнежевима, но из броја тих многих жупана и кнежева једино име које се очувало и светли ево кроз 900 година и чија се светлост не гаси, и чије се име не предаје забораву, јесте Св. Јован Владимир. Он је умро пре 900 година, али дух његов живи, традиције народне и црквене чувају успомену о њему, а при крају ЏВИИ и почетком ЏВИИИ века дух Св. Јована Владимира оживео је и из мртвих васкрснуо, духовно и политичко робље око Охрида и Преспе и Албаније задахнуо новим духом, оживио и за борбу оспособио.

(&хеллип;) Можемо поставити питање: какав значај има Св. Јован Владимир као историјска личност? На првом месту о Владимиру као политичкој личности нећемо говорити. Он је живео под изванредно тешким политичким приликама. Кнез једне мале покрајине, вазал Византије - огромне империје, млад и неискусан није се могао снаћи у времену кад Самуило ствара велику државу те Владимир постаје његов заточеник. Једна случајна околност, женидба са Самуиловом кћерком Косаром, враћа га на престо и он сада развија своју делатност. У политичком погледу он остаје само веран вазал своме господару, овде тасту Самуилу, и сву своју пажњу посвећује културним пословима.

Треба се пренети у оно време и сетити се чиме су се загревали узвишенији духови. Словени, разумевајући ту и Србе, прелазили су из дивљачког у културни живот у то време, и мост преко кога се прелазило из старог у нови живот било је Хришћанство, али не оно из ВИИ, ВИИИ и ИЏ века са грчким језиком, грчким свештенством и грчком јерархијом, већ ново Хришћанство са словенским језиком, словенским свештенством и словенском службом. Владимир је прозрео све добре стране тога новога покрета и ставио му се на чело. У Зети он подиже цркву Св. Марије - донације прозвану Св. Пречисте Крајинске, он подиже многе манастире по Албанији, у манастирима прикупља калуђере, који књиге пишу, тако да је поп Дукљанин морао рећи да им српских књига и у тим књигама има много више о Владимиру и Косари него што је он написао. Све нам то показује да је у Зети и данашњој северној Албанији, у којој су онда живели Срби, Хришћанство било развијено тако да је Владимирова држава била потпуно хришћанска држава још на измаку Џ и почетком ЏИ века. Тамо Хришћанство није било примљено номинално, где би се вршиле само извесне форме, већ је скроз било проникло душу тадашњих хришћана те су ови живели по хришћанским нормама и у хришћанском духу. Идеални тип таквог хришћанског живота тога времена представља собом сам Владимир. Он је прва хришћанска душа, сушта доброта, милостив, искрен, предан, пун љубави и нежности, религиозан до дубине душе, он се својим врлинама узвисио над савременицима, освојио их и они су га заволели, поклонили се његовој хришћанској души и његовим врлинама те љубав и поштовање своје у традицијама преносили с колена на колено до данас.

Владимир је у себи имао нечег вишег него што имају обични људи, нечег вишег него што имају владари. Те његове врлине уздигле су га међу људима и хришћанима. Ако томе нарочито додамо његову мученичку смрт, биће разумљиво зашто и Црква није могла остати равнодушна према једном зетском кнезу из далеке Крајине, већ га је прогласила за свеца, а народ потрчао да се поклони његовим моштима, да чује за његова дела, да се запоји његовим духом и да живи животом и врлинама којима је живео Св. Јован Владимир.

И ево тим моштима народ приступа већ 900 година: тих духом запајао се у слободи, ропству и опет у слободи: тим врлинама живи не заборављајући никако Св. Јована Владимира ма да је предао забораву многе цареве, краљеве, војводе и силнике овога света, који су били силе земаљске али не и силе небесне, духовне.

Због тога личност Св. Јована Владимира у историји Српске цркве јавља се као једна велика и ретка појава. О њој има шта да се говори и данас и ако су сви подаци изгубљени, али колико и шта се све имало говорити о њему у времену пре 900 год. Он је свакојако за српски православни и римокатолички народ до Св. Саве био оно што је од ЏИИИ века био Св. Сава. Он је био идеалан хришћанин, идеалан владалац, идеалан сродник, друг и пријатељ. Све су га те врлине уздигле те га је и традиција овековечила и његову успомену очувала до данас (&хеллип;)

Др Чедомир Марјановић: "Свети Јован Владимир", Подгорица 2003.

Прво издање књиге објављено је 1925.

Smrtovnice Osmrtnice