МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Presveta Bogorodica Lepavinska
NASLOVNA NOVO NA SAJTU GALERIJA RADIO BLAGOVESTI KONTAKT LATINICA
Krst
Krst
Krst
Manastir Lepavina

АКАТИСТ

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Krst
Manastir Lepavina

СЛУЖБА

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Manastir Lepavina

Baner

Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?

Prva verzija sajta

Druga verzija sajta

Manastir Lepavina

ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА

...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)

Manastir Lepavina

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О

РАДИО БЛАГОВЕСТИ

Manastir Lepavina

ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА

Manastir Lepavina

ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА

Manastir Lepavina

КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА

Manastir Lepavina

МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА

Manastir Lepavina

ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

DIGITALNA TEHNOLOGIJA U MISIJI CRKVE

ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ

Manastir Lepavina

ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ

Teleklik

ЖИТИЈЕ СВ. ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ И САНФРАНЦИСКАНСКОГ



Свети Јован Шангајски и Санфранцискански рођен је 1896. године у Русији, као Михаило Максимовић. Име је добио по Св. Архистратигу Михаилу, којег је његова породица прослављала као свог заштитника. Наиме, са очеве стране, Св. Јован Шангајски био је српског племићког порекла, па је и задржано и породично прослављање Св. Архангела Михаила. Предак му је био и велики светитељ, Св. Јован Тоболски. Као царски официр, млади Михаило Максимовић је рањен током борбе у десну ногу, због чега је доживотно храмао. Након завршеног Правног факултета, због грађанског рата у Русији долази у Србију, земљу свог порекла, где завршава и Теолошки факултет у Београду. Зарађује за живот продајући новине испред Саборне цркве у Београду, где постаје омиљен међу парохијанима. Доцније, постаје и свештенослужитељ овог светог храма, посвећеног Св. Архангелу Михаилу. У Миљковом манастиру у Србији прима монашки постриг, добивши име Јован, по свом претку-светитељу. По одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, постаје професор на Битољској богословији, где остварује трајно пријатељство са владиком Николајем Велимировићем и аввом Јустином Поповићем. Владика Николај говорио је за њега да је анђео Божији у људском обличју и живи светитељ, упућујући ђаке да беспоговорно слушају о. Јована.

Свети Јован (Шангајски) ноћу никада није спавао, већ је обилазио ђаке док спавају, покривао их и молио се над њима. Од дана монашења па све до краја живота, никада више није спавао у кревету. Ноћи је проводио на коленима, у молитви пред иконом Богородице и Спаситеља. Јео је једном дневно, у поноћ, а спавао тек сат или два на коленима, и даље у молитви, узевши на себе један од најтежих подвига побеђивања своје природе. Упознавши молитвено заступништво Светог Наума Охридског, коме су узношене молитве за душевне болеснике и болесне уопште, увек је са собом носио икону овог светитеља и њоме исцељивао, како на Охриду тако и до краја живота, ма где се налазио. На Западу је обилазио душевне болнице и ноћу тајно исцељивао болеснике крај ове иконе. Архиве шангајских болница бележе бројне случајеве чудесних исцељења његовим молитвама. Када је хиротонисан за епископа, добио је премештај за Шангај, у Кину. Тамо утемељује Кинеску православну цркву. Оснива чувено сиротиште Светог Тихона Задонског и удомљује око 4000 деце. Успоставља блиске везе са православним црквама Србије, Украјине и Грчке. Захваљујући његовом мисионарском раду и љубави, стотине хиљада Кинеза прелази у Православље.

Када је добио премештај у Сан Франциско, сви штићеници овог дома пошли су за њим у Америку. Обилази бројне западноевропске градове и оживљава спомен на западне светитеље. Кажу да не постоји неко ко је тако добро познавао - именом и житијем - све западне светитеље, нарочито помесне, чије је име почело да бива предато забораву, све док он није оживео поново спомен на њих. Учио је да свака земља мора поштовати своје помесне светитеље, колико и остале велике православне свете. Имао је дар натприродног памћења. Свету Литургију је служио на руском, српском, грчком, енглеском, холандском, француском и кинеском, стојећи бос у олтару, сматрајући се недостојним да гази обувен пред Светим Престолом, због чега је у Француској назван и Св. Јован Боси.

Никада није пропуштао ни један дан да не служи Литургију. Постаје епископ Западне Америке и Сан Франциска, подиже у овом граду цркве, сиротишта, болнице, старачке домове, школе, мензе, спасава ноћу напуштену децу са улица, обилази болесне у болницама и домовима, људе у невољи и на самрти, моли се за њих, помаже свердно, причешћује их и чудесно исцељује, творећи небојена чуда још за живота. Појављује се увек непозван, видевши својим прозорљивим духовним оком коме је потребна његова помоћ и заступништво. Појављује се веома брзо и код оних који су га у молитви призивали, чак и тамо где су све капије биле закључане и под строгим надзором. Док је боравио четири године на Филипинима, молећи се ноћу на све четири стране света, заустављао је урагане или би они заобилазили острво, да би поново ударали на острво када га је Св. Јован Шангајски напустио. О њему се никада није могло говорити са становишта обичних, људских мерила&хеллип; По његовом благослову, преподобни отац Серафим Роуз оснива манастир Св. Германа Аљаског у Платини (Калифорнија), који постаје расадник Православља у Америци. Као члановима Руске Заграничне Цркве (која се није слагала са тадашњом расколничком званичном руском црквом), Српска Православна Црква им пружа свесрдну помоћ, признајући их као интегрални део Српске Православне Цркве. Заједно са Св. владиком Николајем, заслужан је за канонизацију Светог Јована Кронштатског. Захваљујући њему десило се и прво рукоположење за епископа Православне цркве Француске. Овај чудесни, прозорљиви старац, преиспуњен љубављу, чудима и молитвом, предаје своју ангелску душу Господу 2. јула 1966. године, у молитви, пред иконом Богородице Курско-Коренске, од које се никада није одвајао.

У постељу је положен након 40 година. Његова сахрана, којој су присуствовале хиљаде и хиљаде поклоника, од туге је претворена у радосно прослављање победе живота над смрћу, победе Васкрсења Христовог. Његова соба претворена је у капелу, у којој се од тада врше богослужења. Испод ње је основана америчка мисионарска парохија Св. Нектарија Егинског Чудотворца, кога је Св. Јован веома поштовао и волео. Мошти Св. Јована Шангајског обретене су 1993. године нетрулежне, а данас почивају у храму посвећеном икони Богородице "Свих жалосних Радост" у Сан Франциску. Од светог јелеја из кандила над његовим моштима небројено много људи је добило исцељење, а многоструко се потврдило и његово силно и брзо заступништво пред Богом свима који му се са вером и љубављу помоле.

Заштитник је путника, нарочито оних који лете авионом, болесних, деце, сирочади, удовица, зависника (помаже алкохоличарима и наркоманима), неправедно оптужених, душевних болесника, одгонитељ непријатељских напада и демона и брзи помоћник током великих временских непогода, саобраћајних несрећа и других опасности.

ЧУДА СВ. ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ ЧУДОТВОРЦА

Доктори нису веровали

У петак уочи Цвети 1963, Татјана Естрада доживела је тешку саобраћајну несрећу у којој су јој били повређени глава, врат и леђа. Имала је фрактуру лобање, повреду кичме и моторних нерава који покрећу ноге. Морала је да лежи на леђима, потпуно непокретна, у гипсу и са пуно утега. Ситуација је била веома тешка, и Татјана се осећала скрхано.

Изненада, у собу је, у пратњи два дечака, ушао мали свештеник. Медицинска сестра је показала Татјанин кревет, и свештеник јој је пришао. Она је била запањена, јер га није познавала, нити је знала ко га је познавао. Свештеник ју је питао како се зове и да ли је доживела саобраћајну несрећу. Татјана је одговорила, и даље се чудећи како он зна за удес. "У реду, хајде да се помолимо!", рекао је он. Спустио је руку на главу болеснице, а затим ју је помазао светим уљем по глави, челу, грлу, грудима, рукама и ногама. Дао јој мало вина да попије, као и нафору. Пошкропио ју је светом водицом и дао јој лепо украшено васкршње јаје, а затим посегао руком у свој дубоки джеп тражећи нешто. Извадио је љубичасто - плаво мермерно јаје и ставио јој га у руку, рекавши: "Ево, узмите; ово није обично, него златно јаје". Рекавши то, благословио ју је. Татјана је целивала крст и његову руку, и они су сва тројица отишли.

Она је заспала и кад се пробудила (а јаје је држала у руци), био је већ мрак. Била јој је потребна медицинска сестра, али није могла да ју дозове. Изненада, осетила је да може сама да устане, што је и учинила скинувши претходно све утеге. Кад су је видели, остали пацијанти су почели да вичу, јер су знали да је парализована од паса надоле. Сестра која се ту затекла позвала је у помоћ друге две, настојећи да је врати у постељу. Није било потребно: Татјана је сама отишла до купатила и вратила се плачући од радости.

Сутрадан су је снимали на рендгену и испитивали је. Доктор који ју је лечио рекао је да је то што се десило медицински немогуће и позвао је остале лекаре на саветовање шта да чине. Држали су је, сасвим беспотребно, још девет дана у болници, не верујући својим очима: Татјана Естрада је ходала без икакве операције!

Тек касније, она је сазнала да је "мали свештеник" био епископ санфранцискански Јован Максимовић, нови Николај Чудотворац!

Избављење од тумора на мозгу

Монахиња Надежда из Сијетла у Вашингтону сведочи о чудесном излечењу Тимотија Локхеда, седамнаестогодишњег дечка чија је мати била православна Румунка, а отац Шкотланђанин који се обратио у православље. Дечак је изненада добио напад, и пребачен је у болницу. После испитивања, лекари су утврдили да он има деформацију мозга од рођења, и да у мозгу постоји много малигних ћелија. Чудећи се како још раније није умро, прорицали су му најскорију смрт. Његови несрећни родитељи, Джејмс и Ева, отишли су код свештеника, оца Варлаама, Лазара и Мојсеја, просећи њихове молитве. Отац Лазар је имао бочицу уља владике Јована. Понео ју је у болницу и кад је стигао отпочео је с молебном за болеснике. На општи ужас, екран за праћење рада срца показао је да је Тимотијево срце престало да куца! Умирао је!

Отац Лазар је брзо отворио бочицу са уљем и направио знак крста на Тимотијевој глави, вапећи са сузама Владики за помоћ. И - чудо над чудима! - Тимотијево срце је прорадило, напади су престали и он је отворио очи.

Лекари су били запрепашћени. Дечко је спавао до сутрадан мирно, а кад се пробудио - тражио је да иде кући. У болници је остао још три дана, док нису обављени прегледи. Рендгенски снимак мозга показао је да малигних ћелија више нема! Дечко је био здрав. Наставио је да учи и чтецирао је у цркви.

Исцелење од слепоће

Евгеније Роуз, потоњи јеромонах Серафим, у септембру 1968. записао је податке о још једном великом чуду владике Јована:

"Живећи у Сан Франциску и радећи као сестра у једној од градских болница, млада жена, Гали Васиљева, изненада је ослепела на једно око. То се десило сасвим неочекивано, на послу; кад је пацијенту хтела да да прописани лек - чита и ништа не види! Лекари су закључили да је, због запаљења оптичког нерва, једно њено око сасвим ослепело, постало мртво и да га треба одстранити да би се спасило друго око. То би, самим тим, значило да више не може да ради у медицинској професији. Знала је владику Јована још од детињства, на Далеком истоку, и у Европи, од својих родитеља, његових поштовалаца, чула је за његова чудеса.

Али, Владика је већ давно био умро. Сасвим очајна, она је дошла у његову усипалницу, притичући јој као последњој нади и дуго се молила са сузама на његовом гробу. Почела је често да долази у храм, молила се крај свих светиња, и затим се спуштала у усипалницу и дуго се молила крај његове гробнице, тако да су то присутни већ уочили. На послу је скривала своју несрећу, не знајући шта да чини. То је трајало неколико дана.

И кад ју је једне ноћи савладало потпуно очајање, она се предала ватреној молитви и, помоливши се, насумце отворила Свето Еванђеље и прочитала следеће: "И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. И запиташе Га ученици Његови говорећи: "Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп?" Исус одговори: "Не сагријеши ни он, ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. Мени ваља чинити дјела Онога Који Ме посла, док је дан. Долазећи ноћ кад нико не може радити. Док сам у свијету, свијетлост сам свијету". Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме. И рече му: "Иди, и умиј се у бањи Силоамској, што значи: послан. Он дакле, оде, и уми се, и дође гледајући". (Јн 9, 1-7).

Прочитавши, без даха, то "случајно" нађено место до краја, она је ускликнула: "Господе, кад бих само могла да се нађем у Светој земљи и да се умијем у бањи Силоамској, или да ми је макар кап те воде - поново бих прогледала."

Рано изјутра опет је отишла у гробницу владике Јована и опет се пламено молила. Ту јој је пришла малена, мршава, непозната старица и рекла јој да је недавно ишла у Свету земљу и донела свете водице из бање Силоам, као и то да ће сутра донети бочицу с водом у усипалницу, пошто ће сутра бити служена Божанствена литургија, а служиће сам митрополит. Од тих речи "бабушке Јелисавете", која није имала појма о њеној синоћној молитви, болесница је дошла у усхићеност и изјутра, пре зоре, већ је била у усипалници. На литургији се причестила, и клечећи на коленима крај гроба владике Јована, сипала је свету воду на болесно око. Одједном је осетила олакшање. Сутрадан је већ гледала тим оком, које су сматрали мртвим".

Преузето са сајта беседа.рс и из књиге "Свети Јован Шангајски", Образ светачки, Београд 1998.

Прочитано: 7641 пута

Krst
Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit G. Porfirije

Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије

Otac Gavrilo

БИОГРАФИЈА ОЦА ГАВРИЛА

Manastirski Casopis PDF

МАНАСТИРСКИ
ЧАСОПИС - PDF

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ

ARHIMANDRIT GAVRILO U EMISIJI POZITIVNO NA HRT

АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ

Manastir Lepavina

ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ

Manastir Lepavina

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС

Manastir Lepavina

ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."

Manastir Lepavina

ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА

Manastir Lepavina

РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК

ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА

Manastir Lepavina

МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ

ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА

Manastir Lepavina

РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ

О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)

НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ

Manastir Lepavina

ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)

Manastir Lepavina

СПЦ ХОЛАНДИЈА

ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА

Manastir Lepavina

РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ

РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

Manastir Lepavina

КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА

SATELITSKA KARTA I VREMENSKA PROGNOZA

САТЕЛИТСКА КАРТА И ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА

Ekologija i Medicina

ЕКОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА