МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Данас сам дошао нешто раније код оца Гаврила у посету. Ограничење времена посете у болничкој јединици интензивне неге мора да се поштује. Причекао сам испред врата да почне време посете. На славски дан Архангела Гаврила, имао сам посебну жељу да оцу Гаврилу честитам имендан. Данас су код оца Гаврила у посету дошле сестра Александра, господја Светлана и једна господја Биљана. Били смо и очева куварица Гоца и ја. Први пут сам видео господју Биљану. Интересовао сам се ко је ова жена средњих година и како то да је раније нисам видео у очевом окружењу. Дошла је да узме благослов од оца и на очеву жељу представила нам се. Она је оца Гаврила упозала давне 1983. године, у време када је отац дошао са Свете Горе. Био је то период пре његовог одласка у манастир Лепавину. Први сусрет са оцем за њу је значио дословно животни преокрет. Она је од тада почела да размишља о Богу и Православној вери. Почела је да размишља да се крсти. Она ми није знала објаснити како то да ју је познанство са оцем Гаврилом потакло да се приближи вери и да одлучи да се крсти.

По доласку са Свете Горе у Србију, отац је већ наредне године примио управу манастира Лепавине. Биљани која је одлучила да се крсти није било тешко отићи на пут из Београда до манастира Лепавине да испуни своју жељу, а то је, да је крсти отац Гаврило Хиландрац. Упутила се у манастир Лепавину и тамо ју је отац Гаврило крстио 1984. године. Данас испред очевог болничког кревета стајала је господја Биљана, жена средњих година и подсећала оца Гаврила на те, за њу важне животне тренутке. Отац се обрадовао и сетио се да је то било прво крштење које је он обавио у манастиру Лепавина, након доласка са Свете Горе.

Сестра Александра и ја смо стајали поред кревета и слушали њихов разговор. Дивећи се њиховом изненадном сусрету слушао сам разговор који је био пун осећајности. С обзиром да је отац на болничкој интензивној нези, овде су посете строго ограничене, тако да смо морали убрзо да се растајемо. Управо је утисак духовне повезаности сестре Биљане и оца Гаврила побудио моје мисли о вечној вези духовног оца и чеда. Биљана није имала веру у Бога, већ пре свега имала потребу да се крсти и жељу да, Свету Тајну Крштења учини управо отац Гаврило Хиландарац који је те давне 1984. године дошао у манастир Лепавину. Посете су брзо завршиле и морали смо да напустимо салу интензивне неге. Узели смо благослов од оца Гаврила и зажелели му срећан празник Архангела Гаврила.

Ненад Бадовинац,
у Београду, 08.04.2017.