Био један стари подвижник и испосник, који је свој испоснички живот водио у пустињи готово 70 година у посту, бдењу и чедности. Иако се толико година трудио за Бога никада се није сматрао достојним да доживи визију или откровење од Господа. Размишљајући о овоме и носећи то на уму он помисли, "Можда мој подвижнички живот није Богу угодан из неког разлога који ја не знам, а мој труд није прихватљив, па из тог разлога нисам достојан да добијем откровење или да видим неку тајну."
Размишљајући о овим стварима старац поче тражити и преклињати Господа још више, молећи се и говорећи, "Господе, ако ти је моје подвижништво угодно и ако прихваташ моја дјела, ја - грешан и недостојан - молим те, допусти ми само кап својих дарова како бих могао научити из чудесне појаве да си чуо моју молитву, и да тако охрабрен и просвијетљен могу наставити живјети свој подвижнички живот." Док се свети старац молио и тражио ове ствари, чуо је глас Божији који му се обраћа, "Ако тражиш да видиш Моју славу, иди дубоко у пустињу и биће ти тајна откривена."
Када је старац ово чуо изашао је из келије упутивши се далеко у пустињу. Однекуд се пред старцем појави лопов, који видјевши старца, крвнички насрну на њега са жељом да га убије. Кад га је ухватио рече му: "Добро је што сам налетио на тебе старче, како бих могао завршити свој посао и спасити се. Ми лопови имамо овај обичај, закон и вјеровање: онај који почини стотину убистава сасвим сигурно ће отићи у рај. Тако ја, који сам напорно радио, убио сам 99 људи па ми недостаје само још један како бих намирио стотину и био спасен. Заиста ти дугујем и захвалан сам ти јер ћу данас због тебе уживати у рају."
Када је старац чуо шта му је лопов рекао био је ван себе од страха због овог изненадног и безнадежног искушења. Упутивши свој поглед према Богу на небесима он рече сљедеће: "Да ли је ово на Твоју славу Господе и Владико, што си обећао да ћеш показати мени, слуги Твоме? Каква је Твоја промисао овим што си ми дао, да напустим своју келију и да сазнам ову ужасну тајну? Каквим даровима ми плаћаш накнаду за подвижништво које сам поднио због Тебе? Сада заиста знам, Господе, да је сав труд мог подвижништва био узалудан; да су све моје молитве Теби упућене биле Ти мрске и непримјерене. Међутим, захваљујем се Твом човјекољубљу, Господе, јер Ти, знајући најбоље, кажњаваш моју недостојност, као што је потребно због мојих небројених гријеха, и што си ме предао у руке лопова и убице."
Изговоривши све ово сироти старац јако ожедње и рече лопову, "Дијете моје, с обзиром да сам велики грешник Бог ме предао теби да ме убијеш и да испуниш свој пут, како је воља твоја, а ја да будем лишен живота зато што сам зао човјек. Због тога те молим да ми учиниш услугу - испуниш малу жељу - да ми даш мало воде да попијем, а онда ми одсијеци главу." Када је лопов саслушао старца, желећи да испуни старчеву жељу, врати свој мач назад у корице, јер га бијаше извукао ван. Затим из њедара извуче боцу и оде на ријеку која протицаше у близини да је напуни водом и однесе старцу да попије. И тамо гдје је отишао да напуни боцу, он предаде своју душу и умре. Тако, како је вријеме одмицало а лопов се није враћао, старац је размишљао сљедеће, "Можда је био поспан па је заспао те се стога не враћа, а ја ћу успјети побјећи у своју келију. Међутим видјевши да сам стар, бојим се да, с обзиром да немам снаге да трчим и пошто сам слаб, брзо ћу се уморити и он ће ме ухватити. Онда ћу га разљутити и он ће хтјети да ме безобзирно мучи, па ће ме сјећи на комаде још док сам жив. Боље је да не одлазим већ да одем на ријеку и видим шта он ради." Тако старац, размишљајући о овоме, пронађе га мртвог, и када га видје зачуди се и би запањен. Пруживши своје руке ка небу он рече: "Господе који волиш човјека, нећу спустити своје руке све док ми не откријеш ову тајну. Молим те да се сажалиш на моју муку и да ми ово откријеш."
Како се старац за ово молио, дође му анђео Господњи и рече му, "Видиш ли ти, старче, овог мртваца који лежи пред тобом? За твоје добро њега је снашла изненадна смрт, како би ти могао побјећи да те не убије. Дакле, сахрани га пошто си спасен. Пошто те послушао и вратио мач у своје корице како би ти донио воду да угаси пламен твоје жеђи, чиме је смирио Божији гњев и би прихваћен као послушан човјек. Обзнанивши ти да је убио 99 људи то му се урачунало као исповијест. Стога га сахрани и сматрај да је спасен. Са овим спознај величину Божијег човјекољубља и самилости. Радуј се и врати се у своју келију, и усрдно се моли. Не осјећај тугу и не говори да си недостојан и лишен откровења. Јер гле, Бог ти је открио тајну. Знај и ово, сав труд твог подвижништва је прихватљив пред Богом. Не постоји труд који се чини у име Божије а да не долази пред Њега." Чувши ово, старац сахрани мртвог човјека.
Из рукописа изрека египатских светих отаца, манастир Филотеј
Превод са енглеског Д. П.
28 јануар 2014 год.
