МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Завршена је анкета "Што слушаоци мисле о Интернет Радио Благовести". Резултати анкете приказују тренутно размишљање првих 100-тињак испитаника. Овим питањима добили смо одговоре које се односе на ваше размишљање о програмској схеми Радио Благовести, али и о осталим питањима које дају врло квалитетне информације. Посебно су корисни коментари испитаника, јер су се испитаници ослонили на своје предлоге који такође могу пуно да помогну.

Детаљна анализа резултата тек предстоји, а овде вам достављамо на увид неке од репрезентативних показатеља, као и коментаре испитаника.

Хвала свима који су одвојили време да би попунили анкету о Интернет Радио Благовести.

* * *

Анализом питања број 1 - сазнајемо да је највећи број слушаоца Радио Благовести, њих 65% сазнало за радио, преко њеб сајта, затим око 23% преко фацебоока, а око 10% од пријатеља. Осим горе наведених могућности од испитаника смо добили одговоре, да је много слушаоца дошло у контакт на следеће начине:

* * *

Анализа питања број 4 - испитаници неправе разлику у данима, свакодневно слушају Радио Благовести. Највише око 40% слушаоца укључује се у вечерње термине слушања. Изнанађујуће је да чак 10% слуша ноћне емисије које се репризирају. Викендом се слушаоци нешто више укључују у послеподневне термине. На питање испитаницима да нам детаљније образложе најбоље термине за слушање, добили смо следеће одговоре:

Неки одговори испитаника:

- Како смо супруг и ја прешли у кућу која је изван града у једном планинском селу окруженом шумом, не могу сваки дан слушати Радио Благовести јер овде још нема сигнала за Интернет, а што ме приморава да слушам само повременим доласком у стан код сина и снаје одем и слушам Емисију која ми јако недостаје. Ја небих нити једну пропустила. Надам се, уз Божију помоћ да ћемо добити интернет сигнал у нашој кући и да ће се моја жеља испунити. Сада вам се јављам са радног места.Свако вам добро од Господа и Пресвете Мајке. Амин. Боже дај!

Анализа питања број 5 - Само 5% испитаника сматра да је премало заступљена свака од понуђених категорија духовне музике, осталих 95% сматра да је довољно заступљено свака од појединих врста духовне музике. Од испитаника смо добили поједине предлоге за побољшавање целодневне духовне музике која се емитује:

Неки одговори испитаника:

Анализа питања број 6 - Испитаници, њих 95% би препоручило својим пријатељима, познаницима слушање Радио Благовести, док осталих 5% неби то урадило из следећих разлога:

Неки одговори испитаника:

Анализа питања број 7 - Чак 65% испитаника слуша Радио Благовести преко интернет сајта. Око 23% испитаника користе ЊинАмп линк, а њих 9% да би слушали радио користе се апликацијом за мобилне телефоне. на линку

Анализа питања број 8 - Испитаници анкете били су свих узраста и старосне доби. 50% слушаоца Радио Благовести је до 40 година. Док слушаоци од 40 година на више деле другу половину заступљености. Можемо рећи да су све доби подједнако заступљене, али највише има од младих од 31-40 година.

Анализа питања број 9 - Полна струкутра слушаоца је 1/3 мушко, а 2/3 женска популација. Што говори да жене дупло више слушају Радио Благовести.

Емисија "Под знаком питања" , у интервју са Љиљаном Николић на Радио Словољубве о анкети причају Ненад Бадовинац и Оливера Милутиновић

&гт;&гт;&гт; кликните и послушајте

Београд , 26.02.2013.

Имајући у виду да је ово испитивање на узорку од 100 испитаника извршено оним медијским путем тј. управо на исти начин како се емитује и како информише своје слушаоце Радијо Благовести, наиме путем медијске објаве на интернету, анкету можемо сматрати довољно репрезентативном да би изнијели одређене тезе о сопственом програму и преиспитали циљну групу, којој се Радијо Благовести обраћа. То је први циљ овог истраживања. Метода испитивања тиме је потпуно оправдана. Закључци и тезе, који се могу извести из анкете овог испитивања, могу се вишеструко користити, и не само за потребе духовне мисије лепавинског манастира. Овдје се ради о једном приступу испитивању духовних мисија уопште, и о приступу истраживањима друштвених феномена, од којих је један религиозна мисија путем модерних медија. Закључци могу имати практичне конзеквенце

1. Видови медијског преноса и медијски извор информација (сајт, фејсбук, претраживач, други медији, пријатељи...)

1. Већ прво питање које је постављено тиче се начина како је успостављен први контакт и прво сазнање везано за емисију Радија Благовести и просветно-духовну мисију Архимандрита Гаврила Лепавинског. Преко 60% анкетираних наводи сајт манастира Лепавине као основни извор информације, а &фрац14; испитаних је сазнало путем фејсбука о овом мисионарском радио-програму.

Духовни сајт манастира Лепавине, у коме доминира текстуални приступ и визуелни дизајн сајта као допунско средство је старији медијски извор, па је стога сасвим разумљив овај висок информативни постотак од 60%. Такође можемо закључити да је информативни примат лепавинског сајта у односу на фејсбук, у коме доминира сликовни елемент ипак већи, те да сајт са својим текстовима, насловима, вињетама, и иконографијом и даље остаје основни медијски извор мисије, па тиме и информисања о радио-програму. На основу тога може се констатовати да форма медијске презентације путем сајта, поготово ако је сајт добро урађен, представља сигурно средство медијског преноса у мисионарском раду. Може се предпоставити да је лепавински сајт тј. сам манастир Лепавина до те мјере медијски препознат да људи циљано и редовно отварају сајт ради информисања прије него фејсбук, који с обзиром да нуди и многе друге садржаје, донекле одвлачи визуелну пажњу од саме информације о програму Радија Благовести. Тиме постотак од 60% оних, који информације добијају директно са сајта говори о једном стабилном броју сталних слушалаца Радија Благовести и говори о домету и досадашњем успјеху мисије. Минималан је број оних, који су дошли до информације о Радију Благовести тражећи појмове преко претраживача. Већ прво питање даје дакле одговор о успјешности програма. Оно што је забрињавајуће, гледано са становишта мисије, је мали постотак оних, који су преко пријатеља сазнали о Радију Благовести. Зашто је то разлог за бригу?

Отвара се питање, до које мјере и како виртуелна духовна мрежа у реалним животним околностима дјелује тј. да ли постоји сусрет лични између оних, који прате Радио Благовести. С обзиром да се програм глобално прати, тај релативно низак простотак није толико проблематичан, али ако погледамо друге одговоре, тако нпр. одговор број 10 , гдје је показана структура држава, одакле су слушаоци, видимо да је већина из Босне и Херцеговине и Републике Србије и Републике Српске. Ријеч је о једном географски гледано компактном простору, гдје лична и директна комуникација уживо је потенцијално могућа.

Упоређујући резултате 1. и 10. питања стиче се закључак да је интензивност комуникације духовне заједнице на виртуелно-духовном плану јача од фактичког плана тј. може се поставити нова хипотеза да оно што се виртуелно прикаже мање се одражава на пољу стварности. Ову хипотезу с опрезом извлачимо на основу отприлике 17 - 20% процената оних, који су о Радију Благовести сазнали од пријатеља. Категорија пријатеља је у овом случају важна одредница. Ако је велика већина испитаника из Босне и Херцеговине/ Републике Српске, значи потекла с једног јасно уоквиреног географског простора, како показују питања и одговори под бројем 10, онда овај однос виртуелно-духовног и животно-стварносног, који је у релацији 5:1, можемо посматрати у свјетлу успјешности мисије и емисије и поставити питање да ли је мисија заживјевши тако што се формирала заједница заиста задовољавајућа с обзиром на строге критерије лепавинске духовне заједнице, прије свега братије лепавинског манастира на челу са Архимандритом Гаврилом, по којима духовно (медијско) и дјелатно (стварносно) требају достићи висок степен идентичности и хармоније, а саборност тј. конституисање духовне заједнице и на микросоцијалном и на мезоплану и на макроплану друштва пријатеља манастира Лепавине треба да буде успотављена. Ипак не може се рећи да ови резултати не задовољавају, јер питање је да ли било гдје, барем у православној васељени постоји иоле сличан начин мисије и емисије, који до постотка од 17-20% може у кратком временском периоду да медијском поруком иницира лични контакт и директан контакт међу слушаоцима ради једног анкетног испитивања.

Управо категорија "пријатеља" у испитивању указује на медијске релације и снагу поруке, на којој убудуће је потребно радити и могуће је појачавати је. Када духовна заједница заживи и фактички , и однос између виртуелно-духовног и дјелатног постане приближан, тек онда можемо говорити о потпуном складу и достизању циља, гдје су слобода и нужност истовјетне, а духовно и конкретно се поклапају. Ова хипотеза, која се намеће из првог одговора није закључак, него превасходно потицај на размишљање о циљу духовне мисије и програма. Такође анкета отвара питање како је већина слушалаца уопште ступила у контакт са манастиром Лепавином и да ли је тај први контакт био преко сајта или преко "пријатеља". Корелација сајта, Радија Благовести и рецимо других сајтова нпр. патријаршијског сајта била би занимљива за неко даљње истраживање нпр. кроз питање: Да ли они, који се информишу путем лепавинског сајта и слушају Радио Благовести редовно се информишу и преко сајта Патријаршије о црквеним догађањима. Такође будуће испитивање односа испитаника тј. слушалаца према духовним сајтовима из сасвим других сфера дали би одговор о духовној зрелости заједнице.

Тако у вези са питањем под редним бројем 1 видимо да је један број испитаних из сасвим различитих медијских извора, који нису директно у вези са манастиром Лепавином и са сајтовима црквеног поријекла добио информацију о програму. Ови одговори показују претензију и успјешност лепавинског духовно-просветног пројекта да пређе границу одређеног медијског оквира и разбије окове идејно-духовне сегрегације, те да своје присуство осигура и на другим медијским просторима. То није необично с обзиром на доба, када свјетовно и духовно не морају да буду толико стриктно разграничени, као што је уопште тешко, непотребно и вјештачки фабриковано правиљење искључиве и тврде границе међу духовним и идејним сферама, јер јасноћа било које и било чије догме није духовном гипкошћу угрожена, чак напротив. Медијско преплитање тако доноси нови информативни квалитет, јер заправо један медијски чин преноса поруке без обзира на посредовање неког секундарног и некад не декларативно црквеног медија остаје у суштини ипак медијски чин, који преноси духовну поруку.

2. Учесталост слушања

2. питање се односи на учесталост слушања Радија Благовести. Више од половине испитаних слушају Радио Благовести у неком временском обиму једном дневно, при чему минутажа и сатница варира. Стабилан број слушалаца је и овим питањем потврђен. Овај одговор говори и о профилу просјечног слушаоца Радија Благовести, али и о томе да цјелокупно гледано они представљају већ оформљену групу тј. духовну заједницу. Извођење типологије просјечног слушаоца није могуће на основу само овог питања.

Модерне животне околности онемогућавају сасвим редовно слушање свих слушалаца на исти начин. На то указује рубрика "Неки од одговора испитаника" у другом питању. Испитаници ту наводе разлоге због којих им је онемогућено редовно слушање.

Ако успоредимо овај одговор и погледамо питање број 9, гдје је одређена полна структура слушалаца, видимо да је преко 65% испитаника женског пола. С обзиром да је анкетирање изведено по принципу случајности тј. на основу јавног позива да се одговори на анкетирање, онда можемо закључити да тај проценат говори заиста да је просјечни слушалац Радија Благовести прије женског пола, него мушког. Сам архетипски образац манастира Лепавине, који је посвећен Ваведењу Богородице и архетипски образац Благовијести, гдје благу вијест Дјеви Марији доноси Архангел, објашњава зашто је проценат слушалаца женског пола тако висок. Духовна порука лепавинског манастира, иако универзална, дотиче највише онај духовни аспект у човјеку, који је, могло би се рећи, више женски. Нова хипотеза могла би се поставити на основу овог закључивања, а то је да је у сфери духовног хришћанска врлина оданости и духовне еластичности повезана са женским принципом, а начелност са мушким принципом. Најоданији слушаоци Радија Благовести управо су женског пола, или под доминантним женским утицајем у духовној сфери.

3. Садржај духовног програма

3. питање односи се на садржај програма Радија Благовести. Ту испитаници оцјењују садржај и његов квалитет. Одговори указују на слабост, али и на квалитет програма. Највећи број испитаника је задовољан са акатистом Пресветој Богородици, скоро 100%. То је класични вјерски садржај програма и мотивски садржај. Сасвим је очекивано да испитаници буду задовољни овим садржајем, који указује уопште на мотив постојања Радија Благовести. Оно што се ставља под знак даљњег питања су одговори, који се односе на оцјену разговора са стручњацима и свештеницима, који се емитују путем Радија Благовести. Око 60% испитаних оцјењују разговоре са стручњацима оцјеном "довољан", а нешто мањи проценат истом оцјеном оцјењује разговоре са свештеницима и предавања, док музички садржај емисија је оцјењен од скоро 80% испитаних као потпуно добар. С обзиром да Радио Благовести има већински женску публику, разговори са духовницима, свештеницима и стручњацима програмски би могли бити квалитетнији. То је порука испитивања. Шта ово заправо значи? Уредник прати и бира садржаје овог типа из понуђене палете разговора, који се емитују и снимају у вјерским медијима православне орјентације, али и у другим медијима, а повремено у неким разговорима сам у сарадњи са медијским сарадницима учествује . Из понуде, која није мала, покушава да изабере оно што је добро и примјерено. Тешко да би се уреднику зато могла критика изрећи. Могуће је да сами свештеници, духовници и стручњаци у међувремену својим говором и језиком не анимирају публику, поготово женску димензију вјерског код слушалаца, па тиме код овог питања нешто лошије испада оцјена испитаника, који су, како видимо у већини женског пола. Овдје се ради само о претпоставки, јер с друге стране један значајан дио разговора са духовницима, свештеницима и стручњацима је сниман у другим контекстима, па су накнадно умонтирани у програмски оквир Радија Благовести. Ипак убудуће треба обратити пажњу на ову статистичку сугестију, јер да је ријеч о искључиво мушко-мушким духовним разговорима, имали би можда оцјене мушких испитаника, које би биле боље. Пошто Радио Благовести немају полну орјентацију везано за циљну групу, онда блага критика женског дјела слушалаца остаје оправдана.

Можда се могло поставити у анкети питање, када и код којих садржаја слушаоци прекидају слушање Радија Благовести, па би се онда добили још јаснији резултат. Ово остаје као наук за неко ново испитивање.

Ако се удубимо даље у анализирање овог одговора духовним посматрањем, можемо да расуђујемо да духовни мотиви "Благовијести", које говоре и наговјештавају о зачетку или зачињању живота, а тиме и о креативности, јер "Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Свевишњега осјениће те", и увијек су повезане са односом мушког, женског и на концу универзалног принципа, који је изнад полова, захтијевају активнију и креативнију улогу мушког момента у овој архетипској причи путем медија, а то је свештеничка, духовничка и улога стручњака, те упозоравају да се управо та улога треба у програму побољшати, а то захтијева иновативне говорне и језичке садржаје, који ће се дотицати разних животних питања, која муче данашњег вјерника, и који ће бити разумљиви, јер једино тако слушаоци, који су ионако презаузети и растрзавани динамичном свакодневницом неће прекидати тј. абортирати слушање емисије и пребацивати се на друге канале. У анализи одговора под бројем 3, "Испитаници / слушаоци сугеришу нешто више емисија из категорије "интервјуа са стручњацима", него што је сада заступљено." Ова сугестија иако није критичка, ипак се може као императивна протумачити. Сугестија испитаника о могућем будућем директном укључивању слушалаца у програм је корисна, али технички с обзиром на моментално здраствено стање оца Гаврила као главног уредника теже је изводљива. Ипак ова се програмска слабост може повремено надомијестити снимљеним аудио-садржајем гдје корисници коментаришу програм. Такође сами испитаници предлажу варијације тема, па наводе да се пуштају садржаји нпр. о постојању других духовних заједница, представљање манастира, или емисије за дјецу.

Све је то изводљиво у мјери, која је већ у анализи показана у одговорима на питање под бројем 1, гдје категорија "пријатеља" објашњава потребу јачања духовне мисије и емисије преко личних контаката.
Потребно је наиме истаћи да се ова мисија ствара "сама од себе" и да "пријатељи" тј. духовна заједница манастира Лепавине почива на ангажману братије, али и сарадника на манастирском пројекту, који су управо ти "пријатељи", духовна дјеца и слушаоци програма уједно. Да би се испунила очекивања и сугестије испитаника, то је једино изводљиво ако и сами слушаоци постану активни судионици у стварању програма, пошто је манастирски пројекат некомерцијални и самофинансирајући, онда идеја о директном укључивању у програм подразумијева техничку опремљеност и опремљеност кадровску. (категорија "пријатељи") Однос 5:1 између духовног и практичног у првом одговору анкете везан за категорију "пријатеља" говори о степену конституисаности духовне заједнице око манастира Лепавине и Радија Благовести, а ту духовну заједницу чине и слушаоци. Потпуна конституисаност друштва око манастира Лепавине у иделном смислу значила би постојање "духовног" перпетуум мобила, а тиме би садржај радио -програма био много бољи. Конкретно, то би значило да слушаоци и сами се укључују у програм. Приједлог директног укључивања говори о потреби данашњег слушаоца Радија Благовести да се еманципира од пасивног слушаоца ка активном судионику у програму. Пасивни елеменат хуманих потенцијала око манастира Лепавине морао би се смањити. То је дугорочни циљ духовне мисије. Индиректно то би дјеловало и на многе друге аспекте живота, који нису тема ове анализе, па се овдје освртање на њих може изоставити.

Једноставним језиком речено, више духовне дјеце тј. повећан духовни наталитет омогућавао би бољи програм. Слушалац би постао послушник и прави пријатељ манастира Лепавине. Све то подразумијева духовне порођајне муке. Пошто манастир Лепавина није изоловано острво мимо остатка православља и остатка друштва, онда морамо имати у виду да зацртани циљеви програма се остварују и у интеракцији са динамиком духовног развоја других црквених оаза и институција, које дјелују у оквиру цијеле Цркве и цјелокупног друштва, у коме живимо.

4. Нон-стоп емитовање и временске одреднице

4. питање везано је за вријеме слушања Радија Благовести и оно потврђује потребу емитовања 24 сата програма, што је заправо и литургијски императив, по коме нема прекидања литургије никад, чак ни у сну духовника. Углавном слушаоци не праве разлику у данима када слушају програм и то је индивидуално питање, али у временима слушања истиче се вечерње слушање програма као доминантно. Према томе најбоље емисије могле би се пуштати управо у ударним вечерњим сатима. Истовремено то је очигледно доба када је добра већина слушалаца пријемчива за поруке Радија Блавести с обзиром на ритам свакодневног живота, гдје човјек највише слободног простора управо добија у вечерњим часовима и постаје медијски најпријемчивији.

5. Умјетност, музика, хармонизација, социјализација, приједлози

5. питање се односи на заступљеност музичких садржаја у програму. Испитаници су углавном задовљни понуђеним садржајима. Приједлози испитаника варирају и занимљиви су у том погледу, јер музика има на духовном плану хармонизујућу функцију као што језик и говор често имају мотивациони значај, или улогу диференцирања и разлучивања. Музичка умјетност је одавно у служби хармоније црквеног и друштвеног живота. Када испитаници предлажу појање арапских хришћана или грузијских, а неки опет класичну музику, или духовну музику са националним префиксом, јер им је неко близак припадник друге националности, онда су те сугестије уједно и индиције на којим пољима духовних преламања Црква, као унивезална појава има потребу за устројавањем и престројавањем. Сугестије везане за 5. питање говоре о преплитањима секуларног и духовног, о потреби редефинисања и дискусутовања тих релација у вријеме глобалне цивилизације и те сугестије означавају гдје су неуралгичне тачке, на којима свијет и Црква, која себе види као свијет у свијету долазе у сукоб и гдје су могућа рјешења. Једно наизглед кратко питање, отвара цијелу лепезу других питања.

6. Коме се потенцијално (не)препоручује програм

6. питање се односи на препоручивање Радија Благовести тј. коме би испитаници препоручили програм, који и сами слушају. Преко 90% испитаника би потенцијално препоручили свима, од колега са посла, до познаника, пријатеља на фејсбуку, па до стварних пријатеља, али предпостављамо да то не чине фактички, јер би иначе број слушалаца био још много већи. Ови одговори говоре о људској природи и социјалним односима. Око 18% испитаних нпр. не би препоручили својим колегама са посла да слушају Радио Благовести. "Колеге са посла" су категорија са највећим процентом негативних одговора. Радио Благовести се слуша више у кутку приватности, а пословно и приватно се раздвајају. Једна особа каже да не би препоручила на послу Радио Благовести, јер живи у окружењу римокатолика и атеиста. Овај одговор показује потребу за искораком у схватању религиозности испитаника, искорак преко неких забрана и табуа с којима се сучељава данашњи човјек и који можда представљају кочницу у ужем социјалном животу. За добру и благу вијест, општељудску вриједност, или за универзалну музичку поруку, која представља један добар дио програмског садржаја Радија Благовести пријемчив је сваки човјек, независно од свјетоназора. Неки од одговора, оних 5% испитаника, коју су се изјаснили зашто не би препоручивали су одговори социјално угрожених као нпр.: "нисам у радном односу; налазим се у окружењу другог говорног подручја; не служим као добар примјер никоме итд." Одговори на 6. питање могу се сажети: "Свако би свакоме препоручио, али се не усуђује да то учини због разних конвенција и забрана." Из вјерске сфере знамо да су забране и блокаде духовно-васпитне мјере људској природи, која се тих окова ослобађа достижући висок степен духовне просвећености и дисциплине. Програм радија је у интеракцији са саборношћу, па стога и садржаји кореспондирају са садржајем пуноће Цркве, чији један несумњиво квалитетан дио чине слушаоци Радија Благовести. Некада мањи бројеви говоре пуно, па тако ових 5% испитаних опомињу управо на то да добра вијест треба некоме ко "не служи као добар примјер" или "није у радном односу." Садржаји будућих програма би се могли усмјеравати ка овим рубним групама, којима су програми Благовести можда најпотребнији.

7. Приступ Радију Благовести

7. питање даје одговоре на техничке начине приступа Радију Благовести. Понуђен опције су мрежне тј. линк презентације манастира Лепавине (65%), ЊинАмп апликације (23%), апликације преко мобилног (9%). С обзиром да апликације преко мобилног симболишу тренутно најмодернији технички и мрежни статус, могла би се поставити теза да скоро сваки десети слушалац Радија Благовести живи хипермодерним животом, баштини све вриједности модерне цивилизације, а уједно је и конзервативан, на начин како се духовност и вјера повезује са конзервативношћу. Занимљиво би било испитати, које су старосне доби припадници ових 9% испитаних, који користе апликације преко мобилног и ко од њих је не само слушалац, већ и сарадник лепавинског духовног пројекта. Можда у ових 9% се нађе неки нови сарадник са талентом, вољом, снагом и прије свега стрпљењем да се укључи у рад мисије "Радија Благовести" и лепавинског пројекта.

8. Старосна доб и питање подмладка

8. питање говори о старсној доби слушалаца Радија Благовести. Највећи број слушалаца је у старосној доби од 30 до 40 година. Мали је проценат оних од 21 до 30 година, који заправо представљају подмладак, наслијеђе и осигурање континуитета оног стабилног броја слушалаца радија, које смо поменули на почетку анализе. Ако имамо у виду да особе тог узраста често имају могућност да користе апликације преко мобилног и да доста времена проводе, користећи ову техничку могућност, онда видимо да садржински и програмски тај узраст може и треба да се покрије. Ту је очигледна могућност програмског развоја Радија Благовести, али и императивно нова област духовно-медијске мисије Цркве. Из претходних питања можемо се сјетити приједлога и сугестија о садржајима за дјецу, и о закључку о потреби новог и у најмању руку интересантнијег духовног говора и језика, кад је ријеч о предавањима, разговорима и духовницима.

9. Женски слушаоци Радија Благовести и женски аспект духовности.

9. питање поменуто је већ у контексту 3. питања.

10. Поријекло слушалаца Радија Благовести

10. питање односи се поријекло испитаних. Поред већине из Босне и Херцеговине и Р. Српске и Републике Србије, индикативно је да значајан број испитаника потиче из Аустрије, Хрватске и Словеније, а нешто мање из Македоније. Иако је број православних вјерника значајно мањи у Словенији, него нпр. у Црној Гори, ипак се можда због географске близине Радио Благовести више слушају у Словенији, што опет не значи да је број "послушника" тј. сарадника мањи у Црној Гори. Географска близина манастира Лепавине у случају Аустрије, Хрватске и Словеније је у одређеној корелацији са слушањем Радија Благовести, а та корелација ипак у случају Босне и Херцеговине, Републике Српске и Републике Србије није релевантна. Географски фактор не објашњава сам по себи на најјаснији начин повезаност са слушаношћу.

Говорни фактор програма чини се значајним тј. језичка баријера омогућава и онемогућава да рецимо слушаоци буду из Индонезије, јер не знају језик на коме се емитује програм. Ипак из искуства лепавинске мисије познати су случајеви јављања слушалаца и из Индије или укључивања из других земаља попут Кувајта, Емирата, америчког континента итд. Иако је у Њемачкој број српске православне дијаспоре велики, а географски Њемачка релативно близу манастиру, а сам манастир историјски значајно повезан са Њемачком, поготово путем биографије оца Гаврила, који је својевремено био духовник свештенства епархије на подручију Њемачке и ако узмемо да су главна циљна група Радија Благовести вјерници Српске православне цркве, ипак је јасно да се слушаност у Њемачкој може побољшати, тако да се ту отвара питање духовног раста српске Цркве у Њемачкој и профила дијаспоре тамо, до које мјере су вјерници духовно заинтересовани, да ли познају језик на коме се емитује Радио Благовести, да ли је ријеч већ о трећој или другој генерацији, која на други начин и преко другог језика баштини православну културу итд. Слушаност у Италији је једнако заступљена као у Њемачкој, иако је дијаспора у Италији бројчано знатно мања. Манастир Лепавина припада црквеној јурисдикцији, која обухвата Словенију, хрватске жупаније око Загреба и Италију, па тако улога црквене јурисдикције у домету духовно-медијског програма има свој значај. Тај фактор морали би имати у виду, када би дубље разматрали узроке и односе везане за постављено питање поријекла, као и даљње ширење радијског програма.
Релевантност фактора, који дотичу питање поријекла слушалаца и испитаних могла би се у перспективи објаснити. Сад је више него довољно да нам ова анкета омогућује препознавање конститутивних елемената, на основу којих се истраживања могу даље обављати и практично примјенити.

Листа фактора битних за 10. питање поријекла слушалаца:

1. обухватање црквене јурисдикције и корелација са дометима духовне радио- (е)мисије
2. језик
3. географија
4. конфесионална припадност
5. тип слушаоца, слушалац(пасивни), слушалац- послушник (пасивно - активни)

Попис показаних елемената анкетног истраживања

1) медијски канали
1а)Најстарији медијски извор има своју важну улогу при анкетирању, али и у самој мисији и програму Радија Благовести. (Традиционални медијски канали)
1б)Категорија пријатеља/човјека као фактор преноса медијске поруке; (лични контакт и орална порука)
1ц)Постојање 3. медија као фактора преноса информација ("секундарни" и "секуларни" медијски канали)
2) Учесталост примања поруке(фреквенција реципирања програмских порука)
3) улога полова
4) Фактор језика, говора и стручности као извор добрих садржаја и добрих порука (иновативност, реторика)
5) Активна улога слушаоца, могуће директно укључивање (интерактивност)
6) Ударна и остала времена емитовања (вријеме емисије)
7) Универзална порука музичке умјетности, утицај на чуло слуха (умјетност)
8) Потенцијални слушалац, по жељи и могућности слушаоца {[(циљна група без ограничења)]}
9) Тамо гдје је процентуално мањи број испитаних посебно обратити пажњу (фактор мањег броја)
10) Техника приступа и апликације (техника)
11) Старосна доб слушалаца, радијски програм и млађа популација (старосна одредница)
12) Поријекло испитаних као извор тумачења (поријекло слушалаца)
13) Константан број слушалаца (стални број)




Радомир Вучић
24.Фебруар 2013. , Београд