МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Докторе, Ви сте прочитали овај чланак који је изашао у beogradskom "Vremenu" pod naslovom "Pravoslavna crkva i internet"?

- Прочитао сам чланак, и то не једном, него два пута. Читајући схватио сам да још увијек имамо различита размишљања о томе да ли православна црква односно свештена лица треба да користе савремене медије с обзиром да се то донекле везује са чињеницом да је црква одвојена од државе, али то не значи да треба да буде одвојена и од народа тиме што ће изузети из вида технолошке трендове који уносе цивилизацијски преокрет данас. У том смислу видим, сагледавам неке од ставова који су изнијети у тексту.

Моје мишљење је да савремену технологију, поготово медијску, као што је интернет треба користити у свим сферама живота, јер Господ је и то подарио човјеку да иде даље, да иде напријед, али да то не злоупотријеби. Разлог зашто сам прихватио та медијска средства је у томе да, кад су се појавили рачунари типа пентиум или прије њега , раније генерације, нисам то могао прихватити, јер нисам знао за њихов домет. Оног момента када сам схватио, колико људи који користе те рачунаре, иду испред мене и колико имају више сазнања из читавог свијета, из свих сфера живота и сваке области, онда сам схватио да је то нешто што нам користи, нешто што треба и може да се користи у сваком дјеловању и у свакој струци. Вријеме је показало касније да је се отишло много далеко.

Појавили су се натписи у časopisima оних људи који коментаришу или дају коментаре да свештена лица не би требало да користе та средства бојећи се да ће виртуелни приступ духовности остати само на том виртуелном нивоу и да црква као заједница треба да буде једино и искључиво уживо у контакту ,да сваки њен појединац присуствује тој заједници тјелесно и духовно. Моје мишљење је да омладина живи сасвим другачије па и другачије долази до сазнања и спознаја из свих области живота и науке , од начина како су долазиле старије генерације, па тако и у религији мора и моћи ће да схвати прије ако користи та медијска средства с којима свакако одраста. Ако неко комуницира кроз виртуелна средства о духовности, онда ће сигурно моћи и да уживо да присуствује, да дође у цркву, да дође на литургије. Кад осјети ту благодат, онда ће сигурно много искреније и срдчаније и прихватити живот у црквеној заједници. Они који то већ прихватају, као и они који не прихватају међу омладином и старијима овај духовно-технолошки процес, када буду видјели да је један број то прихватио, па кроз међусобну комуникацију и заједничко учење, сазнавање и размјењивање мишљења, сигурно ће се укључити у квалитетан дискурс о овој теми у још већем броју и на један искренији начин.

Присталица сам овога начина комуникације и камо среће да је много више људи који би на овај начин комуницирали са младима, па и са старијима под условом наравно да се то не претвори у једну трибину која би била сама себи сврха. Цијела ова трибина, цио овај приступ треба да буде у циљу стварање истинске духовне заједнице кроз цркву и повратку људи кроз модерну медијалност изворним начинима мишљења и живљења.

Ви сте прочитали и две моје књиге духовних разговора које су недавно изашле.

- Читајући прву књигу духовних разговора са питањима Ваших саговорника тј. оних који су Вам се за духовну помоћ обраћали, могу да кажем да су нека питања дјеловала веома једноставно, чак да човјек помисли да се то заправо као питање и не треба постављати, али се кроз цијели опус разговора види се да људи с неким фундаменталним стварима нису упознати, са стварима које су можда крајње једноставне и да немају времена, могућности ни начина да то спознају.

Ту се такође види да је духовна осиромашеност и отуђеност од Бога и цркве проблем који је несавладан од комунистичког времена, преко овог задњег рата и поратног периода до данас. Постепено се ипак људи са својим проблемима,а то се добро види у књизи, обраћају Богу и окрећу цркви. Они траже начине како да објасне себи неке своје ситуације, али и да открију тајну вјере и да религију као науку схвате издижући се изнад теоријског у религији тј. оживотворавајући је. У ствари, то је и жеља за мистичним животом код човјека у цркви.

То схватање религије у смислу мистичног начина живљења је важно, јер једино онда ће моћи да ријеше своје проблеме кроз испуњавање Божијих заповијести и схватање јеванђеоске науке. Ваши одговори, у тој књизи били су посебно упечатљиви у својој једноставности. Величина Ваших одговора била је управо у том што нисте никада давали директан одговор на постављено питање, него сте коментарисали кроз илустративне примјере из живота људи који су били Ваши претходници и учитељи и кроз навођење у Вашим разговорима са њима давали сте читаоцима јасне одговоре.

У томе је једна величина Ваших савјета и одговора; у једноставности и универзалности одговора као и у њиховој примјењивости у свакодневници. Кад људи оду у цркву и читају Свети Писмо формално, онда често доста тога остаје несхваћено. Свако читање Светог Писма требало би да се дешава из дана у дан да би се могло појмити. То је као и учење било чега другог. Није довољно научити, треба и проживљавати. Мислим да примјери Ваших одговора у књизи представљају добре смјернице које разрјешавају наше данашње дилеме и гријехове које правимо. Ви кажете Вашим саговорницима да ако понављају исте гријехове, да онда још нису на правом путу да се ослободе од грешака. То је наравно тешко у животу учинити и схватити поготово када људи крену кроз неке пороке.

- Да ли сте имали прилику да слушате и гледате емисију јутарњег програма на Радио - Телевизији Републике Српске на Велику Суботу у 8:30 часова гдје сам имао уживо укључење у програм?

- Нажалост нисам.

Сада ћу Вам пустити видео - снимак да послушате емисију и по могућности прокоментаришете.

- У реду.

- Сад сте имали прилику да погледате емисију на Велику Суботу са укључењем у јутарњи програм, какав је Ваш утисак о том начину медијске комуникације?

- Мој утисак је да је Велика Субота за Ваш живот била посебно значајан датум, јер сте тада замонашени. Ове Велике Суботе сте на неки начин показали свима нама који тражимо спас код Господа Васкрслога да и на овај начин можемо да Му се приближимо. Оно што истичете у свом телевизијском обраћању на Велику Суботу је да није довољно само преко скѕпе-а, фејсбука и интернета разговарати о религији и тражити одговоре од свештених лица, него да је потребно да се иде у цркву, да се иде на исповијест у своју парохију код свог пароха.

Могу с поносом констатовати да у нашој мјесној парохији цркве у Теслићу је све пунија и све је више младих и то оних од 18 до 28 или 30 година. То је оно што ме радује. Сваке недјеље видим и по неко ново лице. Вјероватно, између осталих, да су ту били и неки Ваши саговорници који су преко фејсбука на овај или онај начин контактирали са Вама претходно. Хтјео бих да нагласим да ове телевизијске емисије, почев од оних првих емисија на РТРС-у под насловом "Православље", па до оних емисија из других религијских заједница презентују значајне сажете податке како о личностима и датумима, тако о начину и битном приступу за сваку вјерску заједницу. Мислим да је то изузетно корисно и поучно за све нас, а било би добро да сама Радио -Телевизија Републике Српске посвети чешће дио свог медијског простора не само оним чисто конвенционалним стручним новинарским приступима православљу, него овим формама, да имамо могућности за разговоре и комуникације друге врсте тј. да имамо чешће прилику да Вас чујемо и не само Вас, него и остале личности које имају шта да кажу и поруче једном ширем форуму.

- То је био мој први наступ на телевизији.


- Наступ је јасан као што су Ваше ријечи увијек јасне , кратке и увијек је кроз одређене примјере илустроване што мене посебно инспирише да Вас слушам и да читам Ваше књиге. Имам срећу и задовољство да Вас познајем већ дуже вријеме. Нећу никад заборавити своје усхићење када сте ми јавили, док сам био на дежурству, да требате ићи за Београд јер сте odabrani da sa svetog Jevanđelja izvučete koverat sa imenom novog Patrijarha srpskog. Мислим да то много говори да Вас је Господ послао да нам пуно тога учините.

- Докторе, Ви имате искуство из старог али и садашњег друштвеног система, као љекар са својом јасном етиком о људима који Вам долазе и обраћају Вам се за помоћ. Направимо паралелу, па посматрајмо како једно свештено лице има такође своје "пацијенте и публику". Како би дјеловало на гледаоце, како вјерујуће тако и оне који нису таквог опредјељења, да се у овом виду један духовник појави на телевизији?

- Сви људи добре воље сигурно би Вас прихватили. Критичара би увијек било, али критизера тешко да би било, јер до сада нисте ниједним својим гестом, ни говором никога иритирали нити повријеђивали. Према томе, Ви се искључиво бавите духовношћу, духовношћу кроз своју религију, кроз православље поштујући све око себе. Мислим да бисте нам имали много шта рећи. Од срца бих желио и заиста бих поздравио Ваше наступе ове врсте на телевизији, а вјерујем и да би Вас многи гледаоци радо гледали на телевизијским екранима.

У тим емисијама, свакој појединачној, примјера ради довољно би било да буде постављено једно добро осмишљено питање, а Ваш одговор био би свима нама и поучан и био би нам једна врста путоказа за тај дан, за наша дјела и наш живот. Претпостављам да би Ви давали дневно корисне савјете на постављена питања гледалаца.

- Хвала Вам.

- Хвала Вама. Била ми је част и задовољство.

Помаже Бог, оче, благословите!

Сјајна је идеја да у бањи, док се налазите на рехабилитацији, сачините разговор са Примаријусом Др. Радетом Каламандом, јер, Доктор Каламанда, осим што води бригу о Вашем, а и здрављу осталих пацијената, овде презентира једну дубоку духовну димензију, која је, рекла бих, неопходна за профил сваког човека, лекара - тим пре.

Веома је интересантан и редак сусрет и разговор између духовног лекара, који лечи душе потребитима и лекара, односно, Прим. Доктора медицинских наука, који лечи телесне болести. Увек ме обрадује када сусретнем побожног лекара, јер у таквом човеку обитава благодат Божија, а то значи да не робује идолима, дипломама и титулама, већ је за све то благодаран једином Господу.

Доктор Каламанда, на пример, о потреби комуникације духовника са верујућим народом преко Интернет мреже каже: "Ако неко комуницира кроз виртуелна средства о духовности, онда ће сигурно моћи и да уживо присуствује, да дође у цркву, да дође на литургије. Кад осјети ту благодат, онда ће сигурно много искреније и срдачније прихватити живот у црквеној заједници". Веома је интересантно поимање Др. Каламанде о потреби стицања благодати и живљења у црквеној заједници за сваког човека, а за младе, због живота пуног изазова, нарочито. А Господ у Јеванђељу рече: "ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ".

Интересантно је и дирљиво са колико се љубави Доктор Каламанда обраћа Вама, оче, а и Ви њему. Види се да се добро познајете и веома уважавате. Зато и каже да би требало да у једном редовном термину, оче, учествујете у телевизијским емисијама, где би слушаоци духовних емисија могли да добију одговоре и поуке на многе недоумице. То би заиста био поклон за оне, који трагају за духовним извором, "извором воде живе".

Оче, Вама, Др. Каламанди и целом особљу Бање Мљечанице, желим добро здравље са највећим хришћанским поздравом "ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!"

Танкосава Дамјановић

* * *

Помаже Бог оче Гаврило!

"Ако неко комуницира кроз виртуелна средства о духовности, онда ће сигурно моћи и да уживо присуствује, да дође у цркву, да дође на литургије. Кад осјети ту благодат, онда ће сигурно много искреније и срдачније прихватити живот у црквеној заједници. "

Сестра Танкосава је издвојила на најбољи начин ову реченицу као кључну из разговора архимандрита Гаврила са прим. др Радом Каламандом. Пошто је говор прије свега о младим и будућим генерацијама с циљем њиховог духовног уздизања и дометима модерних средстава комуникације, овдје доктор Каламанда подвлачи оптимистично да се овим видом комуникације не остаје само на виртуелности, већ да ће млади сигурно моћи да уживо учествују у црквеној заједници.
Као примјер наводи парохију у Теслићу гдје се појављују нова лица и много младих од 18-30 година, и господин Каламанда се присјећа да су многи од њих прво имали комуникације преко интернета са оцем Гаврилом.

Овај разговор двојице стручњака је суштински, јер се тиче цјелокупне бриге о младим нараштајима, како физичко-медицинске, тако и духовно-медицинске. То је смисао нашег постојања да се животна нит никада не прекине и да се обезбиједи на модеран начин духовна школа путем нових медија за све који то желе што је пресудно у животу Цркве.

Отац Гаврило са својим непрегледним монашким и духовничким искуством, слаже се даље доктор Каламанда говори кроз примјере индиректно својим саговорницима у књигама "Духовних разговора" помињући духовне оце с којима је имао и има духовне везе и на тај начин отац Гаврило поучава преносећи на једноставан начин универзалне поруке. Значи све је базирано на, може се слободно рећи, личном опиту тј. отац Гаврило говори из самог срца живота и уједно као монах из перпсективе умирања за овај свијет.

У разговору потом двојица саговорника улазе у идеју о занимљивом укључењу оца Гаврила на Велику Суботу у јутарњи програм РТРС-а ове године преко скѕпе-а, а повод је био полувјековни датум духовних подвига оца Гаврила. Кад то истиче господин Каламанда, а отац Гаврило прецизира, онда се мисли на пола вијека као умирања за овај свијет. Значи отац Гаврило говори из перспективе оба вида могућег људског битисања на земљи, као духовно лице с једне стране, а са друге као човјек који се склопом околности нашао на рехабилитацији у Бањи због физичке слабости. То је, како и сестра Танкосава на почетку каже задивљујућа идеја из које се родио и овај разговор. Он се води због опоравка сваке врсте кроз лично искуство.

И сад, сјетимо се, Велике Суботе и Васкрса, сјетимо се да је смрт побјеђена смрћу. Ако смо се сјетили тога, онда порука оца Гаврила кроз јављање прво на телевизији добија један далекосежан смисао.

Припадници многих других вјера нису неупућени у духовну дјелатност оца Гаврила, а господин Каламанда тврди да појава очева у једној могућој сталној емисији РТРС-а гдје би се кључна питања разјашњавала, је чак у ванвременском дослуху, хармонији и разумијевању са свима. То подразумијева и припаднике других духовних учења, чак и људе који не припадају ниједној конфесији, јер како је у разговору речено отац Гаврило као духовник никада се није оглушио о осјећања било кога човјека, ма како се он духовно декларисао. Отац Гаврило је један од оних данашњих великих духовника који се као по неком обичају први појављује када говоримо о новим видовима комуникације, али доктор Каламанда предлаже да се и други духовни ауторитети укључе. То би било истинско обогаћење за телевизијски програм и гледаоце Радио-Телевизије Републике Српске.

Радомир Вучић
13. маја 2011 године

* * *

Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите!

Сећам се како сам у фебруару ове године разговарала са братом у Христу и поставила питање (колико себи, толико и њему, а изгледа и неком нама невидљивом саговорнику):

"Зашто на нашим тв станицама не постоје емисије које би се на директан начин, а својствено учењу насе цркве - бавиле духовним питањима, а да их води и осмишљава свештено/монашко лице? Јер, "руку на срце", брате, ја не желим више да гледам тв емисије у којима црквена лица учествују на некаквим округлим столовима и где се расправља о чисто овосветским питањима. Свештеници, монаси/монахиње би требали да нам се са "малих екрана" обраћају учећи нас духовности и Речи Његовој, а не да се баве дневнополитичким темама - које су сасвим изван цркве&хеллип;"

Изгледа, оче, да сте тог дана Ви били тај наш "невидљиви саговорник" . Као да сте нас чули&хеллип; и на Велику Суботу 2011. године по први пут се појављујете на телевизији, укључујући се директно, путем СКЅПЕ-а, у Јутарњи програм РТРС како бисте честитали гледаоцима Ускрс и поклонили им неколико духовних савета (а пре 50 година, на исти дан, заклели сте се Господу на верност и службу и примили "анђеоски образ". Слава Богу! - све до данас, на многе начине умножавате таланте које Вам је Он дао&хеллип;)

Дакле, када се осврнем на размишљања Вашег саговорника, др Каламенде, видим да се по много чему слажемо. Мислим да ако би људи (било да су верници или не) имали могућност да виде и чују "духовног лекара" (можда и свакодневно) на телевизији - онда бисмо, верујем, имали мање духовно раслабљених и оболелих на улицама. Хтели ми то или не, телевизија је јако моћан медиј и људи дневно проводе по неколико часова испред тв екрана (углавном "краду Богу дане"&хеллип;). Па, зашто да онда не проведу неко време испред тв екрана слушајући душекорисне поуке и добијајући одговоре и савете за своје недоумице (а сви их данас имају)? Штавише, верујем да би многи (посебно млади) који још увек не верују у Бога били подстакнути и привучени таквим начином медијске комуникације да оду на службу у своју парохијску цркву и најзад пронађу пут до свог Оца Небеског&хеллип;

Као што сам већ написала једном приликом, за Ваша духовна чеда нема бојазни да ће се ради коришћења средстава модерне технологије одродити од литургијског зивота. Из једноставног разлога - Ви их томе и не учите&хеллип; И како је лепо приметио др Каламанда, а и ја верујем у то - гледаоци свих конфесија на нашим просторима, сви људи добре воље би радо послушали савет "духовног лекара".

Ето, преостаје ми само да Вам пожелим добро здравље (надам се да се др Каламанда подједнако добро брине о Вама колико је и здраворазуман? :) , брз повратак у Лепавину и јос бржу реализацију - надам се - новог пројекта: телевизијске емисије "Вера, Нада, Љубав". (јел&рсљуо; добар назив?) :)

Вера Геровац
14. 05. 2011.

* * *

Помаже Бог оче Гаврило! Благословите...

Да Вашој духовној мисији стварно нема краја, потврдјује и интервју који се у Бањи Мљечаници направили са прим.др Радетом Каламандом. Нас, Вашу духовну децу, обраовао је још један текст о потреби за духовношћу и животним истинама.
Мене као професионалног новинара, одушевила је Ваша савремена журналистичка умешност и веома вешта новинарска обрада теме православне мисије у електронској и виртуелној области.

Интервју са прим.др Каламандом, представља читаву малу енциклопедију и рекапитулацију Вашег досадашњег интернет мисионарења. И не само то, читаоца подсећа на сврху живљења по православљу и веома је пријемчив свим генерацијама.
Овакви чланци, достојни су врхунских часописа за културу, филозофију и уметност. Ми новинари често кажемо да је добар саговорник, већ пола обављеног посла. У овом случају импресионира професионална етика лекара, чија мудрост не заостаје за мудрошћу великих црквених достојанственика.

Подсећа нас и на то, да је спој медицине и вере, итекако применљива терапија. Ваш саговорник нас и уверава да лекарски високи професионализам, није заборављена "институција".
Овим новинарским текстом, драги оче Гаврило, постигли сте два велика ефекта-доказали сте нам да је вера у Господа императив нашег опстанка и да су спој медицинске науке и религије, најмоћнији лек за нашу душу и тело.

С вером и поштовањем,
Сузана Мирчић, новинар Ревије д-Подгорица
14.мај , Будва

ПОСЛЕ РАЗГОВОРА АРХ. ГАВРИЛА СА ДР КАЛАМАНДОМ

Основна сврха новинарског посла је, поред информисање људи, и едукација у разним областима; упознавање са непознатим људима, догађајима, достигнућима, земљама, учењима; повезивање са широм и даљом околином...То је једна страна новинарског заната. Она друга, још важнија чини ми се, огледа се у резултатима онога што је објављено и размени идеја и закључака са читаоцима, слушаоцима, гледаоцима.

Изгледа да је архимандрит Гаврило све ово имао у виду упуштајући се у разговоре о Богу путем интернет комуникације. Управо као што је казано: " И рече им: Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу." (Мк.16,15) А онда иде још даље, о свом раду разговора са људима и то је највидљивије у разговору са прим. др Радетом Каламандом који је арх. Гаврило приредио боравећи у бањи Мљечаници. И опет руковођен јеванђелским речима: "Користећи време, јер су дани зли."(Ефес. 5, 16) о. Гаврило поред терапије, вежбања, прегледа стиже да интервјуише др Каламанду.

Захваљујући овом разговори сада смо сви упознали доктора, прочитали како он промишља о духовним разговорима преко интернета, о вери, Богу, савременим проблемима. Доктор, поред осталог, каже: "Ту се такође види да је духовна осиромашеност и отуђеност од Бога и цркве проблем који је несавладан од комунистичког времена, преко овог задњег рата и поратног периода до данас. Постепено се ипак људи са својим проблемима,а то се добро види у књизи, обраћају Богу и окрећу цркви. Они траже начине како да објасне себи неке своје ситуације, али и да открију тајну вјере и да религију као науку схвате издижући се изнад теоријског у религији тј. оживотворавајући је. У ствари, то је и жеља за мистичним животом код човјека у цркви."
Добро каже доктор, његова опажања су и моја, слажемо се да је са Богом све лакше и сврсисходније. А када знамо да има још људи који слично размишљају, боготражитеља које о. Гаврило усмерава, подучава, руководи ка Богу онда је лакше снаћи се у животу.

Како је то дивно чути једног доктора да говори о Богу. Како је дивно и то да знамо да је ту о. Гаврило за све наше недоумице, питања, ћорсокаке, како је лепо знати да терет не носимо сами. Арх. Гаврило нас тако изнова и изнова подучава, опомиње и упућује да чувамо Господа у срцу, да се руководима његовим заповестима и љубављу.

Љиљана Синђелић Николић

Оче, благословите!
Ево,написао сам коментар за Ваш разговор са Прим.др.Радетом Каламандом. Уз то још, молим Вас, пуно их поздравите у бањи. Од срца сам им захвалан што су ме, као оног болесника у Бањи Витезди,оздравили и препородили медицином, али понајвише љубављу и пажњом према мени.
Свако добро од Господа!
Стефан
-------
Христос васкрсе, оче благословите!
Кроз овај интервју и сусрет тјелесног љекара и духовног љекара можемо много тога да научимо. Одговори Прим.др.Радета Каламанде представљају један скуп правих хришћанских ставова о данашњим изазовима и питањима модерног свијета.

Црква Христова цијели свијет сабире у загрљај Вјечнога Бога и у загрљају са Њим све бива вјечно и бесмртно, гдје све испуњава свој богодани смисао постојања. Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено, али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас није питање "да ли прихватити овај или онај начин за то?", него само "како преко тог одређеног средства испунити то дјело?".

Својство Цркве јесте да све крштава и приводи Царству Небеском, чиме људи постају "мали христоси", личности које све личе на Христа, али свака је непоновљива,аутентична, јединствена.

Присуство О.Гаврила на савременим медијима је свима огроман подстрек како се веома велики резултати могу постићи преко савремених средстава информисања, како се многе изгубљене овце могу вратити Цркви и ући у Цркву и како многи могу да схвате свој живот и смисао преко пастирског рада духовника. Ставови Прим.др. Радета Каламанде треба у основи да буду ставови сваког хришћанина и да сви пастири Цркве Христове иду не само "изгубљеним овцама дома Израиљева", него многима и многима који су као "кошута која тражи извор бистре воде жедни Бога Живога," како каже Псалмопјевац.

"Проповиједајте са кровова", каже Господ и тиме све нас, сву пуноћу Цркве Божије, и свештенство и народ , призива да свима,свему и на сваки начин и свим средствима свједочимо да је Он,Господ наш, "Пут,Истина и Живот" и да су сви призвани да буду са Њим и у Њему јер смо "са Његовог лика скинути", јер смо створени по Лику Његовом.

Одувијек је Црква на свим пољима била присутна и све је приводила вјечном смислу живота-топлини огњишта љубави Свете Тројице.

Стефан Ибришимовић,
ученик другог разреда Богословије "Свети Петар Дабробосански"
Фоча, На Недељу Раслабљеног, 2/15.маја 2011.г.

Помаже Бог, Оче!

Двије ствари ме фасцинирају у овом тексту.

Прва је лакоћа с којом Ви преузимате улогу новинара и са суптилним осјећајем за мјеру, опуштено обављате интервју са прим. др Радетом Каламандом, што заслужује сваку похвалу и поштовање. Али, давно сам престала да се ишчуђујем Вашим потезима, који у свом мисионарењу непрестано уносите нешто ново.

Друго, што је дало печат овом интервију је сам др Каламанда, уважени медицински стручњак, који је на највећем академском, стручном и превасходно људском нивоу,одговарао на постављена питања . Овај разговор двојице љекара (једног духовног, а другог тјелесног), има ништа мање љековита својства од медикамената које доктори прописују. Јер, давно је казано, не живи се само од хљеба него од сваке Божије изговорене ријечи.

Паралела коју о. Гаврило поставља између духовног и тјелесног љекара, гдје, како каже - "једно свештено лице има такође своје "пацијенте и публику", навело ме је на размишљање у односу Наука - Вјера. Наука без вјере је неувјерљива. Прим. др Каламанда је научник са вјером, са топлом духовношћу. Његов духовни поглед на свијет, упућује на размишљање да људи од науке могу јасно да препознају и потврде да је спознаја о Божијој љубави и милости искуство које нас ојачава , а не ограничава, како неки доживљавају.

Примаријус Каламанда је препознао неоспорну величину духовног рада о. Гаврила и напомиње:"... Према томе, Ви се искључиво бавите духовношћу, духовношћу кроз своју религију, кроз православље поштујући све око себе. Мислим да бисте нам имали много шта рећи. Од срца бих желио и заиста бих поздравио Ваше наступе ове врсте на телевизији, а вјерујем и да би Вас многи гледаоци радо гледали на телевизијским екранима."

Заиста, многи од нас би радо били у првим редовима оних који јуре за оваквим начином стицања духовног знања. Свијету бих упутила молбу да заједно, с љубављу и разумјевањем потражимо и пронађемо ту врсту мудрости и омогућимо што више духовних стицања на свим расположивим медијима.. Бог не угрожава науку,Он је ојачава, на крају,Он ју је и омогућио!

Лана Васовић

Христос васкрсе, драги оче Гаврило! Благословите!

Идеја о интервјуу са госп. Примаријусом Др. Радетом Каламандом, је сјајан пример неуморног пожртвовања и труда на њиви Господњој - "свуда и на сваком месту". Ваш мисионарски рад траје двадесетчетри сата дневно, триста шездесетпет дана годишње. Дивна поука и пример за све нас, Вашу духовну децу, пре свега - да Господу треба служити неуморно и тако следити Пут, Истину и Живот. За спасење и вечни живот.

Господин Др. Каламанда износи своје мишљење о медијским комуникацијама, о коришћењу интернета и у духовне сврхе. Заиста је тако интереснатно да много младих људи, користећи интернет, могу пуно тога да науче и примене у својим младим животима. Даље, Др. Каламанда примећује у теслићкој Парохији, тј. цркви сваке недеље, по неког новог младог човека и сматра да су ти људи управо потакнути Вашим дивним духовним саветима осетили "пробуђење". Слава Богу!

Ваша неизмерна љубав и доброта коју носите у Вашем племенитом срцу шири се и осећа свуда око Вас. А да је тако - Господ нам увек показује - да увек има начина да Божанска реч допре до људских душа и срца кроз пример Вашег неуморног залагања и рада.

Мислим да је госп. Др. Каламанда због тога и предложио да можете узети учешће у свакодневним ТВ емисијама и ширити реч Божију и давати духовне савете онима којима је то, заиста, веома неопходно. А да то буде осмишљено - као одговори у одређеном термину... Идеја је, заиста фантастична. Тако би пуно њих, који нису увек у ситуацији, да дођу у манастир Лепавину и са Вама лично и директно поразговарају, добили прилику да Вам поставе јавно питање и - преко медија добију одговор, који би користио не само њима лично, већ - као што нам засигурно говори искуство са Вашим двема књигама Духовних разговора, него и многим другим слушаоцима, тј. гледаоцима...

Оче, Вама и целом особљу Бање Мљечанице желим добро здравље. Вама, драги оче Гаврило, добар опоравак и што бржи повратак у нашу светињу, манастир Лепавину са највећим хришћанским поздравом:"ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!"

С љубављу у Господу Христу

Весна Јовановић,
Беч, 15.5.2011.

˙&миддот;٠&булл;●&хеартс; &хеартс; &хеартс; &даггер; &хеартс; &хеартс; &хеартс;●&булл;٠&миддот;˙

Помаже Бог Оче! Благословите.

Прочитах Ваш интервју са Др. Радетом Каламандом и могу Вам рећи да је оставио дубок утисак на мене. Свједоци смо да су многи Св. Оци, велики духовници кроз историју цркве имали жељу да буду не само љекари душе, већ љекари и душе и тијела.

Данас је права ријеткост чути да има неки љекар који на један овако јаван начин исповједа своју вјеру и износи своје мишљење у вези са Вашим свеукупним радом на духовном пољу.

Разговор који сте водили са Др. Каламандом је врло топао, свима разуман и просто буди жељу читалаца да разговор траје дуже.

Са жељом да се што прије вратите у Манастир Лепавину, потпуно здрави и укрепљени те да започету идеју Вашег јављања путем малих екрана спроведете у дјело,

Цјеливам Вашу пастирску десницу и молим Ваш благослов.

Борислав Штулић

ОБРАЋАЊЕ ПРЕКО СКЅПЕ-А СЕСТРЕ СЛАВИЦЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ПОВОДОМ НАСТУПА У ЈУТАРЊЕМ ПОРОГРАМУ РТРС-А НА ВЕЛИКУ СУБОТУ 2011.

Драги оче Гаврило, ево управо сам погледала нове слике која су постављене у сврху илустрације текстова и коментара о Вашем укључењу у јутарњи програм РТРС-а на Велику Суботу, а прочитала сам с посебном пажњом коментар брата Стефана , ученика другог разреда Богословије "Свети Петар Дабробосански", и тим поводом размишљам да није интернета и Вашег мисионарења преко модерних медија брат Стефан вјероватно не би био ученик Богословије.
За брата Стефана могу рећи да је добрим дијелом плод Вашег мисионарења, а наравно да су плодови Вашег дјелања на њиви Господњој само Господу знани и сигурно су многобројни.

Надам се да ће ускоро бити реализован приједлог директорице програма РТРС-а, Мире Лолић Мочевић да Ви директно учествујете у одговарајућем програму Радио-Телевизије Републике Српске како би Ваш духовни рад путем тренутно најмоћнијег тј. најраспрострањенијег медија био приказан и да тиме што већем броју гледалаца буде омогућено да чују ријеч Божију и да у вријеме искушења и порока се окрену етички здравијем начину зивљења.

Живимо у епоси у којој највише духовно падају млађе генерације. Дубоко вјерујем да би телевизијска емисија у којој би Ви учестовали била од велике друштвене користи, а уједно познавајући Вашу инвентивност и иновативност у коришћењу модерних медија било би то И својеврсно обогаћење за сам програм телевизије.

Искрено се надам да ће све ово што прије реализовати, а Вама лично желим добро здравље и још много успјеха у мисионарењу. На многаја љета драги очеГаврило! АМИН!

Ваша сестра у Христу Славица.
Бгд.17.5.2011.

* * *

Свако добро,
Ненад Бадовинац,
Београд, 17.05.2011.

Христос Васкрсе + Ваистину Васкрсе !
"Идемо корачати кроз живот са ведрином и мрачне таласе у страну!" , Архимандрит Гаврило Лепавински (Вучковић)

Током нашег живота јавља нам се много путева и свакога дана може да осване нови пут нашег живљења,једна нова стаза,која ће нам бити и стаза живота,која је састављена од нових плоча изађених од наших покајничких суза праштања,покајања и једног новог бића,које Господ обилато дарује Својим даровима и свеколиком милошћу Својом.
Сваки човјек носи рођењем у себи нешто изаразито племенито,добро и сваки носи оно плодоносно Божије сјеме,да посађено буде и благородно,да добрим роди и благороди,благовијести и миомирише.Навешћу један примјер који казује о вјештачки и истински добром човјеку,а гласи овако:

Царица Савска када је дошла да искуша мудрост Соломонову,донијела је између много драгоцјености и саксије са вјештачким и природним цвијећем,тражећи од Соломона да погоди које је право.Све је било тако урађено,изађено и напревљено од разно-разних материјала, да се и није могло разликовати,а није ни Премудри Соломон хтио да разликује,него је рекао да се донесу кошнице са пчелама.Тако су пчеле омирисале вјештачко цвијеће,а задржале се на природном.Тако се и релативно брзо уочи разлика између онога у нама што је вјештачко,а што је врло истинско,штедро и непоновљиво,небески узвишено,да те вриједности освоје и остају за вјечност.Тако црпимо и онај духовни нектар од наших духовника,који нам непрекидно дају хране и пића за душу,која је исто тако гладна и жедна ,као и тијело,како има своје физиолошке и метафизичке промјене и потребе,а они као Христов цвијет стоје пред свима нама,чекајући нашу вољу,жељу, насушну потребу,да се сагнемо и помиришемо тај миомирис за вјечност.

Апостол Павле и Свети Симеон Нови Богослов кажу:"Док смо у Христу,ми смо вам гријеха;чим изађемо из овог јединства са Христом,налазимо се у области гријеха!"
Све више човјек постаје свјестан да његова душевна храна исто тако је потребна њему самоме,као и она тјелесна без које такође не можемо,тако да свака твар са Богом општи на различите начине,али нема твари која са Богом не може да има неко општење,јер би појам чуда био немогућ.Када Христос наређује таласима да се умире,или вјетру да утихне,то није нека магијска ствар власти над природом,већ то да живу ријеч Бога сва Његова твар доживљава на извјестан начин.Сви смо ми призвани на светост,коју у себи носимо,али у складу да тако кажем талантима који су нам дати ,неко више,неко мање пројављује ту Богом дану светост,у одређеним,опет Божијим Промислом изабраним,данима и у одређеним тренутцима свога живота.

Читајући интервју између два љекара,духовног и физичког,да тако кажем,а оба у себи носе Христа и славе на најбољи могући,плодоносни начин Име Господње и као подстрек свима нама,да у свему можемо бити бољи и најбољи,а вођени Силом Духа Светога и Ријечју Господњом све баријере у животу су доступне и самим Божијим Промислом и рјешиве.

Говорити о Оцу Гаврилу и љекару који има Христа у себи,а не говорити о једном великом смирењу,небеској пажњи за све и свја,великој мудрости,милосрђу и томе слично, било би без сваке основе и без сваког упоришта. Када сам спознала земаљску пролазност,у одређеном пероду свог живота,мислећи да сам све постигла,да нема више ништа ново,да је живот без смисла,онако у тоталном незнању и не Богопознању,ненађеност свих одговора смисла живота којег сам тражила и била у најтежим тренутцима живота,онако у безнађу,остала удовица,у врху емоционалног и егзистанцијалног краха,а стечено знање није баш неке вриједности донијело,једне прилике мој мали син Стефан,који је од 6 година ишао у Цркву,ја нисам и ништа о вјери такође нисам знала,поведе ме у Цркву и на прво поклоничко путовање.Тај мали дјечак,данас богослов,само Божијом Промисли дошао је и нашао Оца Гаврила,којег је замонашио наш Владика господин Василије Зворничко-тузлански,који је прве своје монашке кораке почео у Манастиру Лепавина,а први дјечак из Тузле,који је дошао у дужу посјету тој великој Светињи Лепавинској био је управо мој син,који је вођен благословом Лепавинске Богородице и благословом Оца Гаврила многе духовне кораке направио у свом и мом грешном животу,који и даље траје,обнавља се и све више корача стазама уског и тежег,спасоносног пута,ка Христу.

Емисија која би ако Бог да ишла и свима нама на душекорист била на РТРС-у,гдје би управо наш духовник Отац Гаврило био гост и домаћин водитељ,била би највећа духовна храна за све жедне Христа,највећи домен и домет у духовном свијету медијски пласиран у етер и свака радост тиме би дошла,а емисија коју сви жељно чекамо,молимо се да буде што прије реализована и да Бог да Своје милости и снаге Оцу Гаврилу да отвори првенац емисију,а нека би се звала ХРИСТОВА СВЈЕТЛОСТ ЛЕПАВИНСКОГ СВЕТИОНИКА.

Искуство нас учи да се све у природи временом троши и све обнавља,па нека би наше духовне обнове биле што успјешније и што више биле вођене молитвама,савјетима и свим практичним примјерима нашег заједничног Оца на небесима,а кроз духовну мисију и пастирско мисионарење нашег Оца Гаврила,да "будемо савршени као што је Отац ваш небески"говори Господ (Мт.5,48).Дакле, за духовни развој наше дјеце је потребна свјетлосно окружење духоносних ученика Христових.

Узајаман утицај живих људи је огроман, нарочито ако људе повезују осећања љубави и поверења.
"С ким си - такав си", - гласи народна мудрост. "Ако хоћеш да будеш побожан, - кажу Свети Оци, - наћи човека који се боји Бога и служи Му свом душом, и живи с њим". Преподобни Јосиф Волоколамски овоме додаје: "Ако си нашао таквог човека, буди миран: нашао си кључ за Царство Небеско".
Старац Амвросије Оптински је говорио: "Када дивљи коњ види да други коњи иду мирно, и он сам се смири. Исто тако и човек". Нарочито јак утицај на околину имају праведници - носиоци светлости Христове. У чему је тајна њиховог утицаја?
Једном је ученик Пахомија Великог замолио свог учитеља да му исприча неко своје виђење. Преподобни је одговорио:
"Ако хоћеш да имаш дивно и значајно виђење, онда ћу ти показати једно: кад видиш човека побожног, скромног срца, чистог ето, то је најдивније виђење: ти видиш Невидљивог Бога у том видљивом човеку".

Ово је очигледно остварење обећања Господа, Који и сада пребива с нама у Светима Својима: "И ево, Ја сам са вама у све дане до свршетка века" (Мт. 28, 20). Учинимо све што можемо да наша дјеца одрасту у окружењу духовних људи. И нека врата дома нашег буду широко отворена за све богољупце да би се дјеца могла упознати са свим видовима духовне љепоте и да би могла да сазнају сву разноврсност подвига и крстова који се носе Христа ради.
За духовне очеве дјеце треба да буду изабрани они с којима ће дјеца стално да опште и уз чију помоћ ће да решавају сва најважнија питања свог живота. Исто тако приликом избора крсних кумова за новорођено дијете треба се руководити, пре свега, критеријумом њиховог благотворног духовног утицаја.

Нећемо сумњати у то да можемо да нађемо за дијете духовне руководиоце.Старац Пајсије каже да са дјететом треба поступати као са малим коњићем:некада га зауздати, а некада мало ослободити. Али, не треба много притезати, да не пукну узе и коњ побјегне, а ни много попуштати да се превише не ослободи и опет не оде. То је неки рецепт васпитања дјеце и уопште свакога.
Добро монашко трпљење,здравља,угодан опоравак Оцу Гаврилу у бањи,мом сину брз опоравак од повреде,а дивном колективу Бање Мљечаница,свом особљу,од љекара до свих других запослених свеколиког небоземног добра на путу Христа и сваке милости Бога Живога, Амин,Боже дај!

У Христовој љубави и с&рсљуо;поштовањем,

из Тузле,Александра Ибришимовић
Уторак, 04/17. мај 2011.доброте Господње
Света Мученица Пелагија Тарсијска

Христос Воскресе! Ваистину Воскресе! Помаже Бог оче Гаврило. Благословите!

Придружујем се свима који су до сад дали свој коментар у вези са разговором између Вас и доктора Каламанде. Читајући коментаре закључила сам да сви ми имамо једнако мишљење о овом разговору а и о Вашем раду. Лично, ни мало нисам изненађена пошто сам Вас упознала кроз вријеме од када сам на сајту манастира Лепавине и знам да Ви, што каже народ никада не "дангубите". Тако и Ваш боравак у бањи Мљечаници (Витезди) користите за ширење Јевањђељске ријечи на веома карактеристчан начин који још није у потпуности прихваћен код нас. Користите модерна средства информисања, интернет, телевизију, радио, издајете часописе и књиге...

Колико знам почели сте тако што сте пјешице разносили духовне листиће по кућама парохијана ( што каже народ у Босни: "кад&ацуте; неће Мухамед брду, хоће брдо Мухамеду"). То је био почетак Вашег мисионарења по доласку у манастир Лепавина. Нешто касније кренули сте са часописом, духовном трибином, радио Благовести, Скѕпе-ом , Фацебоок, телевизија,новине...Када све то знамо онда није чудно што сте Бању Мљечаницу претворили у Бању Витезду, па се више не зна ко је ту на терапијама Ви или особље бање.

Ето и доктори почињу да схватају да свјетска наука без Божанствене ништа није. У житијам Светих имамо много светитеља који су почели изучавати свјетске науке и када су дошли у додир са Божијом ријечи, препознали истину и свјетовно је прешло у духовни, надменост у скрушеност, гордост у трпељивост, мржња у љубав. Тако, ето, и доктора Каламанду дотаче Јевањђељска ријеч и није га оставила равнодушним. Када паметан, образован човјек, у овом случају љекар, прихват и примјени ријеч Божију онда се сједини људско и Божанско. Радује ме да сте у току свог оправка окружени људима као што је доктор Каламанда и остали дио тима из Бање Мљечанице. Дубоко цијеним Ваш рад и велике напоре које улажете да помогнете људима да спознају истину и изађу на први пут. Свима који сумњичаво гледају на монаха који сједи испред рачунара и пробија се кроз густу мрежу замки којима се служе они који хоће људе да одведу са правога пута предлажем да осим што кртикују мало и прочитају шта је то о чему Ви пишете, можда промјене мишљење.

Уз помоћ Вашег рада, једна сам од многих који су, читајући текстове које сте ВИ поставлљали на сајт и разговоре које сте водили са нама преко Скѕпе-а, почела редовно да посјећујем Цркву и присуствујем Светој Литигији. Знам да нисам једина и да многи имају слично искуство.Молим се Господу да ме изведе на прави пут, није важно да ли је то помоћу интернета, књиге или незнам чега другога.Један од текстова које сте објавили на сајту, а написала га је сестра Драгана (нисам баш сигурна што се тиче имена) из Бања Луке, помогао ми је да се ријешим напасти цигарета. Слава Богу и хвала!

Колико још примјера треба да наведен да би повјеровали они што сумњају и што мисле да монаси треба да ходају пјешке и на магарцима док други возе моћне лимузине и користе интернет за убијање досаде и задовољавање ситних страсти умјесто да буду сретни што у сваком трену могу да се поучавају вјери.Зар није предивно то што постоји могућност да великом брзином добијамо храну за душу умјесто отрова које нам свкодневно серврају упаковану у предивне омоте и одвлаче милионе младих у пустиње гдје душа људска не може да се разавија и полети.

Ви несебично дајете себе и отварате очи људима, онима који имају очи да виде и уши да чују.Хвала Господу који нам даје такве пастире и Вама који не скривате своје таленте већ их умножавате.
Праштајте ако сам празнословила или кога увриједила.Пренесите моје топле поздраве особљу Бање Мљечанице.
Свако добро од Господа и Пресвете Богородице Вам желим и да нам се тјелесно окрепљени што прије вратите у манастир Лепавина.

Сестра у Христу Владислава Васић Тхиел

Бања Лука, 07./20. 05.2011., на дан спомена појаве Часног Крста у Јерусалиму

24.маја 2011.год.