МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Вест ме је затекла у бањи. Због своје болести, боравио сам на редовној рехабилитацији у Бањи Мљечаници покрај Приједора. Било је вече, кад ми се јавио отац Теофан, сабрат манастира Лепавине: "Оче, имам радосну вест, Вас су изабрали да извучете коверат са именом патријарха. Ускоро треба да добијете позив из Београда". Тон којим је то рекао био је озбиљан и свечан. Нисам знао од кога ће стићи позив, а дошао је од госпође Снежане Петровић, председнице Кола српских сестара за Епархију загребачко&схѕ;љубљанску, која ме је позвала по благослову Високо преосвећеног митрополита Јована. Пренела ми је да сутра, у петак 22. јануара, дођем у Београд и да се до 12 часова јавим у Патријаршију.

Синод указао част

Био сам веома изненађен и обрадован. Кад сам чуо вест, на тренутак нисам могао да поверујем како сам управо ја добио ту част да својом руком извучем име будућег патријарха српског. Тог послеподнева је заседао Свети Архијерејски Синод, и разматрано је питање кога ће за то одабрати. Било је више кандидата, а чланови Синода су једногласно одлучили да част укажу мени. Известили су о томе митрополита Јована, који се налазио у Патријаршији.

Већ је било касно, требало се брзо побринути за превоз. Одмах сам помислио на о. Владислава Вучановића, свештеника цркве Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу. У бањи сам обавестио дежурног лекара, др Раду Каламанду. Кад сам му рекао разлог због којег морам одмах кренути на пут, био је изненађен и више од мене. И он се такође обрадовао...

Отац Владислав је дошао око пола једанаест, био сам скоро спреман за полазак. Прво смо кренули за манастир Лепавину. Желео сам најпре да узмем благослов од Пресвете Богородице Лепавинске, и да на своје послушање пођем управо из манастира. Стигли смо око пола три после поноћи. Братија је била будна, чекали су нас. И међу њима је владала радост.

Око четири сата о. Владислав и ја смо кренули на пут. Пред уласком у Београд, јавио сам се протојереју-ставрофору о.Ваји Јовићу, старешини београдске цркве Св. Александра Невског. Желео сам да пре одласка у Патријаршију навратим до њега, да бих узео своју терапију и мало се окрепио. Кад смо стигли, о. Вајо је још био у цркви, а дочекала нас је протиница Рада. Припремила нам је доручак и онако, увек расположена, погледала ме и упитала зашто сам дошао. "Да нису тебе звали да извлачиш коверат за патријарха?". Потврдио сам. Тада је и о. Вајо стигао, са осмехом и по свом обичају домаћински срдачан. Наше познанство траје дуги низ година, још од времена кад је о.Вајо службовао у Загребу. Сваки пут кад дођем у Београд, гост сам у кући о.Ваје и његове честите супруге Раде, који своје госте увек са љубављу дочекују.

Око 11.20 сати о. Вајо ме је одвезао у Патријаршију. На улазу је пришао портиру и рекао: "Стигао је о. Гаврило из манастира Лепавине, он је позван". Портир ме је упутио у канцеларију генералног секретара Светог архије&схѕ; рејског Синода протојереја&схѕ;ставрофора Саве Јовића. Он је некоме јавио да сам стигао, а онда ми је потврдио да сам позван на избор патријарха: "Јуче је била седница Синода, Вас су предложили и једногласно прихватили". Пружио ми је текст са описом начина избора патријарха, да бих се припремио за чин који следи.

Ускоро је о. Сави стигао позив и пошли смо у капелу Св. Симеона Мироточивог, на молебан који треба да се одслужи пре него што почне изборна седница Светог архијерејског Сабора. Сви епископи су се већ налазили у капели, а митрополит Амфилохије је био у мандији, као началствујући на молебану. Саслуживао сам му и ја, заједно са о. Савом и још једним свештеником који је при Синоду. По завршетку молебана, сви су епископи прилазили и целивали икону, при чему је митрополит свакога окропио светом водом. Стајао сам са стране, да бих узео задње место у реду, кад ми је пришао митрополит Христофор, да ме поздрави. Узео сам благослов, а после њега су прилазили и остали епископи. Скоро сви су пришли да се поздравимо, што сам искористио да од свакога узмем благослов. На крају сам пришао и митрополиту Амфилохију, да ме и он благослови. Тако сам пре избора био под благословом свих наших владика.

Кад дође време, позваће Вас

Епископи су отишли у салу у којој се одржавају седнице Сабора, а мене је о. Саво одвео у једну од просторија Патријаршије.Ту је требало да боравим док траје заседање. "Кад дође време, позваће Вас", рекао ми је. У тој просторији је, осим Спаситељеве иконе, била и једна Богородичина, и пред њом сам почео да читам акатист Пресветој Богородици Лепавинској. После акатиста сам наставио с молитвом, док није дошао један од свештених лица и одвео ме поново у канцеларију о. Саве, да још једанпут поновимо припрему за чин изабирања.

Бирање тројице архијереја за ужи избор трајало је око сат и по, а онда је стигао нови позив и кренули смо опет у капелу. Све су владике већ биле тамо. Ушао сам у олтар, ту су били владика Лаврентије, поред светог Престола, и чланови Комисије, које сам приметио само у магновењу и као кроз маглу. Био сам у посебном духовном узбуђењу.

Узео сам благослов од владике Лаврентија, ставио епитрахиљ и фелон, и стао пред свети Престо. У себи сам се тада молио Светом Сави и св. Симеону. Направио сам две велике метаније, целивао Свето Јеванђеље, и онда још једном метанију. Три коверта су стајала на Светом Јеванђељу. Иако сам умом био у молитви, дошла ми је мисао да сада, пред свим присутним архијерејима наше Српске Православне Цркве, својом руком извлачим име 45. патријарха којиће сести на трон Светог Саве. Осим архијереја, и сав наш верни светосавски народ, али и све остале помесне Цркве, били су у очекивању имена новог патријарха. Помолио сам се да кроз моју руку Дух Свети покаже своју вољу, и кренуо руком ка ковертима.

Узео сам их, промешао неколико пута и изабрао један коверат. Тај сам предао владики Лаврентију, који га је отворио и на царским дверима прочитао име епископа нишког Иринеја, новог патријарха српског.

Тешко је описати осећај који ме је обузео док сам држао коверте у руци. То је била кулминација мог духовног стања током целог тог дана. Приступио сам том чину као духовно лице, а не као неко ко само треба да одигра своју улогу предвиђену церемонијалом. Зато могу рећи да је за мене то духовно стање било слично оном које сам осетио током рукоположења за свештеника, кад ми је епископ предао свети Агнец. Новорукоположени свештеник стоји на горњем месту и држи свети Агнец док тече Литургија, молећи се за то време Богу. Сваки свештеник познаје то осећање благодати, оне благодати свештенства коју немају нити анђели на небу, а које је човекољубиви Господ на рукоположењу удостојио служитеље свога олтара. Пут сваког богослова, без обзира на његов лични живот, вођен је Господом и иде ка том најузвишенијем тренутку. Такав тренутак, са сличним духовним осећањем, сада сам милошћу Божјом пред светим Престолом у олтару патријаршијске капеле ја поново доживео.

Одмах после избора новог патријарха служено је благодарење. Служио сам са ђаконом, који је произносио јектеније. С обзиром на стање у којем сам се налазио, и глас ми је био промењен, како ми је касније казао епископ жички Хризостом, који ме добро познаје још из Хиландара: "Видео сам тебе да улазиш у олтар, али глас је био необичан, као да није био твој".

Уследио је заједнички ручак. Трпеза је била скромна, слична манастирској, а атмосфера светла и празнична. Епископи су били расположени, сви су међу собом разговарали... Помислио сам, као да је празник Педесетнице, кад је Дух Свети сишао на апостоле. Претходних дана се у медијима доста писало о неслози међу епископима, коју ја нисам видео, напротив. Видео сам тог дана слогу, мир и једномислије, и био сам радостан што то видим.

Сутрадан, 23. јануара, саслуживао сам на Светој архијерејској Литургији у Саборној цркви, на којој је устоличен Његова Светост Патријарх српски Иринеј.

У недељу сам се вратио у Бању Мљечаницу, да бих наставио са својом рехабилитацијом...

Преузето из часописа ПРАВОСЛАВЉЕ од 01. марта 2010.године.(стр. 28-29)

У првом званичном обраћању јавности непосредно након избора Патријарха, Преосвећени Епископ бачки, Господин Иринеј образложио је представницима медија у име Светог архијерејског сабора и Синода разлог зашто је Архимандриту Гаврилу, настојатељу манастира Лепавине указана част да извуче коверат са именом 45. Патријарха српског.

"Позван је био из манастира Лепавине код Загреба у Епархији загебачко-љубљанској Високопреподобни архимандрит, отац Гаврило који је један угледан наш старешина манастира и добар монах, омиљен, познат. Од ране младости је у манастиру, човек молитвеног живота, духовно веома зрео, човек који је у својој раној младости провео низ година у непосредној близини блаженопочившег Патријарха Павла, јер је био сабрат манастира Дечана и ја га се сећам веома добро из тих времена, јер сам и ја тада био често у Дечанима, и такође једно време био сабрат манастира Дечана, а затим је провео опет још дужи низ година у манастиру Хиландару на Светој Гори где је коначно стекао тај молитвени дух и ту способност да својим саветима народу у његовим тегобама и потребама буде увек при руци." рекао је Владика Иринеј. Тако већ дуги низ година, отац Гаврило вјерно служи Цркви проводећи вријеме у молитви и богослужењу.

(извор: Радио - Телевизија Републике Српске; Радомир Вучић)