МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

NASLOVNA NOVO NA SAJTU GALERIJA RADIO BLAGOVESTI KONTAKT LATINICA
Krst
Krst
Krst
Manastir Lepavina

АКАТИСТ

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Manastir Lepavina

Baner

Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?

Prva verzija sajta

Druga verzija sajta

Manastir Lepavina

ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА

...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)

Manastir Lepavina

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О

РАДИО БЛАГОВЕСТИ

Manastir Lepavina

ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА

Manastir Lepavina

ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА

Manastir Lepavina

КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА

Manastir Lepavina

МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА

Manastir Lepavina

ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

DIGITALNA TEHNOLOGIJA U MISIJI CRKVE

ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ

Manastir Lepavina

ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ

СРПСКА КУЛТУРНА БАШТИНА НА КиМ ПОКУШАВА ДА СЕ СЕ ПРЕИМЕНУЈЕ, ДА ИЗГУБИ ИДЕНТИТЕТ, СВОЈЕ ИМЕ



(казе Његово Преосвештенство владика рашко призренски Артемије).

О страдању Срба и српске културне баштине од 17. марта прошле године.

"Медународна је заједница је поцела да говори о страдању Срба и Српске културне баштине од 17. марта прошле године, као да је пре тога све било у реду и није било проблема.

Заиста оно што се десило на Косову 17. и 18. марта јесте нешто што у историј нашега народа није запамцено, за тако кратко време толико зла је уцињено на једном малом простору као сто је КиМ. А за та два дана то је била концентрација зла и насиља, али то није био поцетак насиља и страдања него кулминација, јер то страдање траје од јуна 1999. године. Иако је у та два дана зло достигло свој врхунац, јер је за тако кратко време протерано 4 хиљаде Срба из својих домова, повредјено преко 900 лица, спаљено преко 930 српских куца, за два дана уништено је 35 цркава и манастира. То је страшан биланс. Али, ако се погледа претходни период онда се долази до закљуцка да је много више зла уцињено до 17. марта, али је распоредјено на 5 година, па се није ни обрацала велика пазња, није дошло до јавне осуде од медјународне зајенице. А пре 17. марта то је вец познато свима, протерано је са КиМ 250. хиљада Срба, убијено је преко 1300 Срба, киднаповано још толико, спаљено и уништено преко 70. хиљада српских куца и уништено 115 цркава и манастира. А када се томе дода и рушење од 17 марта онда имамо око 150 цркава и манастира", казе владика рашко призренски Артемије.

Обецања остала само на рецима.

"Тек од 17. марта медународна заједница је обратила пазњу, зигосала то насиље, осудила и позурила да што више обеца Србима. Нису штедели обецања, говорили су да це у току исте године, до краја 2004. бити обновљено све што је у мартовском погрому уништено и спаљено. Обецања дата и на обецањима се и остало, бар што се тице наших светиња и културне баштине. Што се тице куца које су спаљене 17. марта, нешто су радили на поправци, санирању, рестаурацији. Хвале се много тим успехом и у свету и на КиМ да је обнољвнено преко 90 порушених куца, медјутим, ни једна од тих куца није довршена, није у потпуности обновљена, јер се ни у једну од тих куца нису вратили њихови домацини, зитељи да могу нормално да зиве! Онда цему слузи обнова? Слузи пропаганди да су достигнути стандарди на КиМ, да су Албанци кооперативни јер су оно што је руља уништила обновљено је. Говори се, влада је добра, заслузују поверење и треба им дати оно што тразе а то је независнот!", рекао је владика Артемије.

На Косову је српска културна баштина а не косовска, јер не постоји косвски народ.

"Што се тице цкрве и манаситра, ту је остало само на обецањима, било је покушаја да се нешто ради, било је разговора али до рада на терену није дошло, јер нисмо могли да прихватимо оне услове и принципе које је медјународна заједница постављала преко Савета Европе, УНМИК, а то је да обнову наших, српских светиња воде привремене институције Косова, дакле Албанци, они који су их уништавали систематски вец 6 година. Ми то не моземо да прихватимо. Културна баштина на Косову покушава да се од појединих фактора преименује, да изгуби свој идентитет, своје име. То је српска културна баштина на КиМ, она је пострадала, она је у питању, а покушавају да је зову косовском културном баштином, византијском или цак европским културним наследем, само да не буде српско. Медјутим, ми знамо да се култура и кулутрно наследје не везују за територију, простор географски вец за народ који је ту културу стварао. Зато не мозе постојати косовска културна баштина, јер не постоји косовски народ, на Косову постоји културна баштина српског народа, албанског народа, турског или исламска културна баштина. Дакле, то је покушај да се преименује, да се на неки нацин одузме та културна баштина српског народа, да се издвоји из цитавог опуса српске културне баштине која обухвата сву баштину где Срби зиве и где су је стварали. Ми нисмо могли да пристанемо на такве услове а они нас оптузују да нисмо кооперативни, да спрецавамо обнову манастира и цркава. Мозете замислити владику који не зели обнову своје порушене цркве, такав владика био би луд. Медутим, ја не пристајем по сваку цену, дакле, и по цену да не буде то српска културна баштина, не то не мозе, или це остати оно што је била вековима или це остати у рушевинама, док додје време кад цемо моци ми ције је да је обнављамо, као што смо у задњих неколико година обновили неколико манастира порушених пре 300, 400 и 500 година, а били су у решевинама, претварани у дзамије, па су то поново Српски православни манстири, Бањска, Дјурјдеви ступови, Концуљ, Св. Архангели. Тако знаци, ми смо за сарадњу са УНЕСКОМ, УНМИК, Саветом Европе али на здравим принципима. У новембру смо били у Стразбуру у Савету Европе на разговорима у зељи да поставимо нове принципе на којима је сарадња могуца и треба да постоји. Медјутим, није било слуха, више је било уцена, ми имамо паре а ви да прихватите оно што нудимо. Одбили смо. И даље смо отворени да сарадујемо, да сарадују они са нама. Српска црква је власник тих цркава и манастира и она мора задрзати право да води бригу о својој културној баштини, да одредује приоритете који це се објекти радити, како це се радити, којим методама, ко це радити на тим објектима. На тим принципима ми смо спремни да прихватимо свацију сарадњу. Наши принципи не угроазавају ни људска, ни национална, ни верска права српског народа.

Цињеница је да на обнови наше културне баштине у протеклом времену није уцињено ништа. Српска православна црква је уз помоц Минарства вера републике Србије и Координационог Центра успела да у протеклој години нешто уради у два манастира који су пострадали у мартовском погрому, манастиру Девицу и манастиру Светих Архангела. Видеци да од обнове помоцу Савета Европе неце бити ништа а да монаси и монахиње зиве у контејнерима морали смо да се потрудимо да створимо пристојне услове за зиму која је била толико сурова и још траје. Успели смо да у кратком року од 3 месеца подигнемо солидан конак у манастиру Светих Архангела и обновили конак у Девицу стару народну трпезарију са једним спратом за келије монахиња. Урадјено је и у Зоцишту порушеном још 1999. и тамо смо после 3 године преговора са Кфор и УНМИК успели да оспособимо неколико просторија за смештај монаха, али тамо предстоји договор за даље кораке у обнови манастира, у обнови пре свега цркве, јер без цркве то није манастир. А обнова мора да подразумева врацање у стање и функционалност коју је имао пре самог пострадања. Није довољно да се неки манастир мало закрпи, покрије, вец да слузи својој намени, да се у њему слузи Богу, да се слузе све слузбе. То је наша мера која подразумева обнову наших светиња", говори владика рашко призренски Артемије.

Када су Срби отишли на задушнице ове године видели су да су у протеклих годину дана порушени многи гробови, оскрнављени. Насиље се наставља.

"Нисам ни ја знао, видео сам управо у штампи да су на гробљу у Косовској Митровици неки Албанци подигли куце, на самом српском гробљу. Уништили су 40 метара ограде и подигли куце на гробљу! У свету таквог вандализма нема! Ја немам слободу кретања на Косову и Метохији, не знам шта се све ради и уништава, не могу да обилазим сва места у којима су наши Срби, не могу да обилазим наше цркве и манастире. Али знам да су 17 марта многа гробља уништена, рецимо у Урошевцу су тотално уништили гробље као покошена ливада је. да ни један споменик није остао усправан, затим у Приштини, Митровици. Уништавају дакле, не само цркве вец све трагове српског народа, а пре свега наше светиње и наша гробља. Јер и они знају да не постоји дрзава без културне баштине, без културе. Дрзава мора имати територију, народ мора имати, културу, религију, а на Косову скоро све сведоци о српском народу, 95 посто културне баштине на КиМ је српског порекла и у власништву СПЦ. Култура се не рада из земље, не рада као трава, њу ствара народ који зиви на том простору. Медјународна заједница, Европа, Америка се боре у свету против терорзима а на Косову га подрзавају и сарадују са терористима. Дакле, зеле да изузму власника и творца насе баштине и да се Срби више не помињу. Зашто? О баштини се све више говори јер це медју првим стандардима које треба испунити бити управо у домену баштине а ту ништа није урадено и зато је толики притисак од стране медуанродних организација да се било шта уцини да би једноставно барем нешто у том домену могли да казу да је уцињено", рекао је владика Артемије

Номиновали су још три манстира за светску културну баштину.

"Поред Децана који су вец уврштени, номинована су још три манастира за културну светску баштину Пецка Патријршија, Грацаница и црква Богородица Љевишка у Призрену. А шта је са осталим манастирима српске културне баштине? На Косову и Метохији је регистровано 1300 споменика, црква и манастира, од којих је 600 под заштитом а они све своде на 4 манастира, 3 манастира и црква у Призрену. А за узврат тразе малтене губитак Косова, јер се се оно третира као посебна дрзава, говори се о дрзавној власти која це да брине о наследу. Од Београда се трази да гледа и да цути. Ова наша борба која траје вец пола године на одбрани срспке културне баштине нешто је највазније што моземо да уцинимо за наш народ на КиМ и за само КиМ. Јер, СПЦ и културна баштина јесу једине институције ослонца Србије на Косову данас. Ако изгубимо културну баштину губимо и Косово".

Да ли је наш народ на КиМ изгубио наду да це се решити њихови проблеми?

"Није народ изгубио наду, да је изгубио наду не би зивео доле, без наде се не мозе зивети а да тешко зиве, тешко, 6 година без слободе, лишени људских права, права на зивот, слободу кретања, могуцност рада, образовања, деца по подрумима и приватним куцама похадају цасове, здравствена заштита је неадекватна, све болнице су у рукама Албанаца осим оне у Косовској Митровци, то је зивот у гетоу, логору, затвору. Говоре како је сваким даном ситуација све боља а ево и након 6 година од доласка медјународних снага када наши људи додју да обиду гробове бивају каменовани, гробови су им сатрвени, страшно.

Србија и СЦГ морале би више да раде и дипломатија и минстарства, поготово што се тице социјале, социјалног стања на КиМ.

- Од цега зиве наши људи, питате ме. Па и ми се цудимо од цега зиве! Од хуманитарне помоци, највише доду код нас у Грацаницу у цркву тразе помоц, и ми што добијамо од наших људи из света, или хуманитарну помоц или од сестринских цркава ми дајемо, за лекове, сахрану, за децу, помаземо колико моземо али то није адекватна помоц, није могуца за све и није довољна. Е ту би дрзава морала да наде решење. Дакле, тразимо ми и повратак прогнаних, то предвида и резолуција 1244 али пре свега, треба задрзати оно народа што је остало, њима омогуцити зивот доле", рекао је владика рашко призренски.

Љиљана Синдјелиц Николиц
7. март 2005. године

Прочитано: 2893 пута

Krst
Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit G. Porfirije

Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије

Otac Gavrilo

БИОГРАФИЈА ОЦА ГАВРИЛА

Manastirski Casopis PDF

МАНАСТИРСКИ
ЧАСОПИС - PDF

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ

ARHIMANDRIT GAVRILO U EMISIJI POZITIVNO NA HRT

АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ

Manastir Lepavina

ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ

Manastir Lepavina

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС

Manastir Lepavina

ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."

Manastir Lepavina

ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА

Manastir Lepavina

РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК

ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА

Manastir Lepavina

МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ

ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА

Manastir Lepavina

РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ

О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)

НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ

Manastir Lepavina

ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)

Manastir Lepavina

СПЦ ХОЛАНДИЈА

ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА

Manastir Lepavina

РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ

РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

Manastir Lepavina

КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА

SATELITSKA KARTA I VREMENSKA PROGNOZA

САТЕЛИТСКА КАРТА И ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА

Ekologija i Medicina

ЕКОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА