МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Presveta Bogorodica Lepavinska
NASLOVNA NOVO NA SAJTU GALERIJA RADIO BLAGOVESTI KONTAKT LATINICA
Krst
Krst
Krst
Manastir Lepavina

АКАТИСТ

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Krst
Manastir Lepavina

СЛУЖБА

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Manastir Lepavina

Baner

Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?

Prva verzija sajta

Druga verzija sajta

Manastir Lepavina

ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА

...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)

Manastir Lepavina

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О

РАДИО БЛАГОВЕСТИ

Manastir Lepavina

ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА

Manastir Lepavina

ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА

Manastir Lepavina

КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА

Manastir Lepavina

МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА

Manastir Lepavina

ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

DIGITALNA TEHNOLOGIJA U MISIJI CRKVE

ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ

Manastir Lepavina

ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ

Teleklik

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА



По благослову Оца Гаврила, слиједи извјештај са Свете Архијерејске Литургије у манастиру Михољска Превлака код Тивта коју је служио митрополит Амфилохије са монаштвом, свештенством и верним народом..

.. У прошли петак је био братски састанак свих свештеника Боке Которске па је прије тога Архиепскоп Амфилохије служио Свету Литургију преосвечених Часних Дарова која се служи у данима Великог и Часног Поста.

image
Митрополит Амфилохије, о.Варнава, о.Макарије


Географским мјерилима мали манастир је био испуњен монаштвом и свештенством и било је мало вјерника, док је вечина стајала испред манастира. У манастиру се осјећа велика Божија благодат Превлачких мученика чије миомирисне мошти се чувају у овом древном манастиру. Светиња превлачка је постојбина Прве Српске Патријаршије, баш овдје на овом дивном мјесу, а тек касније је премјештена у Пећ, у манастиру Пећка Патријаршија.

image
Кађење цркве


Након предивне Литургије, примања Светих Тајни и испуњавањем свог унутрашњег бића рајским миомирисом што од благодати Светих Мошти, што од благослова нашег дивног Архипастира, митрополит Амфилохије је одржао дивну бесједу о ЛитургијиПреосвећених часних дарова. Послије је братско сабрање настављено у дивним конацима овог манастира. О самој светињи и Превлачких мученицима слиједи у тексту:
Како предање свједочи, превлачки калуђери су отровани, а живот у манастиру се угасио. Седамдесет превлачких монаха мученићки су пострадали свједочи православље и тако се уврстили у календар светитеља српског приморја.

Манастир светог архангела Михаила налази се на острвцету Превлака у Боки Которској. То је острвце у јединственом низу острва у Тиватском заливу Боке Которске. Ово острво се послије пет метара широког и плитког мора надовезује на полуострво Брда. Стотињак метара даље је шкољ Страдиоти, а још толико је удаљено Богородичино острво. На овај дио залива простирала се метохија манастира светог архангела Михаила. Ове области подно Ловчена, окупљене око манастира, прастаро су српско упориште. Источна страна Боке (од рта Оштра до Пераста) била је дио Травуније, односно Херцеговине, а град Котор са Боком и Грбљем, у средњем вијеку познат као "краљевски град", био је посебна област са дворцима српских владара.

Михољска Превлака код Тивта, једно од најљепших мјеста на Црногорском приморју, на карти се крије под новокомпонованим именом "Острво цвијећа". То је тридесетак година било одмаралиште бивше ЈНА. У њему већ годинама више нема туризма, јер ту су свој дом нашли прогнаници из Словеније и Хрватске.

Михољска Превлака је именована по манастиру светог архангела Михаила, данас у рушевинама, који је свети Сава Немањић 1219. установио као сједиште Зетске епископије.

Какав је био првобитни изглед манастира, још увијек није установљено. Неки до данас сачувани украси могу припадати храму тог времена. Примјерци од бијелог мермера обиљежени су грчким словима. Међутим, ова стара светиња обнављана је више пута, па камени украси, према мишљењу археолога, могу потицати и из неког од сусједних храмова који су раније запустјели. Прву велику обнову, колико је познато, манастир је доживио у првој трећини деветог вијека. То је било вријеме кад су у Боки изграђене многе цркве. Велика изградња цркава услиједила је послије франачких освајања византијских области у Далмацији и Истри, које су већ одавно били населили Срби. На те територије Франци су населили Гудушчане, Хрвате и Лицике. То је принудило Византију да учврсти свој положај у Боки и да се тако супротстави ширењу
Франачке цркве.

Манастир светог архангела поново је страдао средином деветог вијека, у нападу Сарацена (Арапа) из Барија, који су опустошили Боку. У византијској офанзиви Арапи су одбијени, а ослобођен је и Бари. У борби за Бари учествовала је и српска флота. Због тешких посљедица арапског напада није било услова да се манастир обнови, као ни друга мјеста у Боки. Не зна се тачно кад је манастир поново обновљен, али се то вријеме може лако утврдити на основу чињенице да је овдје свети Сава почетком тринаестог вијека основао једну од првих епископија тада самосталне Српске цркве. Свети Сава је, пошто је постављен за архиепископа у Никеји 1219, успоставио Архиепископију у Жичи са још десет епископија. Међу њима је, прва по части, била Зетска епископија, са сједиштем у манастиру светог архангела Михаила. Прије тога су свети Сава и Симеон Немања обновили Хиландар на рушевинама манастира из деветог вијека, који су такође срушили Арапи. Он се на особен начин прожимао са манастиром
на Превлаци. За вријеме цара Душана Зетска епископија је уздигнута на степен митрополије.

image
Икона Пресвете Богородице


Након распада српског царства Котор се својевољно осамосталио, те је прихватио врховну власт Мађарске и Босне, а од 1420. постао је млетачки град. Власништво над Метохијом постало је главни циљ которских племића. Убрзо започиње отимање манастирских имања. Превлачки манастир и зетски митрополити представљали су највећу препреку остваривању млетачких освајачких намјера. Манастир је страдао 1420. године или након флорентинске уније, 1439. године. Утицај превлачких монаха на деспота Ђурђа Бранковића у његовом ставу према сабору у Ферари, као и каснији манастирски отпор у спровођењу уније били су, несумњиво, главни разлози уништења манастира. Послије угушења Грбаљске побуне, 1452. године, Превлака је прешла у руке которске властеле. О овим тешким временима свједочи рушење храма светог архангела Михаила и, касније, подизање мање цркве унутар њега, од које се данас види дио олтарске апсиде. Како предање свједочи, превлачки калуђери су отровани, а
живот у манастиру се угасио.

image
Икона Пресвете Богородице


Седамдесет превлачких монаха мученички су пострадали свједочећи православље и тако се уврстили у календар светитеља српског приморја.

Сједиште Митрополије тада је премјештено на Цетиње, а на Превлаци је завладала пустош. Почетком деветнаестог вијека поред рушевина манастира направљена је црквица Свете тројице, што је дало нову наду за обнову ове светиње. Новим археолошким истраживањима потврђен је већи дио предања о тровању и рушењу. Шира јавност је за часне мошти превлачких монаха чула по једној чудној појави. Ове кости точе миро. Ту чињеницу потврђују сви који су били на Превлаци.

Враћа се стара слава с доласком високопреосвећеног митрополита Амфилохија на трон Митрополије црногорско-приморске, почела је обнова и поновно уздизање деценијама гаженог свега што је српско и православно у Црној Гори. Тада је почела и обнова овог древног српског духовног центра на Јадрану, а у августу 2000. године на Сабор светог архангела Гаврила - на традиционални датум народног окупљања на Михољској Превлаци - у манастиру је замонашен и први монах послије пет вијекова откако је монаштво потровано а манастир разорен. Замонашен је тада млади археолог Драган Богосављевић добивши монашко име Никодим. Почела је трајна обнова ове свесрпске светиње, а код српског народа Црне Горе и његовог монаштва и свештенства опет се родила жеља да се столица православног митрополита врати тамо гдје ју поставио свети Сава. Митрополит црногорски Амфилохије уједно је и игуман манастира светог архангела Михаила. Надстојатељ је отац Варнава, који са још двојицом младих монаха руководи даљу обнову и изградњу манастира, у којем је сада и сједиште православног омладинског братства светих архангела, Митрополије црногорско-приморске. Мада обнова због недостатка финансијских средстава доста споро тече, она данас свим православним вјерницима даје наду у обнову старог сјаја и старе славе Српске цркве у Црној Гори, чији су митрополити у прошлости били уједно и њени владари попут светог Петра цетињског и његовог синовца - славног владике и пјесника Петра ИИ Петровића Његоша.

Митрополија црногорско-приморска упутила је апел за помоћ манастиру светог архангела Михаила, гдје се каже:
"Оно што је за Србију Жича, то је за Црну Гору манастир св. архангела Михаила на Превлаци. "

image
Иконостас манастира


У њему је колевка православне Митрополије црногорско-приморске. Наиме, 1220. године први архиепископ српски св. Сава основао је Зетску епископију и у нашем манастиру јој одредио седиште поставивши Илариона за њеног првог епископа. Обнављајући ову древну светињу ми желимо да, осим њене духовне вредности пројављене кроз мироточиве мошти превлачких мученика, археолошких истраживања њене прошлости и обнављања манастирских конака и самог братства, Превлаци омогућимо да поново постане духовни и књижевно-научни центар, да поново буде млада, заправо, технички осавремењена.
Зато молимо све православне хришћане и остале добронамерне људе и установе да нам у томе помогну тиме што би помогли у техничком опремању нашег центра одговарајућом опремом (компјутер, скенер, штампач..)

Од краја седамнаестог до краја деветнаестог вијека у Рисну је дјеловала иконописна школа са изврсним позлатарима и дуборесцима. Иконописци у овој школи били су чланови породице чувеног Димитрија Даскала. Прва датирана Димитријева икона јесте из 1689. године и налази се у цркви светог Луке у Котору. Затим се кроз пет генерација прати рад једанаест зографа. Послије Димитрија помињу се: Гаврило, Рафаило, Ђорђе, Данило, Петар, Василије, Христофор.

Димитрије, родоначелник куће и школе, радио је и фреске. До данас су сачувана његова изузетна зографска остварења у српским црквама Боке Которске. Бока је била погодна за ову школу, која је одржавала византијски стил, јер та средина, дубоко православна, надахнута светомихољским, превлачким духом, није жељела ни за јоту да промијени било шта јер јој је главно било да сачува православну душу.

Тровање и разарања

Као кључну годину историчари, али и народни приповедачи забележили су 1441. и чињеницу да је которска старица, мати дућанджије Марина Друшка, на самрти оставила сину сто дуката и аманет да за њих купи два звона за манастир на Превлаци. Старица је желела, да јој у овом средишту зетске епархије, али и архимандрије са око 40 православних храмова, остави помен на себе, тј. звона која ће звонити кад буду читане молитве за њену душу.

Али, осорни син потроши паре дружећи се са которском господом. За неиспуњење мајчиног аманета поче да криви мајсторе звоноливце. Ту причу понављао је пуне три године, а онда му превлачки калуђери припретише и судом. Даље, према народном предању, али и чувеној приповеци "Проклети кам" Стефана Митрова Љубише, проклети Марин Друшко, крену да опањкава превлачке монахе. Успео је убеди свог пријатеља Враћена, "властелинског проњара", да калуђери раде против властеле и наводно наговарају кметове да не плаћају дажбине. У први мах Друшко не оствари своје планове, јер суд пресуди у корист манастира. (Не)очекивану помоћ Друшко, међутим, доби од которског провидура, који му даде звона да однесе на Превлаку и још приде обећа му племство и власништво над четвртином острва.

"Наравно није Латин био тако широкогруд без неке...", објашњава даља збивања Јован Пламенац, познати публициста из Бара, и додаје: "Друшко је требало за добијено да учини једну малу противуслугу, да на дан манастирске славе , на светог арханђела Михаила, у манастирски казан са чорбом - успе кесицу отрова. И сипнуо је Друшко, мало, само мало, арсена или каквог другог праска у рибљу чорбу спремљену за славско обедовање монаха. Провидур је Друшку дао још једну кутијицу, наводно са праском који је требао ублажи дејство отрова. И Друшко је мало јео, сркнуо чорбу и избискао мало рибљег меса, тек толико да монаси нешто не посумњају. Када су, након пола сата-сат, калуђери почели да се стропоштају под сто, Друшко скочи и, као сто га је провидур научио, поче да виче: "Куга! Чума!" У то млетачки бродови заспу манастир топовским ђуладима, наводно, да би се тако одбранили од куге".

Појава куге била је провидурова замисао, која је послужила као психолошка припрема за затирање манастирске братије на Превлаци, у оквиру које је био и велелепни храм.

Поред седамдесет монаха од отрова је умро и Друшко. Да ли није попио онај други прашак, или је од провидура добио "рог за свећу", како би са њим умрло што је учинио, остаће заувек неразјашњено. Углавном, Друшко није стигао до Котора, а његове наследнике стигло је проклетство, мада су по рушењу манастира постали власници острва.

Свето миро из моштију

Ова прича о тровању (многи су је оспоравали) недавно је добила и званичну потврду, захваљујући савременој науци (токсиколошким анализама на ВМА). А од 1996. године, када је превлачки манастир почео да обнавља јеромонах Иларион Ђурица, поновљено је и Божије чудо - мости великопревлачких мученика мироточе свето миро. Из откопаних костију врло често појављује се пријатан мирис попут борова или мајских ружа. Истовремено догађа се да из мошти излази вода изузетно пријатних мириса (лаванде, босиљка, лимуновог цвета, шафрана, цимета ...) О овој чудотворној појави своја сведочанства оставило на стотине ходочасника (из готово свих краја наше земље, али и Грчке, Палестине, Немачке...), као и више археолога, свештеника и архијереја. Књига знакова о чудотворној појави мироточења у
манастиру је из дана у дан све богатија сведочанствима о приказу овог чуда, околностима под којима се догађа и дејствима на оне који су га видели и осетили.

image
Мошти Превлачких мученика


У почетку на мироточење мошти великопревлачких мученика са неповерењем су гледали готово сви, па и архијереји СПЦ, али после обиласка Превлаке и увидом на лицу места све сумње би отпадале.

image
Благослов митрополита Амфилохија


Православни теолози објашњавању да је у питању Божије чудо које сведочи да је Бог жив и јачи од природног поретка. Према речима митрополита Амфилохија то је уједно и Божији знак и подсетник људима. Овакво мироточење објашњава се и као Божија порука народу "да не губи наду и да не треба заборавити врлине као што су подвиг и мучеништво".

image
Манастир Превлака Михољска


брат Зоран Вуковић
Бока Которска
04.05.2008.

Прочитано: 8446 пута

Krst
Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit G. Porfirije

Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије

Otac Gavrilo

БИОГРАФИЈА ОЦА ГАВРИЛА

Manastirski Casopis PDF

МАНАСТИРСКИ
ЧАСОПИС - PDF

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ

ARHIMANDRIT GAVRILO U EMISIJI POZITIVNO NA HRT

АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ

Manastir Lepavina

ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ

Manastir Lepavina

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС

Manastir Lepavina

ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."

Manastir Lepavina

ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА

Manastir Lepavina

РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК

ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА

Manastir Lepavina

МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ

ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА

Manastir Lepavina

РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ

О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)

НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ

Manastir Lepavina

ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)

Manastir Lepavina

СПЦ ХОЛАНДИЈА

ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА

Manastir Lepavina

РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ

РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

Manastir Lepavina

КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА

SATELITSKA KARTA I VREMENSKA PROGNOZA

САТЕЛИТСКА КАРТА И ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА

Ekologija i Medicina

ЕКОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА