MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Petar je živeo poput većine svojih vršnjaka. Pohađao je osmi razred i iščekivao matursku proslavu.

Telesna malaksalost i neprestani zamor pojavili su se niotkuda. Petrovo nesmirenje i posečena ruka ubrzali su odluku da se obrate doktoru. Pojavljivale su se i neobične promene na koži, te su bile neophodne dublje analize. Nakon kraćeg vremena porodici je saopštena šokantna dijagnoza: galopirajuća leukemija, i to jedna od najgorih vrsta, sa minimalnim šansama da Petar preživi.

Kako to biva u sličnim situacijama, neopremljenost naših klinika nije nudila medicinsko rešenje, te im je predlagana eksperimentalna transplantacija u Beogradu ili, pak, preskupa u inostranstvu.

Petar u to vreme nije bio kršten. Roditelji su to odmah ispravili i njihovo je dete osenio Duh Sveti. Za to vreme kucali su na vrata uticajnih i imućnih ljudi, jer je transplantacija koštane srži u inostranstvu koštala basnoslovno. Gospod je dotakao srca tih ljudi, te je novac prilično brzo bio sakupljen.

U međuvremenu je urađena prva hemoterapija. Petrova majka i ujak čuli su da Sveta Tajna jeleosvećenja pomaže i najtežim bolesnicima. Obratili su se sveštenstvu i monaštvu u Bajinoj Bašti i okolini.

Veoma oslabljenog imuniteta i podložnog infekcijama, Petra su poveli iz beogradske bolnice u Bajinu Baštu. Neposredno pred početak službe pogoršalo mu se zdravstveno stanje, tako da je hitno vraćen na intenzivnu negu. Isto se ponovilo još jedanput.

Milostivi Gospod je na probuđenu veru Petrovih srodnika brzo odgovorio. Iz trećeg pokušaja, na dan svetkovanja Svete Petke, 27. oktobra, Sveta Tajna jeleosvećenja bila je obavljena. Sedmorica sveštenika savršili su molitve za Petra. Njegova majka, prisećajući se tog događaja, kaže: „Ne znam kako, ali moje srce je tada znalo da će Petar živeti“.

Sledi povratak za Beograd, let za London i prijem u najsavremeniju bolnicu. Najpre su urađene analize. Tamošnji doktor začuđeno ih je upitao sa kojom dijagnozom Petar stiže, s obzirom da je zdrav. Ubrzo su iz Beograda stigli tumor-markeri, tj. pločice sa rezultatima, i doktor je konstatovao da je Petar zaista bolovao od akutne mijeloidne leukemije, FAB M4. Još je dodao da ta bolest nikada ranije nije bila izlečena bez transplantacije koštane srži.

Radosni i blagodarni roditelji bili su saglasni, na doktorov savet, da se Petrove matične ćelije izdvoje, pohrane u banku podataka i naknadno uradi transplantacija od njegovih zdravih matičnih ćelija. Za svaki slučaj…

Petrov otac, koji se u međuvremenu obratio veri, sada kaže: „Tada i još dve godine nakon toga, od prevelikog ushićenja i neočekivanog obrta, nisam bio svestan da je Petra Gospod iscelio. U trenu mi se otvorilo da je naše dete nastavilo živeti milošću Božijom“.

Neka nam je i ova slava Božija na utvrđenje i spasenje. Da ne zaboravimo kuda smo pošli, i sa čijom pomoći jedino možemo stići tamo gde je glas onih koji neprestano slave i gledaju neizrecivu sladost i lepotu lica Gospodnjeg, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. 

Poziv na spasenje – čudesne priče iz svakodnevice, Očev dom, Beograd 2017.

Smrtovniceprodaja stanova pik smrtovnice blumen horoskop kalkulator online knjige pdf cvijece vicevi