MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Kada pobožna udovica Kleopatra podiže crkvu svetom Varu, pozva episkopa i sveštenika, te osveštaše crkvu. Beše se sabralo i veliko mnoštvo hrišćana na to praznovanje, jer sva okolina poštovaše sv. Vara kao velikog iscelitelja i čudotvorca. Posle službe Božje ode pobožna ktitorka k moštiva sv. Vara u crkvu i pomoli mu se ovako: „Molim ti se, strastoterpče Hristov, isprosi mi u Boga ono što je Njemu ugodno, a meni i mome sinu jedincu korisno“. A imaše Kleopata sina Jovana, mladića prispelog za vojsku. Tek što izađe iz crkve ona sa molitve, sin njen, dotle zdrav, razboli se. Obuze ga neka vatra, i beše mu sve gore i gore, dok oko pola noći skonča. Žalosna i jarosna majka dođe na grob sv. Vara i poče oštro govoriti: "O ugodniče Božji, zar ti meni tako pomažeš?“ Još mnoge gorke tužbalice izreče, tako da iznemože i pade u laki san. Najedanput javi joj se sv. Var sa sinom njenim Joanom. Oba behu svetli kao sunce, u odelu beljem od snega, opasani zlatnim pojasevima, i na glavi im prekrasni venci. I reče joj svetitelj: „Nisi li sama molila da ono prosim od Boga što je Njemu ugodno a tebi i sinu tvome korisno? Ja molih Boga, i On, po neizrečenoj blagosti Svojoj uze sina tvoga u nebesku vojsku. Ako želiš, evo uzmi ga i daj ga u vojsku cara zemaljskog“. Čuvši to, mladi Jovan zagrli sv. Vara i reče mu: „Ne, gospodaru moj, ne slušaj mater moju, i ne vraćaj me u svet, pun nepravde i bezakonja, iz koga si me izbavio“. Trgnuvši se iza sna, Kleopatra oseti veliku radost u srcu, i izađe vesela iz crkve. Sedam godina požive pri toj crkvi; i sv. Var sa Jovanom češće joj se javljahu. 

Ohridski prolog, Rasuđivanje za 1. novembar / 19. oktobar