Blaženi i blagosloveni su ljudi koji su ponizni, krotki, i smireni. Koji vole vrlinu, a mrze zlo i koji se ne uznemiravaju u teškim situacijama ili prilikom pretnji. Takvi ljudi žive u dolini vere, kao deca u sigurnom zagrljaju majčinske blagodati. Nikada ne žive za sebe jer su zaboravili šta to znači. Oni su postali jedno sa drugima i svima su sve i svja da bi ih utešili. Oni plaču sa onima koji plaču i raduju se sa veselima. Zato što su blagodaću apsorbovani u Hrista Spasitelja, oni nose sve teškoće bez roptanja ili krivljenja drugih ljudi. U punoći ljubavi prema drugima oni rade sve što treba u datoj situaciji da pomognu, ali u isto vreme svojom poniznošću ostaju ne primećeni. Oni izbegavaju počasti i ne treža zahvalnost. Njih svi vole i nemaju neprijatelje. Ako bi se ikada i dogodilo da ih neko tuži, te tužbe nikada ne bi imale osnove. Tajanstvena zaštita koju im blagodat omogućava prouzrokuje strah i oduševljenje kod drugih ljudi pa se njihova osećanja prema njima uvek menjaju na dobro. Oni koji su bili tužioci postaju sluge. Sve i svja stvoreno pred ovim poniznim ljudima gubi svoju grubost. Božanska blagodat koja ih okružuje čak i divlje životinje čini krotkim i one počinju da im služe jer životinje tada osećaju prisutvo svog prvog gospodara Adama pre pada.
U prisustvu poniznih ljudi mi možemo da spoznamo karakter Hrista Spasitelja koji je novi Adam nove tvorevine, koji je postio u pustinji, kome su Anđeli služili, koji je hodio po vodi, koji je smirivao bure na moru, koji je isterivao đavole, koji je isceljivao ljude, koji je ljudima dao život uništivši smrt i vaskrsnuvši iz mrtvih. On je postao Vaskrsenje svih i On je rekao da su blaženi ponizni odnosno blaženi siromašni duhom jer je njihovo carstvo nebesko.
***
Po Svetim Ocima, poniznost je dar Duha Svetoga, a ne ljudsko dostignuće. Daje se onima koji ga žele i traže, trudeći se da čine dela koja služe kao sredtsvo za sticanje ovog dara. Ljudi koji dobiju ovaj dar smatraju da nemaju nikakve posebne sposobnosti koje su veće nego kod drugih ljudi i na sebe gledaju smireno. Oni sve ljude smatraju vrednim i prihvataju krivicu kada su krivi, ali takođe slušaju i savet. Oni postaju blaži po karakteru i obuzdavaju svoj gnev postajući ljubazni veoma brzo. Oni se uzdaju samo u Boga i mole ga da im da snage. I tada napreduju duhovno uz pomoć Božije blagodati i neprestano idu ka osećanju još veće poniznosti, što je takođe dar Božiji. Postoje ljudi koji su po prirodi nadareni poniznošću i koji su blagi, ali iako je sve to dobro ne zaslužuje nagradu jer su to dobili bez truda i duhovne borbe.
Postoji takođe neprirodno stanje u kome se ljudski rod našao nakon pada. Tada su ljudi izgubili svoje dostojanstvo, večnost i besmrtnost, a postali su robovi smrti i propadljivosti. Degradacije čoveka se dogodila nakon pada, a ta degradacija postoji u svima nama, ali najviše u onima koji sebe smatraju posebnim. To stanje je suprotno poniznosti koja ima duhovnu vrednost i koja je data onima koji su savršeni u vrlini.
Ovo pominjemo jer oni koji žele da dobiju dar poniznosti treba da shvate i priznaju da su puni strasti, što je posledica grehovnog načina života. Kako da postanemo ponizni? Tako što će mo otkriti naše degradirano i grehovno stanje u koje nas je đavo uvukao. Kada toga postanete svesni onda treba da se pokajate. I ako plačete nad svojim gresima dobićete dar duhovne poniznosti, koji će vam Bog dati. Postoje dva načina na osnovu kojih možemo da izmerimo koliki je naš pad. Ovaj koji smo naveli je način koji je usmeren na gore.
Drugi način je usmeren na dole odnosno na početak kada nas je Bog stvorio. A Bog nas je stvorio po svom liku. Bili smo jednostavni, nežni, dobri, trezveni, pravedni, i potpuno predani Bogu. Tada ljudi nisu znali ni za kakvu potrebu, bol, strah, opasnost, neprijateljstvo, ili smrt. To je kratak opis naše prirode pre pada, odnosno naša prava ličnost. A mi smo napustili večnu duhovnu korist blaženog života kojeg smo nasledili time što smo bili u roditeljskom zagrljaju Boga. Ako bi sada sagledali kakvi smo, uvideli bi smo da smo pokvareni i degradirani. Svako od nas posebno i zajedno. Sada živimo jadnim životima ispunjenim sramom koji se ne razlikuje mnogo od smrti. Pitam one koji žele da postanu ponizni, zar nije dovoljno da shvate u kakvom se stanju zaista nalaze.
Mi znamo da nam je data blagodat Božija kroz Krst i Vaskrsenje Hristovo i da je dato onima koji veruju u Hrista i koji ga prihvataju da budu deca Božija. Sveti Jovan dodaje da će mo biti slični Hristu kada bude drugi put došao. Tako da će mo, po Svetom Pavlu, biti naslednici i sunaslednici Hristovi. Dar Božiji kroz Hrista nas je uzdigao do blagodati usinovljenja i proslavljenja. Kroz Svete Tajne u Crkvi i kroz ispunjavanje zapovesti svi vernici su primili blagodat i potencijalno mogu da je imaju u sebi da bi postali deca Božija i braća i sestre Hristove. Dokaz ovome su svetitelji naše Crkve, koji su kao što je Hristos rekao činili još i veća čuda od Njega, Njegovom blagodaću.
Ako bi svako sebe ispitao ne samo spolja već i iznutra onda bi shvatio svoj pad na koji ga je đavo i greh naveo. Ako sve ovo čovek shvati i uloži trud i duhovnu borbu uz pokajanje onda će zadobiti pravu poniznost, ako želi.
Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
22.08.2016.
