Sekundarni sterilitet su dve reči koje su mi ostale u glavi nakon pregleda i oko sat vremena provedenih u razgovoru sa doktorom. Specijalista za sterilitet nam je objašnjavao šta su mogući uzroci, ali na kraju ipak se svodilo na sekundarni sterilitet.
Uput za pregled kod specijaliste dobila sam od svog ginekologa jer ni nakon godinu dana nije došlo do začeća. Pokušala sam da objasnim svom lekaru da nismo pratili ovulaciju jer već imamo jedno dete i nismo smatrali da će biti ikakvih problema sa začećem sledećeg deteta. Ako uzmemo u obzir da postimo skoro pola godine, onda je logično da eliminišemo taj period kao period u kome je moguće doći do začeća.
Bila sam veoma iznervirana, bila je polovina septembra što je značilo da će Božićni post početi već za oko 2 meseca. Doktori su hteli da prate protokol i da mi urade mnoge testove koji ne samo da su bili skupi već i bolni. Takođe sam smatrala da neki od ovih testova nisu odgovorajući za Pravoslavne Hrišćane. Tako da sam bila preplavljena emocijama. Rekla sam doktoru da ću razmisliti o svemu što mi je rečeno i da ću se naknadno javiti.
Na putu do kuće nisam progovorila ni reč jer sam u svojoj glavi sve analizirala. Duboko sam bila uverena da nema prepreka za drugo dete, jer smo jedno već imali, a imala sam veoma zdravu trudnoću. Malo je duže trebalo da dođe do začeća, ali drugih problema nije bilo. Ipak, logično, ja nisam doktor; možda nešto stvarno nije u redu...
Čim sam stigla kući odmah sam pozvala telefonom svog duhovnog oca da mu sve ispričam. On me je potsetio na ono što mi je starac Jefrem iz Arizone rekao kada sam bila u njegovom manastiru. Savetovao me ja da oko stomaka obavijem platenenu traku, koja je osveštana na grobu Sv. Nektarija. Tako sam činila kada sam prvi put ostala u blagoslovenom stanju. Zbog svoje neposlušnosti, mislila sam da to može da bude traka i koja nije osveštana. Ova praksa je uobičajena u Grčkoj kod žena koje žele da ostanu u blagoslovenom stanju ili koje se mole za zdravu trudnoću. Moj duhovni otac me je posavetovao da uradim tačno onako kako mi je starac rekao. Dodao je da, ako ne ostanem u blagoslovenom stanju do Božićnog posta, odem na sve testove koji su mi predloženi. Nastavili smo da razgovaramo o preblemu koji imam sa štitnom žlezdom. On mi je ispričao da zna jednu ženu koja ima isti problem i koja se moli Sv. Pantelejmonu da je isceli.
Zašto o ovome nisam ranije razmišljala i molila se Sv. Pantelejmonu. Trebalo bi da dodam da je moje dete na krštenju dobilo od kuma krst koji je u sebi imao mošti Sv. Pantelejmona i Sv. Dimitrija. Moram da budem iskrena, iako sam poštovala ove Svetitelje ipak im se nisam molila iako su ušli u moj nedostojni dom još pre tri godine. Otrčala sam u sobu gde se molimo Bogu i pokušala da nađem Akatist Sv. Pantelejmonu. U tom tenutku sam pomislila da ću se moliti što češće, samo da izbegnem neželjene testove. Ovo sam obećala sebi, a ne Sv. Pantelejmonu jer sam se plašila da neću održati reč.
Te noći sam čvrsto držala brojanicu u ruci i uporno se molila, Najsvetiji Sv. Pantelejmone moli Boga za mene. Čak i dok sam spavala čula sam sebe kako se molim Sv. Pantelejmonu. Sledećeg jutra sam se probudila i osećala veliki mir; znala sam da će mi Sv. Pantelejmon pomoći.
Te večeri sam upalila sveću i držala mošti na stomaku i svim srcem se molila Bogu da usliši moju molitvu kroz Sv. Velikomučenika i iscelitelja Pantelejmona.
Nekoliko nedelja kasnije ispostavilo se da nisam ostala u blagoslovenom stanju. Mislila sam da ću se iznervirati, ali sam bila iznenađena da nisam. Znala sam da još uvek nije trenutak. Nastavali sam da se molim na isti način posle svake večernje službe. Nisam planirala da to radim svake večeri, ali ipak jesam jer mi je izgledalo pravilno. Osećala sam da ulazim u duhovnu stvarnost u kojoj nikada pre, a ni posle, nisam bila.
Sledećeg meseca sam otkrila da sam trudna, a začeće je nastupilo na praznik Sv. Nektarija dok je termin porođaja bio na praznik Sv. Pantelejmona. Bila sam prezahvalna i otišla sam da se sama isplačem. Slava Bogu na molitvama Njegovih Svetitelja!
Ubrzo nakon toga došlo je do nekih komplikacija, ali je bilo prerano da bi doktori znali šta se dešava. Sve što sam mogla da uradim je da se molim, pa sam tako i činila, molila sam se Sv. Pantelejmonu. Držala sam krst na stomaku dve nedelje. Jednoga dana bilo je veoma loše, mislila sam da ako se samo pomerim izgubiću bebu. Odmah sam pomislima i rekla da ću detetu na krštenju dati ime Pantelejmon, ako je dečak, a ako je devojčica da će biti krštena u Crkvi podignutoj u čast Sv. Pantelejmona.
Možda vam sve ovo ne deluje tako čudno, ali za mene je ovo veliko iskušenje iz mnogo razloga. Prvo zato što je dete trebalo da se nazove po mom ocu, jer je prvo dobilo ime po ocu moga supruga.
A sada, da vam ispričam kratko o mom ocu. Nema nežnijeg, ljubaznijeg i boljeg oca na svetu, tako da on zaslužuje da se dete nazove po njemu. Ali sam znala šta treba da uradim kada sam ono izgovorila, i znala sam da me niko neće razumeti osim njega. Moj otac će me podržati kako god da odlučim i ne bi se bunio ma koliko ga to povredilo. I baš zato mi je odluka bila teška. U svom srcu sam znala da je dete muško i da treba da se zove Pantelejmon. Šta da kažem svojim roditeljima, moja majka me pogotovo ne bi razumela. Pa sam odlučila da mu srednje ime bude po mom ocu. Ipak, na kraju dala sam obećanje Bogu i nameravala sam da ga ispunim.
Pantelejmon Albert je rođen 29. jula 2007., dva dana nakon praznika Sv. Pantelejmona. Nikada nisam zažalila za svojom odlukom, znala sam da je prava i zahvalna sam Bogu što imam tako dobrog oca. Moj otac je sa puno ljubavi i pobožnosti prihvatio moju odluku, a to mi je samo ptvrdilo pravilnost moje odluke.
Nekoliko meseci kasnije tražila sam od mog sveštenika da se moli za člana porodice koji se razboleo, a on mi je odgovorio da ne brinem i da će sve biti u redu jer sada imamo Sv. Pantelejmona u našoj porodici. Samo sam se nasmešila i rekla da je to istina. Na kraju je sve ispalo dobro.
Prevod sa Engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
01.02.2016.
