Hteo bih da privučem pažnju čitaoca na izvanredan tekst sa naslovom “Apofatički Put do Oboženja”. Apofatička teologija zadovoljava filozofski način da se razume priroda Boga kaže Erik Sorem sa Azusa Pacifik Univerziteta. Kompletan tekst se može naći na Academia.edu Weekly Digest, ali dr Sorem se složio da dozvoli Pemptousi da predstavi skraćenu verziju.
Dr Sorem počinje tako što izlaže cilj ovog teksta koji je da se na apofatički i filozofski način dođe do razumevanja prirode Božje. Kada kaže filozofski misli da određeni uslovi moraju da se stvore da bi se naučno i ljudskim terminima stiglo do razumevanja i pravog znanja. On piše da ljudski razum ne može biti autonoman već u njegovoj osnovi nalazimo Boga. Dr Sorem smatra da je Hrišćanska Vera ontološka veza između Boga i čoveka i ona služi kao neophodan uslov znanja, što takođe uključuje da nam se Bog otkriva u prirodi i u delima pobožnosti i molitve.
U prvom delu teksta, o pririodi jezika, dr Sorem ukazuje da ljudski jezik nije adekvatan da bi objasnio Boga. On citira Klimenta Aleksandrijskog koji kaže da je ljudski jezik nemoćan da iskaže suštinu Božju, a Jovan Damaskin kaže da je jasno da Bog postoji ali šta je On u suštini je iznad svakog razumevanja. Kako onda da ovo rešimo? Dr Sorem objašnjava da Oci shvataju da su um i jezik ljudski ograničeni i da zbog toga koriste apofatički jezik da govore o Bogu koji je potpuno savršen. Apofatički jezik govori o nečemo objašnjavajući ga onim što je suprotno njemu.
U drugom delu teksta dr Sorem razmatra Prirodu Znanja. On naglašava da mudrost sadrži znanje, ali znanje ne sadrži mudrost. Ne može se reći da je svako znanje mudro (neko može biti bolje informisan, ali ne i mudriji). On smatra da filozofija proučava sve i Boga, pa je to čini mudrom u Biblijskom smislu. On citira tekst Svetog Pisma u kome se govori da treba imati mudrosti u svemu i da je mudrost vrednija od dragog kamenja. Dr Sorem smatra da postoje i drugi načini da se stekne znanje, a ne samo intelektom, već onim načinima koji se mogu pripisati samo Bogu. Ipak u svom tekstu on limitira termin filozofije samo na ono što ljudi mogu da shvate bez dodatne pomoći Boga. On postavlja pitanje, da li je moguće u sferi ljudskog razuma samog po sebi odrediti da li znanje postoji.
U trećem delu on se bavi Prirodom Vere. Dr Sorem se isključivo odnosi na Hrišćansku Veru. On razlikuje veru od verovanja, jer je vera realno očekivanje onoga čemu se nadamo. Šta više, ne postoji konflikt između vere i razuma, jer su direktno povezani, kao što to Sveti Pavle jasno objašnjava u svojoj poslanici Jevrejima (vera je dokaz stvari koje još nismo videli). Za one koji ne veruju, za ateiste, vera je suprotna razumu. A za Pravoslavne vera je način postojanja, postojanja čoveka sjedinjenog sa Bogom koje obnavlja ljudsku prirodu u najdubljem smislu.
Dr Sorem smatra veoma bitnim da što je nešto razumnije to se više približava veri. Šta više, vera je zasnovana na razumevanju i racionalnom razmišljanju, ali treba dodati da razum ima svoja ograničenja. Autor smatra da se kroz apofatički pristup Crkve može dođi do prave spoznaje Boga. Ali ipak Oci kažu da je nemoguće imati koncept Boga jer je On iznad našeg shvatanja. Sveti Grigorije Palama kaže da je Bog iznad znanja, ali takođe iznad ne poznavanja. Zaista je prava tajna kada se Bog nama otkrije.
Katafatička teologija nalazi svoje korene u Božjim delima i rečima onako kako je to zapisano u Bibliji. Bez njih mi ne bi imali nikakav pozitivan odnos sa Bogom. Moramo imati na umu da iako je Bog u svojim delima i rečima ipak to nije On po suštini. Možemo učiti o Bogu koristeći katafatičku teologiju ali nas Oci upozoravaju da ne poverujemo da su ove energije u stvari Njegova suština, jer je Njegova suština potpuno ne dostižna. Čak i diskusija o Njegovim energijama je ograničena zbog ograničenosti ljudskog jezika.
Apofatička terminologija koristi negativne termine da nam približi fakt da je Bog ne samo najsavršenije Biće, već je i veći od onoga što mi uopšte možemo da zamislimo. Premalo je reći da je neobjašnjiv.
Da li smo onda osuđeni da se zauvek samo kao posmatrači divimo Njegovim delima i rečima, a ne da budemo učesnici u vezi sa Njim? Dr Sorem misli da ne. On veruje da Hrišćanska vera može da ponudi ono što razum ne može da uradi. Razum ne može da se koristi sam po sebi da bi sebe dokazao. Ljudskom umu je potreban spoljašnji izvor, koji će nezavisno potvrditi ono što bi inače bilo samo mišljenje. Sveti Jovan kaže da je Hristos život i svetlost koja nas obasjava. Hristos je suština Božjeg otkrovenja i samo Njime možemo spoznati Boga. Kruna znanja se nikada neće dostići razumom, već je dar vere koji Bog daruje svojoj tvorevini.
Zaključak dr Sorema je da razum treba da se oformi na veri jer jedino na taj način može da spozna Božju prirodu. Apofazija je skromnost koja podseća intelekt da nije u poziciji da spozna Boga i da mu je potrebna vera da mu pomogne da se približi Bogu. Ako se ljudi ponize, Bog će ih uzdići do nivoa da mogu da shvate ono što njihov um sam po sebi ne može. Dr Sorem kaže da je prava teologija o kojoj Oci pričaju ona koja dovodi ljudska bića u intimnu vezu sa skrivenim Bogom kroz Isusa Hrista… Za Pravoslavne Hrišćane to je proces oboženja.
J.W. Lillie
Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
22 maj 2015 god.
