MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

HODOČASNIČKE GRUPE U MANASTIRU LEPAVINI



U subotu, 14. marta 2015. godine, na dan svete prepodobnomučenice Evdokije, manastir Lepavinu su posetile hodočasničke grupe iz Trsta, Novog Sada, Sombora i Prijedora. Svetu liturgiju su služili arhimandrit Gavrilo (Vučković), nastojatelj manastira, protojerej-stavrofor Raško Radović, paroh tršćanski, i jeromonah Vasilije (Srbljan), sabrat lepavinske svete obitelji. Vernike je ispovedao jerej Radovan Dimitrić, paroh koprivnički. Veliki broj okupljenog naroda Božjeg se pričestio najsvetijim Tajnama Hristovim.   
 
Posle Svete liturgije i potom posluženja u manastirskoj porti, molitve za zdravlje ispred čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske čitao je o. Gavrilo, zajedno sa sveštenicima o. Raškom i o. Radovanom. Na kraju molebana je o. Gavrilo prisutnim vernicima uputio reči duhovne pouke, te ih sve pozvao na trpezu ljubavi u manastirsku trpezariju. 

Sa vernicima je za uspomenu uslikana i zajednička fotografija.
 
U Krstopoklonu nedelju, 15. marta, Svetu liturgiju je služio arhimandrit Gavrilo, sa jeromonahom o. Vasilijem. Posle posluženja je za vernike sabrane u lepavinskoj svetinji, među kojima su bili i hodočasnici iz Jesenica, o. Gavrilo čitao i molitve za zdravlje. 
 
Sledećeg dana na manastirsku mejl adresu stiglo nam je pismo iz Trsta:
 
„Bog Vam pomogao, oče Gavrilo, ziveli Vi nama još hiljadu godina tako vedri i čili bili do veka. Drago mi je da sam imala tu čast i priliku da Vas i lično upoznam pri našoj poseti sa ocem Raškom i grupom vernika iz Trsta u subotu, 14. marta. Htela bih da Vam se lično zahvalim na Vašoj besedi i duhovnim savetima koji su mi mnogo pomogli da se  učvrstim na trnovitoj stazi  Gospodnjoj. Put do Gospoda je uzak, težak i trnovit, traži mnogo ulaganja i žrtvovanja, na šta se mi teško odlučujemo jer je mnogo lakši onaj širi ka kojem ulazimo s grehom i teško je skrenuti sa njega i sići na pravednu stazu Božju. Penjela sam se i padala hiljadu puta do sada. Poneta i zaneta mladošću i ludošću grešila sam, plakala,  kajala se i molila Gospoda da mi oprosti. Hvala Gospodu, Bog je velik, veliko je srce Njegovo i nas sve u njemu čuva. Hvala Bogu da veru nikad nisam gubila. Znala sam ja zaboraviti Boga, ali Gospod mene zaboravio nikad nije. Hvala Gospodu Bogu našemu i hvala Vama, oče Gavrilo, za svaku izgovorenu reč u subotnjoj liturgiji i besedi. Živeli Vi nama i mi sa Vama, čuvao Vas Gospod dragi i sve nas sa Vama...“ 

Pročitano: 2054 puta