MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVETI ANTIMIJE HIOSKI



Sveti Antimije Hioski, u svetu Argirije Vajanos, rođen je 01.07.1869. godine u parohiji svetog Luke, u gradu Livadija, na ostrvu Hios. On je bio najmlađe dete od njih troje, siromašnih, ali čestitih roditelja, Konstantina i Agerio. Još od detinjstva se odlikovao svetom odlučnošću, čestitošću, ljubavlju prema Hristu i Crkvi. Zbog teške finansijske situacije u svojoj porodici, Agririje je mogao da završi samo osnovnu školu, i bio je primoran da radi kao obućar, da bi sebi obezbedio ono najnužnije.
 
23 avgusta 1889 godine Agririje je posetio skit svetih otaca Nikite, Jovana i Josifa, na Ovčijoj gori (Provateo Oros), da bi monasi-ikonopisci, koji su se tamo podvizavali, restaurirali porodičnu ikonu Bogorodice-Pomoćnice, koju je Agririje nasledio od majke. „Video sam te blažene očeve, i u mom srcu se rasplamsalo stremljenje k monaštvu“, - sećao se svetac, pričajući o svojoj želji da pođe putem monaštva. Njegov nastavnik i duhovnik je postao starac skita, monah Pahomije, koji je, takođe, bio i duhovni otac svetog Nektarija Eginskog. 1898. godine, Agririju su rekli da je vreme da se za stalno naseli u skitu i primi postrig u malu shimu, pod imenom Antimije. Svetošću svog života, zadobio je sveopšte uvažavanje i uskoro je postao nastojatelj ženskog manastira svetog Konstantina, čiji je duhovni nastavnik bio starac Pahomije. 
 
Kao rezultat natčovečanskog asketizma, slabo zdravlje Antimija je bilo narušeno: morao je da napusti skit. Tako je, po odluci starca, Antimije sagradio skromnu usamljenu keliju na svom porodičnom imanju u Livadiji. Ovde su svetog starca napadali demoni, ali on im je odolevao, s verom u boga, velikim trpljenjem i nadom na milost Bogorodice-Pomoćnice. 25.07.1909. godine, sveti starac je od igumana Andronika primio postrig u veliku anđelsku shimu u skitu svetih otaca.
 
Veliko duhovno savršenstvo svetog je ostalo zapečaćeno u saznanju hisokog naroda, koji je u njemu video svog duhovnog oca. Ipak, tadašnji mitropolit Jeronim se protivio tome, zbog neobrazovanosti starca Antimija. Ali Božija volja je otkrivena, kada je rođak i kum oca Antimija Stefan Diomataris, pozvao svetog u Adramitio, gde je prošao ubrzani kurs obuke. Tako je 7. novembra 1910. godine Antimije bio rukopoložen u đakona, mitropolitom Efeskim Joakimom, a sledećeg dana – u prezvitera, episkopom Mirini Aleksandrom, primivši, takođe, i čin arhimandrita i duhovnog oca. Hirotonija je bila izvršena u hramu svete Ane u Smirnu i bila je praćena čudesnim znacima Božanske blagodati. Za vreme hirotonije tog svetog jereja dogodio se zemljotres, sevale su munje, grmelo je, padala je kiša. Kandila ikonostasa su se ljuljala u istom ritmu, i jedno je čak i palo na očigled šokiranih parohijana.
 
Kada je sveti došao na ostrvo, narod je video u njemu svog anđela-utešitelja. Na nesreću, taj događaj je izazvao zavist kod ljudi koji su služili s njim, kao rezultat čega je 1911. godine Antimije vraćen na Aton. Ovde je on još dublje pronikao u duhovni i monaški život, i obnovljen, vratio se na ostrvo, gde ga je 1912. godine mitropolit Jeronim postavio za sveštenika koji je služio u lečilištu za gubave.  Ovde je imao mogućnost da se u potpunosti preda asketskom načinu života, dalje od gradske vreve. Svakodnevno je služio, molio se i čitao, delio hranu s gubavima, učio ih, odnoseći se prema njima s velikom ljubavlju i brigom. Mnogi od njih su stali na istiniti put, pa čak i primili monaški postrig. Najpoznatiji od njih je monah Nikifor.
 
Prepodobni Nikifor i sveti Antimije na ostrvu Hios
 
Posle Božanskog otkrovenja, sveti je dobio ikonu Bogorodice-Poslušnice. Ukrasivši ikonu zlatom, sveti ju je učinio pokroviteljicom i zastupnicom tog mesta. Mazanje uljem iz njenog kandila i krsno znamenje starca, donosili su isceljenje stotinama vernika. Kada su 1914. godine žitelji Male Azije bili nasilno isterani od Turaka, mnoge monahinje iz tih svetih mesta su našle utočište kod starca Antimija. One su postale prve naseljenice njegovog budućeg manastira. Čuda Bogorodice-Pomoćnice su ga podstakla da osnuje manastir, učinivši ga pristaništem blagodati Bogorodice i domom za sirote monahinje. Bogorodica je izlečila starca od neizlečive bolesti, a on Ju je, u znak zahvalnosti, „obukao“ u srebro, kao u belu odeću. Starac je govorio da je za njega Bogorodica bila „prohladno, hladovito drvo“, u čijoj senci se odmarao.
 
Borba starca za osnivanje manastira je donela svoje plodove, kada je, zahvaljujući njegovim molitvama, bio nađen odgovarajući plac u okrugu Frankomahala, koji je ranije pripadao Turcima. U mesopusnu nedelju, 19.02.1928. godine, izvršeno je osnivanje i osvećenje manastira. Sutradan su počeli radovi na obnovi. Monahinje su pomagale svojom ušteđevinom, prihodima od svojih rukotvorina, radile su lično, u to vreme kada su im mirjani ukazivali finansijsku pomoć i učestvovali u radovima. Otvaranje novopodignutog manastira je bilo 20.11.1930. godine. Čuda Bogorodice i smirenost srca su doveli u manastir nove devojke, koje su se trudile da posvete svoj život Bogu. Broj monahinja je dostigao 88 čoveka, a za prvu igumaniju je bila postavljena smirena monahinja Evpraksija Glika (†1956). Monaški postrig je primila i rođena sestra starca Antimija, Kaliopa, u monaštvu nazvana Kalinika.
 
U neprekidnoj duhovnoj borbi, oskudici i žrtvama, u trpljenju i iskušenjima, manastir je dostigao svoj rascvat sledećih godina, kada je njegova igumanija postala, mudra monahinja Marta Petinaki (†1986). Starac Antimije je bio brižni otac monahinja i mirjana, stekavši slavu svetog duhovnika. Molitvama starca, koji je  svakodnevno služio i radio u manastiru, dešavala su se bezbrojna čuda. On je donosio telesno isceljenje svim bolesnim, koji su posećivali manastir. Starac je posedovao, praktično, medicinska znanja, koja su, u spoju s njegovim svetim životom i čistom molitvom, uvek pomagala da se postigne željeni rezultat. Tražio je da to služenje, posle njegove smrti, preuzme na sebe njegova talentovana poslušnica, monahinja Vrieni Kondozoglu, bivša igumanija manastira u periodu 1986-2005. godine. Toj strpljivoj i preduzimljivoj monahinji smo zahvalni za pojavu 9 rukopisnih tomova s poukama prepodobnog oca Antimija, izdatim pod naslovom „Hleb života“, a takođe, i službe tom svecu.
 
Starac Antimije se predstavio Gospodu u ponedeljak, 15.02.1960. godi. u 6:35. Pronalaženje njegovih časnih mirotočivih moštiju je bilo 03.09.1965. 
 


Čuda, koje je starac činio svakodnevno, dovela su do toga, da ga Crkva zvanično kanonizuje 14.08.1992. godine. 15.02.1993. godine u manastiru je bila odslužena prva arhijerejska Božanstvena liturgija u njegovu čast. A 16.08.1993. godine je svečano otvoren prvi hram sećanja na svetog Antimija, podignutog u njegovoj staroj keliji, koja se nalazi na porodičnom imanju, nedaleko od crkve svetog Luke u Livadiji, na ostrvu Hios. 
 
U godinama svog ovozemaljskog života, starac je mnoge vernike izbavljao od duševnog bola, davao im nadu i radost, darovao zdravlje, jednom rečju, bio je narodni iscelitelj mnogih bolesnika. Ukazivao materijalnu podršku siromašnima, mnogodetnim porodicama, strancima, izbeglicama i gubavcima. I od danas, stojeći kod prestola velikog Boga, zastupa se za oproštaj grehova svih, koji se s verom klanjaju njegovim moštima i prizivaju njegovo čudesno posredovanje. U manastiru se odvija duhovni preporod, porodice se ukrepljuju, mladi stupaju na put života u Hristu, bolesni se isceljuju, zdrava deca se rađaju u nekada besplodnim porodicama posle upotrebe u ishrani lovorovih listova sa svetog lovorovog drveta, posađenog ovde u sećanje na sveca, i nazvanog njegovim imenom, Antimije.
 
Blagodat svetog se prostire, po rečima jedne od monahinja, „od istoka do zapada“. Starac je postao čuven po celom grčko-jezičkom svetu. S velikim poštovanjem, kopija svete ikone Bogorodice-Pomoćnice, i čestica moštiju svetog Antimija, se čuvaju u hramu univerzitetske bolnice u Patri. Nedavno ga je posetila poklonička grupa iz Rumunije, preko koje je pravoslavni narod te zemlje mogao da se upozna s Bogorodicom-Pomoćnicom i svetim Antimijem. 
 
 
Arhimandrit Dimitrios Kavadias
Prevod: redakcija internet-izdanja „Pemptusija“
 
Prevod sa ruskog S.L.
04 mart 2015 god.
 
Izvor: http://www.pemptousia.ru/

Pročitano: 1875 puta