MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

TAJNA SPASENJA



  "Pobedite istrajući u zajednici sa svim svetima"
 
"Da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, da biste mogli razumeti sa svima svetima, tj. sa celim narodom Božjim, šta je širina i dužina i dubina i visina tajne spasenja" (Efescima poslanica svetoga apostola Pavla 3,18).
 
Vera u Hrista automatski vodi do ljubavi prema njemu. I kao što naša vera u Hrista nema granica, tako ni naša ljubav prema Njemu nema granica. Onaj koji je u ljubavi prema Hristu ukorenjen i utemeljen, on se uz veru razvija u svim božanskim savršenostima, koje nemaju kraja i "raste za rast Božiji" (Kološanima poslanica svetoga apostola Pavla 2,19), "dokle dostignemo svi u čovjeka savršena, u meru rasta visine Hristove" (Efescima poslanica svetoga apostola Pavla 4,13) i postane živi hram Svete Trojice. U borbi za veru i ljubav čovek nikada nije sam, već je uvek u  zajednici sa svima svetima. Vera i ljubav sjedinjuju čoveka sa drugima, koji svi zajedno čine telo Hristovo, Crkvu. Kada čovek uz veru i ljubav postane deo tela Hristovog, živi sa drugima čitav život Crkve. Onaj koji je izučio žitije svetih, oseća i shvata svim svojim bićem da samo u zajednici sa njima može da spozna Bogočoveka Hrista i sve Njegovo, sve što se odnosi na Njega i proističe iz Njega, jer i svi sveti od Njega dobijaju svoju svetost, "svi su od jednoga Oca" (Jevrejima poslanica svetoga apostola Pavla 2,11). Zbog toga su sveti najsavršeniji i najpoznati svedoci Hrista, našeg Boga i Spasitelja.
 
Već smo se iskrcali na suprotnu obalu, na nebesku obalu, i vidimo odatle zemaljski svet sa nebesa, a sve to znamo iz žitija naših svetih, ko je i šta je Bog, čak i šta je čovek. Bogočovek Hristos je nadsavršena punoća Božanstva u telu, " jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno" (Kološanima poslanica svetoga apostola Pavla 2,9). I hrišćani treba da se svetim tajnama i svetim vrlinama "ispune svakom puninom Božijom" (Efescima poslanica svetoga apostola Pavla 3,19). Preko života svetih se nastavlja Bogočovečiji život Hristov iz pokolenja u pokolenje do kraja sveta. Svi oni čine jedno telo, telo Hrista, Crkve, i ujedinjeni su u Hristu i udovi su istog tela. Hrišćani su Hristovo Jevanđelje koje se nastavlja kroz sve vekove. Žitija svetih su sveta svedočanstva o čudotvornoj moći našeg Gospoda Isusa Hrista. U stvari, oni nisu ništa drugo nego svedočanstava Dela svetih apostola koja se nastavljaju kroz vekove. Ali i sveti nisu ništa drugo nego sveti svedoci, kao i apostola koji su prvomučenici Isusa Hrista, koji je bio raspet, koji je vaskrsao i vazneo se i živi večno, svedoci Jevanđelja spasenja, koja nastvalja da se piše bez prekida iz pokoljenja u pokoljenje.
 
Kako je moguće da se spozna Gospod Isus Hristos, Bogočovek, i neizreciva tajna Božijeg promisla o spasenju sveta? Samo "u zajednici sa svima svetima". I mi samo u društvu "sa svima svetima" možemo da je razumemo i da joj se postapeno približimo po meri naše vere i našeg duhovnog podvizavanja. Ovde se nalazi Božija dubina i dužina i visina, a to znači da i prvo i drugo i treći nemaju ograničenja ni kraja. U tajni Božijeg promisla naš Gospod se svojim ovaploćenjem spustio do najnižih delova naše prirode, osim greha, a svojom sahranom se spustio do najnižih delova Ada! Svojim vaskrsenjem i vaznesenjem se "uzneo" sa svojom ljudskom prirodom iznad svih nebesa, te time proslavio sve svoje svete i sve svoje vernike. I nastavlja da ih proslavlja i da ih uznosi bez prestanka, kroz njihov sveti život, svete tajne i svete vrline. Život u Crkvi ispunjen blagodati, uvodi nas u nadljudsku i natprirodnu spoznaju, zbog Božanske ljubavi Hristove, koja se izražava kroz Božiju promisao o spasenju unutar Njegove Crkve. Zaista, koji ljudski um ili intelekt ili znanje mogu razumeti i upoznati i uroniti u dubinu presvete tajne Crkve Spasiteljeve, koja nije drugo već celokupan Bogočovek Hristos, sa svom svojom božanskom i ljudskom savršenošću i stvarnošću?
 
Čovek ispunjen ljubalju prema Hristu doživljava druge članove Crkve kao svoje, jer je  "u zajednici sa svim svetim" postao deo Crkve, deo Hristovog tela. Zato svaki član oseća sebe kao da je celo telo, a to je i prvobitna namera Božija za sve ljude, a posebno za hrišćane, "poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom" (Efescima poslanica svetoga apostola Pavla 3, 19). Na ovaj način se čovek spašava od greha, smrti i đavola. Zato naše spasenje nije drugo do naše ohrišćavanje Hristom Spasiteljem, svim Njegovim božanskim snagama. Spasenje je dvostruk proces, s jedne strane treba da se oslobodimo od greha, smrti i đavola, a s druge strane da se ispunimo Hristom i Bogom, našim Spasiteljem. Ova oba cilja se istovremeno postižu ulaskom Gospoda Isusa u našu dušu, s jedne strane nas ispunjava preko svetih tajni i kroz svete vrline, a s druge strane se oslobođamo od greha, smrti i đavola, kada On svojom Božijom moći pobedi sve zlo u nama. Dakle spasenje nije samo oproštaj grehova, već i "oboženje", što znači "punoća" našeg postojanja u Hristu Bogu i Spasitelju.
 
Na ovaj prijatan način, tiho i lako čovek uz Hrista Spasitelja i sam postaje božji čovek. Ali bez Hristosa Spasitelja mi ljudi postižemo suprotno, ispunjavajući se gresima i strastima, te tako bez da to primetimo, ispunimo sebe đavolom i njegovom družinom! Evo kako mi ljudi postajemo "u duši deca đavola", koji postaje "naš otac" i vlada na svim prestolima ljudskog postojanja, na prestolima uma i srca i savesti, pa čak i na prestolu volje!
 
Preko greha i strasti, đavo se "duhovno" poistovećuje sa ljudskim postojanjem. Da nije bilo tako, naš Gospod Isus Hristos se ne bi ovaplotio u ovom svetu, niti postao čovek. Logos (Reč Božija) je postao čovek kako bi proterao đavola iz čoveka, da bi jedino On sam prebivao u njemu. Zato je naredba iz Jevanđelje jasna, prirodna i neophodna:"Budite punina onoga koji sve ispunjava u svemu" (Efescima poslanica svetoga apostola Pavla 1, 23). Zato naša svakodnevna misao i briga, naš svakodnevni zadatak mora biti borba. Neprestano da radimo sa našom dušom i našim telom ono što zahteva Gospod, uz pomoć Božije moći preko svetih tajni i kroz svete vrline, a pre svega kroz molitvu i post, jer se uz njihovu pomoć proteruje đavo i sve što je đavolje i zlo. Naš Gospod je rekao: " A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom" (Sveto jevanđelije po Mateju 17, 21). Ovo je borba, jedan neprekidni pokušaj potvrde ljudskog postojanja, jer smo zbog toga pozvani od strane našeg čudotvornog Spasitelja, da "imate udela u Božijoj prirodi" (Druga saborna poslanica svetoga apostola Petra 1, 4). "Bog može još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama. Onome slava u crkvi po Hristu Isusu u sve naraštaje va vijek vijeka. Amin" (Efescima poslanica svetoga apostola Pavla 3, 20-21).
 
Sve ovo može izgledati nemoguće za nekoga ko nije osetio Hrista i njegovu moć. Ali za one koji su kroz veru u Njega i ljubavi prema Njemu osetili i oprobali Njegovu moć, to je moguće. Ljudska misao nikada ne može shvatiti svu dubinu tajne Crkve Hristove i njenu delatnost spasenja, oboženja, preobraženja, vaskrsenja i vaznesenja, jer bez poređenja, nešto što je neuporedivo ostaje neshvatljivo nama hrišćanima, a samo uz pomoć prosvetljenja blagodati možemo to razumeti. Pošto "sve je moguće onome koji vjeruje" (Sveto jevanđelije po Marku 9, 23), ta vera je natprirodni vid našeg postojanja, a preko nje deluje na nas za svet neshvatljiva Božija blagodat našeg Čovekoljupca Spasitelja Hrista, koja nas obožava. Amin.
 
(Starac Josif,  "Iz smrti u život", dušekorisni zapisi manastira Vatopeda III, str. 75-81, prevedeno na novogrčki)
 
Prevod sa grčkog Sanja Pavkov
03 mart 2015 god.
 
Izvor: http://www.pemptousia.gr/2015/01/to-mistirio-tis-sotirias/

Pročitano: 8370 puta