MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Starac Amvrosije (1912-2006)- NE PRESTAJ SA BORBOM NI NA SEKUND



Starac Amvrosije Lazaris bio je duhovnik manastira Bogorodica Gavriotisa kod grada Amfiklia u Grčkoj, koji se nalazi se na 800m nadmorske visine. Starac Amvrosije bio je čovek koji je uvek držao zapaljenu buktinju duhovnog života i njome osvetljavao horizonte sveta.

Rođen je 21. decembra 1912. godine u mestu Lazarata na Lefkadi. Pripadao je velikoj porodici sa petoro dece, a svetovno ime bilo mu je Spiridon. Njegov otac ratovao je u balkanskim ratovima hrabro i odlučno, dok mu je majka bila tiha i smirena žena, kojoj je on bio vrlo privržen.

Uslovi života bili su teški i glad je mučila mnoge porodice, tako da je i njemu mnogo toga bilo uskraćeno zbog siromaštva. Bio je primoran rano da napusti školovanje da bi pomagao svojoj porodici radeći na tuđim imanjima u selu. Zahvaljujući svojoj majci zavoleo je Crkvu i Gospoda Hrista, pa je rano pokazao interesovanje za veru i posećivao hramove i udaljene crkvice. Svoju lepotu, snagu i mladost voljno je predao Hristu, jer ga je zanimalo bogatstvo duše i vera u Božiju reč. Posle vojske otišao je na Svetu Goru, gde ga je porodica posećivala, a on im je pomagao svojim molitvama, jer ga materijalna dobra nisu zanimala.

Po savetu omiljenog prijatelja, starca Porfirija Kavsokalivita, napustio je Svetu Goru i otišao u manastir Bogorodica Gavriotisa. Rukopoložen je od strane tadašnjeg mitropolita u čin jerođakona i dobio je ime Amvrosije. Vremenom je postao i arhimandrit.

Od 1954. godine bio je duhovnik manastira, tu je živeo, molio se i pomagao ljudima koji su dolazili sa po savet i rešenje za svoje probleme. Zbog vrlinskog života Bog mu je dao obilje darova i vrlina, koje su uputile mnoge duše ka Gospodu, borio se protiv greha i voleo je da pomaže drugima. Živeo je u pokajanju kao jedinom sigurnom putu koji vodi u raj i grli napaćene duše.

Zadobio je dar Isusove molitve koja je spontano izlazila iz srca kao i proročki i dar ljubavi i mudrosti. Govorio je: “Vidimo koliko pate ljudi danas, zato treba smireno mnogo puta u toku dana da govorimo: Presveta Bogorodice naša, dođi i spasi nas jer propadamo, dođi, ti si snaga Božanska. Vidimo da nas Bogorodica, kada prizovemo njeno sveto ime sa iskrenošću i verom, iz srca, iz duše, neće ostaviti, biće do kraja tu u ovom napaćenom svetu.“

Starac je isticao značaj svete Tajne pokajanja, koja je, po njegovim rečima, tajna Božijeg milosrđa prema nama ljudima, da treba duhovniku sve da kažemo, jer je sloboda koju dobijamo od Duha Svetoga prilikom otkrivanja pomisli ogromna.
Bio je toliko omiljen da je svakodnevno kod njega dolazilo mnogo ljudi. Takođe, imao je ljubavi i poštovanja prema svetiteljima, pa se i udostojio posete mnogih svetitelja: svetih Besrebrenika, svetog Jovana Preteče, svatog Amvrosija, svetog Haritona, svetog Luke, svetog Andreja, svetog Gerasima, svetog Tita, svetog Pantelejmona, svetog Nektarija i drugih.

Naglašavao je da treba da naučimo da vršimo Božiju volju umesto svoje, jer time postajemo slobodni ma šta da se desi, i svet da se sruši, bićemo smireni, jer nijedna radost ni teškoća niti problem nisu naši, prepustili smo ih Bogu, On upravlja životom i smrću, a ne mi, što je starac Amvrosije pokazao i dokazao i svojim životom.

Verni narod kome je trebala Božija pomoć, mogao je da je dobije preko ovog, da tako kažemo, anđela na zemlji i njemu sličnih staraca: Pajsija, Porfirija, Jakova Calikisa itd. Njegov omiljeni prijatelj bio je starac Porfirije, a obojica su imali smirenje, ljubav i pokajanje. Nije slučajno da su se upokojili istog dana, 2. decembra, jedan 1991., a drugi 2006. godine i jasno je da je to bila Božija volja.

POUKE I PROROČANSTVA STARCA AMVROSIJA

-- Starac je govorio da će svršetak sveta trajati kratko, nekoliko minuta, i dok nam bude suđeno za to vreme pevaće psalme anđeli na nebu. Ljudi koji se zateknu živi u tom momentu, trenutno će doživeti smrt i odmah vaskrsnuti. Bićemo svi u telima koja ne zauzimaju prostor i svako će videti telo drugoga, a svi uzrasta od 33 godine.
Gospod će držati Knjigu života i Jevanđelje i mi ćemo se sami prirodno podeliti levo i desno, jer ćemo sami znati da li smo za Raj ili ne. Zbog toga i u crkvi na mestu gde sedi Vladika, na ikoni Hristovoj, knjiga je otvorena i gore kod ikone ne gori kandilo, objašnjavajući tako da neće biti milosti prilikom Drugog Dolaska Hristovog, dok je na drugoj ikoni knjiga koju drži Hristos zatvorena i tu gori kandilo, koje simboliše da još uvek ima milosti za nas.

-- Čuvajte se jer satana pravi zamke, nemojte da se smejete, on je blizu nas i vi ne možete da ga vidite, slušajte šta vam pričam, ne prestajte da se molite. On tera ljude da greše, pa ih posle plaši i navodi ih da se stide da se ispovede.

-- Koji budu primili žig neće naći mira ni za tren. Treba da steknete jaku veru, strpljenjem, dobrotom, pravdom. Da ne izgubimo veru, ako je jaka vera poslaće Bog pomoć. Bez molitve smo propali. Ne mislite o budućnosti, sve je u Božijim rukama. Čitajte svete Oce svaki dan pomalo i Bog će poslati prosvetljenje. Kasnije će razum ojačati.

-- Molitva „Gospode pomiluj“ je kao mač koji satanu seče na pola.

-- Našli smo se u teškim vremenima mi jadni, i monasi i mirjani, ali borba je borba, ne prestaj sa borbom ni na sekund, borba je do kraja i tada će Gospod koji nagrađuje i daje vence darivati ne stvari lažne i truležne, ovozemaljske, već će te učiniti dostojnim da obitavaš u Carstvu Božijem večno. Ne za 1000 godina ili 100000 hiljada godina, večno, znači nema kraja.

-- Još ovolika kad bi bila zemlja, tj. stanovništvo, mogao bi Bog da je ishrani.

-- U vaskrsenje tela nemojte da sumnjate. Evo ja imam 90 godina, ovo telo treba da istruli u grobu i da izađe novo, večno, koje se ne razboljeva, ne boli, ne žedni, ne oseća vrućinu, kao anđeoska tela, samo da ne padnemo u greh. Gospod hoće da mu kažemo da ćemo samo za Njega živeti. Ako ostanemo u grehu onda će biti i kazna večna. Odande se situacija ne menja  – muke, bol i plamen.

-- Za nekoga ko je patio od depresije govorio je da se još uvek nije usavršio u veri. Kada istinski poverujemo, govorimo Hristu kao što pričamo prijatelju, ocu, i tada će i On razgovarati sa nama, odgovaraće na naša pitanja ili preko nekog drugog ili unutra u nama govoriće i razumećemo Ga. Bog jednim dodirom sve ispravlja.

-- Kad grešimo naš Anđeo čuvar odlazi, udaljava se i sedi podalje zabrinut, ali sa jednim „oprosti“, rečenim iz dubine duše, vraća se.

JEDNO STRAŠNO ISKUSTVO STARCA AMVROSIJA “OTIŠAO SAM U PAKAO I VIDEO SAM GA!“

Starac se često budio noću u tri sata posle ponoći i ustajao na molitvu. Tako je jednog jutra ispričao da su ga posetili prethodne večeri poznati pokojnici (tj. duše njemu poznatih ljudi koji su preminuli) i dali mu svoja imena da se pomoli za njih. Jedan od njih seo je na krevet pored njega i bio je toliko leden da pet sati posle toga starac nije mogao da se povrati od tolike hladnoće: “Bio je leden kao da su ga stavili u zamrzivač’‘… Od tada je rekao da će se moliti Bogu da mu pokaže kako žive pravedni, a kako oni koji idu u pakao, tj. kako žive oni koji se spašavaju, a kako oni koji se nalaze daleko od blagodati Božije. Posle godinu dana jake, usrdne molitve, Bog mu je dao tu mogućnost. Prilikom jednog susreta sa svojim duhovnim čedima, upitao ih je, posle Božanstvene Liturgije, da li znaju šta je to pakao. Jedan mu je odgovorio: “Starče, znamo da je pakao, kao što nas uči Evanđelje, mesto gde idu ljudi koji ne vole Boga i nisu izvršavali Njegove zapovesti. Isti taj podatak nam govore takođe i sveti Oci.“ “Da, ali to je teoretski“, odgovorio je.  “ Ja ću vam ispričati svoje iskustvo koje sam nedavno imao kada me je moj Anđeo Hranitelj odveo do vrata pakla i video sam kako žive oni u paklu. Kao dokaz toga pokazaću vam ožiljak na ruci. Taj ožiljak zadobio sam kada sam bio na vratima pakla. Kao da je vatra iz paklene reke izašla i napravila mi malu opekotinu na ruci da bih razumeo da to što mi se dešava nije laž, niti priviđenje, niti lažan osećaj, već jedna stvarnost koju mi je pomogao moj anđeo da prihvatim i bolje razumem, da poverujem u nju više i da vam je ispričam.“ Rekao im je kako je video ljude koji se nalaze u paklu kako plivaju unutra u jednoj plamenoj reci, a ožiljak koji je zadobio nalazio se malo iznad ručnog zgloba. U razgovoru rekao je i sledeće: “Svako od vas ima jednog anđela koji ga prati, ali pazite, deco, anđela imaju samo oni koji su kršteni. Nekršteni nemaju anđela čuvara. Anđela čuvara dobijamo na dan svoga krštenja. Ali ima i demona blizu vas, to da znate, da pazite.“

24 februar 2015 god.

Izvor: https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2013/10/16/starac-amvrosije/

Pročitano: 3515 puta