MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ČUDOTVORNA IKONA U MANASTIRU SVETOG LUKE U BOŠNJANIMA



Uoci praznika Svetog apostola i jevandjeliste Luke 30. oktobra 2003. godine, u domu Njegosa Vukovica u Minhenu pojavilo se sveto miro na ikoni Apostola i jevandjeliste Luke, koju mu je na poklon doneo Vladislav Vukovic, student teoloskog fakulteta u Atini. Vladislav je ovu zivopisanu ikonu Vladislav je kupio u manastiru Svetog Patapija u Grckoj.

Lepo radjena ikona ni po cemu se nije razlikovala od slicnih dok nije doneta u dom iskreno verujucih ljudi, porodice Vukovic. Ovo je treca ikona iz koje je poteklo sveto miro u njihovom domu. U dogovoru sa ocem Gavrilom, igumanom manastira Lepavina, gUoci ospodin Njegos Vukovic je resio da ikonu pokloni manastiru Svetog Luke u Srbiji. Prilikom dolaska u manastir Lepavinu, na poklonjenje Cudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske, doneo je i ikonu, zamolivsi arhimandrita Gavrila da ikonu preda manastiru Svetog Luke, jer on, zbog poslovnih obaveza nije mogao da otputuje u Srbiju. Otac Gavrilo se rado odazvao ovoj molbi i po blagoslovu Mitropolita Jovana, krenuo je na put. Ikona je u kasnim vecernjim satima stigla Beograd u manastir Vavedenja Presvete Bogorodice, na dan Svetog kralja Stefana Decanskog, 24. novembra 2003. godine. Sledeceg dana, 25. novembra, posle Svete Liturgije koju je sluzio iguman lepavinski arhimandrit Gavrilo, uz sasluzenje jerodjakona, o. Vasilija, svi vernici koji su se poklonili ikoni Svetog Luke mogli su da osete blagouhaoni miris kojim je odisala ikona. Put manastira Svetog Luke u selu Bosnjani kod Varvarina u sumadijskoj eparhiji ikona je krenula posle Svete Liturgije, a pratili su je arhimandrit Gavrilo, igumanija manastira Vavedenje mati Anastasija, tri monahinje i nekoliko vernika. Manastir Svetog Luke su poceli da zidaju mestani sela Bosnjani 1991. godine, posle cudesnog javljanja Svetog Luke,
image
a po blagoslovu tadasnjeg Episkopa sumadijskog Save. Gradnja je zavrsena 1996. godine. Ovaj manastir je sazidan na mestu stare svetinje koju su Turci u potpunosti razorili. O prvobitnom manastiru nema nikakvih zapisa, niti je od njega ostalo materijalnih tragova, ali se po toponimima Grcka kosa i Grcki potok pretpostavlja da su ga u 14. veku podigli monasi sinaiti koji su, povlaceci se pred turskom najezdom, utociste trazili i nalazili u Lazarevoj Srbiji. Kasnije su, krajem 18. veka Turci ovaj manastir potpuno razorili. Svedocanstvo o tome je sacuvano u jednoj turskoj porodici kojoj je predak zavestao u nasledje da ispricaju nekom ko bude dosao iz Srbije, a iz sela izmedju Krusevca i Varvarina, koje se zove Bosnjane, da je on sa vojnicima srusio manastir pored cudotvornog izvora, a da je ikone sakrio na odredjeno mesto. Dva veka se u ovoj porodici cuvalo predanje dok zaista u njihovo mesto u centralnoj Turskoj, nije dosao jedan covek iz Bosnjana kome se u tom selu u Anadoliji pokvario kamion. Kad se vratio, doneo je cudesnu pricu, ali nazalost, predanje doneseno iz daleke zemlje, koje se u muslimanskoj porodici cuvalo generacijama kao najveca svetinja, zainteresovalo je samo lovce na blago, koji su za njim kasnije bezuspesno tragali. Mnogo je cudesnih zbivanja bilo na mestu starog manastira i izlecenja na izvoru, istocniku Svete Petke.
image
Mnogo puta su mestani nameravali da sazidaju manastir, ali ih je uvek u plemenitoj nameri nesto sprecavalo. Jer, kao kazu sveti oci: zakopano u zemlju ceka da prosija kad dodje njegov dan. I taj dan je dosao 1991. godine. Kad je gradnja zavrsena 1996. godine, manastir na blagoj padini iznad pomoravske ravnice je samovao. Sazidan je i konak, ali je Sveta Liturgija tek po kad-kad sluzena. Tako je to bilo sve do prosle godine kada je na dan Svetog Luke, Njegovo Preosvestenstvo Episkop sumadijski G. Jovan za nastojatelja manastira postavio arhimandrita Alekseja (Bogicevica). Stara svetinja je prosijala, neizmernim trudom i ljubavlju oca Alekseja manastir se preobrazio. Sazidana je kapija, deo ograde i zvonara, postavljena su divna zvona, dar
image
dobrih ljudi, izgradjen prilazni put, sredjen konak, koji je jos uvek daleko onog sto treba da bude, ali bar ima gde glava da se skloni. Okolina manastira je preobrazena, a sama manastirska crkva je snabdevena sasudima i utvarima i svim sto je potrebno a bogosluzenje tako i toliko da bi se pred ovim malenim hramom postidele i mnogo bogatije crkve. I zaista je ovaj manastir pravo mesto za cudotvornu ikonu. Uz zvonjavu zvona otac Aleksej je sa mnogobrojnim vernicima posao u susret ikoni koju je nosio otac Gavrilo (Vuckovic) u pratnji monahinja. Dirljiv je bio susret pred manastirskom kapijom. Nije ostalo oka koje nije zasuzilo.
image
Divna povorka kojoj je cudotvorna ikona Svetog Luke na celu, uputila se manastiru, gde je ikona postavljena na pocasno mesto. Uz pojanje tropara Sv. apostolu i evangelistu Luki prilazili su verujuci, trepetno i suzno, da se poklone ikoni i izraze zahvalnost Gospodu za veliki dar kojim je njihov manastir i svi oni obdareni. Nisu zaboravili da pomenu plemenitog coveka i pravog hriscanina, gospodina Njegosa Vukovica, u cijem se domu ikona orosila kapljicama svetog mira, a koji je nije zadrzao za sebe, vec je darivao manastiru. Zahvalio se otac Aleksej, toplo i bratski, i arhimandritu Gavrilu koji nije zalio ni truda ni sredstava da u ovu svetinju dodje i svetinju donese. Zahvalio se svima koji su dosli, ali pre i iznad svega zahvalnost je bila upucena Bogu Gospodu, jedinom darodavcu svih dobara. Radmila Misev

Pročitano: 2989 puta