MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ANĐELI ZAMENJUJU SVEŠTENIKE



Učenje Crkve ne govori da su anđeli sposobni da vrše Sveta Tajinstva. Moguće objašnjenje za to je taj fakt, da anđeli nemaju materijalno telo i, saglasno Jovanu Bogoslovu, nisu u mogućnosti da se pokaju. Sasvim je druga situacija s čovekom. Imajući telesnu nemoć, čovek ima i  mogućnost pokajanja. I pošto su Sveta Tajinstva u manjem ili većem stepenu povezana s pokajanjem, anđeli po svojoj prirodi nisu sposobni da ih vrše.
 
Ipak, sveta tradicija nam opisuje slučajeve, kada su anđeli krstili ljude, vršili Tajinstvo Svete Evharistije, rukopolagali sveštenike.
 
Pogledajmo slučaj vršenja anđelima, Tajinstva Hirotonije episkopa. Reč je o čuvenom Amfilohiju (+ 395), episkopu Ikonijskom, koji je pokrenuo ozbiljnu borbu protiv jeretika. Ta priča o Hirotoniji se nalazi u dva teksta, napisana u godinama posle tog događaja. Iz toga sleduje, da istorijska svedočanstva, koja se pominju u tim tekstovima, imaju uopšteni, a ponekad i netačni karakter.
 

Svetitelj Amfilohije Ikonijski
 
Oba teksta nam govore da je Amfilohije bio monah. Kada je prepodobni episkop Ikonije, Jovan, otišao k Gospodu, Amfilohiju je, po svemu sudeći, bilo 40 godina. Volja Božija, vezano za episkopiju ostalu bez rukovodioca, projavila se u izboru Amfilohija.
 
«Bila je noć, kada je anđeo Gospodnji saopštio Amfilohiju da će on biti rukopoložen u episkopa Ikonijske crkve. I pored tog Božanstvenog znaka, Amfilohije je ostao smiren, bojeći se da možda taj znak ne dolazi od Boga. Ipak i sledeća dva dana se to ponovilo. Posle trećeg puta, Amfilohije se podigao iz postelje, da bi stavio pod kontrolu to što se dešava. Obratio se anđelu sledećim rečima: „Ako si ti anđeo Božiji, hajde da se zajedno pomolimo“. Anđeo je pristao, spustio glavu i rekao: „Svet, svet, svet Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave tvoje“.
 
Zatim je anđeo uzeo Amfilohija za ruku i doveo ga do hrama. Vrata hrama su se sama otvorila. Prostorija je bila ispunjena jarkom svetlošću i mnoštvom ljudi u belim hitonima. Zatim su ga svi oni proveli do žrtvenika i dali mu nešto, slično Jevanđelju, sa slovima: „Gospod da bude s tobom“. Jedan od ljudi, koji je stajao napred, dao je znak da počnu molitvu, da bi Sveti Duh posetio Amfilohija. Svi su počeli da se mole i zatim, rekavši: „Mir tebi“, iščezli su u noćnoj tami“.
 
Cele noći je Amfilohije razmišljao o tome što se desilo, dok se nije probudila ostala bratija. Amfilohije je otišao u crkvu i sve ispričao igumanu. Celu liturgiju je proveo pavši na kolena i ne izgovorivši ni jednu reč. Kroz neko vreme je došao k sebi, i lice mu je sijalo neopisivom svetlošću.
 
Kada se vratio iz hrama u keliju, tamo su ga dočekali sedmorica episkopa, koji su čekali da ga rukopolože u episkopa Ikonije. Ponovo su ga odveli u hram i počeli da mu oblače arhijerejsku odeždu. Tada im je Amfilohije govorio o tome, šta se desilo s njim prošle noći. Poverovali su njegovim rečima i pozvali ostale episkope i druge klirike, da saopšte o jednoglasnom izboru Amfilohija u episkope.
 

Drugi događaj je povezan s Tajinstvom Pričešća, koje su vršili anđeli za jednog monaha. O tome kratko svedoči Makarije Aleksandrijski, jerej poznatih monaha-keliota, koji su taj naziv dobili po mestu gde su se podvizavali. Jedna od njegovih priča govori o nekom Marku. On je bio mlađi od Makarija i odlikovao se svojom iznenađujućom krotkošću, blagorazumnošču, a takođe, i sposobnošću da nauči napamet tekstove Starog i Novog Zaveta. Makarije navodi sledeće svedočenje o Marku. Za vreme Svete Evharistije, kada je Makarije pričešćivao druge monahe, on nije mogao da pričesti Marka, jer ga je anđeo sprečio u tome tako što je, uzevši svete darove s prestola, svojeručno pričestio Marka.
 
Treći slučaj se odnosi na dosta kasnije vreme. Taj tekst datira iz XV veka, i govori o čudima i po žanru se odnosi k epskom pripovedanju. Pravoslavna porodica, koja se sastojala od roditelja i kćeri, živela je u rejonu naseljenom muslimanima. Pošto u okolini nije bilo pravoslavnog sveštenika, kćer je ostala nekrštena. Kada je odrasla, postala je đavoimana i mnogo je patila. Posle smrti oca, Bog je projavio svoju milost. Bogorodica se spustila s nebesa i oslobodila devojku od demona. 
 
Zamolila je svog Sina da pošalje oganj i spali demona, da ne bi mogao više da muči devojku. 
 
Zatim je Bogorodica prenela devojku u mesto, gde je postojao pravoslavni hram. Bogorodica se obratila k anđelima, koji su Je pratili: „Uzmite i krstite je“. Krstivši je, anđeli su obukli devojku u belu odeždu, stavili joj na glavu venac i na kraju je pričestili Svetim Tajnama. Posle toga devojku su ponovo vratili kući, odakle je Bogorodica uzela.
 
Ilias Vulgarakis, predavač bogoslovije Atinskog univerziteta.
 
Prevod s novogrčkog: redakcija internet-izdanja “Pemptusija”.
 
prevod sa ruskog S. M.
16.septembra 2014.
 
 
Izvor: http://www.pemptousia.ru

Pročitano: 5773 puta