MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

O shimonahinji Rafaili (Astahovoj) smo pisali kada je još bila monahinja Mojsija, - to ime joj je na postrigu dao Arhiepiskop Ufimski i Sterlitamakski Nikon a u čast njenog duhovnog oca, svetog prepodobnog Mojsija Ufimskog. Sećanja mati Rafaile o prepodobnom Mojsiju su objavljena u časopisu «Kandilo» br.5 za 2005. godinu. Imao sam više puta prilike da se susretnem sa mati u Marto-Martinskom manastiru u selu Ira, gde se podvizavala od vremena svog postriga, da slušam njene mudre savete, da je molim da se moli za mene ...

9. novembra 2007. godine mati Rafaila je usnula u Gospodu. I evo šta je o poslednjim danima njenog ovozemaljskog života i čudesnim dogadjajima ispričao nastojatelj Pokrovo-Enatskog muškog manastira u Baškiriji iguman Nikolaj (Černjišev), osnivač Obitelji milosrdja u selu Ira:

- Njena smrt je istovremeno bila i tužna a i – nije, jer je u našim dušama pokrenula takve blagodatne strune! ..Duhovno čedo prepodobnog Mojseja Ufimskog, shimonahinja Rafaila je sama bila čovek zadivljujuće dubine, i kod nje su dolazili ljudi sa svih strana za savet i molitve.

Jednom je – pisali ste o tome – po njenim molitvama progledao slepi dečak. Toliko mnogo ljudi je preko nje dobilo Božiju pomoć ... 4. novembra na praznik Kazanske ikone Majke Božije, shimnica je napunila 90 godina, i provela je celu službu – i Liturgiju, i moleban sa akatistom u crkvi, ponekad sedeći. Malo je odmorila posle službe i potom primila sto pedeset ljudi! Svakome je dala savet, i potrudila se da ukrepi i obodri. A tada je već znala dan svoje smrti. Jedna žena je došla kod nje sa velikom nevoljom: sin pije! «Dovešću ga kod vas, mati», - zamolila ju je, ali je shimonahinja naredila: «Ne, nedovodi ga». Žena je insistirala, jer mati nikada nikoga nije odbila. I tada joj je shimonahinja Rafaila odgovorila: «Ne dovodi ga, jer mene ovde neće biti».

To je slušao jedan čovek koji je stajao iza žene – i setio se shimonahinjinih reči kroz nedelju dana, sledeće nedelje 11. novembra kada smo sahranili mati Rafailu. Poslednjih dana je sve molila: «Neka dodje mati Serafima i blagoslovi me krstom, jer ja ne mogu da umrem bez toga, jer mi je ona majka!». Shimonahinja Rafaila je nekoliko godina proživela u selu Ira u Marto-Martinskom ženskom manastiru. I otišla je k Gospodu 9. novembra primivši poslednji blagoslov od nastojateljice mati Serafime. Po ovozemaljskim merilima njena smrt je gorki gubitak, nezamenjiv, ali mati Rafaila nas teši. Ideš na službu u crkvu, a pored vidiš – krst na njenom grobu. I ima se takav osećaj da i danas kao i ranije može se svakog trena ući u njenu keliju , i porazgovarati sa njom ... Ne, ja ne osećam da je ona umrla, da nije s nama. A uskoro posle svoje smrti mati je počela da se javlja ljudima, i to ne samo tek u snu – ne, dolazila je k njima, kako bi ih prizvala na pokajanje i podsetila na zaboravljene grehe.

To je već znog ljubavi koja ne umire sa truležnim telom. Došla je u san četvoro ljudi. U subotu 22. decembra pre Ispovesti monah Spiridon (sada je on već shimonah Aristovul, postrižen je u shimu 27. decembra) me je zamolio da dodjem kod njega u keliju i ispričao mi je kako je pre službe malo zadremao i video mati kako ide po snegu. Za života su je pošto je bila slepa vodili za ruke, i sada ju je video kako je vode dva prelepa svetla dečaka u dugim odeždama poput podrjasnika, samo bez rukava. Taj monah je bio ozbiljno bolestan i pitao ju je: «Mati, koliko će me još mučiti ova bolest?», a ona mu je odgovorila: «Spiridone, otvori tanani deo svoje duše i pogledaj tamo kome još nisi oprostio? Oprosti, sve oprosti!..A koliko ćeš se još mučiti – to će ti Svetitelj doći i reći». Sada je shimonah Aristovul u bolnici, pomolite se za njega ... Jedan stanovnik grada Kumretau je takodje došao u crkvu rano ujutru, a sveštenik samo što je ušao, a ovaj će k njemu trčeći: «Oče, hoćete li danas da ispovedate?» -

«Hoću, a o čemu se radi?» - «Javila mi se u snu mati Rafaila i rekla: Idi u crkvu! Imaš taj greh koji nisi ispovedio, zašto ga ne ispovediš? – i ja sam dotrčao». Mati je i za života pomagala ljudima i sada, već posle svoje smrti, nije ih ostavila svojim molitvama i brigom za duhovno spasenje. I ona sama je već jednom u tim vidjenjima rekla da je došla u dobar manastir. Uzdamo se u te njene reči i molitve za nas ... Mnogi ljudi danas dolazeći na grob mati Rafaile donose cedulje sa svojim molbama. Ja sam nisam znao kako da se postavim prema tome.

I desilo se tako da smo 8. januara pored moštiju prepodobnog Mojeseja Ufimskog postrigli u matiju monahinju Varvaru, sada Mojseju, koja je mnogo godina brinula o mati Rafili. Svi su se radovali tome i čestitali joj. I tada nam je prišla jedna ufimska stanovnica, duhovno čedo mati Rafaile Tatjana i rekla: «Sanjala sam mati Rafailu uoči Božića! Kao ona leži u grobu, a pored stoje monahinje i njene ćerke, Ljudmila i Marija. Mati je odjednom podigla glavu i rekla mi: «Tatjana, one cedulje koje stavljate na moj grob, donosim do Majke Božije i Gospoda!».

Tako smo dobili odgovor na pitanje koje nas je smućivalo. Trenutno u Pokrovo-Enatskom manastiru sakupljamo materijale, kako bi izdali sećanja o shimonahinji Rafaili.