MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

INTERVJU SA STARCEM DIONISIJEM – RUMUNSKI MONAH I PODVIŽNIK SA SVETE GORE



Ava Dionisije Ignjat je čuveni rumunski starac i pravoslavni podvižnik. Živeo je do skoro na Svetoj Gori u manastiru Vatoped. Njegove misli i pouke su jednostavne i otrežnjujuće. Smatraju ga svetim čovekom.
 
Pitanje: Visokoprepodobni Starče, koji je smisao našeg života na ovom svetu?
Odgovor: Jedini smisao i cilj našeg zemnog života jeste da se spasemo, da zadobijemo Carstvo Nebesko. Naš Gospod Isus Hristos nas uči: Budite sveti kao što je svet Otac vaš nebeski. (up. Mt. 5,48).
 
Za vreme života na zemlji, uz pomoć blagodati Božije i naših dobrih, hrišćanskih dela možemo dostići svetost. A ako, zbog nedostatka vrline ne možemo da se udostojimo svetosti, treba da težimo da nasledimo rajska naselja. Nemoguće je da istovremeno budeš dobar hrišćanin i da živiš u grehu. Ako činiš greh, udaljuješ se od blagodati Božije i sjedinjuješ se sa nečastivim. Prema tome, udaljuješ se od Crkve, od Svetih Tajni i od bogonadahnutog učenja Crkve samo da bi zadovoljio svoje strasti, koje ti je nečastivi posejao u srce.
 
Ne treba čovek da sledi svojim strastima. Zato Crkva peva: Od mladosti moje vrag me iskušava … (Stepena, glas 4.) Zato i u Svetom Pismu piše: Ne lažite jedan drugoga, jer svukoste starog čovjeka sa djelima njegovim, i obukoste se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji ga je sazdao. (Kol. 3, 9-10).
 
Jer ako smo od starog čoveka, onda smo robovi strastima i grehu.
 
P: Kakovo je učenje svetih otaca o duhu čovekovom i duhu demonskom?
O: Čovekov duh postaje demonski (duh) tj. biva demonizovan kroz greh. Kroz naše vidljive i nevidljive pokrete i misli, djavo seje seme svakog zla u naše srce. Ako čovek prihvati zlo seme u srcu, ono će početi da raste. Ako (čovek) nije trezven i ako ga ne odbaci i očisti svoje srce blagodaću Duha Svetog i svakim dobrim delom, a posebno molitvom, postom, ispovešću i Pričešćem, ono će se ukoreniti i početi da raste.
 
I od tog trenutka, djavo odlazi od čoveka jer je siguran da će ga on slediti i živeti po svojim strastima ne prezajući ni od kakvog zla. 
 
P: Da li to znači da blagodat Božija odstupa od čoveka i da ga duh razvrata gura u svaku vrstu zla i protivprirodnih grehova, ako je on razuzdan i živi raskalašno?
O: Upravo tako. Ali još strašnije je što se to prihvata kao nešto sasvim prirodno. Čovek misli i govori da nikako ne može da ne čini te grehove.
 
Zato od početka moramo paziti na telesnu i duhovnu čistotu. Veliku pomoć ćemo imati u našoj duhovnoj borbi i podvizima, ako očuvamo telesnu i duhovnu čistotu, kao što je to u monaškom životu. A mirjani treba da stupaju u bračne odnose onako kako to Crkva uči, i nakon što su stupili u svetu tajnu braka. Nečastivi sve to zna, zato tako besomučno gura ljude u greh preljube i bluda. Ova mnogobrojna zla u našim vremenima su od demona, koji žele da obeščaste hram Duha Svetog, a to je telo hrišćanina. I posle toga da ga guraju u svaku vrstu zla. Kada jednom učiniš te grehove ne možeš više da se moliš, prestaneš da ideš na Liturgiju, ne ispovedaš se i ne možeš da se vežbaš u vrlinskom životu.
 
Zbog tog svetovnog duha, koji se kroz loše obrazovanje, bogohulne filmove, reklame, želje i grehove još od detinjstva uobličava oko srca, hrišćanin ne može više da se moli, niti da čini dobra,  bogougodna dela.
 
Ali čak i oni koji su pali u najteže grehove mogu da se isprave uz pomoć blagodati Božije. Ta borba i izbavljenje od grehova i demona računaće im se kao mučeništvo.
 
P: Da li je nakon krštenja nečastivi izgnan iz dubine srca? I da li on onda dejstvuje samo spolja?
O: Da, on dejstvuje van srca. Ali mi grešimo i dozvoljavamo mu da prodre u dubinu našeg srca. Upravo to se naziva strašću. Od tog trenutka, mi smo vodjeni strašću, ali čak ni u tim trenucma nas blagodat Božija ne napušta.
 
Bog je čoveku dao apsolutnu slobodu. Blagodat Duha Svetog uči čoveka šta je dobro, a šta zlo. Pokazuje mu put u Carstvo Nebesko, i put koji vodi u propast tj. u pakao. Bog nam govori: Stavio sam pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život (5. Moj. 30,19).
 
Blagodat Duha Svetog je mogla da učini nemogućim da čovek ikada padne ili zgreši. Ali u tom slučaju čovek ne bi imao ni svoju ličnost niti vrline, već bi bio kao životinja ili robot. Nijedno stvorenje Božije nema slobodu kakvu čovek ima. Hrišćanin koji ispunjava zapovesti Božije, blagodaću Božijom može postati svetitelj. A Bog je toliko dobar da čak i kada zgrešimo, ako u pokajanju zavapimo: Gospode oprosti mi! Gospode pomozi mi! On nam prilazi i pomaže nam da se podignemo iz blata naših grehova. Zato nam je naš Gospod Isus Hristos rekao: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt. 11,28)!
 
Medjutim, ako su se strasti ukorenile u čoveku i postale njegova druga (grešna) priroda, takav čovek će reći: ,,Nemoguće je da se rešim tih strasti!”
 
A ovo je posebno izraženo danas zato što su poslednja vremena, i ljudski rod je postao nemaran i neosetljiv prema svemu duhovnom. Bilo da je mirjanin, monah ili sveštenik, njega ne interesuju strasti i grehovi. U tome se krije velika opasnost zato što na taj način dozvoljavamo demonima da nas sve više i više porobljavaju.
 
P: Kako objasniti gordost?
O: Gordost dolazi samo od demona. Kroz Sveto Krštenje, Bog je oprostio i otpustio praroditeljski greh, kao i sve grehove počinjene pre krštenja, te je dao čoveku da se kroz blagodat Duha Svetog usvršava, rekavši mu: Budite vi, dakle, savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mt. 5,48).
 
P: Ali tragovi ostaju!
O: Njih treba da se rešimo blagodaću Božijom, koja nam uvek pomaže na našem putu oboženja. Ali pošto smo stvoreni kao slobodna bića, moramo se boriti protiv strasti i greha. Na primer, ako si pušač, imaš vlast da kažeš: ,,Ispovedio sam se, i uz Božiju pomoć od sada više neću pušiti!” Ali stari čovek u tebi će reći: ,,Pušiš već godinama! Nećeš ti to moći ostaviti! Razbolećeš se i umreti!” Ali, ako imaš vere, osnažen blagodaću Duha Svetog, odgovorićeš: ,,Ja sam odlučio! I uz pomoć Božiju ostavljam cigarete bez obzira na sve!” E tada, čoveka osenjuje blagodat Duha Svetog i u svemu mu štedro pomaže. Ali ako razmišljaš ovako: ,,Ostavljam cigarete, ali ipak ću pušiti još jednu, dve sedmice, i posle toga prestajem sa pušenjem bez obzira na sve.”
 
To znači da nisi odlučan, da ti je volja raslabljena, nije te osnažila blagodat Duha Svetog, i nećeš prestati puštiti.
 
P: Da li se gresi roditelja prenose na decu?
O: Roditeljima koji imaju teške grehove i poroke (razvratnici, alkoholičari, narkomani, pušači itd.) mogu se roditi fizički i mentalno bolesna deca. Ovo i medicina potvrdjuje. Medjutim, ovde dejstvuje i božanska blagodat prisutna u Svetim Tajnama, krštenja, miropomazanja, ispovesti, pričešća, braka, koje pomažu detetovom spasenju. Ali gresi koje roditelji čine nakon rodjenja deteta takodje mogu imati negativne posledice na duhovno i telesno stanje njihovog deteta. Osim toga, lošim  vaspitanjem, roditelji ukorenjuju strasti u detetovom srcu, a one su krajnje pagubne za dušu.
 
Imamo primere u Svetom Pismu i u Svetom Predanju da su se od čistih i pravednih roditelja radjala oblagodaćena deca – deca svetitelji, kao Presveta Bogorodica, Sv. Jovan Preteča itd.
 
 
3.11.2013
 
Izvor: http://www.bastabalkana.com/2012/10/strast-i-greh-covek-i-demoni-smisao-zivota-i-duhovno-spasenje-duse-rumunski-monah-i-starac-dionisije/

Pročitano: 4125 puta