Praznuje se 5.Jula
Na osnovu skorašnjih istraživanja Sveti Alban Britanski je prvi mučenik Latinske Evrope. Smatra se da je bio mučen u četvrtom veku za vreme vladavine surovog Dioklecijana. Ipak, istraživanja Dr. Johna Morrisa iz Londona ukazuju da je Sveti Alban Britanski bio mučen i ubijen čitav vek ranije, na osnovu informacija iz crkve Svetog Albana koja je izgrađena na mestu njegovog mučeništva.
“Postoje izvori u kojima se navodi da je dan mučeništva Svetog Albana bio 22 Jun, ali nema informacija o godini. Ipak, piše da je u mučenju učestvovao Rimski Imperator Septimus Severus. Zapisano je da je Imperator Severus otišao u Britaniju... Kada je postalo jasno da tamo ima puno Hrišćana, sa uobičajenim besom naredio je da se svima odseče glava. Severus je bilo drugo ime surovog Imperatora Dioklecijana. Tako da je na osnovu toga određen vek u kome je Sveti Alban živeo.”
“Ali, Dr. Morris se ne slaže sa ovim jer je Dioklecijan vladao samo Istokom, dok je Maksimilijan vladao Zapadom, a kao njegov podanik Konstantinus je bio zadužen za Španiju i Britaniju. Njegova žena Jelena je bila Hrišćanka. Danas se smatra da Cezar nije ubio ni jednog Hrišćanina.”
“Da se vratimo Severusu. On je bio u Engleskoj od leta 208 godine do njegove smrti 211 godine. Imao je ženu i dva sina, koji su bili sa njim u Engleskoj. Sa svojim starijim sinom je otišao u borbu na sever, a mlađeg sina, Geta Caesara, je zadužio da vlada Britanijom tri ili četiri meseca dok se ne vrati. Posle smrti Svetog Albana zli Geta je naredio, bez odobrenja Imperatora, da se svi Hrišćani ubiju. U izveštaju takođe piše da Religija napreduje ubijanjem Svetaca. Na osnovu ovih podataka mučeništvo Svetog Albana se dogodilo 209 godine.”
Izveštaj navodi da je Sveti Alban bio plemić i vojnik iz Verulamiuma, koji je imao privilegiju Rimskog državljanstva na isti način kao i Sveti Pavle.
Na osnovu brilijantnog istraživanja nastavićemo sa životom Svetog Albana.
“Dok je trajao veliki progon Hrišćana, Sveti Alban je još uvek bio paganin. Ipak, kada je jedan sveštenik tražio zaštitu, Sveti Alban ga je sakrio. Sveštenik je bio pun vere i za vreme progona zahvaljivao je i slavio Boga. Sveti Alban je bio promenjen sveštenikovim primerom i svetim životom i uz pomoć Blagodati Božje i sam je počeo da živi Hrišćanski. Tako da je sveštenik uticao i poučio Svetog Albana u Veri.”
“Posle nekoliko dana vlasti su čule da Sveti Alban krije Hrišćane u svojoj kući. Vojnici su bili poslati da pretraže kuću. Kada su stigli do kuće dočekao ih je Sveti Alban koji je nosio svešteničke odežde, pa su Njega odveli pred sudiju. Kada su ga doveli pred sudiju, u tom trenutku sudija je prinosio žrtvu idolima. Kada je sudija video Svetog Albana obučenog u svešteničke odežde, pobesneo je jer ga je prepoznao i znao je da je sveštenik pobegao. Zbog pozicije Svetog Albana u Rimskoj Imperiji sudija je pokušao da bude blag. Ponudio je slobodu Svetom Albanu ako prinese žrtvu idolima. Svetac je nepokolebljivo to odbio. Sveti Alban je ispovedao da je Hrišćanin i nije se plašio pretnji. Toliko je naljutio sudiju da ga je sudija odmah poslao na mučenje. Sudija se nadao da će mučenjem uspeti da preobrati Svetog Albana pošto reči nisu imale efekta. Čak i najstrašnija mučenja nisu pokolebala Svetog Albana u svojoj veri. Kada je to sudija video naredio je da ubiju Svetog Albana.”
“Kada su Svetog Albana vodili na mučenje, Božanskom Blagodaću svi ljudi iz grada su ga pratili, tako je grad ostao prazan i sudija je ostao sam u gradu. Kada su ljudi shvatili šta će da se dogodi pokušali su da pomognu Svecu tako što su srušili most koji je trebao da pređe. Most je bio napravljen iznad veoma brzog dela reke. Tada je Sveti Alban osetio želju da što pre dođe pred Gospoda pa je stajao na ivici obale reke i gledao prema nebu, moleći se za pomoć. Odjednom reka je presušila i mogli su da pređu preko suve zemlje. Vojnik koji je trebao da ubije Svetog Albana je odmah bacio svoj mač i molio da i on sa Njim strada. Tako da je i on krenuo na mučenje. Ostali vojnici su se takođe uzdržavali da izvrše naredbu i ubiju Svetog Albana, tako da je Sveti Alban otišao sam na vrh brda i pomolio se da se voda vrati u reku. Odmah se izvor pojavio iz zemlje i reka je ponovo potekla.
Mučenje Svetog Albana, predstavljeno na manuskriptu iz XIII veka.
“Na ovom mestu je mučeniku glava odsečena, a on je zadobio venac života koji je Bog obećao. Onaj koji je ubio Svetog Albana nije mogao da vidi sveto telo Svetog Albana jer su mu oči ispale na zemlju. Vojnik koji nije hteo da izvrši ubistvo je u isto vreme bio ubijen takođe. Za njega se zaista može reći da je sigurno bio kršten sopstvenom krvlju i tako se udostojio Carstva Nebeskog. Ubeđen čudima koja su pratila mučeništvo Svetog Albana i sam sudija se sa poštovanjem počeo odnositi prema mučenom Hrišćaninu i naredio je da prestane progon Hrišćana.”
“Ubrzo nakon smrti Svetog Albana mošti Svetog Albana su sahranjene u crkvi koja je podignuta na mestu njegovog mučeništva. Sveti German, vladika tog kraja, se molio u toj svetinji kada je hteo da zaustavio jeres Pelagianizma. Njegova ljubav prema Svetom Albanu je bila velika i u svojoj Eparhiji je posvetio jednu crkvu u čast Svetog Albana.”
“Mesto mučeništva se i danas može videti, ali na žalost, zbog Protestantskih uništavanja, Svete Mošti su sada izgubljene.”
Prevod sa engleskog Vladimir Srbljak
11 oktobra 2013 god.
