MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

..Časopis više ne izlazi, ali se isceljenja milošću Božjom i dalje dešavaju. Kao što Bogorodičin izvor celebne vode u našem manastiru ne presušuje ni tokom najsušnijih meseci, tako se i struja iseljujuće blagodati neprestano izliva na duše svih koji sa verom i uzdanjem dođu pred prečisti lik Bogorodice Lepavinske. Nova svedočanstva zahvalnih poklonika donosićemo na web-stranici, a ako Bog da ponovo i u časopisu. Kao uvod u ovu rubriku prenosimo tekst Visokopreosvećenog Mitropolita G. Jovana iz predgovora knjizi „Čuda Presvete Bogorodice Lepavinske”.

O ČUDESNIM ISCELJENJIMA

U Bibliji - u Svetom pismu Starog zaveta i Svetom pismu Novog zaveta - opisani su mnogi događaji koji su iznad prirodnih zakona, i njih nazivamo čudima. U srednjevekovnim rukopisima opisana su čudesa svetih: čudo o nerukotvorenom liku Hristovom, Veronikin ubrus ili čudesno isceljenje edeskog cara Avgara, Plaštanica (Torinsko platno), verige apostola Petra, čuda svetog oca Nikolaja, svetog velikomučenika Georgija i drugih svetitelja. U srpskim žitijama - žtiju Svetog Simeona Mirotočivog (Nemanje) od Stefana Prvovenčanog, žitijama od Domentijana, Teodosija, arhiepiskopa Danila II, Grigorija Čamblaka… - čitamo izuzetno lepe životopise sa čudesnim događajima kao iz Biblije.

O čudesnim isceljenjima i znamenjima u starim srpskim životopisima pisali su nasi istoričari, o starim čudesnim ozdravljenjima i svetim lekarima u starom srpskom slikarstvu kod Srba pisali su i medicinari. U Ohridskom prologu od Vladike Nikolaja imamo pregled godišnjeg kruga svetaca, ceo kalendar, sa mnogim čudesima. U svojoj Nomologiji ili nauci o zakonima vladika Nikolaj izlaže svoja kazivanja o Zakonu Božjem, i tamo gde hoće Bog uklanjaju se zakoni koje je On sam stvorio, menjaju se onako kako On hoće. (…) U apologetici, bogoslovskoj nauci o dokazivanju postojanja Božjeg, ima nomološki dokaz u kome se ukazuje na Zakonodavca u svetu, u svemiru, u materiji, u živim bićima. Ko posmatra slučaj sa vodom primetiće da je ona neposlušna, da izlazi iz okvira fizičkih zakona, jer prelazi iz tečnog stanja u paru prilikom zagrevanja, a na hladnoći se mrzne i širi; đaci onda u školi pitaju svoje učitelje: pa kako to, kada se sva tela na toplini šire, a na hladnoći skupljaju? Zar to nije čudo?

Pa to često gledamo! Jedino to može za utehu da se odgovori. Ovo je teška i odgovorna tema i nije lako dati potpun i zadovoljavajući odgovor, pogotovo onima koji su skloni da se opterećuju okultizmom, astrologijom, magijom, kartama, sanovnicima i stogodišnjim kalendarima, hiromantijom, čitanjem sudbine iz dlanova i kojekakvih crta ("životnih krivulja"), fakirima, dervišima, spiritističkim seansama, somnabulizmom (mesečarstvom), crnom magijom, urokljivim očima i slično.

U isceliteljnim molitvama - molitvama duhovne medicine, kada se sveštenik moli Bogu za svoje verne koji stradaju od duhova nečistih, kad vrši egzorcizme (izgoni nečiste duhove iz onih koji su im se prepustili da ih opsednu) - sveštenik se moli Bogu, Presvetoj Bogorodici i Svetima da isteraju nečastivog iz bolesnika, iz svih delova njegovog tela, i unutra i spolja, i da zlog i lukavog satanu Gospod otera na dno adovo, u bezdan ada, jer je nečastivom najteže tamo gde ne može da sablažnjava, bilo da je posredi jedan ili ceo legion. “Ovaj se rod ničim ne može istjerati do molitvom i postom” (Mk. 29), rekao je naš Spasitelj.

Ako nas snađu nevolje i stradanja, bolesti bilo telesne ili duševne, poslušajmo pouku svetog apostola Jakova kada kaže: “Boluje li ko među vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavši ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere će spasti bolesnika, i podignuće ga Gospod, i ako je grijehe učinio, oprostiće mu se”. A ako nam je teško da poverujemo, onda usliknimo sa ocem onog evanđelskog bolesnog mladića govoreći: “Verujem, Gospode, pomozi mome nevjerju!” (Mk. 9, 24).

smrtovnice

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i episkop lepavinski G. Jovan.

SVEDOČANSTVO 40. - Protinica Milena Jovanović

 

Pomaže Bog, oče Gavrilo.
 

Ovim pismom htela sam da Vam napišem šta se meni desilo prilikom prve posete Vašem manastiru.

 

U našu crkvu na pređeosvećenu liturgiju u petak, 13. marta 2015. godine, došla je sestra Slavica, koja je više puta bila u manastiru Lepavini. Upitala me je da li bih pošla s njom na pokloničko putovanje u manastir. Odgovorila sam da kako ću ja to izdržati, pošto imam problema sa nogom i da sama zna da sam dva puta operisala nogu zbog slabe cirkulacije i začepljenih krvnih sudova. Na to mi je ona rekla: pođi, nećeš se pokajati. Razmišljala sam par dana i odlučila da pođem. 

 

Dana 22. marta, sa grupom vernika iz Minhena oko 20 časova krenula sam na put. Već posle dva-tri sata na putu počeli su jaki bolovi u nozi da je to postalo neizdržljivo. Popila sam pre ponoći tabletu, ali ništa nije bilo bolje. Pred jutro sam sama sebi govorila šta mi je ovo trebalo. Od bolova sam dobila i temperaturu, a noga je bila veoma natekla iako sam imala specijalne medicinske čarape. 

 

Kad smo stigli u manastir, ja skoro nisam mogla da hodam. Za vreme Svete liturgije samo što nisam pala. Slava Majci Božjoj, izdržala sam i pričestila se. Na kraju su svi izašli iz crkve da popiju kafu, a ja sam se još nakratko zadržala unutra i ponovo prišla da celivam čudotvornu ikonu, zamolivši Majku Božju da me pomiluje grešnu i pomogne mi da izdržim put na povratku za Nemačku. 

 

Tog dana smo se zadržali skoro do 17 časova u manastiru. Krenuli smo natrag i ja sam onako iscrpljena uzela i popila svetu vodicu. Odmah sam zaspala, i kad smo bili na granici sa Slovenijom, sestra Rosa mi je prišla zabrinuta i upitala kako se osećam. Odgovorila sam da mi je malo bolje. Posle sam opet spavala, skoro do Salcburga. Vernici koji su iz tog grada putovali sa nama su izlazili iz autobusa i tu smo imali kratku pauzu. Htela sam i ja da malo „ispružim noge“. Kad sam ustala, primetila sam da mi noga više nije vruća i da me ne boli. Sve do Minhena nisam sestri Slavici ništa govorila, htela sam da vidim kako će biti posle. Kad smo stigli u Minhen, ustala sam kao da me noga nikad nije ni bolela. 

 

Pošto sam imala za 19. maj zakazanu operaciju na nozi, i to treću po redu, bila sam sve više u strahu kako se taj datum približavao. Par dan ranije otišla sam da  doktoru odnesem papire od svih pregleda pre operacije. Doktor me je upitao kako sam, a ja sam mu rekla da me noga od 23. marta više ne boli i da više nemam otoke. On je preporučio da se odmah uradi ultrazvuk. Dok je radio ultrazvuk pitao me je šta sam to radila, jesam li bila u banji. Odgovorila sam da jesam, ali u duhovnoj banji. Prvi put posle deset godina doktor je bio zadovoljan rezultatima pregleda, rekao mi je da je sve u redu i da neće biti operacije, ali da mu nije jasno šta se dogodilo. 

 

Do sada, hvala Majci Božjoj, nemam problema sa nogom.

 

Hvala Vam, oče Gavrilo, na Vašim molitvama pred ikonom Majke Božje, i za sve što činite za verni narod.

 

Protinica Milena Jovanović

Nirnberg, 15. septembar 2015. 

 

SVEDOČANSTVO 39. - Radivoje Purgić

Pomaže Bog, dragi oče Gavrilo, blagoslovite. 

Dragi u Hristu oče Gavrilo, da Vam samo javim i kažem o čudu isceljenja u manastiru Lepavini pred ikonom čudotvorne Majke Božje Lepavinske. 
 

Prije tri mjeseca u nalazima mi je konstatovan karcinom grla. Imao sam tri operacije za ova tri mjeseca. Poslednja operacija je urađena i rana nikako da zaraste. Dolaskom u manastir Lepavinu i molitvama Vašim pred čudotvornom ikonom Majke Božje Lepavinske, po povratku kući rana je sasvim zarasla. Nakon kontrolnog pregleda patološki nalaz je sasvim uredan i nema više ni traga od karcinoma. Glas se normalno vraća i polako popravlja. 
 

Hvala Gospodu i Presvetoj Bogorodici i Vama, dragi oče Gavrilo, koji ste svojim molitvama pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske  iscijelili tu opasnu bolest kod mene grešnog. Zahvalan sam Bogu, Presvetoj Bogorodici i Vama za sve i za to što sam opet dobro.
 

Na mnogaja ljeta, meni dragi u Hristu oče Gavrilo!

 

Vaš u Hristu 
 

brat Radivoje Purgić iz Prijedora

Ljeta Gospodnjeg 2015, 15. marta.

SVEDOČANSTVO 38. - Saša Lazić

 

Pomaže Bog, dragi čitatelji sajta manastira Lepavine! Izražavam želju da sa vama podijelim svoje doživljaje i iskustva vezana za lepavinski manastir i bratiju koja u njemu živi.

 

Sve je počelo za vrijeme čitanja knjige o Svetoj Gori i starcima koji su tamo boravili. Javila mi se želja da obiđem Svetu Goru, ali i misao da to nije lako izvesti. Nedugo potom čitao sam jednu drugu knjigu i, na moje čuđenje, našao da je u njoj pisalo: „A ti što želiš posjetiti Svetu Goru, idi u manastir u svojoj blizini i naći ćeš Svetu Goru!“ Ne moram vam reći koliko sam bio začuđen onim što sam pročitao.

 Tada još nisam znao za manastir Lepavinu.

 

Nakon nekoliko dana u razgovoru sa sveštenikom iz svoje parohije, protojerejem, spomenem mu ono što sam pročitao. On, na moje još veće čuđenje, kaže: „Pa ima u Lepavini manastir, a iguman je otac Gavrilo, on je došao sa Svete Gore.“ 

 

Naravno, uskoro sam posjetio manastir Lepavinu. Prvi susret tamo sam imao sa ocem Teofanom. Razgovarali smo dugo, pa i čisteći portu, jer „ne valja besposličariti“. U međuvremenu je naišao o. Gavrilo, dao mi je blagoslov i, gotovo u prolazu, rekao da bi htio porazgovarati sa mnom, ali da sada nema vremena jer upravo odlazi liječniku. Pomalo sam se začudio što je rekao da bi porazgovarao sa mnom, ali već pri tom prvom susretu o. Gavrilo je gledao u moje oči i kao da je sve čitao iz mene. 

 

Poslije ručka sam otišao kući. Nisam ni slutio šta me te noći čeka. A čekalo me je to da nisam ni oka sklopio, tresao sam se, srce mi je ubrzano kucalo, vrućica, grč u stomaku… Nešto neopisivo. Odmah rano ujutro sjeo sam u auto i sav u brizi ponovo krenuo u manastir. Čim sam stigao, na prozoru stoji o. Gavrilo i uz osmijeh me pita: „Šta si ti to sanjao kad već dolaziš natrag?“ Kako sam ušao u hram, odmah sam osjetio olakšanje. 

 

Kasnije, u razgovoru sa ocem Markom, saznao sam šta se dogodilo prošle noći. Prethodni dan sam proveo u manastiru, koje je sveto mjesto, a „nekome“ to nije bilo po volji. I nastala je reakcija…

 

Ne mogu opisati osjećaje koje sam imao tokom boravka u manastiru. Sve je rezultiralo „kirurškim zahvatom“, a „kirurg“ je bio o. Gavrilo. Posjetio sam Svetu Goru, a da nisam išao u Grčku. Mogao bih da govorim o onom što sam vidio u predivnom manastiru, o kapelici sa prelijepim freskama, o čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, ali bi najbolje bilo kad bi svako mogao da sam dođe i uvjeri se… Ko god može neka dođe u manastir Lepavinu na bogosluženje, taj dan, siguran sam, neće osjećati težinu na ramenima… 

 

Neka Gospod poživi bratiju manastira Lepavine i pomiluje sve nas.

 

brat Saša Lazić , 15.1.2014.
 

 

 

SVEDOČANSTVO 37. – Zoran Radovanović 

 

Moj prvi susret sa Čudotvornom Ikonom Bogorodice Lepavinske

 

Pokušaću da ispričam ovu moju priču . Zovem se Zoran , živim u jednom selu pored Paraćina, imam 41 godinu .Bili smo vernici (moja porodica ) i pre susreta sa Njenom Ikonom ali mogu slobodno da kažem da smo retko išli u crkvu , postila je samo supruga , ja sam se pričestio samo jednom koliko se sećam. Živeli smo neki svoj život bez većih trzavica . Prošle godine početkom avgusta bili smo na godišnjem odmoru i po povratku počinju problemi. Supruga dobija napad kamena u bubregu zbog čega ostaje u bolnici nedelju dana. Samo par dana po njenom povratku ja dobijem napad nečega što je i danas neobjašnjeno od strane doktora , iz čista mira počne da mi se hladi desna ruka od vrha prstiju prema ramenu i ista stvar od nožnih prstiju odozdo redom do grudi , srce je počelo da tuče osećao sam da mi udarcima širi grudni koš. Za deset minuta sam bio u hitnoj , EKG i ništa sve je normalno. Sa ovim danom počinje moja da je nazovem borba. Sve je počelo nedelju dana pred Veliku Gospojinu i samu svetkovinu dočekah u bolnici na Neurologiji. Kod kuće imam napade paničnog straha sa trnjenjem ruku i nogu , sa ubrzanim i snažnim lupanjem srca dok je u bolnici sve ok. Posle nedelju dana provedenih u bolnici dolazim kući i pokušavam da živim što normalnije, međutim dobijam neki strah od smrti i ne izlazim nigde iz dvorišta sam . Bila je jesen, živimo na selu trebalo završiti poslove, iako sam do sada većinu poslova radio sam sada ne izlazim bez društva.

 

 U isto vreme od samog našeg povratka sa odmora primetio sam da jedna žena u nasem direktnom komšiluku ( ima pogled na celo nase dvorište) kad god je u dvorištu samo nešto šapuće u bradu i onako zlo se ceri. U međuvremenu vidim je sve češće kako me posmatra iza raznih zgrada. U prvi mah se krila a ja sam slabo tome davao pažnje, međutim počela je ne više krišom da nas kroz nešto posmatra. Od njenog muža saznamo da nas gleda kroz neki mrtvački prsten ,da je bila u Vranju kod svojih i tamo našla neku vračaru. Ja sam sve više bio nervozan to se već napeto osećalo u celoj porodici . Pošto doktori nisu pomogli a stanje mi je bilo sve gore počeo sam da se molim. Čitao sam razne molitve i uvek mi je bilo bolje posle čitanja molitve Svetog Kiprijana za zaštitu od nečiste sile. Meseci su prošli stanje se nije popravljalo, pušio sam previše , uvukao se u sebe, unutar celog tela imao sam drhtavicu tokom celog dana , gušio sam se, ali ja sam bio uporan sa molitvama. 

 

Tog 23.02.2013. radio sam drugu smenu u firmi , kao poslovođa imao sam ulaz na internet i iskoristio bih bar minut za neku molitvu ili snimak. Ukucao sam manastir i prva opcija je izašla Manastir Lepavina ( nikad čuo ), biram snimak Čudesna izlečenja i gledam. U petom minutu snimka na 2-3 sekunde se vidi Čudotvorna Ikona. To je bio moj prvi susret sa Čudotvornom ikonom Bogorodice Lepavinske i tu se meni menja život.... Gledao sam snimak i odjednom Ikona Njena , počeo sam da plačem iz čista mira , ikona me je gledala minutima a ja sam plakao i ridao kao dete, grudi su mi bile mokre od suza. U momentu kada sam došao sebi snimak je tekao dalje, ustao sam međutim kao da je sa mene pao neki teret bio sam lak kao pero. Hodajući kroz hodnik kao da sam lebdeo , disao sam punim plućima. Osećaj je bio neopisiv, kao ponovo rođen bez bolova ,trnjenja ruku i nogu .....Nisam nisam verovao šta mi se desilo i ponovo odgledao snimak , Ikona Njena bude samo 2-3 sekunde , a mene je gledala minutima! Tada sam pročitao sve o manastiru o kome nisam ništa znao.Supruzi sam tek posle tri dana ispričao šta mi se desilo.Rešili smo da odemo do Manastira Lepavina na poklonjenje Čudotvornoj Ikoni Bogorodice Lepavinske. Postili smo prvu nedelju Uskršnjeg posta i 24.03.2013. smo posetili manastir poklonoli se Ikoni Njenoj i pričestili se.

 

Neopisiv je osećaj samog nailaska u manastirsku kotlinu, Ikona Njena, bratstvo manastira i jedinstveno bogosluženje i molitva oca Gavrila.

 

Prošla je nepuna godina ja se i dalje osećam kao ponovo rođen i ne izlazim iz kuće dok ne celivam Ikonu Njenu Presvetu Lepavinsku .

 

Neka Bog čuva Manastir Lepavinu , Ikonu Njenu Čudotvornu Lepavinsku i bratstvo Manastira sa ocem Gavrilom na čelu.

 

Zoran Radovanović 
Paraćin , Srbija 12.01.2014.
 

  

 

SVEDOČANSTVO 36. – Daliborka, Dušan i Dunja iz Vrbasa

Pomaže Bog, poštovani Oče Gavrilo, osećam pre svega dužnost i potrebu da Vam se javim.

 

    Suprug i ja smo četrnaest godina bili u braku bez dece. Lečili smo se i imali nekoliko neuspešnih vantelesnih oplodnji. Kada sam čula za  ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske, osetila sam neopisivu potrebu i želju da dođem u Vaš manastir i poklonim joj se, moleći je da usliši moje molitve, kao da sam osećala da samo ona može da mi pomogne. Tako je i bilo. Presveta Bogorodica mi je otvorila put da joj dođem i iskreno joj se pomolim, samo ona i ja znamo koliko sam suza prolila tog dana. Posle nekoliko meseci ostala sam u drugom stanju. Ne mogu Vam rečima objasniti koliku smo sreću, radost a pre svega zahvalnost  osećali moj suprug, naša porodica i ja.Trudnoću sam iznela bez problema, i rodila živu, zdravu i naprednu bebu (baš onakvu, kako sam joj se molila). Krstili smo je kada je napunila šest nedelja, a to je bilo baš na Malu Gospojinu, kao što sam joj i obećala da ću učiniti. Naša Dunja sada ima četrnaest meseci, veoma je dobro i milo dete i svi koji je vide kažu da je stvarno Božiji Dar. U našoj dečijoj sobici, Bogu dragom hvala, stoji uramljena ikona Presvete Bogorodice Lepavinske, molimo joj se da nas čuva, a Dunja je kao i mi veoma voli, da je samo vidite sa kakvom je radošću gleda. Ja sam se upravo vratila iz Lepavine. Bila sam da se poklonim dragoj Majci Lepavinskoj i da joj se zahvalim na velikoj milosti i radosti kojom nas je udostojila.

 

Hvala  Dragom Bogu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj što je uslišila molitve naše i neka Vas čuva, a Vi nas, molim Vas, pomenite u molitvama Vašim.

 

Daliborka, Dušan i Dunja iz Vrbasa, Vojvodina

U Vrbasu, 24.10. 2012.g. 





SVEDOČANSTVO 35. – VĐD, Koprivnica 17. 4. 2012.g.

Nakon što sam operirala karcinom dojke u veljači ove godine i nakon što sam dobila dijagnozu koja nije baš bila obećavajuća i terapiju od 30 zračenja, Nolvadex 5 godina i 23 kemoterapije - u Manastiru Lepavina primila sam Gospino čudo koje želim podijeliti i svjedočiti o njemu. I ne samo o njemu.....  I moj slučaj pokazuje i dokazuje da je dragi Bog jedan i da smo mu svi isti.

Iako sam katolkinja dolazim često u Lepavinu i uvijek se tamo osjećam dobro došlo, ispunjeno i blagoslovljeno.

I nakon što sam već prihvatila ovu dijagnozu i pomirila se s činjenicom da moram proći 23 kemoterapije, da nema druge,  bila sam na molitvi u Manastiru Lepavina jedne subote i prisustvovala svim obredima. Nisam molila za čudo, samo za milost da prihvatim bolest i da sam u stanju podnijeti strahotu liječenja koje me čeka. Krhke sam građe i nije bio lak posao predamnom.

Isti tjedan nakon molitve, moj liječnik je unatoč skepticizmu i oponiranju profesora s Medicinskog fakulteta i njegovom totalnom nijekanju mogućnosti pogreške u nalazu inzistirao na novom testiranju uzorka izvađenog tkiva. Prije testiranja meni i mom suprugu je rekao - nikad mi se to u trideset godina karijere nije dogodilo, al idemo probati... i nakon tjedan dana javlja da mu se prvi puta  desilo i ne samo njemu nego i onkologu s Instituta za tumore u Zagrebu koji mi je prepisao tereapiju - da je  nalaz koji je rađen na Medicinskom fakultetu u Zagrebu bio nevjerodostojan, markeri neispravni i da je izostao faktor (Her 2 +++) koji je zahtijevao 23 kemoterapije! Svi smo zanijemili, a ja sam svoje iskustvo u silnoj erupciji sreće svjedočila svim svojim prijateljima. Što više reći osim neizmjerne zahvalnosti Gospi Lepavinskoj na primljenoj milosti. Svjedočim također da su moji prijatelji dobili dijete nakon 14 godina pokušaja i neuspjelih trudnoća, a prijateljica ne zna više nakon posjeta Lepavini za bubrežne probleme koji su je mučili godinama. 
Gospo Lepavinska moli za nas!    

VĐD
U Koprivnici, 17. 4. 2012.g.





SVEDOČANSTVO 34. Sestra Dragana 26.07.2009
 

Petar, Jovana, Dragana
26.07.2009 godine  





SVEDOČANSTVO 33. Sestra Jasmina 19.05.2009

Pomaže Bog Oče Gavrilo,

moja porodica i ja imamo veliku želju da posetimo Vaš manastir. Molim se dragom Bogu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj da nam milošću svojom  otvore put da dođemo i lično se upoznamo sa Vama. Velika mi je čast da mogu na ovakav način da kontaktiram sa Vama. Kada smo razgovarali telefonom bila sam tako uzbuđena i imala jako pozitivnu tremu sva sam drhtala dok sam slušala Vaš umilni i topao glas, govorila sam u sebi : Hvala ti Gospode na milosti ovoj. Osećam prema Vama veliko strahopoštovanje a u isto vreme zahvaljujući Vašoj duhovitosti imala sam osećaj kao da se godinama poznajemo.

Naš problem je nastao jula prošle godine kada je naš sin do tada potpuno zdravo dete, sportista,oboleo od ulceroznog kolitisa. Za nas je to bio šok. Danima,mesecima bila sam utučena, depresivna,razočarana,dan započinjala i završavala suzama.Danima uplakana a pokušavala bezuspešno da to svoje stanje sakrijem od sina.I stalno sam se pitala, ZASTO. Noćima i danima sam lutala po internetu ,čitala duhovnu literaturu pokušavajući da nađem odgovor na moje pitanje.Podsvesno sam znala da moram da verujem, da se molim,jer sam u jakoj veri i neprestanoj molitvi videla nadu za spas moga deteta i verovala u Božju pomoć i isceljenje moga sina. A onda sam jedne noći ,samo i samo milošću Božjom, pronašla sajt manastira Lepavina.Iskreno,oprostićete mi Oče, do tog trenutka nisam znala za Vaš divni manastir. Bila sam oduševljena divnim sadržajem i duhovnim bogatstvom vašeg sajta.Čitala sam zadivljeno duhovne besede,pouke,odusevila se vašim manastirskim izdavanjima, časopisima...radio Blagovesti...Bila sam sva ushićena.

Vrhunac mog ushićenja bila je rublika čuda Božja kao i ispovesti ljudi koji su doživeli lična isceljenja molitvama dragog Oca Gavrila pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.Mojoj sreći nije bilo kraja.Govorila sam sebi :ima nade,čuda ipak postoje.Stalno mi  se u glavi vrtela misao da se čuda dešavaju onima koji u čuda veruju.A onda sam se zagledala u lik Presvete Bogorodice Lepavinske.Gledajući njen blagi i mio lik govorila sam u sebi: Majčice Božija,pomozi mome detetu, molim te. Danima i noćima sam se molila Gospodu da nam pomogne da ikona Presvete Bogorodice Lepavinske uđe u naš dom,i da se pred njom molim za ozdravljenje moga deteta.Dragi Bog je milostiv, primio je moje iskrene i sa suzama izgovorene molitve,i kroz par dana ikonica Presvete nase Majčice ušla je u naš dom.Prisustvo ove svete ikone unelo je spokojstvo i duhovni mir u naše živote.Ikonicu nam je poklonio otac Radovan sveštenik u našoj crkvi kome smo beskrajno zahvalni na razumevanju.Neka ga Gospod čuva i podari svako dobro.Da iznenađenje bude veće, posle nekoliko dana dobili smo još jednu malu ikonicu Bogorodice Lepavinske.Danima i noćima klečala sam pred ikonom Bogorodice Lepavinske i sa suzama se molila za spas i pomoć  mome sinu.Kolebala sam se,da li pozvati Oca Gavrila i zamoliti ga da se i On pomoli za moje dete,ali sam se ustručavala da remetim Očeve manastirske aktivnosti i duhovni mir.Znala sam, da nisam ja jedina sa problemom, koliko je samo nas.U međuvremenu mom detetu je stanje variralo. Od {uslovno rečeno} delimične stabilizacije do vrlo neprijatne pojave sukrvice i ostalim problemima sa probavom.Bila sam očajna ali sam se neprestano molila Bogorodici i njenoj milosti.

Konačno sam sakupila snage i telefonom pozvala manastir Lepavinu.Nisam imala sreće, niko se nije javljao a ja sam molila Boga i Presvetu Bogorodicu da mi pomognu da razgovaram sa Ocem Gavrilom. Božjom promišlju i milošću Božjom,posle par pokušaja sa druge strane žice javio se mio,blag,topao glas Oca Gavrila.Toliko sam bila uzbuđena i zbunjena da sam se plašila da nešto ne izgovorim pogrešno,da se ne zabunim.Ali mi je smirujući Očev glas vraćao koncentraciju. Velika je čast za mene da lično razgovaram sa tako velikim i cenjenim duhovnikom.Pričali smo o svakodnevnim problemima savremenog čoveka. Ispričala sam Ocu za naš problem i On je obećao da će se pomoliti za moga sina.Nedelju dana posle razgovora otišli smo na kontrolni pregled u Beograd na klinici u Tiršovoj.Veče pred pregled stanje je bilo ne promenjeno.Bila sam skeptična, priznajem oprostite mi Oče, ali  sam se molila,molila,i samo molila Majčici Presvetoj.Na samom pregledu,doktor prijatno iznenađen. Nalaz POTPUNO NORMALAN.Mi u čudu,doktor takođe.I jeste čudo,ali Božije čudo.Ja u naletu emocija počinjem da plačem,da se krstim i zahvaljujem Carici Nebeskoj,Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj na milosti,dobroti i ljubavi koju nam  šalje.Zahvaljujem se,beskrajno se zahvaljujem Ocu Gavrilu na trudu,razumevanju,i svemu što čini za nas nedostojne i grešne.

Moje dete je sada,hvala milom Gospodu i Vladičici Nebeskoj dobro.Ima blagih oscilacija, ali ja se i dalje molim, i samo molim i zahvaljujem Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj na milosti koju nam je ukazala. Njen blagi lik mi pruža mir i spokojstvo.Kao da mi govori: Bice dobro,sve ce biti dobro i u redu. Dragi Oče Gavrilo,moja porodica i ja,a moj sin  Stefan najviše , beskrajno smo Vam  zahvalni na Vašem trudu i molitvama koje ste uputili Bogorodici za mog sina.Neka Vas dragi Bog i Presveta Bogorodica Lepavinska čuvaju ,neka Vam podare  dobro zdravlje, dug vek i svako dobro.  Kako bi kazala deca u vrtiću u kome radim HVALA VAM DO NEBA! HVALA!  Zamoliću Vas da pročitate molitvu zahvalnosti Gospodu i Majci Božjoj i pomenite molim Vas, u svojim molitvama za zdravlje i nas: Stefan, Zoran i Jasmina                

Neka Vas Bog čuva Oče!

P.S. Suprug i ja želimo,da simboličnim novčanim prilogom,koliko smo u mogućnosti, doprinesemo obnovi Vašeg manastira,pa će mo ovih dana uplatiti na račun manastira .
Večeras sam ponovo,hvala milom Gospodu,posle višednevne pauze slušala uživo radio Blagovesti.

Sestra Jasmina
19.05.2009 godine, Jagodina



SVEDOČANSTVO 32. Brat Željko Jovišić 13.05.2009

Pomaze Bog Oče Gavrilo,

Moj Otac je bio kod vas u Manastir Lepavini , po savetu prijatelja koji su znali za Čudotvorna isceljivanja u vašem Manastiru. U nadi za pomoć zbog porodičnih problema , po povratku iz Manastira moj Otac je doneo osveštanu Vodu , koju sam i ja upotrebio. Tri dana posle uzimanja vode, na poslu sam osetio jake nemire i duševne tegobe.Imao sam osećaj da se Molim , kad se nisam Molio loše sam se osećao. Isto tako da idem u Crkvu da se molim za Spasenje. I Hvala Bogu ubrzo sam krenuo sa Očem kod vas u Manastir , na svetoj Liturgiji sam osećao vliku težinu na telu.

I pitao sam se šta sam kome sagrešio da ovako patim . Na putu nazad za Beč osetio sam čudotvorno iscelivanje na telu, krajnici sa kojima sam imao problema od detinstva su mi nestali , sutra dan sam osetio iscelivanje na plućima. Ja sam pušio oko 8 godina i to  je ostavilo traga na plućima. Posle iscelivanja na plućima nisam osetio nikakav teret .Pluća su mi bila putpuno čista kao da nikad nisam pušio. Posle iscelivanja sam ponovo zapalio cigaretu i pluća i krajnici su mi se ponovo vratili na staro.

Na drugom dolasku u Manastir Lepavinu na svetoj Liturgiji ponovo sam osetio iscelivanje , posle svete Liturgije i svetog Pričešce, osetio sam veliku Ljubav Presvete Bogorodice Lepavinske. I Molitvama vašim nadao se spasenju. Sad je prošlo godinu dana od moje zadnje posete vašem Manastiru. Pratio sam vaše Duhovne Pouke u toku vaskršnjeg Posta na Radio Blagovesti, koje su mi pomogle u duhovnom napredovanju i da vidim grehe svoje. I naravno dalje pratim vaš Radio Blagovesti.
Molite Boga za mene grešnog i za nas grešne

Bog vas sačuvo oče Gavrilo i Bratiju Manastira Lepavine

Željko Jovišić ,
13 maj 2009 godine, Austria

______________________________________________

SVEDOČANSTVO 31. Brat Željko Kosanović, 19.04.2009

HRISTOS VASKRESE, dragi oče Gavrilo i bratstvo manastira Lepavina!

Oče Gavrilo,oprostite što Vam nisam pisao,čuli smo se pre 4 god. prvi put, Gospodu se zahvaljujem što mi je dozvolio da s Vama razgovaram. Bio sam u Lepavini, jako sam srećan zbog toga, inače ja sam iz Inđije,a pre dve nedelje sam upoznao brata Nikolu, po kojem sam vam preneo iskrene pozdrave, jer vi u mom srcu zauzimate posebno mesto...

Gospodu se zahvaljujem, MAJCI LEPAVINSKOJ i Vama i Vašim moltvama,koje su čitane za moju sestru, pre četri godine, kada sam se prvi put čuo s Vama. Ona je tada operisana od kancera dojke, Slava Gospodu i Majci Lepavinskoj ona je sad dobro, zdravo! Počinjao sam mnogo puta da Vam pišem, sve sam mislio da ću da pogrešim, da neću naći prave reči, a kad ste mi bili potrebni nisam se puno predomišljao, oprosti oče!

Oče, nema dana kad ne pomislim na Vas, želim vam puno zdravlja da vas Gospod i Majčica Lepavinska čuvaju,i svo bratstvo manastira, svako dobro vam zelim i nadam se skorašnjem susretu s vama! S BOGOM !!!

Željko Kosanović

19. April 2009 , Inđija
_____________________________________________

SVEDOČANSTVO 30. Brat Marinko Dušanić, 14.04.2009

Pomaže Bog Oče Gavrilo.

Želim od sveg srca da vam se zahvalim na bratskom gostoprimstvu i ljubavi Hrišćanske što nosite u Vašem Čistom Srcu. Na Lazarevu Subotu dana 11.04.2009-e godine bio sam u Manastiru Lepavina po prvi put u životu, nadam se ako Bog da ne zadnji put. Zovem se Dušanić Marinko, živim i radim u Gracu, na poklonjenje u Manastir Lepavina sam došao sa bolesnom majkom i prijateljima mojim.

Moja majka već 10 godina je psihički bolesnik i imali smo vrlo mnogo problema sa njenom bolešću, čak je u Manastir došla bolesna. Razlog moga javljanja je taj zato što se javno moram zahvaliti Presvetoj Bogorodici na Njenoj Pomoći, pošto mi je majka skoro potpuno ozdravila, bila je tužna, bez volje za život i nije mogla uopšte da spava, čak sam razmišljao da ju odvedem na Psihijatrijsko liječenje ovdje u Gracu, sada to više ne moram - HVALA DRAGOME BOGU I PRESVETOJ BOGORODICI- Medjutim to nije sve ja lično od prije tri Godine nisam osjećao dva prsta od lijeve ruke tj.mali prst i domali prst, bili su takoreći obamrli, da Boga ima i da pomaže Svoj Narod sam oduvjek znao ali iskreno rečeno ja sam došao sa nadom i vjerom da mi majka ozdravi.

Na Liturgiji dogodilo se još jedno Čudo , ja sam osjetio kada ste Vi Dragi Oče čitali molitvu pred Ikonom Presvete Bogorodice nekakvo peckanje na lijevoj ruci, bilo je tako kao da mi neko iglice zabada u ruku moju, ruka mi je utrnula sva bila. A isto tako sam dobio nekakvu Nadljudsku snagu , Mir i Radost, Sada se osjećam Bogu Hvala mnogo bolje.

Pozdrav u Hristu Vama

Marinko Dušanić
14. April 2009 , Grac , Austrija

______________________________________________________________

SVEDOČANSTVO 29. Sestra Miljka Vesić, 27.03.2009.

Poštovani oče Gavrilo!

Osećam potrebu a i zahvalnost prema Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i prema Vama oče Gavrilo zato i hoću da napišem o jednom Božijem čudu izlečenja.

Dana 21.3.2009. godine bila sam sa grupom iz Beograda u Vašem manastiru. Već nekoliko godina želela sam da posetim manastir Lepavinu, pošto sam iz ovih krajeva (iz Virovitice), ali nisam imala prilike. Ovaj za mene vrlo srećan dolazak omogućile su moje ćerke Nevenka i Ljubica i sestra Lenka na čemu sam puno zahvalna dragom Gospodu i Presvetoj Bogorodici što su mi to omogućili. Moram prije svega da spomenem i jednu našu vernicu, Slađanu Zečević, koju volim kao svoje dete. Ona mi je i donela lek, Sveto ulje iz Vašeg manastira.Od oboljenja kičme bolujem već dugo godina. U zadnje vreme su mi oticale noge, pa sam teže hodala. Pribojavala sam se kako ću izdržati tako dalek puta, ali po povratku od Vas oteklina na nogama više nije bilo.

Pre par godina izašla mi je jedna kvrga na desnoj ruci, počela me je i boleti ta ruka. Slađana mi je dala jednu flašicu ulja, što je donela iz Vašeg manastira. Pomolila sam se Gospodu i Presvetoj Bogorodici. Ovako sam se molila: „Presveta Bogorodice iz moga rodnog kraja, koga ja možda više nikada neću videti, pomozi mi!“ Namazala sam ruku dva do tri puta i ta je izraslina nestala i moja ruka je, hvala Gospodu i Bogorodici Lepavinskoj, ozdravila. I dalje se molim Gospodu i Bogorodici i postim postove i pričešćujem se.Ovaj dolazak kod Vas za mene bio je veličanstven, a onakvo srdačno dočekanje ne može se zaboraviti.

Na kraju Vam se puno zahvaljujem na svemu posebno na Vašim iskrenim molitvama i želim da još koji put dođem u Vaš manastir, ako Gospod usliši moju molitvu jer imam 71. godinu.

Miljka Vesić
27 april 2009 , Novoi Beograd

____________________________________________

SVEDOČANSTVO 28. Sestra Nada Spasojević, 12.03.2009.

Pomože Bog Oče Gavrilo,

nadam se da ćete me se sjetiti, javljala sam vam se proše godine i tražila vašu pomoć, vašu i od naše Presvete Bogorodice. Slavna Majka me je spasila, te sam došla do kraja moje trudnoće i rodila sam 11.1.2009 sina Stefana, zahvaljujući Bogorodici i Isusu Hristu sve je prošlo dobro i želim da vam se zahvalim pošto sam sigurna da je i vaš trud mi pomogao. Ne usuđujem se da vas nazovem, bojim se da vam neću smetati. Znam da ima puno vjernika kojim su potrebne vaše pouke mada bih volela da popričam sa vama i da me utješite i poučite o mnogim temama. Bila sam kod vas u Lepavini prošle godine u proljeđe a nadam se da ću i ove godine doći sa kompletnom porodicom na poklonjenje našoj Slavnoj Dijevi kada budemo išli u Republiku Srpsku.

Kada i ako možete pomenite nas u vađim molitvama (Stefana, Tanju i Damjana, moga muža Mladena i mene Nadu). Unaprijed hvala, Bog cuvao vas i citavu vasu bratiju.

Nada Spasojević
Bellinzona Ticino - ch ,Italija , 12.03.2009.

_____________________________________________________

SVEDOČANSTVO 27. brat Zoran, 01.03.2009.

Pomaže Bog oče Gavrilo,

Juče smo bili u manastiru Lepavina i puni smo utisaka poslije posjete ovog svetog mjesta. Posebno smo sretni što smo Vas upoznali i što smo se slikali s Vama.Jedino mi je žao što nisam mogao ostati duže. Da Vas podsjetim, Mirjana je na slikama direktno uz vas s desne strane a ja sam onaj ćelavi, četvrtaste glave u crnoj jakni. Rekli smo Vam tada da imamo mlađeg sina Predraga koji ne čuje. Pored ostalih darova Bog mu je dao dar da lijepo slika ikone pa smo Vas pitali za savjet da li da ga usmjerimo u tom pravcu.

Ono što se meni dogodilo u manastiru je Božije čudo. Cijelo vrijeme na svetoj Liturgiji kroz mene je strujala nekakva energija i toplina a na kraju i kroz glavu. U par navrata nisam se mogao kontrolisati , plakao sam i tekle su mi suze. Poslije toga je došlo do popuštanja pa me i glava malo bolila. Rezultat je da sam bio opušten, radostan,lagan i imao sam osjećaj da mogu poletjeti. Bistri mi se mozak. Danas sam čitao PROLOG i bolje razumijevam nego ranije i imam bolju koncentraciju. Nestalo mi je pritiska u glavi i u očima i vidim puno puno bolje. Magla je skoro nestala.Kažu da su oči stanje duše. Da sam nastavio ovako živjeti vjerovatno bih oslijepio. Ja sam oče mnogo grešan jer sam cijeli život bio odvojen od Boga. Zato i jesam u blatu. Hvala dragom Bogu da je tako jer u suprotnom da mi je bolje sigurno ne bih odlučio da promijenim pravac u životu. Pripremajući se za put u manastir na 2 stranice sam napisao ispovjed i pokajanje ali ste rekli da se svi ispovjedimo kod svojih sveštenika u mjestu življenja. Jedino mi je žao što nisam i Vama makar ostavio ta 2 lista da pročitate kasnije.

Molim Vas oče da me blagoslovite da mi Bog da snage da krenem na taj trnoviti put Takođe Vas molim da se pomolite za zdravlje moje supruge Mirjane, starijeg sina Miodraga i posebno za mlađeg sina Predraga da mu Presveta Bogorodica podari sluh. Idući put kada budemo dolazili doći ćemo s djecom a tada ćemo za Vaše zdravlje, uz Vaše dopuštenje, donijeti domaće crno vino što smo obećali.Pozdravljamo cijelo bratstvo, svi su divni i u skladu sa prirodom. Vama posebno neka Bog podari puno zdravlja i dug život na dobrobit svih ljudi kojima je potrebna Vaša pomoć. Ostanite s Bogom.

_____________________________________________________

SVEDOČANSTVO 26. sestre Radmile iz Koprivnice 02.12.2008.

Moji problemi počeli su 1997.godine kada sam osjetila da mi nešto nije u redu sa nogama. Imala sam bolove u nožnim zglobovima i otežano hodanje. Doktor me je poslao na fizikalnu terapiju koju sam primala u nekoliko navrata tako da sam ukupno primila oko 90 terapija i uz stalno uzimanja raznih ljekova. Zdravlje mi se i dalje pogoršavalo. Lječnici su me upućivali na razne pretrage i snimanja i postavljli su mi razne dijgnoze osteoporoza, artroza , giht ali su to uvijek stavljali pod upitnik. Zdravlje mi se i dalje pogoršavalo tako da sam se morala kretati uz pomoć štapa, stolice i drugih pomagala i nisam više mogla da se krećem po stepenicama. Zdravlje mi se i dalje pogoršavalo tako da se više nisam mogla sama ni ustati iz kreveta ni sa stolice.Lječnici su mi otvoreno govorili da ću morati u kolica.

Suprug mi je predložio da idem sa njim u manastir Lepavinu kod čudotvorne Bogorodice Lepavinske i o. Gavrila kamo je i on već odlazio od 1993 godine i gdje se i njemu dogodilo iscjeljenje nevolje. S obzirom da sam znala za njegovo iscjeljenje jer se sa njegovim iscjeljenjem i meni olakša ovo zemaljski život prihvatila sam njegov prijedlog i otišla sam sa suprugom u manastir Lepavinu. O. Gavrilo se molio pred Bogorodicom Lepavinskom za moje zdravlje. Za vrijeme molitve ja sam morala sjediti jer nisam mogla da stojim.

Molitve o.Gavrila pred Presvetom Bogorodicom Lepavinskom mene su vratile na noge tako da sam mogla da se krećam bez pomagala. Čim sam osjetila da mogu hodati od tada stalno odlazila na liturgije u manastir Lepavinu da se zahvalim gospodu Bogu, poklonim Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i o.Gavrilu. Moje zdravlje se stalno poboljšavalo bez pomoći doktora i sada već nekoliko godina stojim i hodam bez teškoća.

Ovo čudo je dar Božji, plod molitava i vjere, moćna ruka Božja koja pokazuje na pravilan put u životu.

Radmila Milošević
02.decembar 2008 , Koprivnica

_______________________________________________________

SVEDOČANSTVO 25. sestre Tatjane iz Beograda 02.12.2008.

Pomaze Bog oče Gavrilo, blagoslovite,

želim da posvedočim o čudesnom isceljenju moje babe Olge nakon molitve pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske. U kasno leto 2006. godine moja baba Olga, sada stara 94 godine, doživela je moždani udar i potpuno onemoćala. Do tada vitalna žena više nije mogla ni da hoda, pa čak ni da sedi, niti razgovetno da govori. Neprestano je plakala od strašnih snova i viđenja, a lekari su rekli da je to kraj. Imala je krvarenje u mozgu koje nije bilo moguće da se zaustavi. U vreme kada se to dogodilo, ja sam bila na putu u inostranstvu i samo sam molila Gospoda da moja baba ne umre dok je ne vidim i da je udostoji da se pre smrti pričesti.

Čim sam se vratila u Beograd odmah sam otišla u bolnicu i molila bolničkog sveštenika da je što pre ispovedi i pričesti. Bilo joj je toliko loše da sam mislila da neće doživeti sledeće jutro. U bolnicu sam joj odnela malu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i stavila joj na bolnički stočić kod uzglavlja. Pozvala sam telefonom manastir Lepavinu i zamolila Vas da se pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske pomolite za njeno zdravlje. Bila sam uverena da će joj Presveta Bogorodica pomoći, a i ja sam se svakodnevno molila Gospodu za njeno ozdravljenje. Sutradan se moja baba, Bogu hvala, pričestila, i na naše zaprepašćenje posle Svetog Pričešća za sveštenikom potpuno razgovetno ponovila blagodarnu molitvu, iako do tada nije mogla nijednu reč da izgovori razumljivo.

Od tada se njeno zdravstveno stanje počelo svakim danom sve više popravljati, a lekari nisu mogli da poveruju i sami su tvrdili da se dogodilo pravo čudo, jer je krvarenje u mozgu prestalo, što je bilo nemoguće da se dogodi, posebno imajući u vidu njene godine. Želim da se i na ovaj način zahvalim Presvetoj Bogorodici čiji mi preblagi lik sa njene čudotvorne ikone Lepavinske uvek pruži utehu i spokoj.

Jos jednom veliko hvala Vama oče Gavrilo, zahvaljujući čijoj molitvi je moja baba još uvek tu sa nama.

Tatjana Babić
02.decembar 2008, Beograd
_______________________________________________________

SVEDOČANSTVO 24. brat Nikola iz Koprivnice 02.12.2008.

Živim 15 kilometara od manastira Lepavina, koji sam posjećivao od moje mladosti. Moje posjete su tada bile vezane za svjetovni mladenački život, a jako malo za vjerski život. U mojoj mladosti živio sam u vremenima kada se jako malo ili nikako nije govorilo o vjerskom životu. Sve što sam tada uspio da naučim o njemu bilo je od mojih roditelja. Poštovao sam svoje roditelje, pa sam zapamtio njihove riječi koje su mi stalno odzvanjale u glavi: „Ima Boga!“ Prvu pomoć gospoda Boga sa velikom milosti zatržio sam u vrijeme mog studiranja. Tada sam uvidio da mi Bog uzvraća blagodaću na moje molitve. Ovo mi je probudilo vjeru i potvrdilo sve moći Božje u ovome svjetu. Od tada sam redovito, ali u tišini odlazio u crkvu i obraćao se molitvama Bogu za pomoć i zdravlje i zahvaljivao se gospodu Bogu za iskazanu pomoć i ljubav.

Od godine 1991. počeo sam doživljavati velika iskušenja. Naime, od 1991. godine svakodnevno sam dobivao više prijetećih poruka putem telefona. Poruke su bile zastrašujuće i dovodile su me do ruba psihičke izdržljivosti. Jedne nedelje 1993. godine, saopštio sam mojoj ženi i majci da idem na Svetu Liturgiju u manastir Lepavinu. Njima je to bilo veliko iznenađenje, jer do tada tamo nisam išao. Da budem iskren, toga dana nisam ni ja znao zašto sam odlučio da idem baš u taj manastir. Nisam ni znao tko služi Liturgiju. Po zvršetku Sv. Liturgije, upoznao sam oca Gavrila. Dugo sam ostao u manastiru, razgovarajući sa njim. Od tog trenutka, dolasci u manastir Lepavinu postali su sastavni dio mog života. Razgovori sa o.Gavrilom i njegove molitve pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice postali su izvor snage i radosti u mom životu.

Dolazio sam na Liturgiju u manastir Lepavinu i obavezno po njenom završetku, želio sam da nastavimo naše razgovare što je i on prihvatao. Ovaj veliki duhovnik, Bogu hvala, me je u tim razgovorima uvodio u vjerski život. Iz njegovih riječi osjetio sam očinsku ljubav, iako sam ja bio godinu dana stariji od njega. Jedne nedelje, početkom 1994.godine, požalio sam se o. Gavrilu da imam sve više prijetnji telefonom koje već teško podnosim. Molim stalno gospoda Boga i Bogorodicu Lepavinsku da mi pomogne da izdržim te prijetnje, ta iskušenja. Kako me je do tada već dobro upoznao, rekao mi je da dođem po njega autom i da ga odvezem u moju kuću, a da mi poslije toga više nitko neće prijetiti telefonom. Priznajem da sam to prihvatio sa malim nepovjerenjem: kako to da mi više nitko neće prijetiti, kad sam svakodnevno imao po nekoliko prijetećih telefonskih poziva?!  Kad smo došli u moju kuću, Otac je posvetio sa svetom vodom sve prostorije i telefon. Od toga dana nije bilo više niti jednog pretećeg telefonskog poziva! Tada sam shvatio da me je Gospod uputio u manastir Lepavinu gdje sam našao čudotvornu Bogorodicu Lepavinsku i o. Gavrila koji Božijom Promisli prenosi volju i ljubav Gospoda Boga na sve nas. Zahvaljujem o.Gavrilu na susretljivosti i ljubaznosti koju mi je ukazao u svakoj prilici kada sam trebao pomoć, kao i ostalim žiteljima manastira.

Ovim napisom želim upotpuniti svedočanstva u knjizi „ČUDA PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE „ uz zahvalnost o.Gavrilu, koji je glavni svjedok ovih zbivanja.

brat Nikola Milošević
Koprivnica, 02.12.2008 godine
__________________________________________________________

danas čitajući Vaš sajt o čudesnim iscjeljenjima, dobih ponovo želju da Vam pišem o pomoći Gospoda Boga i svete Bogorodice Lepavinske. Prošle godine u oktobru mjesecu, uspostavljena mi je dijagnoza da imam rak na desnoj dojci.  Šokirala sam se i počela da plačem i da se pitam: “Gospode, što si mi dao tu opaku bolest kad se ne mogu s tim da borim, ionako sam psihički slaba…”

Moja porodica je bila u velikom šoku i strahu za mene . Tad su me zvali i prijatelji i oni koji to nisu da me utješe.  Za mene nije bilo ni jedne prave utjehe i podrške.  Znala sam da mi roditelji, od kad su za to saznali, jako pate, patile su i moje rođene dvije sestre, moj muž Dušan i moja djeca su me gledala uplakanu i slomljenu. Podrške je bilo od mojih najbližih, ali ta podrška me još više rastuživala , jer sam gledala njihova zabrinuta i tužna lica . Htjeli su da pomognu, ali u toj situaciji nisu mogli.

Kroz dva dana od te vijesti, trebala sam da krenem u Novi Sad na zakazani pregled kod hirurga koji me trebao operisati. Do mog polaska za Novi Sad, ja sam na koljenima čitala molitve ispred ikone svete Bogorodice Lepavinske. Čitala sam akatist svetoj Bogorodici, Jevanđelje i Psaltir . Uz te molitve sam plakala i molila da me sveta Bogorodica spasi da tako ne stradam.

Došao je i taj dan kad sam trebala da pođem na pregled u Novi Sad . Doktor me pregledao i objasnio mom mužu kako će operacija biti izvedena. Rekao mi je da idem kući i da dođem za dva dana da mi se uradi magnetna rezonanca dojki, nakon čega će mi zakazati operaciju.

Došla sam slomljena kući i nastavila sa molitvama Presvetoj Bogorodici, ikoni mojoj Lepavinskoj. Prije mog drugog odlaska u Novi Sad na institut u Kamenici, našla sam telefonski broj od manastira Lepavina i nazvala. Bio je 21. oktobar prošle godine. Javila mi se Vaša telefonska sekretarica i ja sam plačnim glasom molila da mi otac Gavrilo čita molitve za zdravlje. Rekla sam da sutra idem u Kamenicu da mi zakažu operaciju.

Odmah sam osetila olakšanje u duši. Znala sam da će mi otac Gavrilo očitati molitvu za zdravlje. Sutra sam došla u Kamenicu i urađena mi je magnetna rezonanca, a ja sam se i u toj komori molila Gospoda Boga da me pomiluje . Snimanje je bilo završeno nakon 45 minuta, nakon čega je me doktorica prozvala i rekla: “Ženo, pa ti nemaš rak!”. Ja, moj muž , sestra i zet smo plakali, a ja, od prevelikog iznenađenja i sreće nisam znala šta bih. Ponijela sam moje nalaze do glavnog doktora, koji me trebao operisati. Kad je vidio snimke, sa osmjehom je rekao:”Hajde kući, tebe je sunce ogrijalo!”

Po povratku kući, ja sam zamolila muža da svratimo u manastir Grgeteg da se poklonim svetoj i čudotvornoj ikoni Bogorodice Trojeručice, i da se zahvalim Bogu i svim svecima za čudo koje mi se dogodilo. Znam da je to bilo čudo svete Bogorodice i Gospoda Boga i Vaše molitve, oče Gavrilo za koje sam sigurna da ste izmolili!

Kad sam došla kući, uputila sam pismo faxom u manastir Lepavina da Vam ispričam to čudo od Boga i da zahvalim za molitvu. Od tog mog slučaja, još više sam se učvrstila u svojoj vjeri, postala sam još pobožnija. Znam, oče Gavrilo, da je to čudo Božije nada mnom, a i velika opomena meni za moj dotadašnji život, jer ga nisam živjela ispravno hrišćanski. Od tog 22. oktobra, ja sam postala druga osoba u svakom slučaju, prvenstveno u duhovnom. U meni je velika vjera i nada u Boga, svetu Bogorodicu i sve svete naše. Trudim se veoma da svoju djecu uputim na pravi put ka Gospodu i da im usadim klicu ljubavi naše vjere.

Molim Vas oče Gavrilo, da mi oprostite na mojoj opširnosti, ali mi pisanje stvara mir u duši, jer znam da ćete bar jedno od ovih mojih pisama pročitati, pa me blagosloviti i Vašim pismom. Blagoslovite me oče Gavrilo, mene i moju porodicu: Dragana, Dušan, Miljan i Jovan i ako može, da nas pomenete u molitvi za zdravlje i mom sinu Jovanu, da se popravi vid na desnom oku .

Bog nek Vas čuva Oče i svo bratstvo manastira Lepavina.

sestra Dragana
25. 11.2008 ,Gradiške

Blagoslovite, poštovani oče Gavrilo.

Upravo sam pročitala na stranici Čuda Svete Bogorodice Lepavinske i moje pismo, u kojem sam se na ovaj način željela zahvaliti i nikad ne zaboraviti pomoć i čudo Svete Bogorodice LEPAVINSKE. Suze su mi potekle kao kiša, jer sam znala, poštovani i dragi oče Gavrilo, da je kroz to pismo, moja iskrena ispvijest i zahvalnost stigla do Vaše plemenite duše i srca.

Evo, pokazala sam i mom mužu da beskrajna vjera u Vaše iskrene molitve nije uzaludna, mada me je sa nevjericom gledao kad sam plakala pišući Vam, oče Gavrilo. Sad sam mu posvjedočila da moja ispovjest nije otišla u zaborav, već na meni istinito svjedočanstvo, da i drugi ljudi, kad utonu u veliku tamu, vjeruju u pomoć Gospoda Boga i Presvijetle Majke Božije. Ja znam, dragi oče, da su uslišene Vaše molitve, koje ste uputili Majci Božijoj za mene.

Još bih rekla, oče Gavrilo, da dok sam čitala razgovor koji ste sinoć vodili sa mnom, bio je prisutan i moj sestrić Z..... On često posjećuje internet klubove i Boga molim da u moru strašnih stvari, koje se nalaze na netu, pronađe i ovu svijetlu stranicu Vašeg sajta, pa da mu ona bude vodilja i izlaz iz tame u svijetlost. Neka Vas Gospod Pomiluje, a Sveta Bogorodica nek Vas čuva još mnogo godina .

sestra Dragana 

01.12.2008 , Gradiška
________________________________________________

Oče Gavrilo Blagoslovite,

Pre nekoliko nedelja sam Vas zamolio da se molite Bogu za nase rođake i moju strinu koja je bila teško bolesna. Ovo je email koji mi je sestra poslala jutros:

:) samo da ti javim da je mama dobila rezultate i iša na kontrolu, i rekli su joj da nema više tragova trombova u krvnim sudovima oba plućna krila, mada je ostao neki ožiljak, ali u svakom slučaju je fenomen, jedna od 1000 koja se tako dobro oporavila! Hvala Bogu!

Oče Blagoslovite. sLjubavlju

brat Vladimir
Adresa:673 Arcadia Rd, Ridgewood, NJ, 07450, USA 
__________________________________________________________________

Kada se najmanje nadamo, kada pomislimo da nas nosi vrtlog današnjice i da smo daleko od Boga, Gospod nas domakne prstom svoje ljubavi i projavi milost posjetivši narod svoj čineći neko znamenje, neko čudo. Time nas On podsjeća da je među nama, da je uvijek prisutan i da nas neprestano gleda svojim svevidećim okom.U posavskoj ravni, radnih i blagočestivih domaćina, ističe se patrijahalna porodica Steve Lazića iz Batkuše.

Zadojeni duhom vjere, oni redovno posjećuju hram Božiji, trude se oko uzrastanja svetinje Božije i drže do svega što crkva preporučuje. Nije čudo ako se u takvoj kući pjavi neko Božije znamenje. A ono se dogodilo upravo najmlađem članu porodice – maloj Milici.

Milica je učenik petog razreda, najbolji đak u svom odjeljenju, čist sasud kome se projavila milost Presvete Bogorodice. Naime, neposredno prije Krstovdana 25.septembra 2007. godine, Milica je u svojoj sobi radila domaću zadaću. Iznenada, osjetila je blagouhani miris koji je počeo ispunjavati njenu sobu. Bila je veoma iznenađena, znajući da je sama u sobi. Zatečena, okrenula se prema Lepavinskoj ikoni Majke Božije, kojoj se ona svako veče pred spavanje moli. Ugledala je kako Presveta Bogorodica , kao živa, desnom rukom kadi, a iz kadionice izlazi miomirisni kad koji je ispunio sobu.Zaprepašćena prikaznim čudom istrčala je i pozvala majku i baku. Kada su ukućani ušli u njenu sobu i dalje se osjećao jak miris tamjana iz kadionice kojom je kadila Presveta Bogorodica. Od umiljenja, svima su potekle suze, a ukućani su proslavljavi Boga što ih je udostojio takvog divnog događaja.

Još jednom, Gospod je pokazao da čovjek u ovom svijetu nije iskra koja sine a zatim zauvjek nestane. On se brine za nas i neprestano nas priziva na spasenje. Stoga je projavio i ovo čudo, od nebrojenih čuda koja se svakodnevno projavljuju na vascijelom svijetu, da nam bude na duhovnu korist i zadobijanje Carstva nebeskog.

proto-stavrofor  hadži Milan Pajkanović

30.10.2008.
_____________________________________________________

U septembru ove godine smo ,prvi put posetili manastir Lepavinu. Došli smo sa velikim problemom i još jednom jedinom nadom u moć molitve pred Ikonom Presvete Bogorodice. Naš problem,kao što sam već spomenula, je iznenadna bolest nase devojčice. Moram da kažem,da je sve počelo par dana pred našu krsnu slavu, Sv.Nikolu.

Počela je da pije nekontrolisano mnogo vode. Dete,od dve i pol godine je popilo pet litara vode za jedan dan..U strahu smo se obratili lekarima za pomoć.Nakon svih pretraga u bolnici su nam rekli da je zdrava, i da je prosto umislila žeđ. Dobili smo lek koji je trebao zaustaviti žeđ, međutim, ubrzo ponovo završavamo u bolnici zbog trovanja tim lekom. Uradili smo megnetnu rezonancu glave, koja je bila predviđena u sklopu pretraga , snimci su bili zapanjujući, imala je mnoštvo promena tkiva po celom nervnom sistemu kao i po najvitalnijim delovima na mozgu. Pošto nisu znali poreklo tih promena koje su se videli na snimku urađena je i biopsija glave.U međuvremenu su nam lekari postavljali diagnoze koje su bile sve jedna gore od druge.Za sve vreme ćerkica je bila dobro raspoložena što je dodatno zbunjivalo lekare ,jer im se njena klinička slika nije poklapala s dijagnozom što su je bili postavljali .

Za nas su ti dani bili pakao, stalno su nas strašili s raznim njihovim predviđanjima o toku bolesti ,a nju su mučili stalo vadeći krv, punktirajući likvor ,i jos raznorazne invazivne metode koje su traumirale naše dete. Davali su nekakve hormonske lekove mada nisu bili sigurni sta leče.Pred sam Uskrs je dobila edem mozga prvog stepena i prebačena je na odelenje intezivne nege. Lekari su nam rekli da je jako ozbiljna i teška situacija. Pošto su konstatovali da su te promene na mozgu tumorskog tipa, uključena je hemoterapiju tj. dali su joj pored hormonske terapije i citostatike. Pošto nitko od lekara nije dao konačnu dijagnozu,slali smo snimke i van zemlje, na mnoge klinike, ali odovor je bio isti, niti jedan lekar tako nešto nije video. Usprkos velikim naporima lekara dajoj pomognu,njoj je bilo sve gore.

Sve dijagnoze su bile pogrešne i svi lekovi umesto da pomognu ,njoj je bilo samo gore.Nekoliko puta smo je probali dovesti kući,ali već bi joj drugi dan pozlilo da nas je hitna pomoć pod rotacijom vraćala u bolnicu. Videli smo da joj lekari više nemogu pomoći.

Prestala je da jede i povraćala je sve pa čak i vodu koju je pila. Lekari su predlagali eksperimentalna lečenja koja bi bila na njoj prvi put isprobana u našoj zemlji. Nismo pristali na to. Tada smo shvatili da joj više niko nemože pomoći i da je jedino volja Božija šta će se desiti.Svo vreme smo se molili naši Svetcima , Sv Vasiliju Ostroškom, Sv Nikoli, što nam je i porodična slava, Sv Kozma i Damjanu, Sv Petki, Presvetoj Bogorodici i drugim Svetcima, koji su nam davali nadu i hrabrost da sve to izdržimo.Vodili smo je u Manastir Ostog i skoro sve manastire na Fruškoj Gori.

Tako smo se obreli i u manastiru Lepavina.

Dali smo joj manastirske vode da pije, čim smo došli i odveli je na Svetu Liturgiju. U toku Liturgije je zaspala . Posle se pričestila i uz blagoslov oca Gavrila krenuli smo kući. Par dana nakon povratka iz Manastira Lepavina počela je i da jede. Od tada je sve bolje i bolje.Počela je da jede,da se smeje…i hvala Presvetoj Bogorodici, u bolnicu se više nismo vraćali.Kroz našu patnju smo se uverili da uvek Bog stoji uz čoveka i kad svi putevi budu zatvoreni Božja sila otvara nadu , a ovom pričom hteli bi ohrabriti i druge da se i u najtežim situacijama nastave boriti i da traže pomoć od onoga tko jedino može da pravi istinska čuda i da tako Utvrdimo veru u našeg Stvoritelja !

Bog vam pomogao oče Gavrilo!

Porodica Jeličić
13.10.2008 , Apatin
_____________________________________________________

Imala je bolesne ruke od rodjenja sve u ranama i koza koja se ljusti do mesa.Posle vase liturgije i kad je oprala ruke dok ssmo stigli kuci sve je nestalo,ni traga od teske kozne bolesti. Jednog dana kad je njena vera malo pala, kaze ona meni ma to je olja od vode izleceno i osvane ujutru sa istim ranama na rukama kao nozem sitno seckano,napukline iz kojih ide po malo krvi ja bila na slavi u manstiru Slanci i doneli vodu iz lepavine,odnesm joj i ona opet odravi,sada svedoci svima o njenoj bolesti i isceljenju. Dobro,za primer drugima,obicne price ljudi a korisne na blagodat svakom.

Proletos smo moja prijateljica i ja bile u mantiru V.Remeta spavle i kad smo izlazile iz sobe vidimo na stolu flasu plasticnu na kojoj pie voda iz Lepavine,hajd da pitamo monahinje da uzmemo malo,uvek se nadje neko bolestan. Monahinja kaze uzmite celu flasu,putovale vozom iz N.Sada voda u torbi pored nas,i bas tu udari auto na prelazu bez oznake u nas vagon i to mesto gde smo sedele nas dve i njen sin.Vagon e zaljuljao jedva ostao na sinama,izasli posle napolje auto koji je udario u voz presecen,na pola potpuno odsecen a ljudima nista ni ogrebani…

Prastajte, meni gresnoj,samo sam htela da bude na korist.

Svako dobro oce, divne duhovnike ima nasa vera.

_____________________________________________________

Dragi oče, ja osječam dužnost, da vam saopštim, da je sinu Dejanu svaki dan bolje. Poslije nočnih mora i neprespavanih noči, več nekoliko dana mirno spava i jedno jutro kada se probudi kaže: “HVALA DRAGOM BOGU” ! Ja ga pitah za što, a on kaže, tako sam lepo i mirno spavao. O Hvala Dragom Bogu i Presvetoj Bogorodici, kažem i ja njemu! Dat če Bog, da nam bude opet ljepo!

Dragi oče Gavrilo, ja se Vam ne mogu rječima zahvaliti, za sve Vaše molitve i pomoč, ali se svaki dan molim za Vaše zdravje. Uskoro ču opet doči u Lepavinu, da se poklonim pred Čudotvornom ikonom naše Presvete Bogorodice Lepavinske, koja nam je velika zaštitnica i pomočnica u najtežjim trenucima našeg života i da ju darivam.Kroz sva dosadašnja iskušenja u zadnjih 8 godina, od kada dolazim u manastir Lepavina, naučila sam barem to, da zlo nikada ne počiva. Uvjek do sada, kada sam se malo opustila i mislim Hvala Bogu sada nam je bolje, brzo naiđe novo i “još teže iskušenje”, zato samo šutim i ne veselim se previše, nego se zahvaljujem i molim. Znam da je jedino važno, da se ne prestajem moliti, nego da se još
više molim ko do sada za spas svog djeteta, ali kada dođu težka izkušenja kao što je bilo ovo zadnje, kada je naš jedinac odlučio, da ne može više živjeti, da ga nešto vuče i tuši, da mu nije dobro u
glavi...., tada moje molitve nisu bile dovoljne.

Dragi oče Gavrilo,bez Vaših molitava i posredstvom molitava Presvete Bogorodice Lepavinske, moga sina Dejana danas možda više ne bi bilo.

BOGU HVALA I PRESVETOJ BOGORODICI LEPAVINSKOJ I VAMA OČE GAVRILO ZA VAŠE MOLITVE I POMOČ!

Svako dobro od Boga i pozdravite sve Vaše bratstvo manastira Lepavina! Pomenite u molitvama moga sina DEJANA, muža Milana i mene grešnu.

Sandra Matić
09.10.08.
_____________________________________________________

Evo da Vam se javimo i mi iz Minhena i da vam se ujedno zahvalimo na lepom dočeku u Manastiru Lepavina prosle sedmice na dan Vozdviženja Časnog Krsta (KRSTOVDANA).

Ovaj dan i ovo pokloničko putovanje za nas par poklonika koji putuju već duze vreme sa nama iz Minhena bilo je od posebog značaja, a naročito za našeg vođu puta Rosu Santrač. Ona je ova poklonička putovanja organizovala po prvi put tačno pre tri godine, 24.09.2005 što znači da je ovo naša treća godišnjica ovih naših pokloničkih putovanja za manastir Lepavinu. Njenoj zahvalnosti nema kraja i radosti da je uspela da joj je Presveta Bogorodica Lepavinska otvori put i pomogne u ostvarenju njene najveće želje da počne organizovati poklonička putovanja za manastir Lepavinu iz Minhena i da može tako da se zahvali na brzoj pomoći Presvete Bogorodice Lepavinske. Presveta Bogorodica ona joj je pružila pomoć i pomogla da ozdravi, jer je ona pre četiri godine imala tumor na štitnoj žlezdi i posle tog prvog dolaska u manastir Lepavina osetila je poboljšanje i po povratku za Minhen i na kontroli kod doktora rečeno joj je da taj tumor se povukao i da operacije neće biti.

Njenoj zahvalnosti Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i ocu Gavrilu nema kraja niti će biti. Sa svojim tim prvim dolaskom pre četiri godine Rosa kaže da je tad osetila da pripada tu i da ima želju da počne uz pomoć Presvete Bogorodice da organizuje poklonička putovanja za manastir Lepavinu iz Minhena da bi Presveta Bogorodica pomogla i drugim vernicima u njihovim problemima i bolestima, Molitve našeg dragog oca Gavrila pred Ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske čine čuda u koja smo se i mi sami uverili. Hvala vam oce Gavrilo. Nadamo se i molimo Presvetu Bogorodicu da ce i ubuduće omoguci nam da dolazimo u što većem broju na poklonička putovanja za manastir Lepavinu sa velikom nadom i verom.

Hvala vam oce Gavrilo još jednom i vašoj bratiji manastira i neka Vas dragi Bog i naša Presveta Bogorodica čuvaju i neka vam podare zdravlje i dug život. BOG NEK VAS ČUVA.

SVEDOCANSTVO 16. Sestra Bojana, USA, 27.09.08.

Dragi Oče Gavrilo,

po povratku iz Srbije, zelim da vas obavestim i da vam se bezgranicno mnogo zahvalim za sve molitve Vase upucene Bogu nasemu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj.

U Junu mesecu sam hitno otputovala za Beograd zbog tek rodjenog sestrica koji je imao tesku srcanu manu.Po velikoj milosti Bozijoj, dete se posle operacije osecalo dobro, a danas lepo raste i napreduje. Hvala Bogu milostivom i Vama dragi oce na svim molitvama!

S Postovanjem,

Bojana Popovic.
_____________________________________________________

Spomenite i nas u vasoj molitvi: MITAR;RUZA;STOJA:SOFIJA i STEFAN.Mi cemo prvom prilikom posetiti sveti manastir.Vama hvala unapred i svako dobro vam zelimo od Naseg Gospoda

Porodica Mitrovic.
_____________________________________________________

Želim da sa vama podijelim ovo iskustvo kroz koje sam prošla u nadi da će ovo moje svjedočenje biti na korist svima onima koji su obuzeti strašću pušenja duvana, o tome kako je mi je odlazak u manastir Lepavinu i samo poslije jednog čitanja akatista Majci Božijoj Lepavinskoj pomogao da prestanem da pušim cigarete. Ispričaću vam kako je Milostivi Gospod pomilovao i izbavio molitvama Prečiste Svoje Matere Bogorodice Djeve Marije Lepavinske mene grešnu i nedostojnu sluškinju od teškog ropstva zavisnosti od pušenja duvana, a i pogrešnog načina života. Slava Mu i milost!

Deset godina sam bila rob strasti pušenja cigareta koja me je sve više zarobljavala, kako dušu tako i tijelo. Moja normalna tjelesna tekžina iznosi od 56 – 58 kg, a tako zarobljena imala sam jedva 49 kg., jači bi me vjetar oduvao, koža mi je bila zemljano-žute boje, pogled mutan i čudan. Pušila sam 3 kutije dnevno i uvijek strahovala da ne ostanem bez cigareta. Hranu sam uzimala da me ne bi želudac mučio, a na spavanje sam odlazila sa mišlju: Kada će osvanuti da zapalim cigaretu? Kakav užas!

Sve to sam činila i ne sluteći kome služim i kakav grijeh činim. Nije bez razloga izreka: «Radi šta hoćeš, al nećeš dokle hoćeš.», tako je i tome došao kraj. Pošto je Gospod milostiv i dugotrpeljiv i voli sva stvorenja Svoja i sve zove na pokajanje i svima pruža Čašu Života, tako i meni nedostojnoj pruži priliku da ispravim greške svoje, da se popravim i pođem pravim putem.

Prije dvije godine, na Cvjetnu nedjelju pođem grešnica u manastir Lepavinu da se poklonim i pomolim Presvetoj Bogorodici, ali mi tada nije ni palo napamet da molim Presvetu da me izbavi od duvana. Poslije Svete Liturgije otac Gavrilo je blagoslovio kafu, i znajući da u manastirskom dvorištu nema pušenja izađem van kapije i zapalim cigaretu. Tada u mojemisli dođe nekakav glas «Kako te nije sram u svetinji da pušiš?» Ali po grešnosti i malovjerju ne pridadoh tome značaja. Kupila sam ikonu Čudotvorne Bogorodice Lepavinske i Akatist . U povratku kući počela sam osjećati nekakav neodređen strah. 

Velika nedjelja je pred Vaskrs. Jedne večeri sjedim tako i duvanim i čekam da moji odu na spavanje pa da se na miru pomolim i pročitam Akatist Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj za koji nisam prethodno uzela blagoslov da mogu čitati. I ne sluteći kakava iskušenja mogu da naiđu pomislim ovako: «Sad ću ispušiti cigaru pa ću se moliti» Užas! I to pred ikonama! Bože oprosti mi! Po svom duhovnom sljepilu i grešnosti ne znajući šta činim, zapalih tu cigaretu. Kako je Gospod dugotrpeljiv, dozvoli mi da je ispušim i bi mi poslednja koju sam zapalila.

Počela sam čitati Akatist i dok sam čitala poče srce jako da mi lupa, osjetim jeziv strah, nesvjesticu, a zatim nekakav unutarnji glas da odustanem od molitve. A onda, odjednom se sjetih riječi jednog od Svetih Otaca da u tim situacijama molitvu treba pojačati, odnosno usrdnije se moliti kako bi nevaljali odstupili. Hvala Bogu što mi posla pomoć!I tako čitajući savi mi se tijelo do zemlje od svih iskušenja i počeh čitati stojeći a završih čučeći. Otišla sam na spavanje, a iskušenja sve veća. Na oči mi dođoše najgore prikaze, poče me nešto gušiti, misli sve crnje i crnje, a srce lupa 180 otkucaja, tijelo poče svo da se trese od groznice i da odskače od postelje. Mislila sam da umirem. U takvom bespomoćnom stanju počnem da čitam «Oče naš» i «Bogorodice Djevo», sva problijedila i sva drhtim, i sjetih se i da okadim kuću i sebe.

Po malovjerju svom popijem Bensedin od 5mg, legnem u krevet i opet isto. Tad mi dođe pomisao: -GOSPODE, MOLIM TI SE DA PREŽIVIM I DA BUDEM ZDRAVA NEĆU VIŠE PUŠITI CIGARETE!- Poče tijelo da se smiruje, ali od silnih pomisli neće san na oči. Tada opet stiže pomoć kada počeh pjevati himnu Svetom Savi. Slava mu i hvala!

Zaspala sam i kada sam se probudila, još u postelji, onako mirna umjesto molitve ja opet pomislim: -Sad ću zapaliti jednu uz kafu i više neću ni jednu...-, nisam ni završila ovu pomisao kad srce poče da lupa istom jačinom kao protekle noći. Kao da me nešto ošemari, sjetih se da sam dala zavjet i da ne smijem to pogaziti. Od tada više ne putšim, hvala Bogu

Za opomenu i urzumljenje dobila sam tahikardiju, tj. lupanje srca koje su ustanovili ljekari, a koja nije organske prirode, nego je bolest popuštena po grijesima mojim na spasenje duše, hvala Bogu! Intenzivno lupanje srca je trajalo 2 godine.Dobila sam uputnicu za Beograd da se ustanovi uzrok tog lupanja srca, a povremeno i zastoja u radu srca odnosno pauza u trajanju od 2,5 sekunde. Nikome nije bilo jasno, na ultrazvuku srce jako, zdravo, a ozbiljne probleme stvara. Niko ni slutio nije da je to Ruka Božija koja popravlja i ispravlja zabludjele sinove i kćeri Svoje.

Na Vavedenje Presvete Vladičice Bogorodice u Beogradu na Institutu za KVB urađeno mi je Elektrofiziološko ispitivanje i utvrđena mi je Sinusna Tahikardija koja potvrđuje i govori o njenom nastanku o kojem sam vam i ispričala. Po grijesima mojim.

Draga braćo i sestre Presveta Mati uzela je mene izgubljenu u naručje i otrgla me od paklenog ropstva, pružila utjehu i nadu za spasenje, jeste draga braćo i sestre, Presveta je pružila Milost Svoju i Meni nedostojnoj i grešnoj sluškinji Božijoj. Slava Gospodu u svetima Svojim! Presveta Bogorodice spasi nas!Amin.

_____________________________________________________

Evo jos jednog svedocanstva o brzoj pomoci Presvete Bogorodice. Kao sto znate, otisli smo kuci na godisnji odmor i pripremanje za proslavu vencanja i svadbe nase kceri. U sve pripreme je pripadala i kupovina razlicitih poklona i darova za svatove, kumove itd.

Posli smo ujutro od kuce s namerom da obavimo kupovinu potrebnih stvari, uz put da odvedemo operisanu majku na redovnu zakazanu kontrolu kod lekara na VMA u Beogradu i da zavrsimo jos neke obaveze i poslove koje smo imali u gradu. Po dogovoru smo mamu ostavili kod nase rodjake dok mi obavimo u medju vremenu poslovne obaveze. Parkirali smo auto na javnom otvorenom parkingu u blizem centru grada i otisli u ustanovu po podatke i potvrde koje su nam bile potrebne.  Nakon nepunih dvadesetak minuta se vracamo – auta nema. Samo to mesto je prazno, sva ostala parking mesta su popunjena… kazem Aci da su nam ukrali auto. Ne moze da veruje, misli da ga je podigao pauk. Pitamo dve mladje zene koje su tu sedele – nemaju pojma. Tu su desetak minuta, kazu, auto nije bio tu… prijavimo nestanak auta u zaduzenoj policijskoj stanici. Aci se smucilo, zlo mu je… Molila sam ga da se smiri, da nista nije vredno kao zdravlje i prisebnost, tesila ga da ce sve biti u redu. S malo vere u sebi, rekao mi je kako je lako da ja pricam, ali auta nema, kao da je meni sve jedno. No sta sam mogla da radim. Pocela sam da se molim Bogu umnom molitvom, molila Presvetu Bogorodicu da nam da postojanje u razumu… Sva dolazi od Gospoda. Iskusenje!?! Sigurno tako treba da bude. Gospod je milostiv, to znam pouzdano. Kazem:"Ko zna zasto je to dobro”, no Acu nista ne moze da urazumi i umiri. Ja sam se molila najpre Presvetoj Bogorodici lepaviskoj, a onda Brzopomocnici i stradalnoj. Aca je klonuo duhom.Kaze da ne moze ni da se moli. No ja sam se molila sa verom u brzu pomoc jer to sto je njega snaslo ne bi se dobro po njegovo zdravlje zavrsilo. Covek nema mira nigde… Svi mu govore da se smiri, no to ne pomaze… Jednog trenutka sam i ja zaplakala – kada sam se setila da su u autu ostali svi darovi i oprema za kicenje svatova mog prvog deteta.

Pitala sam se – zasto? Zasto sve mora tako da bude? Trenujtak ljudske slabosti. No, Bogu hvala, dade mi snage da se molim i u molitvi dobijem utehu. Trebalo je biti priseban i obaviti sve sto nas ocekuje ovih narednih dana. Blizi se dan svadbenog veselja… jos tri dana.Moramo biti i spremni i raspolozeni i neumorni. O autu nikakvih vesti. Savladao nas je i umor i misli i obaveze… Taman smo zaspali, kad deset minuta pred ponoc zvoni telefon. Poziv je bio od dezurnog inspektora za kriminal i kradje iz opstine Savski Venac u Beogradu – auto je pronadjen, rekao je inspektor posle provere s kim razgovara i rekao da dodjemo po auto. Kada smo stigli rekao je da smo imali srecu, veliku srecu. Mozda se to i zove sreca, kazem ja, ali ja znam sigurno da je to bila molitva Presvete Bogomajke i pomoc samog Gospda, na njenu molitvu. Aca je to rekao inspektoru.Inspektor se slozio da se nista ne desava slucajno, da postoji „gore” neko ko o svemu brine i uredjuje vukuci poteze tamo i amo… Rekla sam otvoreno, Gospod sve to radi po milosti svojoj. Zahvalna sam Presvetoj Bogomajci i Gospodu da uslise moju molitvu i auto nam se vratio vec u narednom danu.

Pozdrav svoj bratiji manastira,

Vesna i Aca iz Beca

_____________________________________________________

O vasem manastiru i cudotvornoj Bogorodici,cula sam od svoje cerke,koja je veliki vernik i zivi u Kanadi.Uputila me je na vas,jer bi mi mnogo znacilo da mi rastumacite san koji sam skoro sanjala.

Sanjala sam da sam sa svojom sestrom,stigla do vaseg manastira,gde ranije nisam bila.Prisla sam Bogorodicinoj ikoni..pomolila se,i odjednom sam videla kako suze iz njenih ociju kaplju,toliko,da sam znajuci koliko su dragocene,zelela da ih sakupim ,trazila sam flasice..ali niko nije imao..na kraju sam svojom rukom brisala te suze…

To sam svojoj sestri ispricala,ona je bila u uglu sobe.Nismo imali nikakve pare da damo prilog,niti kuci da se vratimo..ali pomogli su nam dobri ljudi… mozete li da mi date objasnjenje za ovaj san?Desava mi se da sanjam Bogorodicu,u predivnoj svetlosti,Isusa… Hvala na odgovoru.Bila bih veoma zahvalna da sve moje molitve upucene Bogorodici,za ljubav koju salje nasoj deci,unucicima,celoj familiji,vi,oce Gavrilo prenesete. Mnogo vam Hvala,

Bog vas blagoslovio.

Živana Kostić

_____________________________________________________

1. Bracni par iz negotinske krajine, devet godinabez poroda - pokusavali su lecenje na razlicitim klinikama u zemlji i inostranstvu, ali bezuspesno. Tada je sa nama u manastir Lepavinu dosao brat N. obratio se ocu Gavrilu za savet. Pitao ga je o. Gavrilo gde mu je supruga. Na njegov odgovor da je ostala u Becu, rekao je neka dodje i ona. Sledeceg puta su dosli zajedno, molili se, o. Gavrilo je citao molitvu kao i obicno. Na kraju nam je svima dao blagoslov i slikali smo se. Proslo je mesec dana kada su nas nazvali i rekli radosnu vest - zena je zatrudnela. Posle se rodila Anastasija. Danas ona ima dve i po godine.
2. Sestra Danica je dozivela isceljenje raka na plucima, zahvaljujuci molitvama o. Gavrila i nasih molitvi Presvetoj Majci Lepavinskoj.
3.  Primer decaka Stefana koji je rodjen sa slogom citave desne strane, vec u povratku kuci je pokazao znake isceljenja. Danas, posle dve godine, od prve posete i molitve Majci lepavinskoj, Stefan hoda, prica i ocekuje sestru. Hvala Bogu i Majci Bozijoj, decak je uz molitvu i milost Boziju sve “postigao” bez ikakve lekarske intervencije i operacije koje su bile predvidjene, vise nisu bile potrebne. Hvala Presvetoj Majci Lepavinskoj, ali hvala Bogu na veri i upornosti Stefanove majke.

Postoji jos dirljivih zivotnih prica o isceljenjima i milosti Bozjoj i molitvama Majci Bozijoj lepavinskoj, no vise ne mogu da pisem. Danas sam isto posle svete Liturgije imala dugacak radni dan. Slava i hvala Bogu na svemu. Bice prilike da o tome diskutujemo, ako Bog dragi da da se objavi i nova knjiga o isceljenima pred Presvetom Bogorodicom Lepavinskom.

_____________________________________________________

Prije svega želim zahvaliti Majci Božjoj Lepavinskoj i Vama, oče Gavrilo, Bog vas sve blagoslovio. Moje ime je D., udala sam se i živim u gradu O. Sa suprugom imam dva sina. Moji korijeni potječu iz Bosne.Još kao dijete od godinu dana povjerena sam baki s majčine strane na čuvanje i odgoj do svoje pete godine, jer su moji roditelji tek počinjali život u mjestu K. te im je bilo dosta teško i nisu se uza sav posao mogli brinuti još i za mene. Potječem iz radničke obitelji. Krštena sam u osmoj godini života. Baka i deda su me vodili na krštenje jer su to moji roditelji zbog obima posla potpuno zaboravili i zanemarili, tako da krštenju nisu ni prisustvovali. Žao mi je što moram to napisati, ali moji roditelji nikad nisu imali vremena da se posvete vjeri upravo zbog svog posla, ali poštuju Božji zakon i slave Uskrs i Božić.

Moja majka je bolesna na živce i to traje godinama. Od najranije dobi pamtim njene ispade bijesa i histerije u svađama s ocem. Moj otac je dobar i osjećajan čovjek, te i danas živi s majkom i još uvijek joj udovoljava u svemu samo da ne bude svađe, jer ako ona nije u pravu u kući nastaje pravi pakao. Završila sam školu i počela raditi u istom poduzeću u kojem radi i moja majka, i tu počinje moja priča. Imala sam 17 godina, bila naivna i neiskusna. Naime, s mojom majkom radi žena s imenom H., za koju sam se od dragog Boga uvjerila da nije dobra osoba.

Jednoga dana doživljavam udes dok sam išla na posao, a to jutro kod tatinih u Bosni umire ovca koja nije ni bila bolesna. Počinjem sumnjati da se nešto čudno događa. Ta žena se čak drznula i posjetila me u bolnici. Dvije godine nakon toga na isti datum dolazim na posao, a ta žena pada u kuhinji ispred mene. Ostale radnice je iznose van blijedoplavu kao smrt. Kad se malo pribrala, između svih onih žena ona doziva mene i govori mi da sjednem malo kraj nje, iako nismo niti malo bliske. Plačem, molim se i bježim, taj dan nisam radila.  Istu noć sanjam tu ženu u crnim dimijama kako se svađa sa mnom te ispred nas pada čaša i ostaje čitava. Tada sam već nekoliko mjeseci pokušavala zanijeti s mužem, međutim bezuspješno. Tjedan dana nakon tog ekscesa sam zanijela. Također, nekoliko dana nakon toga, dok sam rezala meso na poslu, osjetila sam da me nešto grebe po ruci. Tek kad sam majicu detaljno pregledala, našla sam u šavu desnog rukava zabodene nokte.

Osjećala sam se strašno, mislila da ludim. Ubrzo prestajem raditi zbog trudnoće i u kući sam daleko od sveg zla. Mislim da je ta žena u mnogočemu kriva i za ponašanje moje majke, jer već nekoliko godina su u jutarnjoj smjeni samo njih dvije. Ni moja svadba nije prošla u najboljem redu, svekar i svekrva me ne vole jer sam pravoslavka, ali me to ne brine jer me muž voli i poštuje moju vjeru kao i ja njegovu.

Rođenje prvog sina, nešto najmilije. Počinju problemi. Svekrva želi glumiti majku i svome i mome djetetu, a kad je trebalo pomoći ograđuju se od nas. Nastaje svađa unutar obitelji između svekra, svekrve i mene, moj muž staje na moju stranu. Oni odlaze u Slavoniju, u mjesto gdje žive. Malo pomalo popuštam i sve im opraštam. Ja i muž odlazimo tamo na odmor na nekoliko dana. Sve je prošlo dobro, izuzev što sam jednom prilikom vidjela kod svekrve smotak moje kose u šaci. Kad smo se vratili svojoj kući, razmišljala sam o tome i uhvatio me osjećaj straha. Problemi su se ponovo počeli gomilati, svađe su ponovo nastale između nas i svekra i svekrve, jer su se ogriješili i o mene i o mog muža, njihovog sina. Naš dječak postaje nesnošljivo dijete, neposlušan, agresivan, nemiran, još i danas je takav. U neznanju, zbog svih problema u kući i s imovinom (auto se sam od sebe zapalio; ja i muž pijemo kavu, na stolu se pepeljara odjednom razleti u stotine komada a da ju nitko nije ni dotakao, samo je stajala i najednom se razletjela i sl.) - odlazimo kod hodže. Žao mi je što tada nisam pokucala na prava vrata, Božja vrata. Mislila sam da će on pomoći, a muž je kao uvijek i tada bio uz mene. O, kako li sam se samo prevarila! Kajem se što sam ikad išla tamo. On živi u Bihaću, i tri puta smo trebali ići tamo na seansu, za što nam odmah naplatio 300 eura. Na prvi posjet ili seansu kod tog zlog čovjeka, tako ću ga nazvati, vozio nas je moj rođak, jer njima je hodža kao puno pomogao pa će i meni. Kad smo stigli, hodža je počeo nešto mrmljati na arapskom ili kakvom li već jeziku, sva sam se tresla. Upita on mog muža kako je, kaže mu dobro, upita mene, a ja plačem, skičim kroz zube, užas!

Bože, teško mi je napisati što se tada dogodilo, to su mi opisali muž i tetak jer se tog dijela ne sjećam. Na tren kao da ću zaspati, a onda odjednom kao da će mi se grudi raspući, počinjem režati, kolačiti oči, pričati glasom muškarca, histerija, plavilo tijela, zubi su iskočili van. On je tada pobjegao iz sobe ostavljajući mog muža i tetka da me drže i smiruju me. Vratio se kad sam se smirila, siječe me pogledom i viče vodite je, vodite je. Muž ga je pitao zašto se to događa samo meni a ne i njemu, a on mu je odgovorio da to može izazvati i kod njega, nakon čega ga je ustao pred neki zid i počeo mu vikati u uho na tom svom jeziku opet spominjući šejtana. Meni su klecala koljena, a kad je pitao muža kako mu je, on mu reče dobro. Kasnije mi je muž pričao da je sve vrijeme seanse molio Oče naš. Put kući sam cijeli prespavala. Tu noć kod kuće ja i muž nismo spavali, mene je bilo užasno strah, kad odjednom nešto pukne u zidu pored nas, i to tako jako da je probudilo djecu. U naš život tek sad se uvlače nemir, strah i nepovjerenje. Muž je i dalje bio uz mene, makar mu je bilo teško. Drugi posjet. Moje tijelo i duša kao da se opiru tom putu, osjećam nemir, povraćam. Dolazimo tamo te opet dobivamo vodu sa zapisima, čekale su nas već spremne hamajlije, daje nam i zapise koje moramo paliti i udisati. Muž ponovo pita hodžu kako to da njemu nije ništa a na mene seansa tako jako djeluje, jer je još za prvog posjeta čitajući iz neke knjige „dijagnosticirao” da je crna magija i na meni i na njemu. Hodža mu kaže zato jer je jači od mene i da je na meni teži oblik. Bože, kako sam samo bila u zabludi. Sve više se povlačim u sebe, bojim se svega, čak i svog malog sina. S mužem nema više intime jer se bojim i toga, sva sam nekako ukočena, puna fobija.

Trebalo je otići u Bihać i treći puta, ali mužu je tada bilo dosta. Pozvao je lokalnog župnika da dođe našoj kući. U razgovoru s njim shvaćam svoje grijehe te mu dajemo i vodu i zapise i hamajlije.

U manastiru Svetog Nikole nas je primio dobri i dragi tac Jovan. Sve smo mu ispričali, molio je za nas i ispovjedio i muža i mene. Kazao nam je da, kad već putujemo kući, odemo do manastira u Lepavini.

Dana 13. 8. 2008. bili smo u Lepavini. Otkad smo bili kod Vas, oče Gavrilo, u manastiru Lepavini, više ne bolujem na ženske bolesti, nema ružnih snova, muž je shvatio kuda ga vodi novi posao i ljudi koji ga okružuju te je dao otkaz i vratio se na stari. Tek sada smo vidjeli da je, umjesto bolje zarade, cijela obitelj bila u minusu. Sada je muž prema meni dobar kao prije i volimo se, jedino je naš stariji sin ostao kakav je i bio, nemiran, agresivan, zločest, ponekad kao da namjerno želi napakostiti. Naročito kad se upali tamjan, on počne pljuvati i zato Vas ovim putem molim, oče Gavrilo, da nas imate usvojim molitvama, tako Vam Bog pomogao. U nadi za skori susret s Vama i s Majkom Božjom Lepavinskom želim vam mir i svako dobro.

Pozdrav Manastiru Lepavini i svima koji u njemu Bogu služe.

D.
_____________________________________________________

Ja mogu odmah da napisem nesto o tome kako se desilo da mi se izgubljeni novcanik vrati i kako verujem da se to desilo po ljubavi molitvama vasim i drugih sestara i brace sa Virtualne Tribine.

Na dnu ulice (to je Davey ulica u Vankuveru) pocinje morska obala-riva i tu je i marina za rekreativne i sportske jahte. Produzila sam pored obale i nosila novcanik sve dok nisam stigla ispod Cambei mosta i onda sam zastala i naslonila se novcanikom na ogradu i posmatrala vodu u zalivu i kamenje sa morskim dagnjama koje je bilo izlozeno jer je bila velika oseka. Potom sam se povratila malo od obale i sela nakratko na klupu. Krenula sam ubrzo odatle dalje pored obale prema istoku i kraju zaliva. Prolazila sam kroz mali sumarak i tu malo posela na jednom panju. Onda sam dosla do jednog doka i usla u jednu veliku egzibicionu zgradu gde su se nekad odrzavale poslovne konferencije-tamo sam pre zato dolazila. Sad me je zanimalo zasto jedan nalickani portir stoji ispred i zasto tamo hrle stari Kinezi i Japanci, i njihive gospodje i drugi ljudi. Usla sam i videla da je to Kazino i shavatila zasto kasno uvece odatle dopiru sarena svetla-svetla koja podsecaju na Tokio ili London ili Hong Hong. Odmah sam izasla i moje raspolozenje je bilo promenjeno. Bila sam pomalo ljuta a pomalo sam se osecala prevarenom.

U tom kazinu nisam se zdrzala vise od 10 sekundi, izasla sam cim sam shvatila da je to kazino. Nikad ni pre ni kasnije nisam bila u kazinu.Ne secam se da li sam imala novcanik uza se. To je bila inace jedina stvar kjoju sam nosila ali sam bila prestala da razmisljam o tome sta radim. Malo posle te egzibicione zgrade zastala sam u jednoj polu-sikari i na jednom panju provela dobrih petnaest-dvadeset minuta posmatrajuci jedan izolovan brodic kiji je licio na stari husarski brod i razmisljala o tome da i sama napravim jedan takav brod. Mozda?

No, ustala sam i krenula kuci jer sam stanovala nedaleko od mesta gde Davey ulica silazi na obalu, u ulici Marinaside Crescent ali prema zapadu. Kada sam postala svesna da se vracam kuci shvatila sam da nemam novcanika. Ubrzano sam presla sva mesta na kojima sam bila trazeci svoj novcanik ali ga nisam nasla. Nisam imala ideju da li sam ga ostavila na klupi ili mi je ispao u more ili mi ga je neko uzeo u kasinu na brzinu ili sam ga ostavila u sikari na panju-nigde ga nije bilo. Otisla sam ponovo u banku i blokirala racun i ponistila cek, i narucila novu poslovnu kartu. Nisu mogli da me pokradu ali mi je falio moj novcanik sa mojom vozackom dozvolom, SIN , zdravstvena karta i sto mi je bilo najzalosnije nekih dvadesetak ikonica koje sam cuvala u tom novcaniku-to su male ikonice 5cm visoke max neke od njih lamelirane neke kartonske a neke obicne papirne. Tu je bila i ikona Presvete Bogorodice Lepavinske i Hristova ikona i ikona Sv. Ilije i Sv. Georgija i jos neke.

Prolazilo je vreme, proslo je, mislim 10-15 dana. Tog repodneva-petak prepodne sam se posle nekog duzeg vremen prikljucila na Virtualnu Tribinu Manastira Lepavina. Veoma sam bila obradovana jer su svi ucesnici na Tribini izrazili dobrodoslicu a Otac Gavrilo me je blagoslovio. Tog poslepodneva sam otisla kod majke na rucak i kada sam se vratila kuci nasla sam poruku milicionera da su nasli moj novcanik-napravili neki fajl sa brojem i ostavili telefon da se javim.

Ja sam ih nazvala telefonom, to je bio petak vec vece i oni su mi rekli da to nije kod njih vec moze biti u jednom odeljenju-depou- gde se cuvaju izgubljene-nadjene stvari. Otisla sam do Centralne Milicije u ulici Main i oni su mi objasnili da je sad kraj rada i da cu to moci dobiti tek u utorak jer sad je vec nastupio vikend-i to LONG weekend sa PRAZNIKOM). Cula sam se sa majkom telefonom i ona se skoro izgalamila na mene kako sad jos ocekujem i da ODMAH nadjem novcanik, dobro je sto su ga nasli uopste, pa sta jos trazim. Ja sam joj vec bila ispricala pre nego sto sam isla u ulicu Main u Glavnu Miliciju da su mi nasli novcanik i da sam tog prepodneva bila u kontaktu sa Ocem Gavrilom i sa drugima sa tribine i verovala sam da sam odmah dobila blagoslov za pomoc koja mi je tada bila potrebna. Uopste nisma nista vise sumnjala. Cim sam spustila slusalicu dok sam pricala sa majkom javio se Milicioner-i pitao moze li doci kroz pola sata sa svojim kolegom da mi donesu novcanik. Samo su me prethodno “identifikovali"- proverili da sam to ja. Posle 20 minuta stigli su i zvonili na vratima zgrade. Sisla sam u hol i dva pedantna policajca-vrlo uljudna i prijateljskih lica pruzili su mi novcanik i rekli da pogledam unutra da li je sve na mestu. Ja sam jos dok sam otvarala ispricala kako sam vec ponistila bankovsku kartu i cek i dobila novu. Ali, kad sam otvorila novcanik SVE je bilo na mestu, sve ikone i cek i dokumenti.

Novcanik je nasao njihov SEF- Sef milicije i sve je bilo kako treba. Svi smo bili srceni jer smo nesto uradili kako valja a ja sam SHVATILA da su mi pomogli blagoslov Oca Gavrila i Presveta Bogorodica. Jer moj novcanik je stigao meni -ODMAH kako sam s njima stupila u kontakt bez obzira sto me najpre nije bilo kuci a potom sam bespotrebno isla za njim i samo shvatila da je praznik poceo. ODMAH, ODMAH me je uslisila Presveta Bogorodica. Onda sam nazvala svoju majku i rekla joj da Presveta Bogorodica i Hristos Bog nas pomazu odmah kada ih pozove molitva i ne mare za Kanadske praznike i moju nemarnost i nespretnost.

Zbogom, Molite se za mene Oce Gavrilo, uvek mi je potrebna milost Presvete Bogorodice,

Dubravka

SVEDOCANSTVO 8. Sestra Jelena Djukic, 07.08.08.

Pisala sam svojevremeno o svom malom sestricu Vladi, teskoj bolesti koja ga je snasla sa nepune 2 godine zbog cega sam Vas zamolila da u svom obracanju Bogu pomenete i tu napacenu dusu. Vec sam Vam jednom pisala o njegovom boljitku. A danas mogu da Vam kazem da je decak i potpuno zdrav! Kazu da je terapija koju je primao sve ovo vreme odnela pobedu nad podmuklom bolescu a ja mislim oce da je Bog pogledao ovo malo cedo i cuo Vasu molitvu. Zelim da Vam se zahvalim od srca i da Vam pozelim dug zivot i dobro zdravlje. Sto se tice priloga za manastir, ja sam prenela tetki broj ziro racuna manastira i ona je obecala da ce ovih dana taj prilog i ozvaniciti; prilog ce biti od Novakovic Radmile iz Beograda a ja i suprug cemo isto prvom prilikom takode dati nas prilog obnovi svetinje.

Zbogom.

_____________________________________________________

SVEDOCANSTVO 7. Brat Zoran, sestra Milja, brat Vidoje, brat Milan i sestra Marija, 04.08.2008.

Pomaze Bog oce Gavrilo, 

” Dostojno jest” kazati hvala na molitvama pred ikonom presvete cudotvorne Bogorodice Lepavinske ...

Samo ukratko cu vam opisati reakciju Milana: 

U Nedelju oko 6 sati predvece skinuh zavoj sa povredjene desne noge i bacim je. Pitam ga sta to radis? Odgovor: Pa dosta sam je nosio.. Isto vece oko 22,30 sati odjednom sav pun radosti uzeo loptu i titra i titra ...

Kaze pa prestalo nista me ne boli.. Pitam ga kad te prestalo: Kaze neznam pa kao i da nisam bio povreden.. Mogao sam danas da igram .... Ponedeljak dode na trening bez zavoja:Trener i Fizioterapeut zaprepasceni u cudu pitaju : (Bist du verückt), u prevodu (jesi li ti poludeo) Gde ti je zavoj itd…

On objasni prestalo nista vise ne boli, pa kako te prestalo boliti, pa to je nemoguce totraje danima i danima.....

Ali hvala Gospodu Bogu sve je moguce..

Opet bih zamolio za molitvu kod ikone cudotvorne Presvete Bogorodice Lepavinske.

Zoran-Milja-Vidoje-Milan i Marija.

Sa Pozdravom, Dostojno jest..

_____________________________________________________

Nazalost nije mi nitko pružio sansu, da objasnim. Bilo je tu puno lazi. Mnogo ljudi uspevaju u zivotu na takav nacin. Juce je bilo bas tesko za mene, jer sam osetila tu magiju. Pokusavam da budem jaka. Od danas kad sam bila u vasem manastiru, povratila mi se snaga. Puno se u mom zivotu promenilo. Mislila sam da sve gubim. Izgubila sam ono što mi je bilo najdraze. Ja se nikad nisam bavila crnom magijom i to ne zelim. Bog me je zacuvao. Ali pored svega sto sam dozivljavala, ipak mislim da sam pobedila. Jer sam ostala uz Boga, i sacuvala sam svoj karakter i moju dobru dusu. Izboricu se i to malo jos, ali na dobar i fer nacin. To mi je velika zelja i nadam se, da ce mi opet lepo krenuti u zivotu.

Sestra Vojislava,
04.08.2008.

_____________________________________________________

SVEDOCANSTVO 5. Rajko Dujmic, Zagreb
 

Nekadašnji frontmen “Novih fosila” Rajko Dujmić u pravoslavnom manastiru uspeo da se izleči od opake bolesti

Tačno dve decenije Rajko Dujmić je predvodio “Nove fosile”, bend koji su volele sve generacije bivše nam zajedničke države - Jugoslavije. Milioni ga danas pamte kao autora velikih hitova “E, moj Saša”, “Milena, generacijo”, “Za dobra stara vremena”, “Skitnica”... Pored toga, Rajko je sarađivao na albumima čuvenih bendova poput “Prljavog kazališta”, “Srebrnih krila”, “Parnog valjka”, grupe “Aerodrom”, a davne 1989. njegova pesma “Rock me baby”, u izvođenju zadarske grupe “Riva”, pobedila je na Evroviziji. Ovogodišnje takmičenje Dujmić je pratio iz pozicije bivšeg laureata i učesnika, a o njemu kaže:

- Produkcija je otišla golemim koracima napred, ali je muzički kvalitet dosta pao. Kada su “Fosili” 1988. bili šesti, pobedila je jedna Selin Dion! Godinu dana kasnije bili smo prvi, s “Rivom”, i to furiozno. Na ovogodišnjem takmičenju, osim srpske pesme, koja ima melodiju, glavu i rep, ostali su se uzdali na akrobatiku i scenski nastup. Pozitivno je to što je Joksimović pevao na svom jeziku i nije se, kao mnogi drugi, uvlačio nekakvom “engleštinom”. On je stvarno suvereno vladao scenom i nisu mu bili potrebni jeftina erotika i cirkus, kao drugima.

Kako komentarišete trinaesto mesto hrvatskog predstavnika?

- Mislim da je pesma zavredela bolji plasman, objektivno, ne zato što sam ja Hrvat. Naša pesma je bila lagana, bez ikakvih scenskih štosova i zato je bilo teško izboriti bolji plasman.

Potpisali ste u životu 1.821 delo i želite da naplatite njihovo emitovanje u Srbiji. Angažovali ste i advokata u Beogradu?!

- Pa, je! Moj advokat Ljubiša Živadinović pomoći će mi da dobijem novac na ime autorskih prava za emitovanje mojih pesama u Srbiji i Crnoj Gori. U pitanju je poslednjih deset i više godina i to će biti, ja mislim, jedna fina sumica. Mada, ne sumnjam da ću morati prilično da se namučim da bih ostvario svoja autorska prava.

Zašto su se posle 20 godina postojanja raspali “Fosili”?

- Mi smo bili grupa koja svira pozitivnu muziku. Početkom rata na Balkanu bilo je uzaludno svirati dok se ratuje. Nije nam bilo moralno da sviramo dok ljudi koje poznajemo ginu! Ja sam rođen u Jugoslaviji i navikao sam da budem u dobrim odnosima sa svima. Nisam mogao da se smejem dok se krv proliva…

Ipak, pesmu “Moja domovina”, koju ste svojevremeno uradili, najblaže rečeno, možemo okarakterisati kao domovinsko-patriotsku pesmu?

- Ta pesma je emitovana pri prvoj vazdušnoj uzbuni u Zagrebu. Pisana je da ljudi dobiju osećaj da ne razaraju bilo koju zemlju, već moju i našu zemlju. Namerno je urađena da bude univerzalna i da “moja domovina” može biti Hrvatska, ali i Slovenija, Srbija, Makedonija…

U međuvremenu, odneli ste pobedu u borbi protiv teške bolesti.

- Imao sam karcinom na debelom crevu veličine muške šake! To je bilo pre tri godine i, evo, uspeo sam da preživim. To nije plod medicinske umešnosti, već jednog čudesnog isceljenja, koje se dogodilo u Pravoslavnom manastiru Lepavina, gde po predanju postoji čudotvorna Gospa Lepavinska. Medicina je mogla samo da odreže karcinom i da čekamo kad će opet da poraste. Ostalo mi je samo da se molim Bogu, i samo nebu mogu da zahvalim što sam preživeo tu bolest. Imam problema i sa srcem. To je neki sindrom koji je imao i svetski teniski šampion Bjern Borg. Ne smeta mi, ali ne smem mnogo da se nerviram.

Sigurno ste u karijeri imali dosta nerviranja…

- Od 13. godine profesionalno sviram i zarađujem. Tri decenije sam u ovom poslu i bilo je puno stresova i izdaja najbližih ljudi. Uglavnom su me bliski ljudi ostavljali kad su mi najviše trebali. Osim posla, preživeo sam i lične tragedije, kada su mi umrli Đurđica i Moka, dva bivša člana “Fosila”, dvoje ljudi koje sam mnogo voleo. Ali, ostao mi je Vlado Kalember, na čiju smo ideju i pokrenuli “Četiri asa”, u kojima sada sviram.

20. Jul, 2004.
_____________________________________________________

Dana 6. aprila 2000. odem do crkve da kupim casopis, bio je to broj 6/99. Toga dana sam imala mnogo obaveza, tako da sam samo prelistavala casopis. Ujutro, odnosno sutradan 7. aprila zapalim kandilo pred ikonom sv. Nikole, nase krsne slave, i drugih ikona koje imamo, jer su bile Blagovesti. Moj muz i sinovi odose svako na svoj posao, a ja i snaja ostasmo same. Tada uzmem da u miru i tisini procitam casopis i izvadim brosuru koju ste stavili unutra o cudima pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske i molitvama oca Gavrila. Procitavsi brosuru, dodam je snaji sa recima: “Sta mislis, da napisem ocu Gavrilu i potrazim ako je ikako moguce da nam posalje kopiju ikone Presvete Bogorodice Lepavinske?”

Tog popodneva ja i moj suprug odlucimo da odemo u crkvu Pokrova Presvete Bogorodice (na Bulevaru). Crkva prepuna naroda. Bogosluzenje vrsi sedam svestenika. Posle obavljene sluzbe i dobijenog miropomazanja, jedan od svestenika nas obavesti da cemo dobiti jeleosvecensko ulje i brasno za zdravlje u nasim domovima. Dok se moj muz molio pred ikonama, ja podjem da kupim svece. U toj velikoj guzvi prodjem pored zene koja je drzala neku fasciklu. Bacivsi pogled na njene ruke, ispod fascikle ugledam krunu Bogorodice Lepavinske. Zaustavim je i pitam: “Da li je to sto nosite ikona Presvete Bogorodice Lepavinske?” Ona odgovori: “Da”. Ja upitam: “Gde ste je kupili?” (pomislivsi da se mozda tu u crkvi prodaje). Ona mi odgovori da je dobila i produzi dalje. Sa kupljenim svecama pokusala sam da pronadjem muza i opet naletim na gospodju sa kojom sam razgovarala, zaustavim je i zamolim, uz izvinjenje sto je uznemiravam, da mi kaze kako je dosla do ikone. Gospodja mi ukratko isprica da je imala velikih iskusenja i da je stupila u vezu sa bratstvom manastira Lepavine, i da joj je jedan od monaha doneo nekoliko ikona, da je dve zadrzala za sebe, a ostale donela da pokloni crkvi. “Evo vam jedne”, rece gospodja, “ali mi obecajte da cete je uramiti i staviti na zid, a ne u neku fioku”. I jos rece da su sve osvecene, pa se ne moraju ostavljati u crkvi. Ja se zahvalim od srca, zbunjena i u isti mah presrecna sto sam ikonu dobila. Kada sam stigla kuci, mozete misliti koje je iznenadjenje bilo. Da li je slucajnost ili se cudo dogodilo, prosudite sami. Posle par dana sam je uramila u lepi zlatni ram i ona stoji pored drugih ikona, lepa i dominantna (34x43) sija u mome domu.

Ljiljana B., Beograd

_____________________________________________________

SVEDOČANSTVO 3. 17. aprila, 2008. god.

Poštovani Oče Gavrilo i ostala manastirska obitelji! Pre svega da se zahvalim Presvetoj Bogorodici i vama što ste mi pomogli u mojoj bolesti. Imala sam zloćudni rak na štitnjači, koji se u kratko vrijeme proširio i dostigao treći supanj..Došla sam iz Austrije da se poklonim Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, i da mi vi čitate molitve. Na žalost, nisam iz pobožne familije. Poklonila sam se pred Presvetom Bogorodicom i molila se koliko sam znala.

Kada sam ustala gledala sam pravo u oči Majke Božije, iz njih su me gledale žive ljudske oči. Uplašila sam se i nisam sama sebi vjerovala, još jednom sam pogledala i uverila se da je to istina. Posle toga sam se vratila u Austriju. Doktori su mi izvadili krv i nisu verovali, u krvi se nije ništa poznavalo. Otišla sam u bolnicu na operaciju. Operacija je bila komplikovana i trajala je tri i pol sata, mjesto sat i pol. Izvađena mi je cijela štitnjača i linfne. Prilikom operacije su mi oštetili lijevu glasnicu i jako teško sam govorila, još sam jednom morala u bolnicu, na dodatne terapije. Posle tri dana došla sam u stan. Morala sam posebno spavati tjedan dana zbog lječenja.Prvu noć dok sam spavala u svom krevetu, sanjala sam da je zid u kojeg gledam dok ležim sav prekriven šarenim liščem sa drveća. Na tom zidu se otvorio jedan mali prozorčić, iz njega se promolila ikona Presvete Bogorodice, nasmejala mi se i nestala.

To sam sve ispričala mužu i ćerki. Kada mi je bilo malo bolje, opet me muž doveo u manastir. Svaki put dok sam se približavala manastiru meni je srce jako kucalo, a iz očiju su mi tekle suze, kao kiša. Ljudi u hramu su me čudno gledali, ali mene to nije ništa smetalo.Dva puta kada sam se vratila iz manastira, počelo me je nešto u vratu bockati kao igla, poslije toga sam u grlu osjećala kao da mi se kopče od operacije otvaraju. Tako sam kašljala da sam mislila da ću se ugušiti, poslije toga je moj glas bio sve bolji.Sada znam, poštovani Oče Gavrilo, da sam u našem lepavinskom manastiru pred Presvetom Bogorodicom i uz vašu pomoć dobila isceljenje.

Zahvaljujem se dragom Bogu, Presvetoj Lepavinskoj Bogorodici, i vama Oče Gavrilo i svoj manastiruskoj obitelji.

Sada govorim kao i prije operacije i dobro se osećam.

Ljubica

_____________________________________________________

 

SVEDOČANSTVO 2. 17. april, 2008. god.

Ovo pismo pišem u ime moje ćerke Dušanke. Imala je jednog dečka 5 godina i rastavila se od njega. Poslije toga se jako razboljela. Rekla mi je da je sa tim dečkom išla kod hodže, da je bila mlada i da nije znala zbog čega je išla k njemu. Nije mogla spavati niti jesti.

Rekla mi je da joj se mozak ne može smiriti i da ima osjećaj da će poluditi. Nisam znala šta da radim, sjetila sam se da Dušanka ima jedan prsten od svog bivšeg dečka koji je bio kod mene, uzela sam prsten i stavila ga na krst kojeg imaju u stanu. Tu noć je uspjela uz Božju pomoć malo da zaspe. Točno u dvanaest sati u noći skočila je iz kreveta sva uplakana vičući, mama vodi me u crkvu. Hodža kod kojeg sam bila sa dečkom je umro i ja ću umrijeti. Uplašila sam se, pa se nisam odmah sjetila šta da radim, sjela sam sva uplakana jecajući, molima sam dragog Boga da nam pomogne, pomogao mi je. Našla sam u jednoj knjizi iz manastira vaš broj telefona. Uzela sam telefonsku slušalicu i nazvala sam vas drhtajući, jer sam i sama bila bolesna od raka, jecajući sam na telefonsku sekretaricu rekla što se dešava. Poslije par dana moja je ćerka posjetila neurologa i sada pije tablete i bolje se osjeća.

Prsten sam uzela sa krsta i ostavila ga u manastiru i nisam ga više nikad uzela. Od sveg srca vam se zahvaljujem, što ste spasili moju ćerku Dušanku i mene. Dolazit ću u manastir kad god budem mogla da se zahvalim vama i da se poklonim našoj Majci, Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj.

Ljubica i Dušanka

_____________________________________________________

Prilikom dolaska grupe poklonika iz Beograda i Vršca u manastir Lepavinu, posle Svete liturgije i molitve pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, zajedništvo se nastavilo za trpezom ljubavi i duhovnim razgovorima u manastirskoj trpezariji.

o. Dojčilo: - Blagodaran sam Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i ocu Gavrilu na gostoprimstvu, na prijemu u ovu svetu obitelj. Kratko i jasno, po veri vašoj neka vam bude. Da li znate da jedna kap ulja iz kandila, ako imate vere, učiniće se čudo… Hananejka koja je 12 godina imala tečenje krvi, imala je takvu veru da ako se dotakne haljine Gospoda Isusa Hrista – jer je čula da Hristos čini čuda – samo ako se dotakne… To možemo da povežemo sa (nama) – sa takvom verom Hananejke samo ako odemo u Lepavinu, da celivamo Presvetu Bogorodicu i da joj kažemo: «Smiluj se na mene grešnog, molim Ti se». Ali mora da se ide iz srca; ne samo jezikom, nego da se zavapi punim srcem, jer Gospod je rekao: «Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom snagom svojom, svom mišlju svojom, svim umom svojim.» Mora se tako zavapiti, i sa suzama, i siguran sam u takva isceljenja. Kao što je ovom bratu Presveta Bogorodica pomogla, duboko verujem da je to tako, jer je imao veru, on i dom njegov. Tako isto i vi, nadam se da ste danas ovde sa verom došli. Ali, pojedini nažalost dolaze… To «ako» i «ali» iz Beograda ne treba ni kretati. Ni za Ostrog, ni za Lepavinu, ni za bilo koju svetu obitelj, ali ta radoznalost je takva kakva jeste. Još jednom kažem, imate prilike da se uverite u čuda. Čuda se dešavaju svakodnevno. Mi smo takav narod, a i čovečanstvo danas uopšte vapi za čudima, a čuda su svakodnevna. Najveće čudo u istoriji roda ljudskog od Hristovog Vaskrsenja jeste Blagodatni oganj u Jerusalimu, koji se spušta u jedan sat na Grob Hristov, Kuvukliju, kada se pale sveće na Grobu i kod pojedinih (vernika)... Nema većeg čuda! Najveće čudo jeste da Gospod posle 2000 godina spušta blagodatnu rosu i čine se čuda. Mnoga su čuda, u Kijevo-Pečerskoj lavri, kod Nektarija Eginskog, Siluana Atonskog, Arsenija Kapadokijskog, na Androsu, na Lezbosu, Mitilini, kod Jovana Rusa Evijskog, milion, dva miliona ljudi se okupi kad je proslava njegovih svetih moštiju. Samo ako imamo vere, ništa nije problem. I kući će se kod vas desiti čuda samo ako istinski stanete na molitvu i zavapite iz srca. Ali, ako se ne molimo – ja sam u autobusu, slušali ste, govorio satima – ako nam je preča TV-kutija, idolopoklonstvo, španske serije, budalaštine… nema tu Gospoda. Ako srce damo ovde na zemlji na bilo koju prolaznu slabost, strast, tu nema čuda. Moramo da damo srce Gospodu i da istinski vapimo i verujemo, i da se istinski Presvetoj Bogorodici molimo. Ona nama danas najviše pomaže, verujte. Preko Bogorodice se dolazi do vaskrslog Gospoda. Ja sam to u Stjeniku osetio i doživeo i zato želim da svima vama to kažem. I da nabavite akatiste Presvetoj Bogorodici i da Joj se molite sa jakom verom, na kolenima i sa suzama. To je vera i to je molitva. Neka bi blagodat Presvete Bogorodice Lepavinske bila sa nama i sa svim pravoslavnim, i sa svim hrišćanima, i sa svim ljudima na ovoj Zemlji. Još jednom blagodarim ocu Gavrilu na ovako divnom gostoprimstvi i monaštvu. Neka je Presveta Bogorodica sa nama u sve vekove vekova. Amin.

Svedočenje: Ja se zovem Mirjana Božić iz Beške. Idem po našim manastirima u Sremu, a najviše tamo gde je naša Trojeručica, kod oca Dositeja. I pošto treba da putujem 19. u Svetu Zemlju, odem kod majke igumanije Anastasije (u manastir Svete Petke, nap.) da joj se javim. Ovde sam iznenada došla, to je preko bursa escort noći (ispalo) da dođem, a želela sam da posetim Lepavinu, jer sam od popadije i oca Uroša stalno slušala o isceljenjima od čudotvorne ikone Lepavinske – i kad sam rekla majci igumaniji da ću ići k vama, ona se zaplakala i rekla: «Čedo moje, dobijam časopise od njih, i kad sam god u nekoj nevolji, dovoljno je samo da časopis uzmem u ruke i meni bude lakše i bolje. Molim te, ponesi ovaj koverat i ocu Gavrilu ga lično predaj, zahvali mu se na časopisu i», kaže, «neka nas uzme u molitvama.» One su tamo same…

Išla sam na poklonjenje Trojeručici u Solun, u Grčku, vodio nas je vladika Atanasije (Jevtić). Imali smo malo neprilika putem, kad smo došli na makedonsku granicu. Makedonci nisu hteli da nas puste, jer vladika mora da skine mantiju i onda može da prođe, i mi sa njim. A vladika kaže: ne, ja sam za ovo zakletvu dao pred Bogom, kaže, glavu dajem, ali mantiju ne. Njega su izveli, i on je nastavio put avionom, i opet je, hvala Bogu, dočekao Trojeručicu… Kad smo mi došli, kasnili smo, očima sam svojim videla: majka je vodila sina, nema lekara beylikdüzü escort kojeg nije posetila zbog njega. Ima zatvorenu šaku, hirurzi nisu smeli da se usude da to operišu. Kaže, došla sam, i ako mi Majka Trojeručica ne pomogne, e ne znam ko će mi drugi pomoći. Mi smo sa strane posmatrali, ja sam bila zainteresovana, jer je ona tako upečatljivo i ubedljivo govorila. Ona je ušla sa sinom, mi smo je pratili, iguman koji je bio kod Trojeručice njegovu (bolesnu) ruku je preko ikone i ta se ruka, kad je treći put prešao, sama otvorila. Nije bilo nikavog mirisa, kao da je (sve vreme) bila normalna ruka. Kada smo izašli, ona je plakala i rekla je: «Ne može me beşiktaş escort niko više razuveriti, samo Bog, Majka Sveta i naši svetitelji mogu pomoći!» Tamo smo se zadržali, bilo je jako mnogo isceljenja, što smo svojim očima videli…

(...) Veliku milost osećam gde god odem, ali kad sam ovde došla, ja sam prišla Majci… kao da me je u struju neko uključio, sva sam prodrhtala. Mislila sam, ako sad ustanem, ja ću pasti; klečala sam, molila Joj se, i kad sam se okrenula odjednom sam dobila olakšanje i smirenje. I za sve koji su mi rekli da se pomolim za njih, Majka Sveta čuje, osetila sam kao da letim i kod svih tog časa bila i da su oni svi odjednom u duhu bili sa nama. Morala sam da klečim, a kao da nisam klečala. Zahvaljujem Majki Svetoj, i vama, neka vas Bog dugo poživi…

Svedočenje: - (...) Moj brat, živi u Minhenu, četiri je puta operisao kičmu. Bolela su ga leđa i ja nazovem da pitam kako je, kad njegova žena Kata kaže: «Stanko mora na operaciju» - «Pa kako na operaciju, kako će peti put da mu operišu kičmu?!» Kaže: «Gotovo je, ne može da ide, ne može mokraću da zadržava, ništa ne može...» Još dok sam pričala sa njom ja sam taksim escort plakala, a i posle sam nastavila da plačem. Ispred mene je bio telefonski imenik. Ja ne znam, pogledam Majku Božju Lepavinsku, jer sam (stavila na zid) kako sam je dobila… I još dok sam plakala, uzmem telefonski imenik… O. Gavrilo kao da me čekao. Nazovem, i o. Gavrilo se javi. Kažem da bih trebala o.Gavrila, on kaže: ja sam. «Oče Gavrilo, moj brat treba peti put da se operiše. Četiri puta je kičmu operisao, zadnji put je jedva ostao živ.» O. Gavrilo kaže: «Neće biti operisan.» Moj brat je već išao na snimanje, papiri su bili gotovi, samo da dođe sutradan i da ide u bolnicu. Kažem: «Ali papiri su mu gotovi.» O. Gavrilo ponovi: «Neće biti operisan.» Ja sam se zahvalila, jer više nisam mogla da govorim, briznula bih u plač, samo sam rekla: «Hvala, molite se za njega.»

I zovem ja drugi dan, javi se moja snaha vesela. Inače nije bila takva, već se nije znalo kako će ostati, istanbul escort kad je on toliko puta bio operisan. Pitam je: «Šta radiš?» - «Pijem kafu.» - «Pa s kim piješ kafu?» - «S mojim mužem.» - «Zar on nije u bolnici?» - «Nije, i neće ni biti operisan.» A ja ne smem da kažem šta se desilo, samo rekoh: «Ma ajde, molim te...» - «Evo, on će ti bolje objasniti.» I pitam brata zar neće biti operisan, kaže: «Neću. Ja sam otišao kod doktora, mecidiyeköy escort on je izvadio moju mapu» - ja sam to videla, to su snimke, «napisao je uputstvo, sedeli smo i pričali o toj operaciji kako i šta, kad on odjedanput gleda u mene, i onda uzme uputstvo i pocepa. I kaže: Stanko, da probamo još sa injekcijama, pa ćemo videti...» To su nekakve vruće injekcije. Moj brat ni dan-danas nije operisao kičmu, nedavno je otišao u banju, on se kreće, a nije mogao ni da se kreće, ni mokraću da zadržava, imao je bolove… Sad normalno ide, putuje, pomalo i da radi. Eto, nije bio operisan, a sve je već bilo gotovo, samo da uzme papire i ode na operaciju. ümraniye escort Ja sam zahvalna Majci Božjoj i ocu Gavrilu, koji da nam dugo živi i moli se za nas grešne.

gđa Tankosava: - Oče Gavrilo, da li Vi imate iskušenja, da li mi možemo Vama pomoći našim molitvama?

o. Gavrilo: - Molite se, za vas i za mene, i za celu bratiju lepavinsku… I kod nas ima iskušenja. Ja u šali kažem kako svi oni demončići kada čitam molitve pred Ikonom – a dolaze nam autobusi, nekad po četiri, pet ili šest, bude mnogo ljudi – beže u šumu, u pusta mesta i kamenje, a onda se posle vraćaju iz šume i skakuću ovuda… Zato je u manastirima potrebna neprestana molitva, a i vaše molitve za bratiju…

o. Dojčilo: - O. Gavrilo vam govori da se treba stalno moliti. Ne tako da smo došli ovde, pomolili se, i sad je kraj. Dakle, imate molitvenik, imate sve molitve, jutarnje i večernje… To je bitno. Iskreno verovati i stalno se moliti. I zdušno se moliti. Ne samo da bi se pročitalo, već kao što sam vas danas gledao u crkvi, kako ste se zdušno molili. Pa ćete videti kako će vam se život promeniti, kako će vam Bog i Bogorodica pomoći. Potpuno će vam se promeniti život…

gđa Tankosava: - Naš o. Gavrilo, i o. Dojčilo, i ostali naši časni oci, oni su molitvenici za nas, ali i oni su ljudi, i njima su potrebne molitve. Znači, ne samo şişli escort da se molimo: pomozi, oče Gavrilo, nego: Presveta, pomozi i Ti našem ocu Gavrilu i bratiji njegovoj, da ima ko vrata da nam otvori, da imamo gde da dođemo, da ima ko da se moli za nas. (...)