MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

MONAH KOJI JE UČINIO PRAVI PODVIG - OTKUPIO 15 000 OSUĐENIH IZ ZATVORA



Monah - nominant za Nobelovu nagradu otkupio iz zatvora 15000 zatvorenika

Arhimandrita Gervasiju (Raptopulosa) iz Soluna su predložili za Nobelovu nagradu za mir. Za poslednjih 35 godina, on je otkupio iz zatvora više od 15 000 ljudi, na šta je potrošio više od 4 miliona evra. Posle nekoliko razgovora s njim, jedan poznati prestupnik-recidivist je rešio da ode na Aton. Komentarišu ruski zatvorski sveštenici.

Dobrog sveštenika su imali priliku da upoznaju i moskovski zatvorenici.

2010. godine, o. Gervasije je služio u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Butirskom zatvoru. To je bila, verovatno, prva u Rusiji, služba sveštenika raznih zemalja u zatvoru.

Za uspomenu, gostu su dali ikonu „Spasitelj u belom hitonu“ (hiton - duga bela starogrčka košulja do peta), koju je nekada naslikao mučenik koji je robijao u Butirki (zatvor u Moskvi), mitropolit Serafim (Čičagov).

Zato što je otac Gervasije posvetio svoj život pomoći zatvorenicima, oni su ga prozvali svetim. „Svetac zatvorenika“ je plaćao kazne za siromašne ljude, koji su napravili male prestupe, što im je pomoglo da izbegnu zatvor. Novac za pomoć zatvorenicima, ocu Gervasiju su davali mnogi grčki i inostrani dobrotvori.

Pored otkupa ljudi, sveštenik je pomagao i onima koji ostaju iza rešetaka. Njegovom zaslugom zatvorenici su dobijali odeću, obuću, sredstva higijene i čak stomatološku pomoć. Za samo 35 godina svog rada, on je potrošio na pomoć zatvorenicima više od 4 miliona evra

Za neke ljude, susret s ocem Gervasijem je dovodio do potpunog preobražaja njihovog života i dubokog pokajanja. Kako izveštavaju sredstva masovnog informisanja, nedavno je otac Gervasije posetio prestupnika iz Grčke, koji izdržava kaznu u Rumuniji. Posle nekoliko razgovora recidivista (čovek koji je ponovo izvršio prestup za koji je već bio osuđivan) je zamolio oca da onde na Aton i da se zamonaši. Danas se on još nalazi u zatvoru, ali svakodnevno izvršava monaško pravilo i obeležava crkvene praznike.

Među zatvorenicima ima mnogo bivših hrišćana

Povraćaj ljudi veri u vreme izdržavanja kazne je masovna pojava, primećuje protojerej Konstantin Kobeljev, stariji sveštenik Pokrovskog hrama u Butirskom zatvoru. Poslednjih nekoliko godina, procenat onih koji se pričešćuju u hramu je mnogo veći, nego na srednjem moskovskom nivou. Pričešćuje se oko 68% ljudi, od onih koji su došli na službu.

- Istovremeno, - dodaje otac Konstantin, - među zatvorenicima ima mnogo ljudi koji su ranije bili verujući, ali ih je ovozemaljsko odvuklo na stranputicu i prestali su da se ispovedaju i pričešćuju.

Po rečima oca Konstantina, ljudi svoju veru u mnogo slučajeva zadrže i posle oslobađanja, ali zbog odsustva sistema rehabilitacije, oni često ne mogu da nađu sebi mesto u životu i ponovo se nađu iza rešetaka.
 
Delimično, u rešenju problema rehabilitacije mogu pomoći manastiri.  Za to su neophodni dobro pripremljen iguman i dobronamerno nastrojena bratija. Tada je rehabilitacija u potpunosti moguća, - smatra zamenik predsednika Sinodskog odeljenja za manastire i monaštvo, iguman Stefan (Tarakanov).

– Glavno je da to za manastir ne bude naredba „pristigla odozgo“, zato što će tada rad biti formalan i neće dati rezultata.

Za još jednu opasnost iguman Stefan smatra prevelik broj bivših zatvorenika u manastiru. - Ako je to 1-2 čoveka, onda je rehabilitacija sasvim moguća – govori o. Stefan.

– Ali ako je polovina bratije iz te kategorije, onda će se pre menjati oblik samog manastira, a ne bivši zatvorenici. Ipak, tačan broj bivših zatvorenika među manastirskom bratijom, predstavnik Sinodskog odeljenja nije mogao da iznese, zato što se takva statistika ne vodi.

Izgleda, da je najpoznatiji manastir koji radi s oslobođenim zatvorenicima, po njegovim rečima, Antonijevo-Sijski manastir u Arhangelskoj oblasti.

Vraćali smo u normalan život razborite zatvorenike

- 2000-ih godina kod nas je bilo, skoro neprekidno, oko 60 poslušnika, od kojih su veliki deo činili bivši zatvorenici, - seća se arhimandrit Trifon (Plotnikov), koji je 18 godina bio nastojatelj Antonijevo-Sijskog manastira, a danas je na čelu Odeljenja socijalnog služenja Ekaterinodarske eparhije. Po rečima bivšeg nastojatelja, prvih godina postojanja obitelji, kada se jezgro bratije još nije oformilo, na bivše zatvorenike se, ponekad, moglo osloniti više nego na poslušnike koji su se pripremali za monaški put.

- Oni su mnogo puta spasavali manastir, preuzimajući na sebe mnogo toga i mnogo su se trudili u obnovi manastira i obnavljanju monaškog života, - dodaje arhimandrit Trifon (Plotnikov).

– Ipak s njima nije bilo lako, nimalo lako. Nekada smo se osećali kao da sedimo na buretu baruta. Ipak, atmosfera je bila prilično dobra. Kako ja ponekad kažem, mi smo vraćali u normalan život razborite razbojnike. Sačuvali smo mnoge od tih, koji su bili na putu da postanu praktično profesionalni razbojnici.

Manastir može da preporodi čoveka – smatra arhimandrit Trifon, ali postoji jedno veliko „ali“ – zahteva se njegova želja i unutrašnji (duhovni) rad na samom sebi.

- Manastirski život, bogosluženje, pokajanje, molitva – sve to toliko pomaže,  - smatra otac arhimandrit. – Čovek, sam, mora veoma mnogo da „izgara“, da bi se to ostvarilo, a manastir mu u tome samo pomaže. Po automatizmu niko ne postaje bolji.

Ali, naravno, nije sposoban svaki manastir da radi s bivšim zatvorenicima, upozorava o. Trifon, zato što takav rad zahteva „znoj i krv“. U Sijskom manastiru, rad s zatvorenicima nije počeo po sopstvenoj želji, već sticajem okolnosti – u oblasti ima mnogo zatvora i ljudi koji izlaze na slobodu su ponekad kucali na manastirska vrata.

Po rečima oca Trifona, ti ljudi nisu imali kuda da odu i bilo im ih je toliko žao, tako da u manastiru prosto nisu imali drugog izbora, no da ih prime.

- Eto, on samo što je izašao iz zatvora, on se boji sveta – sve u svetu se izmenilo, dok je on ležao u zatvoru. On je usplahiren, kao saterana u ugao zver, - seća se otac arhimandrit. – I kuda da ide? On mora negde da ide, bar na kratko vreme, bar na nedelju. Poživeće, prilagodiće se. Gledaš – već je nekako postao veseliji i drugačije gleda na ljude.

- Veoma je prijatno, što na ovom svetu ima takvih ljudi kakav je otac Gervasije, - zaključio je otac Trifon. – To je podvig, pomagati zatvorenicima, i daj Bože da takvih ljudi kao što je otac Gervasije bude što više“.

Napominjemo da će se 14. oktobra, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, u Moskvi održati dobrotvorna akcija „Dan milosrđa i saosećanja sa svima koji su u zatvorima“.

Na taj dan, u svakom hramu prestonice će, posle završetka Božanstvene liturgije, da bude održan moleban za „pravoslavne hrišćane, koji su u zatvorima“.

U hramovima istražnih zatvora prestonice, pravoslavni sveštenici će održati praznični moleban i čestitati zatvorenicima praznik.
 

Kiril Milovidov, 11. 10. 2012. 
Prevod s ruskog: S. M.
22. 12. 2012.

Izvor: „Нескучный сад“ http://www.logoslovo.ru/forum/all_1/section_6_2/topic_5416/

Pročitano: 5669 puta