MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

O STARCU STEFANU SRBINU SA KARULJE



AKO U ŽIVOTU IDEŠ PRAVO – ZNAČI DA IZ SVE SNAGE PLIVAŠ UZ VODU

o.Gavrilo
Meni se čini da je on bio jurodiv, iako neki kažu da je bio u prelesti. Otac Stefan je za vreme rata bio u Žiči, gde ga je u đakona rukopoložio Vladika Nikolaj (Velimirović). Jednom, pred sam kraj rata, komunisti ga povedoše na streljanje. On skoči u jarugu i pobeže im.

Zbog takvih „zasluga“, zbog veze sa Vladikom Nikolajem, srpski Prestolonaslednik ga je mnogo poštovao. Oni su se dopisivali, i ja sam lično video njegovo pismo upućeno ocu Stefanu.

Otac Stefan je bio čovek neverovatne fizičke snage! On je mogao da sa mora, po krivudavoj stazi, dovlači brvna težine svako po 150 kilograma. Služio je Liturgiju svakodnevno, i, po pravilu, sam - što, kako već znate, po kanonima nije predviđeno. Zato su ga mnogo osuđivali.

Vadeći čestice na proskomidiji, otac Stefan je pominjao mnoga imena. Ja sam mu donosio spiskove, a onda bi me on kroz godinu ili dve dana znao da pita: „A kako je ovaj, a kako je onaj?“ Ja sam već i zaboravio čije ime sam mu napisao, ali, eto, on se stalno molio za njih. Hiljadu imena je pominjao svakoga dana!

Jednom mi reče: „Božanstvena Liturgija je tako veliki čin! Kada bih znao da će poslednja Liturgija na zemlji biti odslužena u Južnoj Americi, ovog trenutka bih, da bih bio na Svetoj Liturgiji, tamo peške krenuo. Jer, Liturgija je - sve. Ona drži ceo svet“.

Jadikovao je otac kako je naš svet pao i kako je blagodat iščezla čak i sa Svete Gore: „Jednom ustanem noću da čitam pravilo pred Svetu Liturgiju. A tamo, iza grebena – mesec, slično kao sada. Vidim, podiže se blagodat“, - otac pokazuje rukama, - „i, ode... Samo je još malo..., ovde, na Karulji ostalo“.

Jednom mu se u malom hramu Svetoga Save Srpskog (koga je sam sagradio), javio Sveti Sava, pohvalio ga i rekao: „Stefane, mi te čekamo. Ti ćeš nam doći pre nego što misliš“. Otac Stefan poče da se priseća: „Tako mi je bilo lepo. A onda sam se probudio i počeo da razmišljam: „Šta znači „ranije nego što sam ja mislio? Ja sam računao da ću da živim još 30 godina. A šta znači - ranije? Petnaest? Ali, to je tako mnogo, tako mnogo! Čitavih petnaest godina još da živim!“

Hranio je senice i druge male ptičice. On ih pozove: „Ćiju- ćiju! Ćiju-Ćiju!“, i one sleću na njega i staju mu na ruku. To je mnogo uznemiravalo sivog mačka koji se onda oglašavao: „Mjau-mjau! Mjau-mjau!“ Ipak, na ptice ni jednom nije nasrnuo! Te scene sam video mnogo puta sedeći tiho, u prikrajku.

Prevod: Tankosava Damjanović
Izvor: http://www.isihazm.ru/?id=384&iid=1314

o.Gavrilo
Na slici: otac Stefan hrani pticu. Autor fotografije o. Venijamin (Gomarteli)
Dragan Petrovic
Starca nisam poznavao licno zelim nesto da kazem u slavu Boga .Na ovome svetu mi ne razumemo ovakve ljude te im prepisujemo....molitvama ovakvih ljudi u slavu Boga opstaje svet.
Ankica Cel
Mala sam ja da procenjujem da li je neko u prelesti, ali znam da je dragi otac Stefan samnom bio veoma razuman. Kad sam jednom bila strašno tužna, jer tek mi se bila majka upokojila, otvorio je prozor svoje kelije i nagnuo se preko prozora i darovao mi medenjak i dao mi znak da pojedem i pojela sam deo i grunule su mi suze i odjednom sam isplivala iz tame. Ljubav koju sam tada osetila nikada neću zaboraviti. Dragi otac mi nedostaje. Pomoli se oče Stefane za nas grešne!
Ljuba Removic
Mi smo cesto slepi za ljude oko nas bogu hvala da postoje ovakvi ljudi koji se mole za nas i oprost nasih grehova
Branka Krneta
Pomaze Bog oce Gavrilo , blagoslovite oce. Svako dobro od Gospoda svima braco i sestre. Citajuci o o.Stefanu ne mogu ,a da ne kazem da se divim ljubavi ocevoj. Kako kaze sestra Ankica mala sam ja da procenjujem da li je neko u prelesti, niti iskreno razumem tu rec kako treba, mala sam i dosta toga ne razumem kako treba, no htela sam da napisem samo da se divim ovom velikom ugodniku Gospodnjem i slava Bogu pa mozemo otici na njegov grob i pomoliti se i otpevati koju pesmu Bogu nasem. Oce Stefane moli Boga za sve nas da imamo ljubavi u srcima svojim i da prastamo sa verom i nadom u Boga do kraja.
Stana Meseldzija
Neka počiva u Carstvu Nebeskom.! Sveti oče Stefane moli Boga za nas grešne! Taj divan dječiji glas, toplo i čisto srce -blago svima koji ga poznavali i lično vidjeli! Kako samo kaže :Pješke do Amerike išao bi na Svetu Liturgiju...a mi spavamo mnogi -hvala Bogu da nam podario molitvenike pred Gospodom inače bi propali svi.Da složi i ptice i mačke i sve kod njega cvjetalo i topline u srcu bilo i za crva i mrava i čovjeka i sve baš.
Mladen Bokur
Starac Stefan monah dečjeg srca i duše,biser sa Karulje.Kada ptica jede čoveku iz ruke dokaz je koliko je ljubavi u njemu.a ovde je to očigledno.Ova slika je ogledalo njegove duše. Nek mu je večna Slava,oče Stefane moli Boga za nas grešne....
Dragan Petrovic
Anice gde se kelija nalazila?
Saša Lazić
Srbija ima osvećeno tlo i sa činjenicom da su takvi podvižnici u njoj...
Stanka Pajic
Draga Stano predivno rečeno, i hvala Ocu Gavrilu za ovaj tekst! Amin


Jovana Čonjić
Bas lijep tekst koji opisuje djetinju dusu o.Stefana..
Petar Martinovic
o.Stefan je kako djete koje Hristos priziva ka sebi. On sam je prisao Hristu i nasavsi i osjetivsi ljubav njegovu sluzio mu je danonocno tako da kanoni u njegovom sliucaju nisu bitni...
Milena Puaca
Unjek osjetim radost,smirenje pri pogledu na fotografije oca Stefana.Slava Bogu sto nam ga dade.
Svetlana Ležaić
Slava Bogu i hvala za ovakvog molitelja. Sveti Stefane moli Gospoda Boga da i nama, kao i Tebi da: radost na licu, ljubav u srcu i pesmu kojom bi Ga slavili.
Aleksandar Poznanovic
Prvi put kada sam video sliku oca Stefana sa suncokretima u pozadini, osetio sam u duši neku radost i spokojstvo koje je zračilo iz njegovog osmeha.Da li postoji neka knjiga o ocu Stefanu ?Ili neka knjiga, da je autor sam otac Stefan?
Jovana Čonjić
Mislim da postoji,da je o.Stefan napisao jednu ili dvije knjizice,ali u grckom izdanju i na grckom..koliko ja znam kod nas ne postoji nikakav prevod..
Vladislava Vasic Thiel
Svaki put kada otac Gavrilo postavi neki tekst ili sliku oca Stefana sa Karulje raznježim se kao da se radi o nekom mome najmilijem. Dječija čista duša ovoga svetogorca nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Iz komentara braće i sestara vidim da i oni osjećaju isto. To potvrđuje da je otac Stefan bio izuzetan starac i potpuno je nebitno da li je bio jurodiv ili nije, bitno je da bio pun ljubavi i da se to i nas prenosi.Mi to osjećamo čak i ovako preko fotografije.Gledajući oca Stefana u duše naše ulazi radost i spokojstvo. Priča o ocu Stefanu potvrđuje ono što vidimo.Neka počiva u miru naš mili otac Stefan.Amin.
Dunja Neda
Blagodarim oče Gavrilo i svako Vam dobro od Gospoda i Presvete Majke,amin.Bože daj!


(ova tema ima 3057 posete)


„JADNA“ SVETA GORA


Otac Stefan i mačak Cane


o.Gavrilo
Ko sve o njoj ne piše!? Da li su to pisci, koji doputovaše na par dana, koji ništa ne shvatiše, ali koji pokloniše mir svojim pisanijama, u kojima pobrkaše imena i nazive; u kojima sabraše najneverovatnije priče, koje su čuli od monaha, a koji se nikada nisu podvizavali? Da li su to turisti ili crkveni klirici, koji pokušavaše da uporede raznoliki svetogorski život sa samo njima znanim standardima? To su, ipak, samo turisti. I, na kraju, oprostite, da li su to žene, koje su se naslušale raznih priča od svojih sveštenika... (http://www.pravoslavie.ru/jurnal/54339.htm).

„Daaa...! O, kakvi se starci podvizavaju tamo na Svetoj Gori! Za neke ne zna ni jedna živa duša...“

Bojim se da je taj sveštenik pogrešio period za čitavih sto godina. Ženama nije ni na kraj pameti da shimnika na Svetoj Gori, da tako kažem, nema baš malo. Ponekad i mladi monasi mogu da postanu shimnici. Posebno, kako smatraju neki Grci, pravi shimnik mora da bude postrižen samo u veliku shimu.

Ni o ocu Stefanu ne može da se piše, na primer, po rečima nekog oca Ilije. Znao sam mnoge koji su poznavali oca Stefana. Ne treba tu da se ispredaju nepoznate priče. Kada se otac Stefan upokojio, meni je dodeljeno da napišem nekrolog. Ali, iz nekog razloga, iz tih redaka o srpskom monahu, ispale su reči o značaju ruskih monaha u njegovom životu, pošto se gotovo izgubilo rusko monaštvo u istoriji Svete Gore.

„Merdevine su istrulile, jedne prečage ima, druge nema. Spuštajući se, gladao sam na dole, dok sam cipelom napipavao mala oštećenja, istanjena i uglačana nogama karuljskih monaha. Oči su videle provaliju, srce je ubrzano kucalo i neravnomerno bubnjalo, usta presušila: jedan nepravilan pokret i survaćeš se dole. Znao sam da su dole stene – pećina bez dna, pravi bezdan. Ranije sam čitao da je dubina te provalije ceo kilometar. O tom udubljenju su zabeležene neverovatne priče: o strašnoj morskoj hobotnici, kao i o morskim ribama-čudovištima užasnih čeljusti, koje žive u nepoznatim dubinama Singitskog zaliva pored Karuljskih stena“.

Čudno neko naglabanje... Svako, ko se bar jednom tuda pentrao, shvatio je da mu, ako se surva, neće biti potrebna nikakva dubina – on će se, jednostavno, razbiti o stene.

„I, eto, jednom, kada sam posetio ruski manastir Sveti Pantelejmon, odlučih da u slobodno vreme prošetam okolinom. Krenuh u pravcu luke Dafni“.

Svakom svetogorskom monahu ovakva šetnja će da izazove osmeh...

Pitanje je: Zašto da se piše o tome? Da li zato što nema šta da se piše? Zašto pisati ženi, koja, nadam se, nikada neće biti na Svetoj Gori?

Koliko predivnih tema! Rezultat ovih neverovatnih priča jeste činjenica da se zbog njih Sveta Gora lišava realne istorije i zarasta u „ženska spletkarenja“.

I, odista, rezultat tih neverovatnih priča jeste činjenica da o Svetoj Gori naši pravoslavci realno ništa ne znaju, u šta sam se ja lično nedavno uverio.

Pavel Troicki, Sveta Gora

Prevod: Tankosava Damjanović

o.Gavrilo
Otac Gavrilo (Duhovni razgovori):
,,Otac Stefan je živeo svetim životom 40 godina na Svetoj Gori. Sama ta činjenica znači da je velika blagodat za ceo Beograd pa i Srbiju, što se zemni ostaci te čiste duše, tog velikog podvižnika, nalaze u manastirskom groblju manastira Slanci posvećenom svetom Arhiđakonu Stefanu Prvomučeniku. Kada bi znali vernici kako je starac živeo svetim životom, dolazili bi stalno na njegov grob, palili sveće i polagali ili čak sadili cveće, jer je starac mnogo voleo cveće i velike molitve uznosio gajeći ga na vrletima Svete Gore. Nedavno sam u rukama imao fotografiju groba starca Stefana. Kada sam se više udubio i pažljivo pogledao mesto na kome se nalazi njegov grob, misli mi za trenutak odlutaše na Svetu Goru. Skromno je sve što se oko njega vidi, običan grob, drveni krst, poneki cvet, a u blizini košnice sa pčelama. Baš kao na Karulji. Ništa to nije slučajno, pa ni to što je baš Beograd dobio veliki blagoslov da ima telo takvog podvižnika kao što je bio otac Stefan sa Karulje.”
Oliver Jovanovic
sedeo sam za stolom iza crkve u Slancima. Pored mene su jos bili, jedan visoki mrsavi plavi covek, imao je dugu kosu pa se osisao. Jos jedan nizi crni brko, koji je kaze imao 120 kila pa smrsao vozeci biciklu i jedna monahinja. Ne pamtim imena. Sedeli smo i pricali o svemu i svacemu, a ona monahinja malo, malo pa kaze -ja sam gladna-, pa prodje malo vremena pa ona opet, -ja sam gladna-. Mislim se u sebi idi pa jedi sta se meni zalis, kad od konaka ide iskusenik i nosi tanjir, smejulji se i kaze Otac Stefan (tada je bio u slancima) vam salje masline sa svete gore. Niko nas tu nije mogao cuti, ali on je znao.
Mirjana Jovicic
Blagodarim o.Gavrilo. Prošle godine ste nam kazivali lepo, lagano iz Hilandarskih zapisa o " Atonskim podvižnicima 19. veka", pa ove godine i o Atonskim podvižnicima Novog veka. Saznanja do kojih sam došla uz vaše posredovanje i pomoć smatram verodostojnim i dragocenim, jer ste trinaest godina živeli tamo monaškim životom, i uz Vaše ime će uvek stojati: Gavrilo Vučković(Hilandarac).Ta saznanja su produbila moje strahopoštovanje prema Svetoj Gori i ojačala me u veri - možda me dovela u fazu "ne moći grešiti", a to ipak nije moje da procenjujem.Kad se desi da napišem neku pesmu o Svetoj Gori, svetinjama ili Svetogorcima to je iz čistog srca i u Slavu Boga.
Saša Lazić
Kaže otac da suze imaju nekoliko značenja, nekad su očajanje, a nekad radosnice, otac kada razmišlja o Svetoj Gori suze radosnice znaju krenut...


Dragan Trujic
I macak je tu :)
Otac Gavrilo
Mačak Cane
Milica Perunovic Ivanovic
Pomaže Bog oče Gavrilo, blagoslovite.Mi smo takav soj, kada treba da znamo ono što je od važnosti, mi to kasno ili nikao ne saznamo, sporadično i nevažno nas zaglušuje sa svih strana. Oče hvala za informaciju, na proljeće daj Bože odem i posadim cvijeće iz vlastite bašte.Pokoj u Gospodu ocu Stefanu.
Spomenka Sladoje Petrovic
Pomaze Bog!

Kao sto rece otac Gavrilo nista nije slucajno.Jesenas smo, moja prijateljica i ja, potaknute pisanjem o. Gavrila na sajtu manastira Lepavina, isle na grob o. Stefana.Ne dogovarajuci se obe smo ponele hrizanteme u saksiji, jedna bele druga zute. Bilo je jos par saksija na grobu, tako da se lepo zasarenio.

Manastir Slanci je blizu Beograda, dolaze ljudi,obilaze i grob o. Stefana, saznaje se po malo, ali ne moze nista odjednom, preko noci.

Za neke svetitelje su trebali vekovi pa da ih Gospod nama otkrije i njihovu svetost.

Citajuci o ocu Stefanu,( mislim da sam ga jednom i videla u Bg,tad mi je izgledao samo cudno), o njegovom skromnom podviznickom zivotu, mislim da njemu i prilici skroman monaski grob.

Sveti oce Stefane moli Boga za gresni narod srpski!
Dunja Neda
Pomaže Bog,oče GavriloZaista sam malo znala o Svetoj Gori Atonskoj sve dok me Vi niste uveli u svet prekrasnih manastira i svetogorskih staraca koji su sav svoj život predali Gospodu.Znala sam samo o Hilandaru i njegovoj svetoj veličini,znala sam samo o lozi Nemanjića,o svetom Savi.Toliko sam toga naučila o starcu Stefanu,čula njegovo pojanje osetila njegovu čistu dečiju dušu.A Sveta Gora je puna,i bila,i biće tako divnih molitvenika i čistih duša posvećenih Bogu u brizi za sav narod.Blagodarim oče Gavrilo za Vaš neumorni rad i svako Vam dobro od Gospoda i Presvete Majke!Amin! Bože daj!



(ova tema ima 3788 posete)

Pročitano: 9735 puta