MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PRAVILA LEPOG PONAŠANjA U HRAMU



Na našoj grešnoj zemlji sveti hram je jedino mesto gde mi, mirjani, bar na neko vreme možemo da se oslobodimo svakodnevnih stresova i nevolja, kao i da očistimo  dušu od prljavštine, koju donosi svakodnevni život. Hram je praslika Neba na zemlji, jer, s nama u hramu «služe nevidljive sile». Prisetimo se: Crkva je Dom Božiji u kome nevidljivo stanuje Sami Bog, i zbog toga naše ponašanje u hramu mora da bude u skladu sa Njegovom Svetosti i Njegovom Veličinom. 

PRAVILO PRE POLASKA U HRAM
 
Strogo je zabranjeno ulaziti u hram u pijanom stanju i dovoditi životinje.

Kada krenete u crkvu, obucite se skromno. Vaša odeća mora da bude pristojna i uredna. Ne stavljajte nakit, tim pre zlato i srebro. Ne oblačite kratke haljine i suknje, šorceve, odeću kratkih rukava, kratke majice, odeću za plažu.

Žene moraju da budu odevene u žensku odeću.

Spremajući se u Dom Božiji, ne šminkajte usne i lice; ne stavljajte parfeme, niti kolonske vode, pa čak i ako imaju vrlo blag miris.

Žene ne treba da dolaze u crkvu ako imaju ciklus i to tokom celog perioda, od prvog dana do potpunog prestanka. (Ako je žena iz nekog razloga ipak došla u hram, neka ostane u predvorju crkve).

Ako ste uznemireni, pri ulasku u hram zaboravite svoj nemir i nepotrebne sitnice, i - smireni uđite u crkvu.

U crkvu treba da se dođe na vreme, 10-20 minuta pre službe, da bismo kupili sveće i poklonili se ikonama i moštima, kao i ostalim svetinjama u hramu.

Ulazeći u hramovni prostor, treba tri puta da se osenimo krsnim znakom. A muškarac, pre nego što se prekrsti, mora da skine kapu. (Kada se prekrsti, ako je hladno, a do crkve još daleko, ili iz nekih drugih, zdravstvenih razloga, muškarac do ulaska u hram ponovo može da stavi kapu).

Žena ne treba da skida maramu, naprotiv, mora da je stavi na glavu pre ulaska u crkveno dvorište i da je više ne skida.

Ako nije post, krstimo se (bez bilo kakvih rukavica) i činimo  p o j a s n i   poklon.

Za vreme posta, treba da se osenjujemo krsnim znakom čineći  z e m n i   poklon.
 
PONAŠANjE U CRKVENOM DVORIŠTU
 
U crkvenom dvorištu ne sme da se puši, prlja, niti da se glasno razgovara ili smeje, ne sme da se pljuje, niti šmrče.

Strogo je zabranjeno dovoditi životinje u crkveno dvorište.

Snimanje fotoaparatom ili kamerom, kao i bilo kakvo video ili audio snimanje, može da se vrši isključivo uz blagoslov i dozvolu nastojatelja hrama.

Pri ulasku u hram takođe treba da se prekrstimo tri puta.

Pre nego što se prekrsti, muškarac mora da skine kapu i da je više ne stavlja. Dakle, svi muškarci u hramu moraju da budu nepokrivene glave.

Žena, ako još nije stavila maramu, pre nego što se prekrsti treba da je poveže i da je više ne skida. Dakle, žena u hramu mora da bude u marami, odnosno, pokrivene glave.
 
PONAŠANjE U HRAMU
 
U hramu ne smemo da razgovaramo glasno, da se smejemo, da držimo ruke u džepovima, niti iza leđa, da jedemo, niti da žvaćemo bombone.

Nikad ne smemo da stojimo okrenutih leđa Oltaru.

Bez izričite potrebe ne smemo da hodamo po hramu.
 
Poklanjajmo se ikonama i palimo sveće tako da ne smetamo ljudima koji se mole.

Razgovore moramo da ograničimo i da razgovaramo izvan hrama. Sa poznanicima se u hramu pozdravljamo blagim naklonom, odlažući razgovor za posle. Nije primereno ni da se rukujemo u hramu.

Ako u hram dođemo sa decom, ne smemo da im dozvolimo da trče, da se smeju ili da se u hramu šale. Dete koje plače, treba odmah umiriti ili ga izvesti ili izneti iz hrama.

Uz hor treba da pevamo sasvim tiho, kako ne bismo ometali druge oko sebe. Kada svi u crkvi pevaju, ne smemo da se ističemo, niti da besmisleno štrčimo.

Sedenje u hramu dozvoljeno je samo bolesnicima i izuzetno slabim licima. Pri sedenju ne smemo da prekrstimo nogu preko noge. To se smatra za veoma nepristojan gest.

Za vreme čitanja Jevanđelja, «Heruvimske pesme» i Evharistijskog kanona (od Simvola vere do «Oče naš...», najstrože je zabranjeno kretanje i razgovor u hramu.

Ljude koji remete pravilan poredak u crkvi treba tiho i blago da opomenemo. Ali, najbolje je da se uzdržimo od bilo kakve primedbe. Bolje je da vodimo računa o svom ponašanju.

Iz hrama ne smemo da izlazimo sve do kraja Bogosluženja. Izaći se može samo zbog neke slabosti ili ako postoji ozbiljan razlog.

Izlazeći iz hrama treba da se osenimo krsnim znakom,  dok pri izlasku iz crkvenog dvorišta treba da se okrenemo ka hramu i ponovo osenimo krsnim znakom.
 
P.S.
Mnogi ljudi i mnogi hramovi mogu da imaju svoje običaje. Ako neko od vas počne da traži da poštujete drugačija pravila, nemojte odmah da odmahujete rukom, već razmislite i proverite da li on omalovažava Vaše blagočestive navike. Ako ih omalovažava, onda ostanite pri svome. A ako se prilagođava Vašem poimanju pobožnosti, onda možete, bez ustezanja, da prihvatite i njegove savete.

Jedan od mojih čitalaca napisao je da nema pravila koje kaže da se krstimo ispred kapije hrama. Ja nemam pravila pri ruci, ali nisu ni potrebna: dovoljno je da zastane pred bilo kojom crkvenom kapijom pre Bogosluženja. I dalje on pita: «Kako da se vrše zemni pokloni na ulici, pa još ako pada kiša i ako je blatnjavo?» Naravno, kada je napolju kiša i blato, sigurno nećemo kleknuti na kolena, jer u hramu treba da budemo čisti i uredno obučeni. Tada te poklone vršimo u hramu ispred Oltara.

U praksi se često suočavamo sa sličnim nijansama, ali se one, po pravilu, rešavaju  jednostavno. Komplikacije će lako izmisliti svako za sebe.

 
A. V.
Prevod sa ruskog: Tankosava Damjanović

Izvor:http://www.tropinka.orthodoxy.ru/tropinka/elementa/pravila.htm

Pročitano: 28365 puta