MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PRAVI SREĆNIK



Nesterov Mihail Vasiljevič. Starac. Rab Božiji Avramij. 1914. Fragment


Iz Troickih listova arhiepiskopa Nikona (Roždvestenskog)
 
«Gospode! Nauči nas moliti se Bogu… Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima… Da bude volja Tvoja!“ (Lk. 11:1-2)
 
Jedan učitelj, proslavljen svojim znanjem, dugo i usrdno je molio Boga da mu pokaže tog čoveka, od koga bi mogao da nauči koji je najispravniji put, koji s udobnošću vodi k nebu. Jednom, kada se, ispunjen tom željom, usrdnije nego obično molio, učinilo mu se da čuje glas odozgo, koji mu govori da izađe iz kelije u crkveno predvorje.
 
─ "Tamo, — govorio je glas, — ćeš naći čoveka, koga tražiš“.
 
Izašao je učitelj i našao kod crkvenih vrata starca, svog u ranama, u najbednijim ritama. Prolazeći pored njega, učitelj je izgovorio uobičajen pozdrav: 
 
─ "Dobar ti dan, starče!"
 
A starac mu odgovori: 
 
─ "Ne pamtim da je ikada za mene neki dan bio loš“.
 
 Učitelj se zaustavio i da bi ispravio svoj prvi pozdrav, promrmljao je: 
 
─ "Želim ti da ti Bog da sreću“.
 
A starac odgovori: 
 
─ "Ja nikada nisam bio nesrećan".
 
Iznenadio se učitelj i, pomislivši da nije dobro čuo ili razumeo  njegov odgovor, dodao je: 
 
─ "Šta to govoriš? Ja ti želim, da živiš u blagostanju".
 
— A ja ti odgovaram, da nikada nisam živeo bedno, — reče starac.
 
Tada je učitelj, smatrajući da je starac rečit i želeći da ispita njegovu inteligenciju, rekao:
 
─ "Želim ti to, što sam sebi želiš".
 
— Meni ništa ne treba i imam sve što želim, iako ne tražim prolazno blagostanje.
 
— Neka ti Bog da spasenje, — reče učitelj, — ukoliko prezireš ovozemaljska blaga. Ipak mi reci, zar si ti jedini srećnik među ljudima? Znači, netačne su reči Jova: „Čovek rođen od žene kratka je veka i pun nemira.“ (Jov. 14; 1), i njegov život je ispunjen nesrećom; ne razumem, kako si samo ti uspeo da izbegneš nesreću?
 
— Upravo tako kako sam ti rekao, — uzvratio je starac, — kada si mi poželeo dobar i srećan dan, — jer ja nikada nesrećan i bedan nisam bio, zato što to što imam, to mi je Bog dao, za to sam mu zahvalan, a moja sreća je baš u tome, što ja ne želim sreću. Strah od sreće i nesreće je opasan samo za toga, ko ih se boji; ali ja ne brinem o sreći i nikada se ne molim za nju Ocu Nebeskom, koji svime upravlja, i zato nikada nisam bio nesrećan, slično čoveku, čije se želje uvek ispunjavaju.
 
Da li sam gladan? Zahvaljujem Bogu, kao Ocu, „jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve vaše“ (Mat. 6; 8). Da li mi je hladno? Da li stradam od nevremena? Takođe zahvaljujem Bogu. Da li mi se svi smeju? Isto Mu zahvaljujem, zato što znam da sve to radi Bog, i nemoguće je da to što On radi, bude loše. Na taj način sve, prijatno i neprijatno, slatko i gorko, primam s radošću, kao od ruke dobrog Oca, želim samo to što želi Bog i zato se sve dešava po mojoj želji. Jadan je taj ko traži sreću u ovom svetu, zato što ovde nema druge sreće do oslanjanja u svemu na volju Božiju. 
 
Volja Gospodnja je i savršeno dobra i savršeno pravedna, ona se ne može učiniti boljom, niti može biti loša. Ona sudi svima, - njoj niko. Ja se trudim da se u potpunosti držim nje i brinem se samo o tome, da želim ono što želi Bog i ne želim ono što On ne želi; zato i ne smatram sebe nimalo nesrećnim, kada svoju volju u potpunosti jedinim i usaglašavam s voljom Božijom, tako da samo jedno želim ili ne želim: to što želi ili ne želi Bog.
 
— Da li to govoriš po svom ubeđenju? — uzvratio je učitelj. — Kaži mi: da li bi tako mislio, ako bi Bog želeo da te pošalje u pakao?
 
— Bog da me pošalje u pakao? — uzviknuo je starac, — znaj, da ja imam dva ramena čudesne snage, kojima bih se uhvatio za Njega nerazdvojnim zagrljajem: jedno rame – moja duboka smirenost, drugo – nelicemerna ljubav k Bogu. Njima bih tako jako zagrlio Boga, da, ma gde budem Njime poslan, tamo bih i Njega povukao sa sobom i, naravno, meni bi prijatnije bilo da budem van nebesa s Bogom, nego na nebu bez Njega.
 
Iznenadio se učitelj odgovorima starca i shvatio je da je najkraći put k Bogu – biti u svemu saglasan s Njegovom voljom. Ipak, želeći da još bolje izuči starčevu mudrost, tako skrivenu u mršavom hramu njegovog tela, pitao ga je:
 
─ „Odakle si došao ovde?“.
 
— Od Boga, - odgovori starac.
 
— Gde si našao Boga?
 
— Tamo, gde sam ostavio sve ovozemaljsko.
 
— A gde si sačuvao Boga?
 
— U čistoti misli i dobroj savesti.
 
— Ko si ti zapravo? — pitao je učitelj.
 
— Ma ko ja bio, — odgovarao je starac, — ja sam tako zadovoljan mojim položajem, koji ti vidiš, da ga, zaista, ne bih promenio za bogatstva svih ovozemaljskih careva. Svaki čovek, koji ume da vlada sobom i svojim mislima, je car.
 
— Znači i ti si car; gde je tvoje carstvo?
 
—Tamo, — odgovorio je starac, pokazujući na nebo,  — taj car, kome je to carstvo otkriveno nesumnjivim crtama
 
— Ko te je tome naučio? I ko ti je dao tu premudrost? — pitao je na kraju učitelj.
 
— Reći ću ti, — odgovori starac, — ja celi dan provodim u ćutanju, i molio se ili usavršavao u dobrim mislima, — uvek brinem o jednom, da čvrsto budem sjedinjen s Bogom, a sjedinjavanje s Bogom i saglasnost s Njegovom voljom svemu nauči čoveka. 
 
Tako se učitelj, naučen razgovorom s bednim starcem koji mu je preneo svoju smirenost, vratio u keliju, hvaleći i slaveći Boga, koji je „ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao“ ubogom starcu (Mt. 11:25), koji je „pakošću detinjio, a umom bio savršen.“ (1Kor. 14:20).
 
(Iz dela svetitelja Dimitrija, mitropolita Rostovskog)
________________________________________
 
Kako naći sreću?
 
Da bi čovek bio srećan, potrebno je da bude pobožan.
 
• Stiči ljubav, da bi sebi stekao ovozemaljsku sreću. 
• Na celom svetu istinski je srećan samo onaj, ko sreću ne želi, a nesreće se ne boji. 
• Tragajući za srećom, putujemo preko mora, krstarimo celom planetom, a ono je u nama, u našem srcu, gde skoro uopšte ne zavirujemo. 
• Sreća pomaže tome, ko sam sebi pomaže umom i radom. 
• Traži sreću u tvom sopstvenom srcu: ako je tamo nema, onda je nigde ni nećeš naći. Zli ljudi, ne gledajući na svoju veselost, unutra, u svojoj duši, lišeni su tog mira i spokojstva, kakvim se naslađuju samo pravedni i pobožni. „Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj.“ (Is. 57:21). „Velik mir imaju“ samo „oni koji ljube zakon“ Gospoda (Ps. 118:165).
 
(Iz „Cvetnjaci duhovnog“)

Slavica Radjevic
Slava Bogu , hvala oče ! veoma poučno !
Nana Gunia
amin+++
Nana Gunia
<3
Branka Krneta
Slava Bogu
Svetlana Bosančić
Slavica pridružujem se vama, zamene vrlo poučno! Zahvaljujem oče G.
Milanka Pandurevic
Hvala dragi Oce na ovoj poucnoj prici!Slava Gospodu.
Dusica Zivojinovic
Blagoslovite oce, divna i veoma poucna prica. Iako zivimo u svetu, ako pocnem da se udubljujemo u ove spasonosne savete i uz Bozju pomoc da ih primenjujemo u zivotu vidimo vrlo brzo da je to velika istina i velika spasonosna radost, i jedina prava istinska sreca!
LJiljana Botić Vilotić
Blagoslovite oče Gavrilo!Divna poučna priča! Ko se trudi da ide za Hristom nosi u srcu taj duhovni mir koji nam je veoma potreban danas.Hvala oče!
Maja Papic
AMIN!Blagodari Oče Gavrilo na divnom i poučnom delu Svetih Otaca naših!
Violeta Angelovska
Da, vistinskata radost i sreka se edinstveno vo Boga.Ako go imame nego , imame se.
Vladislava Vasic Thiel
Daj Bože da i mi osjetimo tu sreću u srcu koja se može dobiti samo ljubeći Gospoda.
Jovan Hrnjakovic
I to malo što sam pročitao od svetog Dimitrija Rostovskog dodat je ovaj veoma poučan tekst. Ovaj starac podseća na svetog Serafima Sarovskog.
Saša Lazić
Znači, starac je time poručio, samo sjedinjenje sa Bogom čovjeku treba i imat će time sve, zapravo ništa mu više ni neće trebati...vrlo jednostavno izgleda, ali je sigurno da je puno toga starac prošao da bi do toga došao, a prvi korak je bio oslobodit se ovozemaljskih stega...presretan sam što postoje takvi starci..
Vagar Bane
Blagodarim oče Gavrilo divna pouka :)
Natasa Ilic Milovac
"...znaj, da ja imam dva ramena čudesne snage, kojima bih se uhvatio za Njega nerazdvojnim zagrljajem: jedno rame – moja duboka smirenost, drugo – nelicemerna ljubav k Bogu. Njima bih tako jako zagrlio Boga, da, ma gde budem Njime poslan, tamo bih i Njega povukao sa sobom i, naravno, meni bi prijatnije bilo da budem van nebesa s Bogom, nego na nebu bez Njega." Hvala Oce.
Boban Stankovic
Veoma poucni tekstovi,hvala vam na njima Oce Gavrilo.
 
 
(ova tema ima 1643 posete)
 

Pročitano: 6066 puta