MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Već više od jedne decenije petrogradski inženjer-elektrofizičar Angelina Dominikovna Malahovska, član Saveza «Pravoslavni naučnici Rusije», izučava svojstva, reklo bi se, nenaučnih pojava: silu krsnog znaka i Božije Reči, isceliteljska svojstva svete vode i dr. U prepisci sa našom redakcijom naučnica je primetila da se mnogi pravoslavni odnose oprezno prema njenom radu, ali postoje i oni koji ga podržavaju. Rezultat njenih istraživanja je knjiga «O tajni svete vode», koja je u malom tiražu izašla nedavno iz štampe, a recenziju je uradio predavač Sankt-Peterburške Duhovne akademije, kandidat bogoslovskih nauka o.Kiril (Zinkovski). Po njegovom mišljenju, «davno poznate činjenice iz crkvene prakse nalaze u datom radu naučno-eksperimentalnu potvrdu», i ta istraživanja «mogu da postanu novo svedočanstvo istinitosti Jevandjelja i Pravoslavlja u našem veku maloverja i sumnji».

Knjigu koja je stigla u našu redakciju smo u Moskvi pokazali predsedniku ekspertne grupe za opis čudesnih pojava, P.V.Florenskom. «To nije ništa novo, - odgovorio je profesor, - što Malahovska piše, da posle čina osvećenja voda menja svoju fizičku gustinu. O tome je pisao još moj deda (o.Pavle Florenski – ured.)...»

Medjutim, rad A.D.Malahovske je jedinstven i u njemu ima mnogo novih činjenica. Naučno istraživanje je po ideji, trebalo da «skine pokrov tajnovitosti» sa čuda, i da ga pretvori u u običnu činjenicu naučnog eksperimenta. Ali sve se desilo potpuno suprotno. Rezultati su toliko porazni, da sama fizičarka priznaje: nama ostaje samo da osećamo strahopoštovanje pred Božijim delovanjem u našoj grešnoj prirodi. Navodimo njena svedočanstva.

Iz Jevandjelja znamo, da je Gospod Svojom silom isceljivao bolesne u trenutku, pri čemu je isceljivao i takve bolesti, koje su neizlečive i do dan-danas: gubu, posednutost, slepoću od rodjenja, potpunu paralizu itd. A da ne govorimo već o tome, da je vaskrsavao iz mrtvih. I evo već više od 2000 godina se nastavljaju slična čuda isceljenja bolesnih, koji se s verom u Boga obraćaju ka Tajnama Pravoslavne Crkve, ka isceliteljskoj, blagodatnoj sili njenih čudotvornih ikona, svetih moštiju, svete vode. Na moje oči se od 13 bolesnih poklonika u Počajvesku Lavru 12 (!) vratilo zdravo. Znam to i iz ličnog iskustva: posle neuspešnih pokušaja «lečenja» kod sektaša i «iscelitelja», vrativši se u krilo Pravoslavne Crkve, izbavila sam se od mnogih bolesti i pronašla zdravlje i duševni mir.

Kao naučnik, zainteresovala sam se time kako se to dešava, a posebno kako na crkvene tajne reaguje voda, koja sačinjava 70% i više procenata našeg organizma. U analizama uzoraka nevske vode, koje su uradjene u laboratorijama Sankt-Peterburškog «Vodokanala» se pokazalo da u njoj nema ni milioniti deo tragova srebra. Medjutim posle osvećenja ta ista voda se ne kvari i postaje isceliteljska, ubijajuci bakterije. Ja sam pokušala da proverim dejstvo molitve «Oče naš» i pravoslavnog krsnog znaka na patogene bakterije. Za istraživanje su uzeti uzorci voda iz različitih vodenih izvora: bunara, reka, jezera, koje su sadržale crevni bacil, zlatnu stafilokoku i druge bakterije. Pokazalo se da ukoliko se pročita molitva «Oče naš» i uzorak oseni krsnim znakom (kada su prsti skupljeni po pravoslavnom), količina štetnih bakterija se smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta! Uradjeno je više desetina provera uz učešće pravoslavnih ljudi, i u svim eksperimentima je utvrdjena ista osobina.

Razumevanje i osmišljavanje te činjenice je postalo moguće posle istraživanja optičkih svojstava vode, a pre svega njene optičke gustine. Istraživanja su vršena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija «NII industrijske i morske medicine». U nizu eksperimenata, koji su vršeni tokom dve godine, istraživane su optičke gustine sledećih voda:

- sveta voda Malog osvećenja;

- voda iz vodovoda uzeta na dan Bogojavljenja;

- Krstovdanska voda iz crkve, osvećena na Praznik Bogojavljenja;

- Sveta voda iz reke Jordan (Jerusalim);

- Sveta voda iz različitih svetih izvora Rusije i Ukrajine.

Pored toga, istraživano je dejstvo molitve i krsnog znaka na običnu vodu iz vodovoda (vodu su osenjivali mirjani i sveštenici). Takodje je istraživana dinamika promene optičke gustine vode od trenutka uzimanja uzorka. U osnovi metode spektroskopije, kao što je poznato, je osobina atoma hemijskih elemenata da apsorbuju svetlost odredjene talasne dužine. Analiza rezultata merenja je pokazala zadivljujuću stvar: posle osvećenja od strane jereja obična voda iz vodovoda zadobija NOVA OPTIČKA SVOJSTVA – značajno (radi jednostavnosti objašnjenja ne navodimo cifre i formule – ured.) se povećava njena optička gustina! To znači sledeće: kao prvo, reči molitve su adekvatne dejstvu ne zvučnih talasnih dužina, kao pri običnom govoru, već svetlosnih! A svetlost se prostire milion puta brže nego zvuk. Drugo, do danas se smatralo (zakon Lamberta – Bugera – Bera) da su promene optičke gustine rastvora povezane samo sa konkretnom promenom jonsko-molekulskog sastava rastvora, to jest sa promenom koncentracije rastvora. Medjutim, dejstvo reči molitve ima potpuno drugi mehanizam delovanja, jer niko hemijskim putem nije menjao početni sastav uzetog uzorka vodovodske vode. Znači, upravo Božija blagodat, prizvana u rečima molitve, je izmenila optičku gustinu vode. Pri činu osvećenja se mogu čuti posebne reči: «...Pridjite, primite svi Duha Premudrosti, Duha Razuma, Duha straha Božijeg, HRISTA KOJI NAM SE JAVLJA». Te reči sadrže u sebi veoma duboki smisao: one označavaju ODZIV ŽIVOG GOSPODA KAO ODGOVOR na molitvenu prozbu sveštenika – to jest Gospod nam kaže: «PRIMITE HRISTA KOJI VAM SE JAVLJA». U tom tajanstvenom, mističnom trenutku Gospod, se nevidljivo za naše oči JAVLJA SILASKOM SVETOG DUHA NA VODU, dajući toj vodi moljenu isceliteljsku silu za dušu i telo. I voda se odmah «odaziva» - povećava se njena optička gustina u ultravioletnoj sprekrtalnoj oblasti. Ona kao da se «ispunjava» svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da uhvati te isceliteljske promene strukture vode. Ali instrument (spektrograf) daje objektivnu ocenu te pojave i neopovrgnut dokaz silaska blagodati Duha Svetoga na vodu koja se osvećuje.

Na osnovu rezultata eksperimenata je formiran grafik, sa koga se vidi, da su vrednosti optičke gustine vode iz reke Jordan, gde se krstio Gospod naš Isus Hristos pre više od 2000 godina, praktično ISTOVETNE sa vrednostima optičke gustine svete krstovdanske vode iz crkve, osvećene na Bogojavljenje. Jordan i Neva imaju različite geografske položaje, različit sastav zemljišta, razlicitu klimu, pa samim tim i različitu gustinu vode, ali jednom godišnje – na praznik Bogojavljenja – njihovi optički parametri se skoro u potpunosti poklapaju!

1 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 05.10.2001. godine

2 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 27.05.2003., 11.12.2003. godine

3, 4 – Sveta voda iz reke Jordan, datum eksperimenta 27.05.2003., 11.12.2003.

5 – obična vodovodska voda, pre osvećenja

Optika ima veze sa svetlošću. Sam Hristos kaže u Novom Zavetu: «Ja Sam Svetlost svetu» (Jn. 8, 12). Još su drevni bogoslovi-isihisti ispoljavali interesovanje za prirodu Božanske nematerijalne Tavorske svetlosti, koju je Gospod pokazao učenicima na gori Tavor. Oni su Ga videli u «vidu zlata, koje je ispunilo prostor». Svake godine na pravoslavni Vaskrs silazi Blagodatni Oganj u Hramu pored Groba Gospodnjeg – i to je takodje svetlost! I Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista se takodje desilo u ozarenju posebne svetlosti, koje je ostavilo Njegov fotografski otisak na Turinskoj plaštanici – pogrebnoj odeždi.

I više od toga – samo stvaranje materije je povezano sa posebnom «svetlošću», o kojoj se govori u Bibliji. Bog je stvorio «svetlost» prvi dan, što ukazuje na njeno «fundamentlano» mesto u jerarhiji života. I to nije bila obična sunčeva svetlost – jer su sunce i ostačle zvezde stvorene tek četvrtog dana. Nije slučajno svetlost na slavjanskom «svet», to nije samo svetlost, već i «zemlja», cela «vaseljena». Nije li to zbog toga što je sve oko nas prožeto iskonskom, Tavorskom svetlošću preobraženja?

Svetlost je životvorna i isceliteljska, a posebno njena ultravioletna zračenja. Naučnici (nemački fizičar Riter) su to otkrili tek 1841 godine, i to hemijskom metodom. Uskoro su otkrili baktericidno dejstvo tog zračenja, koje se primenjuje i do dan-danas na poliklinikama pri «zagrevanju», u domaćim lampama itd. To je obično ultravioletno zračenje. Ali ako se govori o Tavorskoj svetlosti, onda njeno dejstvo može da bude čudotvorno. Nisu uzalud askete-isihisti, iznuravajući se u pustinjama i skoro ničim se ne hraneći živeli 80, 90 i čak i više od 100 godina. Njihova tela su se već za života toliko preobražavala, da su potom postajala netruležne mošti. A po njihovim molitvama, struktura voda u tim oblastima, gde su oni živeli, se toliko menjala, da prirodna izvorska voda čak i posle nekoliko vekova daje isceliteljsku snagu onima, koji sa verom prilaze da se poklone svetom ugodniku.

Iz navedenih istraživanja se vidi da voda, svetlost i reč molitve mogu medjusobno da deluju. I u osnovi svega je Reč. Njom je stvoren svet («u početku beše Reč, i Reč beše u Boga»), i njom se uz Božiju pomoć nastavljaju čuda na zemlji.

Preuzeto sa http://www.hram-evenkya.ru/fnews2.php?id=1224

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic