MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PRED ČUDOTVORNOM IKONOM PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE



Zovem se Angelina. Živim u Beogradu. Po zanimanju sam profesor francuskog jezika, sada u penziji. Roditelji su mi bili pravoslavne vere, čestiti ljudi.
 
Nadarena za umetnost (muzika, slikarstvo, balet), gorda, jurila sam kroz život za obrazovanjem, zvanjem, karijerom. 
 
Jednog leta, pri povratku sa crnogorskog primorja, Božja promisao me je uputila u manastir Ostrog, kod svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. U tom svetom mestu tolike božanske svetlosti, kao da sam progledala. Doživela sam pravi duhovni preobražaj. Počela sam da živim liturgijskim životom, da idem na bogosluženja, da čitam duhovnu literaturu, da slušam duhovnu muziku i da pevam u crkvenom horu. Od 2009. godine počela sam da slavim svetog Vasilija Ostroškog kao svoga sveca zaštitnika. Shvatila sam i cilj našeg života: vraćanje u naručje našem Ocu Nebeskom. Verujem da sam krenula tim jedinim pravim, istinitim putem prema našoj Večnoj otadžbini. 
 
Posvedočila bih o još jednom svom duhovnom iskustvu, koje sam doživela pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, prilikom svoje prve posete manastiru Lepavini, marta 2009. godine. Neka mi ovo svedočenje ne bude na gordost ili na slavoljublje, već na korist i drugim bogotražiteljima. 
 
Na povratku za Beograd, iz zagrebačkog hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg, ponela sam za čitanje Glasnik Mitropolije zagrebačko-ljubljanske i Pravoslavni duhovni listić br. 1/08 – podlistak časopisa „Put, Istina i Život“, koji izdaje bratstvo manastira Lepavine.
 
U tom listiću pažnju mi je odmah privukao naslov: Pismo oca Gavrila. O ocu Gavrilu sam jedino znala da je iguman manastira Lepavine i da su njegove molitve vrlo jake. Iz pisma saznajem da je otac Gavrilo boravio trinaest godina na Svetoj Gori, u manastiru Hilandaru, gde je živeo podvižničkim životom upražnjavajući Isusovu molitvu. Zatim je sledio opis čina primanja male shime monaha Gavrila… Odjednom sam osetila sveprisustvo Božje. Čitam i plačem, a Bog kao da me gleda Svojim svevidećim očima. U grudima mi se širi toplina, a u srcu neizmerna ljubav prema Bogu, Bogorodici i ocu Gavrilu. Pomislila sam kako bi bilo lepo da odem u manastir Lepavinu.
 
Nekoliko meseci kasnije, treće nedelje Velikog posta, u utorak 17. marta 2009. godine, krenem sama u manastir. Idem nepoznatim putem, nigde žive duše niti automobila, nemam koga da pitam, samo hitam kroz selo prema dolini i molim Boga da me dovede do Majke Božje Lepavinske. Kroz krošnje drveća najzad ugledah zvonik crkve, a srce od radosti da iskoči. Ali, vrata crkve su zaključana, kao i vrata glavnog ulaza u konak. 
 
Kada su otvorili crkvu, odmah sam ugledala čudotvornu ikonu i naprosto poletela prema njoj, ničice padajući, potpuno klonula od te velike blagodati Božje koja se širila iz ikone. Suze su neprekidno lile i samo sam ponavljala: Hvala Ti, Bože, hvala Ti, Majko. Bilo je to zapravo moje beskrajno blagodarenje Presvetoj Bogorodici i Njenom Sinu, Gospodu Isusu Hristu, za moje čudesno isceljenje od dugotrajne bolesti.
 
Taj doživljaj blaženstva nije me napuštao ni kad sam ušla u manastirsku trpezariju. Monasi Marko, Vasilije i Teofan ukazali su mi se kao uzori skromnosti, kreposti, milosrđa i čovekoljublja, pred kojima sam se ja osećala ništavnom. Taj doživljaj je učvrstio iskaz monaha Marka da u manastir niko ne dolazi slučajno i bez priziva. Osećala sam se pozvanom i dobrodošlom, konačno prihvaćenom i isceljenom. Od tog ganuća suze nisu prestajale. Čak sam i zajednički ručak, gde je bio prisutan i otac Gavrilo, doživela kao dar Neba (proviđenja). Celi krajolik ličio je na oazu nadzemaljskog mira i spokoja. Zbog tolike milosti Božje osećala sam lakoću tela, mir u duši i radosno oduševljenje u srcu, i ljubav neizmernu prema Spasitelju i Majci Božjoj, prema svetitelju Vasiliju, prema svemu i svima. U meni je samo kliktalo: Hvala Ti, Bože, hvala Ti, Bogorodice!
 
Pri odlasku sam treći put otišla do ikone Bogorodice. Stajala sam smirena, gledajući Njen prečudesni lik, molila sam najjednostavnijim rečima za zdravlje moje porodice, moja dva sina, snaha i unuka, za mog divnog duhovnika, oca Nevenka. I na kraju zavapila sam: Majko Božja, molim Te, pomozi svima kojima je potrebna Tvoja pomoć. Tada su oči Bogorodice naprosto oživele, bile su pune radosti i milosti. Žive ljudske oči su me gledale. Bila sam uverena da mi se ta silna radost iz mog srca vraća preko Njenih svetih očiju, i sva sam se pretvorila u jedno veliko: Hvala Ti, Majčice mila. 
 
Kao da lebdim u vazduhu, odetela sam na železničku stanicu. Voz se punio putnicima, a meni su svi ti nepoznati ljudi bili dragi i bliski, a činilo mi se kao da i oni vole mene. Da, zaista, BOG JE LJUBAV!
 
U manastir Lepavinu idem kad god mogu, Bogorodicu Lepavinsku u srcu nosim, sa bratstvom manastira sam povezana hrišćanskom ljubavlju. I sada znam, jer sam iskusila da je Bog samo ljubav. I kad naiđu životna iskušenja, više ih se ne bojim, samo u srcu prizovem onaj živi osećaj (ljubavi) koji me povezuje sa svima.
 
 Ovo što sam napisala ima jedino smisao i svrhu da ohrabri (nekog) malodušnog bogotražitelja, kakva sam i ja pre bila. 
 
Ovu ispovest bih završila rečima Mihajla Hadži-Cenića iz njegovog osvrta na duhovni rad oca Gavrila u web prostoru, za knjigu „Duhovni razgovori“ arhimandrita Gavrila (Vučkovića):
 
„…čuda nisu samo izlečenja neizlečivih bolesti, koja se ponekad dešavaju, već i sva ona „mala“ čuda neobjašnjive blagosti, prisnosti, topline, blagodati, radosti i unutrašnjeg prosvetljenja koje nas snađe pred Bogorodicom Lepavinskom, na službi u manastiru ili u razgovoru sa duhovnikom…“
 
pred Svetu Petku
2012. godine Gospodnje       

 
KOMENTARI NA POSTAVLjENE TEME SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU

o.Gavrilo
http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6547
Jela Nonkovic
Slava I milost Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj!
Ljubica Mijic
Presveta Bogorodice, moli Boga za nas gresne.
Suzana Arbutina
Presvetaja Bogorodice, spasi nas
Irene Homberger
Please pray for me ? + Amen +
Drena Kojicic
Amin .
Jelena Jankovic
presveta bogorodice spasi nas+++
Svetlana Markovic
Prelepo svedocenje istinske bogotraziteljke.Kad iz srca trazimo blagodat stize.Presveta Bogorodice Lepavinska moli se za sve nas kojima je potrebna Tvoje zastita i udostoj nas da se Tebi molimo.
Verica Kalman
Umoli Sin Tvog a Boga naseg,da nas sacuva od zla...Presveta,Preblagoslovena Vladicice nasa.
Biljana Nedic
Presveta Bogorodice, spasi nas
Ruzica Jovic
+++
Ideal Tresor
Amin, amin, amin !!! +++
Dunja Neda
Amin! Bože daj!
Vesna Kostic
daj nam zdravlja, pameti i mira, amin
Miro Marica Böhm
oj kakvo cudo mrtva slika
Miro Marica Böhm
stvarno nema ni pameti ni mira
Slađana Čomić
Pozdrav ocu Vasiliju!
Jagoda Grahovac
Amin
Svetlana Majstorovic Panic
Spasi draga, volimo te......amin
Dusica Mitrovic
sveta spasi nas.
Zarko Birtasevic
klanjajmo se presvetoj bogorodici amin
Branka Krneta
Tebi Majko Božja,


Tebi duša kliče,


Tebi moja duša,


Iz dubine viče.


Tebi oči dižem,


Tebe Majko molim,


Daj mi snage svagda,


Vragu da odolim.


Kad me demon kuša,


Kad me na greh vodi,


Obasjaj mi dušu,


Od zla oslobodi.


Neka svetlost Tvoja,


Razgoni mi tamu,


O, nemoj me nikad,


Ostaviti samu.


Budi pored mene,


U svakom trenutku,


Na svakome mestu,


I u svakom kutku.


Kada Te prizivam,


Majko Božja čuj me,


U nevolji mojoj,


Majko pomiluj me.
Mara Arman-mihajlovic
AMIN
Gudalovic Dragisa
Prelijepo nesto bio sam tamo, Boze hvala ti za sve!!!!
Lakic Mladen
BOGORODICE POMOZI NAM
Tamara Stojanovic
Amin
Sanja Bogdanović-Kulidzan
Presveta Bogorodice,spasi nas...
Gjurgja Serafimova
Presveta bogorodice molimte blagoslovi mi put da ti se poklonim...
Spomenka Bonazza
Slava tEBI I HVALA ČUDOTVORNA BOGORODICE LEPAVINSKA
Dragana Ilic
POMOZI SVIMA pa i meni Presveta BOGORODICE LEPAVINSKA BLAGOSLOVI ME DA TI SE POKLONIM I ZAHVALIM ZA SVA DOBRA KOJA CINIS PRAVOSLAVNOJ BRACI NASOJ+++


(ova tema ima 8930 poseta)

Pročitano: 16438 puta