MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Pomaže Bog o. Gavrilo, blagoslovite,

moja životna priča kako sam upoznao Boga i postao bogotražitelj, kada je pogledam u retrospektivi je dugačka, ali kada čujem iskustva drugih ljudi uopšte mi ne djeluje i kompleksna.

Klica želje za poznavanjem Boga se razvila još 1992. godine. U mojoj zemlji počinje građanski rat1, vjerske vođe pozivaju na mir i molitvu. Na televiziji se prikazuje sva negativna medijska vještina vladanja masama, ali i film „Isus iz Nazareta“ (koji sam nekoliko puta pogledao). Upijajući ovaj film, svom dedi2, sada pokojnom sam govorio „pogledaj, Bog je ljubav“, a on meni „ako želiš nešto da znaš o Bogu pročitaj Bibliju“. Sada Sv.Pismo ili Bibliju čitam treći put od korica do korica, sa molitvom Bogu prije čitanja Sv.Pisma iz pravoslavnog molitvenika i uvijek nešto novo saznajem. Zapažam ljude u crkvi ili da kažem koji Boga traže da puno pitaju, što je i normalno da onaj koji traži i da pita. Da ne bi bilo pretjeranog „zapitkivanja“, savjetujem da3 ljudi bi trebali: „prvo da čitaju, uče i nauče o svojoj vjeri, pa se onda mole Bogu, a najbolje sve zajedno, te onda prvo molitva Bogu, pa učenje i rad, kao siguran put spasenja“.

Očito se tako desilo i sa mnom, da ono što duboko čuči u ljudskoj duši, srcu i tijelu mora izaći na površinu. Ta se stvar odigrala u izboru teme za moj diplomski rad „Hrišćanska pravoslavna misao na internetu“. Kada sam svojoj mentorica, prof. dr Tatjana Tapavički Duronjić predložio temu za diplomski rad, ona je blagonaklono i sa oduševljenjem prihvatila govoreći kako je to odlično i aktuelno. Savjetujući me da bi se trebao bazirati na lokalne i regionalne internet portale i sajtove i uraditi analizu nekog od tih sajtova. Odmah sam predložio sajt manastira Lepavine i rad o. Gavrila, kao centralni dio analize internet sajtova, sa čime se profesorica mentorica složila. O. Gavrila vidim i doživljavam kao primjer, jedne duhovne vertikale, koja radi na dobro za Boga i ljude u osnovnoj misiji crkve na propovijedanju Sv. Božije riječi i  za koga bih se usudio kazati da spada u red neustrašivih, „dobrih ljudi u vremenu zla“. U diplomskom radu sam mogao pokazati i provući liniju moga sagledavanja Boga i spasenja u Hristu i kroz Hrista i napisati diplomski rad da opravda sve postulate novinarstva.

U posljednjim godinama mi je veoma drag ruski film „Ostrvo“ (koji sam takođe po nekoliko puta pogledao, da utvrdim materiju). Moja životna radost i sreća su mi supruga Ljiljana i kćerka Marina, koja mi srce puni radošću, kada pred spavanje tako mala 3,5 godine  kazuje molitvu sv. vladike Nikolaja „legoh spati i Boga zvati, anđele prizivati, anđeli se pokloniše, Hrista Boga zamoliše, kad ja legnem, kad ja spijem, da nikakvo zlo ne snijem“. Slava Bogu i hvala mu na ovoj radosti i sreći.

S Božijom milošću,

Svetozar Roljić


(1) Sa ove danas tačke u vremenu i prostoru, na svu tu prošlost mogu samo da citiram Napoleona Bonapartu „Istorija je verzija prošlosti o kojoj smo se dogovorili“. Tako danas kod nas vlada dogovoreni mir.
(2) Deda je bio moj vaspitač i staratelj.
(3) Ko sam ja da dajem savjet, čovjek grešan. Ovo dolazi iz čistog zapažanja, predlažem bolje zvuči.

Banja Luka  27.03.2012.
 

 

 

Bog blagoslovio, brate Svetozare.
Veoma ste me obradovali Vašim izborom teme za diplomski rad. To je verovatno prvi primer takvog izbora u studijama novinarstva na srpskom jeziku. Na uspehu Vam čestitam i želim buduće uspehe u vašem radu na polju novinarstava i u blagoveštenju reči mira među ljudima i narodima uz blagoslov Božiji. Imam i jedno pitanje: da li bih mogao, sa Vašim dopuštenjem, da objavim Vaš diplomski rad na našem manastirskom sajtu?

Želim Vam svako dobro od Gospoda Hrista.

Arhimandrit Gavrilo (Vučković)

DIPLOMSKI    RAD  : Svetozar Roljić

(klikni na sliku i sačekaj da se učita )

 

Pomaže Bog, oče, blagoslovite!

Ovaj diplomski rad pod nazivom „HRIŠĆANSKA PRAVOSLANA MISAO NA INTERNETU“ autora Svetozara Roljića, sada već svršenog studenta Banjalučkog univerziteta, predstavalja veoma iscrpnu, kvalitetnu i , rekla bih, revolucionarnu studiju, gde se plastično predočavaju nepresušne mogućnosti kako duhovnog, tako i misionarskog trasiranja života pravoslavnog čoveka i  Pravoslavlja uopšte, sa posebnim osvrtom putem najsavremenijih tehnologija.

Što se tiče odeljka 3.2. „Pravoslavlje na internetu – za i protiv“, dovoljno je navesti primer blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, koji je na molbu jednog vernika, koji je želeći da Njegovu Svetost zaštiti od sablazni,  predložio da ne seda u autobus koji prolazi pored plaže na Adi Ciganliji, samo rekao:“Zašto? Svako vidi ono što želi“.

 Ono što ovoj studiji daje posebnu notu jeste živi primer, živo žitije i najsavremeniji misionarski rad oca Gavrila Lepavinskog, čiji se primer tako dobro uklapa u celokupni predmet istraživanja navedene teme, ali, čiji vizionarski poduhvat na misionarskom putu ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Naprotiv, zapanjuje pregalaštvo, volja, ljubav, trud i stručnost oca Gavrila u širenju Reči Božije.

U današnjem duhovnom bespuću, Gospode, daj nam što više pastira Tvojih, da saberu izgubljene ovce i uvedu ih pod Tvoje Okrilje. Amin! Bože, daj!



Tankosava Damjanović



KOMENTARI NA POSTAVLJENE TEME SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU