MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

NIKOS KOURKOULIS: RAK I SVETA GORA



Nikos Kourkoulis je jedan od najpoznatijih i najslušanijih muzičara u Grčkoj. Decembra 6, 2006 govorio je na grčkoj televiziji ANT1 o sledećem događaju koji je doživeo 2002. godine.

Nikosu je 2002. godine otkriven rak na pankreasu. Posle nekoliko analiza, ova dijagnoza je bila potvrđena. Njegova majka mu je rekla da ne brine, da će sve biti uredu.

Za vreme Velikog posta on je završio svoj program lečenja u centru za obolele od raka; poklonio je svojim prijateljima i kolegama poklone i rekao im svoje poslednje želje, jer se rak brzo širio.

Njegovi prijatelji i njegov ujak su mu predložili da ode na Svetu Goru. Ovo mu je izgledalo kao dobra ideja, jer je već nekoliko godina imao želju da ide na Svetu Goru. Dan pre nego što je otišao, odlučio je da ode još jednom na analize, ali nije uzeo rezultate, jer je znao da će biti isti. Takođe je odlučio da po svom povratku sa Svete Gore ode u Ameriku i da razgovara sa doktorom koji je specijalista za pankreas.    

Izplovio je iz Uranopolisa malim brodom ka pristaništu Dafne na Svetoj Gori. Bila je Strasna Sedmica i brod je bio pun posetilaca i hodočasnika. Uprkos tome, jedno mesto je bilo prazno i njegovi prijatelji su mu rekli da tu sedne. Pored njega je sedeo gospodin u svojim pedesetim, koji se okrenuo ka Nikosu i pitao ga da li je on Kourkoulis? - “Znaš, ja te ustvari ne poznajem, jer sam iz Amerike, ali moja ćerka te sluša i sviđa joj se tvoja muzika. Da li bi mogli da se zajedno fotografišemo, da bih joj dao fotografiju. To bi je učinilo mnogo srećnom.” Fotografisali su se i onda započeli razgovor. Nikos je rekao da bi želeo da ode u Ameriku, ne kao turista, već da potraži doktora koji bi mu pomogao. Onda je pomenuo ime doktora, i gospodin iz Amerike je bio zapanjen.

Bio je zapanjen, jer je baš on bio desna ruka doktora o kome je Nikos pričao; šta više, doktor je je sedeo baš pored njega. Kada se povratio od velikog uzbuđenja, razgovarao je sa doktorom, razmenili su biznis kartice da bi ostali u kontaktu.

Onda su stigli u Skit Svete Ane za bdenije na Veliki Petak. U jednom trenutku starac skita, otac Sila, prišao je Nikosu i rekao mu: - "Pođi sada samnom, pošto više nema gužve, da bi se poklonio pojasu Svete Ane." Nije poznavao oca Silu, ali ga je ipak pratio. Kada su stigli ispred Svetog Pojasa Nikos je počeo na kolenima da se moli. Posle nekoliko minuta, Nikos je osetio veliki pritisak na sebi, koji ga je prinudio da padne na pod. Osetio je slabost i bio je bez svesti oko dvadeset minuta. Kada se oporavio počeo je da plače zbog onoga što je osećao. Posle od prilike sat vremana plakanja i ridanja otišao je u sobu gde se odmarao ceo sledeći dan.  

Posle Vaskrsa vratio se u grad i posetio doktora. Na Nikosovo iznenađenje, doktor mu je rekao da u novim analazima nema ni tragova raka. Nema čak ni indikacija da je ikada imao rak.

Trebalo bi spomenuti da za svo vreme njegovog oporavka, od kada je saznao da ima rak, nikada nije uzeo ni jedan lek, niti je primao hemoterapiju koja bi pomogla njegovom potpunom isceljenju.




Prevod sa engleskog mr Vladimir Srbljak
30 decembar 2011 god.

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2011/04/nikos-kourkoulis-cancer-and-holy.html

Pročitano: 10291 puta