MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Tumačenje Jevandjelja očima jednog naučnika.

Krajem januara u Moskvi na konferenciji «Nauka i hrišćanstvo» jeromonah Vladimir Maslov je napravio interesantan izveštaj «Pokušaj tumačenja Jevandjelja očima jednog naučnika». U prošlosti fizičar, a danas stanovnik Sveto-Ekaterinskog manastira (u gradu Vidnoe u Podmoskovlju) predložio je potpuno novo objašnjenje tekstualnih razlika izmedju četiri Jevandjelja. Otkriće oca Vladimira ne samo da objašnjava te razlike, koje često zbunjuju istraživače, već omogućava da se na nov način razmotri istorija Crkve i čovečanstva, koja se može podeliti na četiri perioda: «veče, ponoć, pevanje petlova i jutro».

Svoju teoriju, koju još nigde nije objavio, monah-naučnik je ukratko izložio. Ali naš dopisnik ga je detaljnije intervjuisao posle konferencije, tako da će se čitaoci «Vere» prvi upoznati sa tim istraživanjem.

Dan počinje sa večeri

- Oče Vladimire, šta vas je inspirisalo da odaberete ovakvu temu?

- Pa, to lebdi u vazduhu ... Današnje vreme karakterišu različita eshatološka nastrojenja. Kažem, «različita» jer u njima ima i zdravih i nezdravih projava. Neko, očekujući kraj sveta drži u glavi Drugi Hristov Dolazak – i k Njemu su okrenuti i um i duša. A neko se više bavi slikama rušenja tog sveta i kao posledica toga upada u potpuno uninije. A postoje i oni koji se bave proročanstvima o datumu kraja sveta. To je ono što bih ja nazvao nezdravim.

- Od čega je počelo vaše istraživanje?

- Bio sam inspirisan da počnem istraživanje pošto sam pročitao 13-u glavu Jevandjelja od Marka. U njoj Gospod govori o datumu Svog Drugog Dolaska: «A o danu tome ili o času niko ne zna, ni Andjeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac...Stražite dakle, jer ne znate kad će doći gospodar od kuće, ili uveče ili u ponoći ili u pijetle ili ujutru. Da ne dodje iznenada i da vas ne nadje a vi spavate» (Mk. 13, 32-36).

Ovde je jasno rečeno, da «o tom danu niko ne zna». I tema na tome može da se zatvori. Ali, razumete, ja sam naravno, pre svega verujući čovek i odnosim se prema Svetom Pismu kao prema svetinji. Medjutim naučni stil razmišljanja, razvijen na fakultetu fizike MDU takodje nidge nije otišao. I evo šta me je zadivilo: odakle ta čudna periodizacija «veče – ponoć – pevanje petlova – jutro»? jer su u celom svetu dani uvek počinjali jutrom a završavali sa noći. I šta označava takav period dana kao «pevanje petlova»?

Počeo sam da gledam u Bibliji. U Novom Zavetu se o «pevanju petlova» govori 12 puta. Od njih je 11 povezano sa Petrovim odricanjem («pre nego što zapeva petao, odrećićeš Me se») i jedan sa Otkrovenjem – taj, koji sam vam već citirao. To jest nigde, sem kod Marka se o tome ne govori. Pogledajmo Stari Zavet. U njemu se o «pevanju petlova» govori samo jednom kod Eklesijasta: «I ustajaće čovek po kriku petla, i ...visine će im biti strašne, i na putu užasi» (Ekkl. 12, 4). Kao i kod Marka ovde odzvanja eshatološki motiv, ali opet nema nikakve indikacije na tu čudnu periodizaciju vremena. Zaključuje se da se «pevanje petlova» kao period dana pominje samo tamo gde Gospod govori o Svom Drugom Dolasku.

- A ako se traže stihovi u kojima se pojavljuju druge reči: «veče», «jutro» ...

- Brojanje vremena uvek kao i obično počinje od jutra. To se odnosi i na duge vremenske periode: «jer je tisuća godina pred očima Tvojima kao dan jučerašnji, kad mine, i kao straža noćna...Oni (dani ljudski) su kao san, kao trava, koja rano vene, ujutru cvijeta i uvene, uveče se pokosi i sasuši». Ovo je iz Psaltira, psalm 90, stihovi 4-6. I još, ako se pažljivo čita Psaltir može se uvideti i druga vremenska doslednost: «Večerom, i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i čuće glas moj» (Ps. 55, 17). Ovde, kao i kod jevandjeliste Marka računanje vremena počinje upravo od većeri!


vece od Mateja, ponoc od Marka, pevanje petlova od Luke, jutro od Jovana

Razmislimo sada: u čemu je razlika izmedju ova dva stiha? U prvom se govori o «ljudskim danima», o fizičkom vremenu. A u drugom o ljudskom opštenju sa Bogom.

Ali tražimo dalje ... U Bibliji računanje vremena od večeri nalazimo na još jednom mestu – na kraju 27 glave Knjige Izlaska, gde Gospod daje ljudima instrukcije za izgradnju prvom hrama: «U skiniji sabranja van zavese, koja je pred kovčegom otkrovenja, paliće ga Aaron i sinovi njegovi, od večeri do jutra, pred licem Gospodnjim. To je večni zakon za njihova pokolenja od sinova Izrailjevih».

- Ali to svi znaju! Dnevni bogoslužbeni krug počinje od večeri. Naprimer, na večernjoj službi u subotu se već pominje to što će se praznovati u nedelju ujutru, na Liturgiji.

- Da, objašnjenje je na površini. I više od toga. Setite se kako počinje Biblija? Gospod stvara vaseljenu, kada još ništa – ni prostor, ni vreme – nije postojalo. Ali vreme samo što se pojavilo. I šta se tamo ponavlja šest puta, na kraju svakog dana stvaranja?

- «I bi veče, i bi jutro...»

- Računanje je dakle upravo od večeri. Zar vas to ne zadivljuje?

«I bi ponoć...»

- Kao što vidimo, takvo računanje vremena (veče – jutro) je povezano s jedne strane sa zapovedjenim bogoslužbenim ustavom, sa Bogoopštenjem (Ish. 27, 21), a s druge – sa stvaranjem i uspostavljanjem sveta (Post. 1, 5-31). Mi spoznajemo Boga i kroz Bogoopštenje, molitvu, i celim svojim životom, jer smo Njegova tvorevina. I pokazuje se da periodizacija «veče-jutro» ima direktan odnos prema toj našoj spoznaji Boga.

Sada ćemo preći na Jevandjelje. Da li je ta periodizacija primenjljiva na razumevanje Jevandjelja? Reklo bi se da nije. Ali setimo s ključa koji je dat u 13-oj glavi kod apostola Marka. Dinamika stvaranja iz Knjige Postanja je ovde predstavljena u razvijenom obliku: «i bi veče, i bi ponoć, i bi pevanje petlova, i bi jutro». Četiri vremenska perioda, četiri stanja. Ali i Jevandjelja ima 4 takodje. Tada sam došao na ideju da uporedim razlike izmedju četiri Jevandjelja u vezi sa tom periodizacijom.

- Čini mi se da sam to negde čitao. Tamo su Jevandjelja istina diferencirali po drugom principu. Jevandjelje od Mateja je – Pismo za obične ljude, zemljoradnike, pošto je najjednostavnije po izlaganju, narativno je. Jevandjelje od Marka je za gradjane i lenjivce, i najkraće je. Jevandjelje od Jovana je za one koje interesuje bogoslovska strana hrišćanstva. Od Luke je izgleda za inteligenciju ... Uostalom možda i grešim u ovome.

- Ne, zašto? Gospod je dao apostolima mogućnost da govore raznim jezicima, kako bi svi mogli da usvoje Njegovo učenje. I Jevandjelja su mogla da budu upućena raznim slojevima stanovništva. Ali ja imam u vidu nešto drugo. Nacrtao sam za sebe sledeću šemu i počeo da uporedjujem.

Matej i Jovan su – najbliži Hristovi učenici, oni su neposredni svedoci Svetlosti. Njima odgovaraju periodi večeri, kada Mesec daje svetlost, i jutra. Marko i Luka su pisali na osnocu reči, to jest to su posredna svedočanstva. Svetlosti nema u ponoć i kada petlovi pevaju. Sada ćemo uzeti Jevandjelja i uporedićemo ih. Sada ćete videti da se sve slaže.

- A da li je to naučno uporedjivati samo četiri Jevandjelja? Znamo da postoje još nekoliko Jevandjelja, koja pripisuju Jakovu, Petru. Ona nisu ušla u kanon.

- Da ta druga nisu ušla u kanon. Svetim Duhom, Koji deluje u Crkvi, prihvaćena su upravo ova četiri Pisma. Istinitost izbora se potvrdjuje vezama koje smo pronašli.

Glavna zapovest

Dakle, govorili smo o spoznaji Boga, i Njegovog učenja. Pogledajmo, kako je to usvojeno pokazano u sinopsisu – u tri prve knjige Jevandjelja, koje imaju mnogo toga zajedničko.

Kod Mateja, Marka i Luke se ponavlja jedna te ista epizoda, gde se postavlja pitanje koja je zapovest najveća. Ali to je u sve te tri epizpode pokazano različito. Kod Mateja (prvi period – «veče») Sam Gospod kaže koja je glavna zapovest: «Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim» (Mt. 22, 37). Kod Marka («ponoć») Gospod odgovara, a čovek koji je postavio pitanje potvrdjuje: «Dobro, Učitelju! Istinu si rekao, postoji samo jedan Bog i nema drugog, sem Njega» (Mk. 12, 32). A kod Luke («pevanje petlova») Gospod ne odgovara već Sam pita: «Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš Pismo?». I čovek, koji je postavio pitanje, sam ponavlja tu prvu zapovest. Na šta Gospod kaže: «Pravilno si rekao, tako postupaj i bićeš živ» (Lk. 10, 25-28).

To jest, vidimo dinamiku, doslednost usvajanja toga, što je rečeno u Pismu. U «veče» Gospod izgovara zapovest. U «ponoć» čovek je sam sposoban da je potvrdi. A u vreme «pevanja petlova» on već može sam da je izgovori.

Uopšteno govoreći cela istorija hrišćanstva je – istorija usvajanja Božije Reči. Jer jedna je stvar šta Gospod govori, i druga kako je čovek razume. «Gledate da Me ubijete, jer Moja beseda ne može u vas da stane» (Jn. 8, 37), - kaže Gospod u Jevandjelju od Jovana, to jest u «jutro» u vreme Svog dolaska. Evo problema koji je imao čak i Gospod.

Molitva

Sada ćemo razmotriti tu periodizaciju na primeru toga, koliko su ljudi uporni u molitvi. Kod Mateja (7,7) i Luke (11, 9) postoji fraza «molite, i biće vam dato; tražite, i naćićete; kucajte i otvoriće vam se». Ali ima i tih «kucanja» raznih. Kod Mateja («veče») priča o deset devojaka se završava time što su posle toga kako su pet njih došle na gozbu izabranih i ugledale da su vrata zatvorena, ušle bez ičega (Mt. 25, 10-12). A kod Luke («pevanje petlova») u priči čovek moli tri hleba za prijatelja, a domaćin kuće mu ne otvara: «Ne uznemiravaj me, vrata su već zatvorena». Ali tamo se govori da ukoliko je čovek uporan domaćin će otvoriti i «daće mu koliko traži» (Lk. 11, 7-8).

I uopšte u Jevandjelju od Luke je karakteristično da se dobija ono što se moli kao nagrada za upornost. To se vidi u pričama o nepravednom sudiji, zabludeloj ovci, izgubljenoj drahmi. U njima pastir traži ovcu ili čovek drahmu dotle dok ih ne nadju. A kod Mateja pastir traži ovcu, i AKO mu se desi da je nadje on se raduje. To je suštinska razlika.

- A kako se to podudara sa «večeri» i «pevanjem petlova»?

- «Pevanje petlova» je – najava jutra, to jest vreme pred Drugi Hristov Dolazak. I u to vreme će nam Gospod dati sve što poželimo. Ako budemo uporni ... Ali istovremeno u Jevandjelju od Luke odzvanja upozorenje o opasnosti od mnoštva darova i uopšte bogatstva.

Naprimer, setite se stiha: «gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onijem što je suviše bogat» (Lk. 12, 15). Ili ovo: «Teško vama bogati, jer ste već primili utjehu svoju» (Lk.6, 24). Kod Luke se takodje nalazi i priča o bogatom mladiću, koji je odstupio od Gospoda, o bogatom Lazaru koji je takodje loše završio. Ili recimo priča o bezumnom bogatašu: imajući bogatu letinu, on nije znao gde da je stavi, i kao rezltat toga je razrušio i žitnice, i sam izgubio život (Lk.12, 16-20). To jest u poslednja vremena pred Hristov Dolazak čovek po želji može da dobije mnoštvo darova ali teško njemu ako njima nerazumno raspolaže.

- Naše vreme je zadivljujuće i po tome, što svuda mirotoče ikone, dešavaju se čuda. I mi se čini mi se ne odnosimo uvek pravilno prema tome. «Još, još!» - očekujemo još veća ćuda.

- Takva duhovna neuzdržanost može da dovede do obratnog rezultata kada se možemo uplašiti Božije blagodati. Kod istog tog jevandjeliste Luke postoji priča o tome kako su učenici lovili ribu. U početku ništa nisu ulovili, a potom pošto su se obratili Gospodu, ribe je bilo tako mnogo da su se mreže pokidale od težine. U svojoj plahovitosti napunili su dve ladje ribom do vrha, i one su počele da tonu. I kod njih se pojavio veliki strah od izobilja riba, da je čak Petar zamolio: «Izidji od mene Gospode! Jer sam ja čovek grešni!» (Lk.5, 6-8).

Ali s druge strane isto kod Luke postoje i pozitivni primeri korišćenja bogatstva. Naprimer, priča o nevernom upravniku, ili priča o mitaru Zakheju, koji je obećao da podeli pola imanja siromasima, a kome je zakinuo da doda četvrtinu. To jest nije problem u mnoštvu darova već u ljudskom odnosu prema njima.

Žetva

S ovom temom je povezano interesantno poredjenje priča o talantima i minama. Kod Mateja se govori o – talantima, a kod Luke – o minama. Ideja je jedna te ista ali se pojedinosti veoma razlikuju.

Kod Mateja Gospod ljudima daje talante, to jest krupne novčane jedinice. Pri čemu mnogo i različito. Kod Luke Gospod svima daje jednako i pomalo (mine su mala novčana jedinica). Ukoliko izjednačimo Mateja sa ranim vremenima hrišćanstva, a Luku s našim vremenom «pevanje petlova», onda je očigledno da su se u prvim vekovima hrišćanstva darovi Duha Svetoga delili izobilno, ali svakome različito. Danas se oni dele manje, i to manje ili više jednako. U ranim vekovima je onaj koji je imao pet talanata dobijao pet, onaj koji je imao dva – dva – to jest proporcionalno tome kako mu je bilo dato (Mt.25, 15-17). A kod Luke je sasvim drugačije. Bilo je dato podjednako ali su ljudi te darove različito umnožavali – neko pet, neko deset, a neko se vratio bez ičega (Lk.19, 16-20).

Šta nam to govori? O tome da u periodu sejanja, to jest u prvim vekovima hrišćanstva čovek je maksimalno mogao da uradi to da poseje što mu je dato i razdeli drugima. Više od toga sejač nije mogao da uradi, sem da razbaca semena. A u periodu žetve (u periodu «pevanja petlova») sve zavisi od umeća žeteoca, od njegovog truda – i tamo već svi mogu različito da sakupe, umnože. I glavno bogatstvo u to vreme nisu čak ni sami darovi, već to gde ih smestiš. To jest siromaštvo duha («blaženi nišči duhom» - oni koji smatraju da ništa nije njihovo već Gospodnje – prim.prev.) je ovde najvažnije bogatstvo.

I ovde ćemo preći na priču o smokvi.

Kod Mateja («veče») bespoldna smokva se prosto proklinje, i suši (Mt.21, 19). Kod Marka se taj momenat produbljuje još time što je rečeno: «jer još ne beše vrijeme smokvama» (Mk.11, 13). Zaista, ako Marko odgovara «ponoći» koja je najdalje od svetlosti, to je to vreme kada je najteže prineti plodove Gospodu. A kod Luke («pevanje petlova») se govori o smokvi, koja je posadjena u vinogradu i nije davala ploda, i hteli su da je poseku, ali je vinogradar zamolio da sačekaju još jednu godinu i da je ostave.

To jest vidimo sledeće: kod Mateja i Marka se besplodna smokva proklinje, a kod Luke već postoji briga da ona u budućnosti još može da donese plod. I to nam daje nadu na milost Božiju u periodu «pevanja petlova», na Njegovu dugotrpeljivost. Ali da li ćemo mi biti dostojni te milosti, da li ćemo razumeti šta On od nas očekuje?

U periodu nastupanja «jutra» u Jevandjelju od Jovana Gospod kaže: «Podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu» (Jn.4, 35-38). Učenici gledaju na njive i ništa ne shvataju: po svim zakonima plodoreda za žetvu je još rano, i tek kroz četiri meseca će biti vreme za nju. Ali Gospod kaže – plodovi su sazreli, već treba da bude žetva! I ljudi i dalje ne veruju.

Ista je situacija i sa smokvicom. Prema prirodnim zakonima nije joj bilo vreme da rodi smokve. Ali Sam Gospod – Tvorac prirode – približio se k njoj, On je bio garancija da ona može i treba da donese plodove! Ona bi i mogla ako bi shvatila i poverovala da je nastupilo «jutro», rok svih rokova, da Sam Gospod, Svetlost Istinita, već stoji pred njom. Ali ona nije shvatila, nije poverovala – i bila je prokleta.

Pirog (kolač) i monete

- Oče Vladimire, a da li se u Starom Zavetu može naći podela na ta četiri perioda?

- U knjizi Ageja postoje četiri Gospodnja obraćanja proroku. Ta četiri obraćanja (jedno u prvoj glavi knjige i tri u sledećoj) je takodje moguće uporediti sa četiri Jevandjelja i nazivima periodi. I tamo se pojavljuju veoma interesantne stvari. Kao prvo, datiranje je u različitom redosledu: u prvom obraćanju je najpre godina, mesec, dan, a u 3-em obrnuto. Isto tako rodoslov Gospoda Hrista kod Mateja («veče»)ide od Avraama do Hrista, a kod Luke («pevanje petlova») suprotno, od Hrista do Avraama i dalje do Adama i Boga.

- I kakav je smisao toga?

- Ja to shvatam ovako: primanje Božije Reči ima potpuni ciklus ne samo onda kada čovek čuje Boga, kada se reč Božija prenosi od Avraama i do nas, ljudi dolazi, već više tada kada od ljudi dolazi obratno. Potpuna čujnost pretpostavlja da čovek ne samo da je čuo, već je i sam ponovio to nazad Bogu, i Bog je potvrdio: «Da, dobro si razumeo». I to se ne odnosi samo na Reč Božiju, već i na ljudsku reč Bogu.

U trećem obraćanju, («pevanje petlova») postoji još jedna možda ne tako važna podudarnost. Tamo se kaže: «prilazili su kopnu, koje može da donese dvadeset mera, i bilo je samo deset; prilazili su potoku, da bi zahvatili pedeset mera iz njega, i pokazalo se samo dvadeset...(Agej 2, 16-17). Tih 20 i 50 mera nalazimo i kod Luke (Lk.16, 6-7). U 3-em obraćanju knjige Ageja se primećuje i to: dosad drveće nije plodonosilo, ali počevši od tog trenutka, to jest 3-eg obraćanja, ono će plodonositi. I to odgovara izobilju plodova i bogatstvu, o kome se govori kod Luke, u periodu «pevanja petlova». I primećuje se to da je Gospod poslednja dva obraćanja dao u jednom danu. Tačno tako su tesno povezani «pevanje petlova» i «jutro» - jedno neprimetno prelazi u drugo. Mi nećemo primetiti kako će nastupiti jutro Hristovog Dolaska.
Interesantno je da takva periodizacija postoji i u Žitijima Svetih. Naprimer, u žitiju svetog Georgija Pobedonosca postoji priča o pirogu (kolaču). Trgovci su ušli u crkvu, ugledali kolač koji su parohijani ispekli za Georgija, pojeli ga i posle toga nisu mogli da nadju izlaz is crkve. Rešivši da se otkupe, najpre su platili 4 srebrne monete – i opet nisu mogli da nadju izlaz. Tada su svi zajedno platili jednu zlatnu, a potom četiri zlatnika – od svakog po jedan.

Tako se te monete mogu uporediti sa čitanjem četiri Jevandjelja. Prvo čitanje je kada čitamo Jevandjelja nezavisno jedno od drugog, ne uporedjujući ih – to su četiri srebrne monete. Drugo čitanje je kada uporedjujući Jevandjelja pokušavamo da nadjemo nešto zajedničko – to je jedan «zajednički» zlatnik. I treće čitanje, kada imamo sva četiri Jevandjelja, uporedjujemo ih i u različitim nalazimo dodatni smisao. Taj smisao nam otkriva i podelu na «veče, ponoć, pevanje petlova, i jutro». To su već četiri zlatnika to jest najveću vrednost ima upravo takvo čitanje.

Jer nastupa izbavljenje

- Oče Vladimire, rekli ste da će treći period «pevanje petlova» preći u jutro Dolaska tako da mi to nećemo ni primetiti. A da li ćemo primetiti da je nastupio treći period?

- U Jevandjelju se kaže da «o danu tom, ili času niko ne zna». Primetite o danu i času. Ali postoji još istorijska retrospektiva i o njoj nešto i znamo. U svakom slučaju tri perioda «veče, ponoć i pevanje petlova» se uklapaju u nju.

Ta retrospektiva je bila data u samom početku hrišćanstva. Na Krstu Raspeća je bila tablica sa tri natpisa «car» - na judejskom, grčkom i rimskom. Tako se istorijski i desilo: u početku su obećanom zemljom zavladali Judeji, potom su ih porobili Grci, a zatim Rimljani. U vreme Rimljana je bio Prvi Hristov Dolazak. Danas celom zemljom faktički vladaju «novi Rimljani» - zapadna civilizacija. I nije teško pretpostaviti da će u vreme sadašnjih Rimljana biti Drugi Hristov Dolazak.

I mi sada treba da se opredelimo šta da čekamo – nastupajuće jutro ili nastupajuće nevolje? U Jevandjelju od Luke – u Jevandjelju «pevanja petlova» - odzvanja upozorenje: «rod je ovaj lukav, traži znake» (Lk.11, 29). Ne treba tražiti spoljašnje znake, već se treba udubiti u sebe. Najava dolaska je «petlov krik» - koji nije spolja, već unutar čoveka. I tada će biti spreman na iskušenja.

Ja lično smatram da je period «pevanja petlova» već nastupio. A potom će doći jutro ali ne sa prvi zracima. Već su i petlovi propevali i Sunce svetli na nebu, ali za nas još nema jutra. Tako se dešava i u životu: dogadjaji se odvijaju, ali tek u nekom trenutku shvatimo da se DEŠAVAJU. Tačno tako će biti i sa Drugim Hristovim Dolaskom koji će nastupiti tog trenutka kada shvatimo da je već nastupio.

- I treba da čekamo Hrista a ne nevolje ...

- Upravo tako. Postoji nerazumna eshatologija, apologija uninija. Ali Jevandjelje «pevanja petlova» oglašava sasvim nešto drugo: «I biće znaci u suncu i u mjesecu i u zvijezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. Ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na zemlju, jer će se i sile nebeske pokrenuti. I tada će ugledati Sina Čovečijega gdje ide na oblacima sa silom i slavom velikom. A kad se počne ovo zbivati gledajte i podignite glave svoje jer se približuje izbavljenje vaše». (Lk.21, 25-28). Amin.