MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

INTERVJU: Patrijarh srpski Gospodin Irinej


Srpski patrijarh od 22. januara prošle godine obavljao istovremeno i dužnost administratora Eparhije niške


Patrijarh srpski gospodin Irinej danas postaje stanovnik Beograda. Iako je dotadašnji niški vladika na čelo Srpske pravoslavne crkve izabran još 22. januara 2010, punih godinu i po dana istovremeno je obavljao i dužnost administratora Eparhije niške i najviše vremena provodio u Nišu. Danas će u Sabornom hramu u Nišu svečanim činom za novog episkopa niškog biti ustoličen dr Jovan Purić, dosadašnji nastojatelj manastira Ostrog. Patrijarha smo juče pre podne zatekli u njegovom dosadašnjem kabinetu u Eparhijskom dvoru u Nišu u pakovanju ličnih stvari, knjiga i, kako nam je rekao, nezaboravnih uspomena na grad u kojem je proveo skoro 36 godina.

– Ko se seli, taj se ne veseli, kaže naš narod. Tako su i u meni pomešana i više tužna osećanja jer odlazim iz grada u kome sam proveo najviše vremena svog života, gde sam upoznao ljude, s njima delio i dobro i loše i gde sam se uvek osećao kao svoj među svojima. Žal je u meni u ovom trenutku kada se udaljavam od svojih. Ja volim ovaj narod u Nišu, kao i u Prizrenu, gde sam pre toga bio. Emotivno sam najviše vezan za jug Srbije i Kosovo i Metohiju i nosim mnogo prijatnih uspomena. Uvek ću se osećati Nišlijom, gde imam mnogo prijatelja i gde sam imao izuzetnu saradnju sa institucijama sistema, rukovodstvima grada i pojedinaca.

Koliko Nišlije mogu da se nadaju da ćete uvek ostati s njima?

Ja Niš ne mogu i nikada neću zaboraviti i radovaću se svakom uspehu mojih ljudi, moga grada i njegove eparhije. Biću uvek učesnik svih događaja, posebno onih velikih, i pomagaću Niš kao strateški centar u koji gleda pola Srbije i Nišlije. Pred nama je 2013. godina, krupan događaj svehrišćanskog značaja, obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta. Mislim da će to biti skup svih crkava i mogućnost da se svi vratimo 17 vekova unazad i da vidimo to vreme i značaj cara Konstantina, koji je najbolje shvatio značaj hrišćanstva i zajedništva. Biću aktivan učesnik jer će to biti događaj od velikog značaja i za Niš i za Srbiju, ali i crkvu posebno.

Da li postoji nešto što niste uradili, a imali ste u planu kao vladika niški pre izbora za patrijarha?

Sve u poslednjih deceniju i po urađeno je velikim zajedništvom Crkve, naroda i gradskih rukovodstava Niša, kao i mesta u eparhiji. Ne treba učinjeno vezivati samo za moje ime ili drugog pojedinca, jer jedna lasta ne čini proleće. Činjenica je da zbog specifičnih prilika upravo i najviše na ovim prostorima Crkva nije dugo bila u prilici da pokaže svoje prisustvo. Bili su mnogo veći pritisci nego u drugim sredinama, i malo slobode, i Crkva je nastojala samo da sačuva nasleđeno. Kada sam postao episkop otvoren je ipak jedan put za šire slobode, a posle izgradnje Metoha u Nišu stvoreno je jedno sasvim drugo raspoloženje i položaj i uloga Crkve od sredine devedesetih godina su drugačiji. Samim tim i želja da se nešto učini bila je veća. Nasledio sam samo tri, a odlazim iz Niša kojim ima već osam crkava. U međuvremenu i Saborna crkva je skoro iz temelja ponovo urađena. Gradili smo i moderne puteve, kao do Lipovca ili u topličkom kraju, ali ekonomske prilike nisu nam baš pružile priliku da se i više uradi. Verujem da će u budućnosti to moći.

Koliko poznajete naslednika koji će danas biti ustoličen?

Pre mene vladika niški bio je gospodin Jovan (Ilić), a sada dolazi Jovan Purić. Reč je o najozbiljnijem kandidatu koga je naša crkva imala, a koji je već četiri godine episkop. Bio je iguman velikog manastira Ostrog i ima dovoljno iskustva u odnosima s ljudima. Eparhija niška dobila je izuzetno obrazovanog i kvalitetnog čoveka na svom čelu.

Toma Todorović

-----------------------------------------------------------

Kosovo je moja lična i velika rana

Govoreći o trenutnim zbivanjima na Kosovu, patrijarh Irinej nam je rekao:

– Kosovo je moja lična i velika rana. Znam kako je bilo još 1948. godine kada sam otišao u Prizren na školovanje. Danas je sve drugačije. I u Prizrenu i svim drugim mestima zjape srušeni zidovi crkava, spaljenih svetinja… Bogoslovija je opljačkana i spaljena, Bogorodica Ljeviška, biser ne samo naše istorijske i kulturne, već svetske baštine, spaljena je i u žalosnom stanju, sa izgrebanim i oštećenim freskama iz 13. veka. To sve govori o tragediji jednog naroda, najvećoj od Kosovog Polja. Danas u Đakovici, Prizrenu, Uroševcu ili Peći, koji je bio pojam srpske kulture s Patrijaršijom, živi samo po nekoliko ostarelih ljudi, koji ne smeju ni iz svojih kuća i dvorišta da izađu. Na severu pokrajine Srbi se bore i verujem da će se izboriti za neku nezavisnost, ali to je ipak mali, simbolični deo Kosova i Metohije. Mora se mnogo više da učini da Kosovo u celosti uvek bude deo Srbije. Nikada nisam bio za podelu jer je Kosovo srpsko i bilo kakva podela značila bi da naša država diže ruke od Kosova. To bi značilo i otuđenje. Narod na Kosovu očekuje pomoć i ono podizanje velikog metalnog krsta, iako bez našeg znanja, govori da očekuje, da se nada svakoj, pa i božanskoj i duhovnoj pomoći.

-----------------------------------------------------------

Zašto se stvara jaz između Srbije i Crne Gore

Osvrnuo se patrijarh srpski i na prošlonedeljni boravak u Crnoj Gori:

– Boravio sam nedavno u Crnoj Gori gde sam na svakom koraku, kao i Foči ili drugim mestima i u Srbije i van nje, bio izuzetno dočekan. Problem s Crnom Gorom nikada nisam mogao a ne mogu ni sada da shvatim. Mi smo jedan narod, bez obzira na to koliko se u Crnoj Gori pokušava da dokaže i pokaže nešto drugo. Shvatam želju da se stvori posebna država, jer je nekada i postojala samostalna Crna Gora, ali stvaranje posebne nacije, posebnog jezika, to mi je nepojmljivo. Prihvatam da Srbija i Crna Gora budu dve države, ali one moraju da se pomažu, da imaju normalne odnose, da budu najbliže. Ne znam kome ide u prilog i kome služi i treba jaz koji se stvara.

T. T.
objavljeno: 07.08.2011

Izvor: http://www.politika.rs/