MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

BUDUĆNOST SVEZNAJUĆIH ALGORITAMA




Savremeni softver i čovek

 Kada je internet početkom devedesetih "ušao" u naše domove, nije baš bilo mnogo šanse da nas neko ubedi u ideju globalnog umrežavanja. Međutim, današnja svakodnevnica svedoči o ogromnoj potrebi modernog društva za međusobnom "konekcijom" i to u gotovo svim elektronskim oblicima: putem računara, telefona, raznih "gedžeta", mp3 plejera, smart uređaja... itd. Televizor, centralno mesto većine domaćinstava još od pedesetih godina, je postao "smart". Povezan je na internet, radi skoro sve što i računar i kao takav, zauzeće još "svetije" mesto u kući. Alfa uređaj na listi svih elektronskih uređaja. Iz ovog aspekta, devedesete godine izgledaju kao davna prošlost. Zanimljivo je što danas savremen čovek ne zna šta bi sa telefonom sa manje od dva gigabajta memorije, a setimo se da je Apolo 13  lansiran i kontrolisan sa čipom od 64 kilobajta - sada već drevne "Komodor" tehnologije. Da li mi danas preterujemo ili je realna potreba čoveka da uz sebe ima pomoć procesora koji obrađuje bilion operacija u sekundi?

Tema ovog teksta je budućnost softvera - vernog pratioca modernog čoveka i njegovih potreba u svakodnevnici. I sada ponovo postavljam isto pitanje, da li je tehnologija potreban korisniku ili je potrebna "pratiocu" koji je lukavo kroz zabavu provukao ideju o nezaustavljivoj potrebi za umrežavanjem?

Možemo to i na ovaj način - primetna je otuđenost o kojoj se dosta govori. U eri interneta smo toliko povezani, a ipak istinski toliko otuđeni jedni od drugih. Reklo bi se ipak, da moderno društvo i ne čezne za iskrenom emotivnom vezom i da je digitalna veza samo hedonistička i sebična potreba. Neverovatna praktičnost globalne mreže zadovoljava uglavnom lične interese korisnika (kada govorimo o masovnoj upotrebi mreža). Pothranjujući te lične interese i komfomističke potrebe do neslućenih granica, industrija softvera je podređena "višim" ciljevima globalističkog trenda - marketingu, potrošačkom društvu, invaziji sugestivnih poruka... gde krajnji korisnik tehnološkog napretka nema potrebu da sam razmisli o svojim potrebama i osmisli svoje slobodno vreme .

Da li je sve ovo smišljeno unapred kako bi se stvorio mediokritetski svet lako upravljiv od strane viših instanci Odabranih (teorija zavere), ili se trend formirao i "ugnjezdio" sam po sebi po nekoj logici stvari - ostaviću na razmišljanje čitaocima.

Ovim tekstom želim da ispratim razvoj sveznajućih algoritama i da probudim u čitaocu interesovanje za svoju budućnost u dobu "Novog" softvera.

Cilj softvera bliske budućnosti je da uči o svom korisniku i da isprati njegove navike. Takav softver je autonoman i sam se nadograđuje. Ova tehnologija nije nova niti spektakularna, upotrebljava se već duže vreme. Razrađene su ideje o računarskom programu koji prepoznaje korisnika u trenutnom okruženju i raspoloženju i na osnovu toga ga svrstava u određene modele koji (opet prema prikupljenoj arhivi navika), preporučuje tj. podmeće informacije i pre nego što sam korisnik postane svestan da ih želi. Tako je softver u stvari stalni senzor našeg ponašanja, kretanja, volje i navika, a uz svesrdnu pomoć neodvojivih "gedžeta", prevashodno mobilnih telefona. "On" u jednom trenutku postaje svesniji od svog vlasnika koji je (suprotno), sve manje svestan i zainteresovan za sebe samog, predajući se komforu i zabavi. U takvom okruženju vlasnik sve više isključuje sebe u lancu odlučivanja i predaje se ponudama generisanih iz pametnih algoritama. Time čovek, umesto na vrhu lanca odlučivanja, postavlja sebe na dno lanca deplasirajući se čak i iza elektronskih uređaja. Pri ovako smanjenoj svesti korisnika, samoprozvana elita ima neograničene mogućnosti upravljanja mehanizmima naše volje. Kako je na žalost, komformizam i masovna pojava, možemo doći do poražavajućih zaključaka.

Interesantno je dakle, pogledati malo u budućnost. Sugestivne poruke već danas nisu više nikakva velika tajna, čak su toliko direktne da ih viđamo i na bilbordima. Postojalo je vreme kada je bilo potrebno dobro osmisliti reklamu i zainteresovati kupca. Danas se to radi direktnim obraćanjem - "budi svoj", "kojoj boji telefona ti pripadaš" i slične poruke govore u stvari suprotno. Budi svoj ali slušaj šta ti mi kažemo, ili čemu i kome pripadaš - boji i modelu telefona (ne on tebi)... itd. Očigledno je da društvo već danas funkcioniše po željenim modelima ponašanja. Uz "softverske čuvare", imaćemo osećaj stalne pripadnosti i osećaj da nas neko čuva - neko misli na nas. Problem je samo u tome što je taj neko daleko od prijatelja već je potrošačko ili bilo koje drugo društvo koje od našeg očekivanog i predvidivog ponašanja ima ogromne koristi - finansijske, političke...

Otvaranjem teme o pametnim algoritmima, treba da se zapitamo, treba li nam takva svakodnevnica i u kojoj meri možemo prihvatiti zaista naprednu tehnologiju? Ipak, dok imamo samokritičnosti, dok imamo kritički stav prema svemu što nam se nameće i motiv da budemo bića po Božijem obliku, čuvamo sopstveni integritet, imamo razlog da i dalje zauzimamo mesto na planeti i ostajemo ljudi.


Više informacija na sajtu Pokreta: www.internetservis.co.rs/privatnost-srbija


Aleksandar Arsenin
Konsultant za bezbednost elektronskih sistema
predsednik Pokreta za elektronsku  privatnost
kontakt@internetservis.co.rs
Kontakt: 064 336-27-98
Novi Sad
www.internetservis.co.rs
www.privatnost-srbija.com
www.internetservis.co.rs/virtuelnodetinjstvo




    

Pročitano: 1865 puta