MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Uspešno lečenje zavisnika u „Zemlji živih“ u Čeneju

- Tri puta sam imao overdoz i izvlačio se. Pokušavao sam da se izlečim u bolnici i video da mi to ne pomaže. Na kokainu sam bio 13 godina i shvatio sam da tako ne mogu dalje. Video sam da ću ili završiti pod zemljom ili da moram da se borim. Mnogo sam para u životu zaradio, ali sam sve potrošio na drogu. Sada hoću da krenem ispočetka i spreman sam za to - priča Bojan koji je nedavno došao u zajednicu „Zemlja živih“ i pridružio se momcima, dugogodišnjim narkomanima koji su odlučili da izađu iz pakla droge.

On i još 21 štićenik čenejskog Centra „Zemlja živih“ dan počinju zajedničkom pesmom i molitvom, a onda idu na svoje radne obaveze. Spremaju sobe, ribaju kupatilo, peru odeću, brinu o cveću i travnjacima, hrane stoku, kuvaju ručak. Sve ono što nikada ranije nisu radili.

Prvi centar

Pri manastiru Kovilj pre šest godina osnovan je Centar za pomoć zavisnicima „Zemlja živih“ u Čeneju kod Novog Sada. Kroz program koji se vodi po principu života starih, opštežiteljnih manastira i uz pravilo „rad i molitva“ do sada su prošla 63 zavisnika, uglavnom heroinska. Sada postoji šest centara i osniva se sedmi i, osim u Eparhiji bačkoj gde su otvorene tri kuće, postoji jedna u Sremu, dve u Srbiji i osniva se još jedna kod Čačka. Otac Branko Ćurčin kaže da su im se godinama za pomoć obraćali mnogi narkomani.

- Kada sam početkom 90-ih godina postao sveštenik, bio sam najmlađi u Novom Sadu. Brzo se videlo da problem postoji i mnogi mladi ljudi su se obraćali za pomoć. Zavisnici su prvo dolazili u manastir Kovilj, ali se brzo videlo da to nije dovoljno. Dobili smo zgradu stare škole na čenejskom salašu, koju smo popravili i u njoj osnovali prvi centar „Zemlja živih“ - priča otac Branko Ćurčin.

U čenejskom centru sada žive 22 momka, dok je u svim centrima oko 150 ljudi. Među stanovnicima su svi momci, osim jednog, bili narkomani. Otac Ćurčin kaže da oni pomažu svim zavisnicima, bez obzira na to da li njihova muka droga, alkohol ili kockanje.

- Pre nego što smo otvorili centar proučavali smo kako to rade drugi u regionu. Napravili smo projekat koji smo prilagodili mentalitetu i duhovnom profilu naših ljudi, a koji se najviše ugleda na katolički centar Ćenakolo koji je u Italiji osnovala časna sestra Elvira. Iako je centar osnovan pod pokroviteljstvom pravoslavnog manastira i crkve, primamo ljude svih vera i nacija i sada imamo i muslimane, Srbe, Hrvate, Mađare - priča sveštenik.

Rad na imanju

Ne postoje nikakvi uslovi da bi neko bio primljen u centar, osim njegove lične želje da se oslobodi poroka i zavisnosti. Na imanju „Zemlje živih“ dojučerašnji narkomani sada gaje krompir i paradajz, imaju kukuruz, a brinu i o kokoškama, prasićima, kozama, guskama. Obrađuju imanje, kuvaju ručak, prave ikone, bave se i duborezom.

- Kada u zajednicu dođe novi brat, on dobija svog anđela koji je s njim 24 sata. Neki ovde prođu krizu, iako se dešava da prvo obave detoksikaciju u bolnici. Zato je anđeo taj koji stalno brine o mlađem bratu, s njim je i danju i noću, pomaže mu da prođe kroz krizu. Zajedno šetaju, razgovaraju. Sve je to veoma dobra psihoterapija, koja uz radnu terapiju daje dobre rezultate - priča sveštenik Branko Ćurčin.

Od 63 zavisnika koji su prošli program, odnosno boravili u centru između jedne i tri godine, dvojica su se vratila narkomaniji. Uspešnost onih koji su završili program i koji su sada dobro je 82 odsto.

Početak saradnje

I sama država prepoznala je u ovom programu Centra veoma delotvoran način da se pomogne zavisnicima, pa su nedavno memorandum o saradnji SPC i Ministarstva zdravlja potpisali patrijarh Irinej i ministar zdravlja Zoran Stanković.
- Ministarstvo zdravlja htelo je da na sistematičan način pomogne u svim aspektima zdravstvene zaštite, odnosno da osobe na rehabilitaciji imaju na raspolaganju pomoć lekara i medicinskog osoblja kada im je potrebno. Oni će dolaziti iz najbližih zdravstvenih centara i domova zdravlja, a troškove lečenja pokrivaće RZZO - kaže dr Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Srpska pravoslavna crkva radi odličan program i otvorena je za sve, kaže Simonović, i za psihologe, socijalne radnike, za sve specijalnosti koje mogu da pomognu oporavku ljudi, a za rad će biti odabrani oni najbolji.

S obzirom na velike izdatke oko zbrinjavanja zavisnika u komunama, u daljoj saradnji razmatraće se i mogućnost da se pomogne centrima u nabavci hrane i pokrivanju komunalnih i drugih troškova.

Komune dobre za lečenje

U Srbiji ima oko 150.000 narkomana, od toga 24.000 heroinskih zavisnika, pa je potreba za ovakvim komunama velika. Ova može da bude i podsticaj drugima da se uključe i pomognu ovakve programe.

- Boravak u komunama veoma pomaže u lečenju narkomana i u svetu se to pokazalo kao veoma uspešno. Tu se praktikuje lečenje „na suvo” i uključivanje u razne aktivnosti poput baštenskih radova, seoskih poslova, hobija. Kako praktikuju aktivnosti, tako osobe na oporavku napreduju u hijerarhiji, pa vremenom i sami pomažu drugima u procesu lečenja - objašnjava dr Jasna Daragan Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Što više varijanata lečenja i programa ima, to bolje, kaže doktorka, jer narkomani mogu da izaberu onaj koji je najbolji za njega.

- Ali rad komuna trebalo bi kontroliše država, da se zna ko stoji iza njih, šta nude, da porodica bude sigurna gde šalje člana na oporavak - kaže naša sagovornica.

Ljubica Petrović, Vesna Marić Brajković | 01. 07. 2011.

izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/263239/Troskove-oporavka-narkomana-u-crkvenim-centrima-snosice-drzava