MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

DUHOVNOST NA DRUŠTVENOJ MREŽI



Na Fejsbuk profilima pojedinih sveštenika moguće je pronaći sadržaje kojima se ne bi ponosili ni obični građani. Pojedini sveštenici iznose političke stavove, koriste "slobodnu terminologiju","lajkuju" grupe poput "Ko tebe grudvom, ti njega ledenicom", "Pet najjačih psovki" ili "Svi mi koji silujemo profil one osobe na koju se ložimo". Stoga se kao ključno više ne nameće samo pitanje da li, već na koji način bi društvene mreže trebalo da se koriste od strane sveštenih lica….. Marko Nedeljković



Intervju Arhimandrita Gavrila (Vučkovića) nedeljniku "VREME"
<<<<<KLIKNI  I  PROČITAJ
>>>>>



Izvor: http://www.vreme.com/
 
SVOJE KOMENTARE MOŽETE SLATI NA E-MAIL OCA GAVRILA

 
KOMENTARI NA TEKST PUTEM E-MEILA


Otac Gavrilo , Mitropolit Jovan, Mira Lolić-Močević

Pomaže Bog i praštajte oče Gavrilo što se nisam javila ranije. Jako me obradovao tekst koji ste mi poslali.

Evo kratkog komentara. Prvo onaj manje bitniji. Trebate napraviti još dvije do tri nove slike da ih postavite na sajt kako bi ih moje kolege mogle koristiti.
Čitajući Vaše komentare i komentare gospodina Subotica moram primjetiti možda "pristrasno" da u Vašim komentarima ima više duše, a gospodin Subotić mi djeluje nekako suviše zabrinut zbog moguće zloupotrebe društvenih mreža. Sigurna sam da onaj ko je hrišćanin može da nađe mjeru između korištenja društvene mreže i potrebe učešća u liturgijskoj zajednici. Društvena mreža je svakako najprimamljivija za mlade generacije koje tek upoznaju životne staze, što može biti određena opasnost, ali je zato Vaša misija itekako značajna jer uspjevate da nađete kvalitetnu mjeru kao duhovnik i "sajber" monah što Vi i objašnjavate na jako lijep način (i to je novinar dobro prenijeo) u dijelu u kojem govorite o potrebi pronalaska ravnoteže. Nisam znala i zbog toga mi je tekst interesantan da je Srbija prva u regionu po broju korisnika fejsbuka, sto još više Vama treba da da snage u korišćenju modernih sredstava komuniciranja za prenošenje hrišćanskih pogleda na svijet.

S druge strane taj podatak je dosta upozoravajući za sve nas, jer mislim da govori o tome da u svakodnevnom životu mladi koji su najčešće korisnici fejsbuka žive otuđenim životom i željni su druženja. Takođe smatram da je upitna i kontradiktorna konstatacija Nemanje Milinovića o neprimjernom ponašanju sveštenih lica, jer ga upravo Vaš rad demantuje. Vi svojim radom pokazujete da se društvena mreža i te kako može pozitivno upotrijebiti i neka Vam Bog da snage da ovim putem i dalje komunicirate sa sadašnjom i svom budućom duhovnom djecom.
 
Puno pozdrava iz Banjaluke
Mira Lolić Močević
 
 
*   *   *
Pomaže Bog, oče blagoslovite!

Lepo ste govorili i u ovom intervjuu, blago skrenuli pažnju i na pozitivne i na negative strane internet misionarenja.

Mnoge etičke, moralne granice u današnjem društvu pomerene su i to među svim generacijama, društvenim slojevima i pozivima. Nešto što je nekada bilo nenormalno, danas se smatra normalnim. Ni sveštena lica nisu pošteđena tih promena. Pogotovo mlađi svestenici, koji su tim promenama podložniji. A ljudi ko ljudi, vole da traže i pronađu greške u drugome (valjda da bi svoje opravdali) pa danas, pre nego što se neka misao sprovede u reči ili delo, potrebno je razmisliti ne jednom nego deset puta.

Kada sam prvi put ušla u odeljenje da radim  sa decom, sačekala me je mentorka, profesorka sa dvadeset godina radnog iskustva,  koja mi je godinu dana pomagla kako u radu tako  i u ponašanju i ophođenju sa decom i roditeljima. Ne mogu da vam opišem koliko mi je značila svaka njena reč i savet. Jer, mnogi neće da priznaju, ali kao novajlija  čovek se svuda i u svemu  oseća po malo izgubljen. Zašto ovo pišem?

Pa verujem da bi stariji, iskusniji sveštenici mogli da budu “mentori” mlađima u svakom pogledu, pa  i u pogledu misionarenja…da ih upućuju, pomažu, svetuju. Verujem da je Ruska crkva prepoznala tu potrebu ( objavljivali ste to na manastirskom sajtu),  pa je organizovala seminare za duhovna i svetovna lica, koje  posle kao internet misionare šalje u svoje virtualne parohije, jer u ovakvom vidu misionarenja vidi veliki potencijal, pogotovu u današnjem vremenu.

 Čovek kao biće uvek treba da teži svršenstvu svoga Tvorca,(mada to savršenstvo nikada neće i ne može dostići), ali treba da teži samo najboljem, da kao oruđe u Božjim rukama svome bližnjem pruži  samo ono najbolje što poseduje, a Bog će za to dati nagradu…svakome, kad za to dođe vreme.

Hvala Vam na poslatom intervjuu, bas mi je bio inspiracija za razmišljanje i ovoliko pisanje.

Oprostite na dužini poruke.  
sestra Bojana

*   *   *


Pomaže Bog oče Gavrilo! Blagoslovite! U kratkoj crti ste na jednom mjestu sasvim jasno objasnili kako treba shvatiti i koristiti medije, pa i internet gledano iz perspektive pravoslavne duhovnosti .

Naime Vaša suštinska  poruka koju mogu da iščitam u ovom tekstu objavljenom u „Vremenu“ je savjet koji se odnosi na crkvena lica, koja su aktivna u virtuelnom svijetu i na njihove stavove i pouke,  da budu potpuno u skladu sa pravoslavnim učenjem i hrišćanskim moralom.  To je jednostavan savjet koji se odnosi na sadržaje koji sveštena lica treba da prezentuju u mreži, ali ima svoju neprocjenjivu težinu zbog Vašeg velikog iskustva u praktičnom misionarsko-pedagoškom radu na internetu.

Pod hrišćanskim moralom pored ostalog se podrazumijeva  istinitost u mjeri ljudskih snaga i podviga, a to je da riječi i djela budu istovjetni. O istovjetnosti riječi i djela trebalo bi razmisliti. Šta to zapravo znači u kontekstu diskusije o pravoslavnoj duhovnosti na internetu?

Već duže vremena Vi pokazujete i dokazujete i poučavate nas da je istinitost ovako shvaćena moguća. To ima svoju cijenu u vidu žrtve koju  Vi sami podnosite, ali ima i svoju duhovnu snagu.

Time zapravo fejsbuk kao socijalna mreža ostaje ono što i jeste, a to znači jednostavno medij i to medij hrišćanske misije, a ne obratno tj. medij koji nas zarobljava i otuđuje od zajednice i liturgijskog života i gospodari našom svakodnevnicom. Vi, zapravo pokazujete kako da izbjegnemo medijsku zamku u koju upada čovjek u masovnom društvu koji postaje rob hipertrofirane pseudodemokratske medijsko-političe priče iza koje nema puno suštine.

Taj Vaš savjet u „Vremenu“ o potrebi za jedinstvom morala i učenja u virtuelnom svijetu je potpuno u skladu sa onim što   Njegova Svetost,  Patrijarh Irinej često naglašava kada se prisjeća Blaženopočivšeg Patrijarha Pavla i potrebe da  i danas u novim vremenskim i socijalnim okolnostima nastavimo da razvijamo duhovni život na prethodno zacrtanoj trasi, a to je trasa uspostavljanja što većeg stepena harmonije između riječi i života.

Radomir Vučić


*   *   *
Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite

Hvala Vam Oče dragi za još jedan način od mnogih u nizu Vaših duhovnih i informatičkih pouka i poruka.Kako jednostavno i pedagoški korisno treba koristiti internet za dobro a ne loše i na štetu za zdravlje i dušu.Posebno važno je za mlade -koji se Vama obraćaju za duhovne savete i pouke, hvala Bogu za sve- da na ovaj način mogu slušati REČ BOŽIJU -a sve na korist i spasenje duše.Kako i koliko je to sve korisno pokazuje broj korisnika i posjetilaca na Vašem profilu.Jedino što mi nikad nije jasno kako i na koji način Vi uspevate sve da tako uredite i svima pouke,odgovor i savete  kratko,jasno odmah i odgovorite na tražena pitanja.Neka Gospod Vam podari dobro  zdravlje  da na mnogaja ljeta uspješno tvorite RIJEČ BOŽIJU nama tako potrebno i na ovaj način putem svih savremenih internet komunikacija.
Svako dobro od Gospoda Oče Gavrilo 

sestra Stana Meseldžija
6.maja 2011 godine
*   *   *

HRISTOS VASKRSE! VAISTINU VASKRSE!

Pomaže Bog, oče, blagoslovite!

Tekst „Duhovnost na društvenoj mreži“, objavljen danas  u veoma čitanom listu „Vreme“, vrlo interesnatno i iz različitih aspekata nekoliko sagovornika tretira upotrebu Fejsbuk profila. Naravno da je to u vreme  nezadrživog razvoja informativnih tehnologija nezaobilazna tema u svim oblastima, tim pre u Pravoslavnoj Crkvi kao duhovnoj instituciji. Baš zbog različitosti pogleda na upotrebu ovog profila, a i same različitosti upotrebe istog, mislim da je list „Vreme“ prosto vizionarski izabrao momenat kada treba čitaocu  da prezentuje temu Internet i Srpska Pravoslavna Crkva kao i to da bi i ostali mediji trebalo ovom temom da se mnogo, mnogo više pozabave.

Oče, ono što se iz Vašeg izlaganja u ovom članku može, izmedju ostalog, zaključiti jeste Jevanđeoska poruka: „Sve vam je dozvoljeno, ali vam nije sve na korist“. Mnogi mladi će ovo pročitati i mnogi će se zapitati kako i sami koriste Fejsbuk? Da li će dušu svoju obogatiti ili osiromašiti i šta znači sloboda korišćenja ovog medija?

Što se tiče zastupljenosti Srpske Pravoslavne Crkve na ovom profilu, smatram je upravo neophodnom. Gospod je rekao Apostolima: „Idite i propovedajte po celom svetu!“ Da li u današnje vreme otudjenosti i otpadništva ima masovniji medij za propoved Reči Božije? N e m a!!! Ali, opet Jevandjelje kaže: „Mnogo je zvanih, malo je odabranih!“ Dakle, to se može i ovde primeniti, jer, još uvek je malo duhovnika koji su poput Vas, oče, prepoznali mogućnost misionarenja i svedočenja Vere Pravoslavne preko ovog profila i koji su se uhvatili u koštac sa virtuelnom paučinom. Ne smeju talanti biti zakopani, pa ni reč duhovnika ne sme biti zatvorena u portu Crkve.  Ruska Pravoslavna Crkva je u tom pogledu postigla velike rezultate i može biti primer svim Pravoslavnim Crkvama. Mladima je neophodna prava reč i prava istina  o svojoj Crkvi, o svojoj Veri, o duhovnom životu, neophodno ih je upoznati sa Žitijima Svetih Otaca, sa  Jevandjeljem, konačno, sa svetim životom Bogomajke i Njenog Sina Isusa Hrista, Koji je jedini Put, Istina i Život. Sada, kada su mladi najzastupljeniji na ovom profilu, upravo topla reč duhovnika treba do dopre do njihovog srca što pre, jer oni i tragaju za njom. Dakle, ne treba čekati da im se u ovoj paučini pre dopadne neka dušepogubna ponuda, kojih ima na pretek...  

Sve je ovo sadržano na Vašem FB profilu, oče, i mnogo smo Vam zahvalni na tome. Svako dobro od Vaskrslog Gospoda!

Sestra Tankosava Damjanović
6.maja 2011 godine
*   *   *

Pomaže Bog, oče Gavrilo! Blagoslovite!
 
Vidi se da je kolega Nedeljković za ovaj interesantan članak u “Vremenu” izvršio opsežno istraživanje i zbog toga - sve pohvale za njegov uloženi trud. Meni lično je bilo najmilije što je Vaša ličnost, smernog sluge Božijeg, zasijala u pravom svetlu! (I bez ikakve svoje zasluge - osetih se ponosna…)
Jer, Vama oče (slava Bogu!) nema šta da se zameri po ovom pitanju. Ako iko od sveštenih lica SPC širi Jevanđelsku blagu vest i Božiju ljubav i reč po „virtuelom svetu“ - to ste Vi. Nisam upoznata koja sve sveštena lica SPC koriste novu komunikacionu tehnologiju za misionarenje i na slavu Boga kao što to Vi radite, a pogotovo ne znam da li istu neki od njih koriste za zadovoljavanje svojih ličnih interesa. Ako ima takvih koji koriste ove tehnologije neodgovorno ili neprimereno svom svešteničkom pozivu i dostojanstvu, onda bi verovatno trebali da preispitaju svoju savest i da, po Vašem mudrom savetu - traže blagoslov i pomoć u ovakvom duhovnom delanju od onih koji su u tome iskusniji od njih. Ali, mislim da bi zbog nekolicine neodgovornih osoba bila greška odbaciti Internet i njegove ogromne mogućnosti u borbi za spasenje svake pojedine duše...
 
A, povodom straha nekih da nove komunikacione tehnologije ne bi trebali da koriste ljudi iz crkve - mislim da je preteran. Svako novo doba donosi svoje novine. Pa, tako i ovo naše. U zavisnosti na koji način ih mi koristimo - na dobar ili loš - takve će nam plodove i donositi... Vi ste očigledan primer da se Internet može koristiti na dobro svih.
 
Po mom mišljenju Vi ste uspeli da, šireći reč Gospodnju na ovaj način oko sebe okupite stotine, možda hiljade duhovne dece koja Vam mogu biti na ponos. Ja sam lično upoznala samo nekoliko njih i ako je suditi po onoj “po rodovima njihovim poznaćete ih” - Vi nećete imati zašto da se postidite pred Gospodom jednoga dana… Pretpostavljam da su Vas i godine provedene na Svetoj Gori naučile šta je to monaško poslušanje, te tako i nas (Vaša virtuelna čeda) učite da budemo poslušni Crkvi i da prvenstveno izgrađujemo svoj odnos sa Bogom u našim parohijskim hramovima, zajedničareći sa braćom svojom na Svetoj Liturgiji. I zato mislim da za Vaša čeda nema bojazni da će skrenuti sa pravog puta i odroditi se od liturgijskog života.
 
Osim toga, nije li Gospod rekao da “umnožavamo talante”? Nije li rekao da “širimo (svako po svojim moćima) reč Njegovu po svetu”? Vi tu naredbu Gospodnju - ispunjavate oče, a na našu duhovnu korist…
 
Dragi oče Gavrilo, samo nastavite sa duhovnim misionarenjem na web-u. Samo napred, jer ima još puno neutešenih i zalutalih duša na ovom svetu koji čekaju na Vašu lepu reč. Jedino me brine da li ćete imati snage i želim Vam da Vas zdravlje posluži, jer veliki napor ulažete u naše spasenje. I zbog toga - hvala Vam, oče...

Vera Gerovac
6.maja 2011 godine

*   *   *

Hristos Vaskrse! Srećan praznik Oče!
 
Odličan tekst u Vremenu, ono što ste rekli izražava pravu suštinu korišćenja interneta. Osnovna odlika vašeg pisanja je zapravo jednostavnost ali i jačina rečenog, umerenost sa kritikom izrečenom na blagi način. Hvala Oče na podršci nama novinarima da istrajemo u širenju reči Božije, na nesebičnom trudu koji ulažete za dobrobit svih nas, Gospod neka Vas čuva!

s. Ljiljana  Sinđelić Nikolić
*   *   *

Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite

Povodom vašeg intervjua u nedeljniku "VREME" na temu Duhovnost na društvenoj mreži biću slobodan da iznesem moj stav koji se temelji na velikoj otuđenosti među ljudima beznađu budućnosti u nezasitosti ovozemaljskih prohtjeva.Duša čovjeka se guši te se okreće:drogi,alkoholu,razvratu i svim drugim porocima što još više pothranjuje pohlepu i dovodi do učmalosti i beznadežnosti.Sve materijalno bogatstvo ne može dovesti do duševnog mira i spokoja.Jedino Bog uzvišeni i jedini daje nam smisao i punoću života.

Dolazio sam više puta u manastir Lepavinu i prisustvovao liturgijama koje ste vi vodili te sam stekao mišljenje i ubjeđenje da vi pomažete ljudima molitvom onoliko koliko vas je Bog obdario, a mislim da Bog prema vama nije bio škrt jer ste to strpljivim i valjanim molitvenom radom zaslužili.MIslim da bi bila velika korist kako za mlade tako i za starije kad bi vi preko sredstava javnih informisanja vodili duhovnu emisiju,za početak jedan do dva puta mjesečno, a onda jedanput sedmično što bi po meni bila jedna razumna mjera,iako tih emisija nikada ne može biti previše.

Mislim da su mladi ljudi prezasićeni svakodnevnim informacijama te bi im ove emisije bile za korist i osvježenje u svakidašnjici i podstrek za uzvišeno razmišljanje i nadahnuće.

Svako dobro od Gospoda Oče Gavrilo 
prim.Marin dr. Vojin

*   *   *
Sad sam pročitala tekst iz časopisa VREME i probaću da ne pametujem u narednih par rečenica ,koliko god budem mogla .

Društvene mreže ZA i PROTIV. Tako piše u tekstu. Prezviter Oliver Subotić, jedan glas protiv. To nije u suštini jedini glas protiv, ja ih više čujem protiv nego za. Ja sam naravno za ZA, jer društvene mreže nisu odavno virtuelnost već realnost. Skoro svi imaju profile na Fejsbuku, kače slike djece,svadbi,krštenja, postavljaju statuse,lajkuju, preko njega se počelo i trgovati. Mic po mic i sve se tamo preselilo. Pa zašto onda Crkva ne bi ponudila i svoj neki program tamo. Zašto ne bi osmislila i svoj neki profil. Jedini osmišljen profil crkvenog velikodostojnika koji je meni poznat ( na Fejsbuku konkretno) jeste profil o.Gavrila Lepavinskog. On postavlja priče,fotografije,nekad i kratke filmiće koji su uvijek dušekorisni, dosta naroda to prati, komentariše i na taj način budi mozak za razmišljanje o duši, prolaznosti i neprolaznom. Naravno da ,u konkretnom slučaju, crkveni velikodostojnik osviješćuje ljude da se na Fejsbuku ne ispovijeda i ne pričešćuje i da isto postoji samo u Crkvi na koju ih upućuje. I mi idemo u Crkvu, svak u svoju. Samo sad znamo malo više nego prošli put.

Opet ne vidim ništa loše ni što sam recimo bliža sa ljudima iz neke grupe na Fejsbuku nego sa nekima iz moje crkve. Mi smo se svi vidjeli ili čuli i uživo ( ovo za one koji misle da Internet odaljava ljude), i spojila nas je ljubav prema Pravoslavlju i spoznaji sebe i odnosa sa drugima. Možda je čovjek nekad težak na sklapanju novih poznanstava, stidljiv, i onda se osjeti sam i u punoj Crkvi,svojoj. Ako se on dugo bude tako osjećao možda mu ponestane i radosti da ide u Crkvu i onda jednog dana prestane potpuno da ide. Jer ipak su ljudi socijalna bića jedna. I kao takvima, zašto im ne ponuditi osjećaj pripadnosti Crkvi i bliskosti sa drugom braćom i sestrama u Hristu i putem Interneta i društvenih mreža. Ne kao zamjenu za realno već kao realnost. Naravno, uz iskusno rukovođenje, ozbiljnost u radu i misiji.

Jovana Čonjić


*   *   *

Simpatičan spektar različitih mišljenja. Mislim da se kao nacija trebamo rešiti tog tradicionalnog i konzervativnog u nama i da počnemo da prihvatamo nove tehnologije i razmene mišljenja shodno našim mogućnostima. Naime, ni jedna osoba na svetu danas ne može poreći prisustvo internet komunikacije i razmene mišljenja. Doista, takav način komunikacije koristi se (na žalost) i u negativnom kontekstu, ali taj kontekst nije tema kojom bi se sada bavila. Svako od nas bira šta će i kako će da koristi ovaj resurs. Slažem se sagovornicima u članku da ovakav vid komunikacije teži ka potiskivanju međusobne komunikacije, ali (ponovno napominjem) opet je to individualno.

U današnje vreme ljudi širom sveta provode više od 2/3 dana na poslu pokušavajući da steknu prihode za ostvarivanje osnovnih životnih potreba. Osnovne informacije o zbivanjima oko njih stiču pregledom elektonskih medija, vikend posvećuju deci, koju jedva viđaju tokom radne nedelje. Malo vremena ostaje za njih same. Tu se uviđa prednost on-line kontakta u virtuelnom kontaktu prema crkvi. Naravno, ne poričem potrebu za pozivanjem vernika na liturgije u crkve. Ali, na ovakav način sveštenici mogu (posebno) bliže dopreti do mlađe populacije, koja u velikoj meri koristi internet resurse, poput Facebook-a, Tweeter-a, LinkedIn-a i dr. U potpunosti se slažem sa Ocem Gavrilom u pogledu načina na koji se te društvene mreže trebaju koristiti od strane sveštenih lica. Mislim da način na koji Otac Gavrilo koristi nove društvene mreže u svrhu naše Svete crkve je za primer. U potpunosti Vas podržavam.

Gordana, 18. maja 2011.

*   *   *


Pročitano: 5799 puta