MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ako imamo ljubavi prema Bogu i prema bližnjima, onda je to najbolja garancija da drugima nećemo nanijeti zlo, ističe Radovan Bigović.

CRKVA poštuje i čuva identitet svakog naroda. Istovremeno ima i tu svest da je njena misija namenjena svim narodima sveta. Crkva ima za cilj da se svi narodi spasu i sjedine sa Hristom i da imaju večni život i večno postojanje - kaže u intervjuu za "Glas Srpske" doktor Radovan Bigović, redovan profesor na Teološkom fakultetu u Beogradu.

Gostujući nedavno u Svetosavskom kulturnom klubu u Banjoj Luci, istakao je da je pravoslavna crkva oduvijek imala razumijevanja prema nacionalnim identitetima i nacionalnim kulturama, kao i prema posebnosti jezika.

- U velikoj meri crkva je oblikovala nacionalni identitet mnogih naroda, tako i srpskog naroda. S druge strane, crkva ima svest da se ona ne može poistovetiti sa jednom nacijom. Ne može crkva da bude deo neke nacionalne ideologije i ne može da bude misija crkve uvučena u kodove sekularizovane nacionalne ideologije - kaže Bigović.

Koliko današnja srpska kultura promoviše nacionalno osjećanje?

- Danas sve tradicionalne i nacionalne kulture slabe i pokazuju se u izvesnoj meri nemoćne pred izazovom planetarne masovne kulture, koja uzima sve više maha. Svi mali narodi se nekako plaše za nacionalne kulture i osećaju se ugroženo od procesa koji se popularno naziva globalizacija. Zaista će biti za budućnost Evrope i sveta pitanje kako sačuvati osobenost nacionalnih identiteta, nacionalnih kultura, a istovremeno se uključiti u taj proces integracije i povezivanja sveta na svim planovima čiji smo mi svedoci.

Koliko su Srbi na svetosavskom putu?

- U srpskom narodu postoji pravoslavna crkva, postoji veliki broj Srba koji su zaista na pravoslavnom putu. Oni imaju istu veru kao i sveti Sava, sveti Kirilo i Metodije i brojni drugi sveti Božiji ljudi. Nisu svi Srbi hrišćani, nisu svi Srbi pravoslavni, ali u srpskom narodu, srpskoj kulturi, srpskoj državi crkva zauzima veoma istaknuto mesto. Nama to mnogo znači i značiće nam još više u budućnosti. Možemo s pravom govoriti da je došlo do obnove pravoslavne vere u srpskom narodu. Ovaj narod ima svoj istorijski kontinuitet.

Kako komentarišete činjenicu da se sve više mladih ljudi okreće crkvi i Bogu?

- To je traganje za smislom života. U samoj ljudskoj prirodi postoji čežnja za Bogom. Sve što okružuje čoveka, pa i njegovo biće, njegova priroda ukazuju na Boga. Mladi ljudi su otvoreni prema jevanđeljskim vrednostima, prema jevanđeljskom načinu života.

Ponekad se pitam na koji način mi svedočimo jevanđelje danas. Plašim se da ponekad više sprečavamo ljude da dođu do Hrista nego što ih na neki način približavamo Bogu. Teši me to što se i kroz naše nemoći pokazuju Božije ljubavi, Božije blagodeti i Božiji priziv. Tačna je vaša konstatacija da je sve više mladih ljudi koji postaju aktivni članovi crkve, jer u tom načinu života vide smisao postojanja.

Koje su to duhovne pouke na koje uvijek upućujete Vašu duhovnu decu i kojima se i Vi stalno vraćate?

- Mislim da je u našem narodu i uopšte u crkvi najbitnije obnavljati duh zajednice i zajedništva. Jedan anticrkveni duh i hiperindividualizam razara i crkvu i sve druge društvene strukture. Obnova tog jevanđeljskog duha zajedništva, duha crkve je nešto što je nama danas najneophodnije. Jako je važna i obnova porodice. Ako imamo ljubavi prema Bogi i prema bližnjima, onda je to najbolja garancija da drugima nećemo naneti zlo. Da ćemo im uvek pomoći ako su u nevolji. Ako nemamo ljubavi, nemamo šta ni da darujemo drugima.

OTUĐENjE

- U našoj novijoj istoriji došlo je do poistovećivanja vere i nacije. To donekle ima istorijsko opravdanje, ali ono je nanelo i velike probleme pravoslavnoj crkvi. Ta nacionalna podvajanja na Balkanu, zatvorenost, doveli su do otuđenja pravoslavnih crkava, što nije dobro - ističe Radovan Bigović.