MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Otac Dimitrije je rođen u selu Platanos na teritoriji Trikale u Grčkoj 1. avgusta 1902. godine.  Njegovi roditelji, Krerstos i Katarina Gagastatis, bili su pobožni ljudi. Bio je regrutovan u Maloj Aziji 10. aprila 1921. godine. Takođe, služio je u nekoliko mesta u Makedoniji. Iz vojske se vratio 18. juna 1924. godine. Oženio je Elizabetu Koutsimpiris iz Platanosa. Iste godine ga je vladika Polikarp Trikijski rokoproizveo u čteca. Isti vladika ga je rukopoložio u čin đakona 24. marta 1931., a dva dana kasnije u čin sveštenika.

U braku je imao devet kćerki. Pet od šest, koje su i danas žive, udate su, dok se najmlađa posvetila Bogu i zamonašila. Pune 42 godine služio je kao parohijski sveštenik u svome selu. Zbog zdrastvenih razloga podneo je ostavku 1. oktobra 1973. godine. Od tada, prinuđen da bude stalno u kući zbog bolesti, živeo je kao svetitelj sa neprestanom molitvom, zahvaljujući i slaveći Boga zbog bolesti koju mu je dao. Predao je mirno svoju svetu dušu u ruke živog Boga 29. januara 1975. godine.
Tokom svog života bio je pobožan, pravedan, jednostavan, ponizan, milostiv, vredan, pun vere i ljubavi prema Bogu i bližnjemu, molio se neprekidno za ceo svet. Bio je dobar pastir svom stadu i postao je učitelj svima. Poučavao je svojim rečima, pismima, a iznad svega svojim svetim životom.

Blaženopočivši otac Dimitrije radio je za Crkvu Hristovu svom svojom snagom. Verujemo da ga je dobri Bog, kome je požrtvovano služio i koga je nesebično voleo i od koga je svemilost uvek molio, već uveo u radost rajskog naselja, da se večno raduje u blaženstvu Njegovog Carstva, molitvama Presvete Bogorodice, Carice svih Svetih Anđela, njegovog Zaštitnika, i svih Svetih. 
 

O molitvi
Ja nisam obrazovan, ali od onoga što me je život naučio mogu vam iz iskustva reći da noću molitva ide bolje kada je stomak prazan.

Nismo stavili Hrista u nas i zato ne znamo šta je ljubav, mir, sloga itd.

Ja ne umem da propovedam. Zato mi bar dozvolite da plačem, da ridam nad svojim grehovima i zbog onih koji su zalutali.

Molitva je telefon, bežični, uz pomoć koga mi komuniciramo direktno sa Bogom.

Ukucate broj na molitvenom telefonu da razgovarate sa Bogom i On se javi. Čujete ga veoma jasno i osećate ga blizu.

Molitva prvo dolazi u usta, onda ide u mozak, pa u srce. I onda počinjemo da vidimo pozorište pred očima. Od tog trenutka, više se ništa ne može kazati.

Tačno je da ćete u početku imati teškoća. Pokušaćete da se molite, ali nećete moći. Ponekad ćete imati rasejane misli i iskušenja, a ponekad nećete moći da ostanete budni uveče na molitvi. Ali morate biti uporni.  Gospod će videti vašu nameru i ukrepiće vas i izbaviti od iskušenja. Ne treba da izgubimo cele veče spavajući, jer Satana tada radi sa nama šta hoće.

Noćna molitva je veoma korisna. Ljudi spavaju, a Bog sluša.

Gde god da odem, ja se držim svog programa, koji se zove “Po redu Melhisedekovu“ i koji je potpisan od strane mnogih duhovnih otaca.

Večernje službe, molebani, propovedi, Akatisti Presvetoj Bogorodici, zaista najblagosloveniji posao.

Video sam mnoge stvari u svom životu, neke od njih kao što su molitva, molebani i Svete Liturgije uticale su na mnoge da se vrate Crkvi.

Molim se Bogu i Svetima da prosvete zalutale ljude, da se vrate u Crkvu, koja uvek raširenih ruku čeka na njih. Ovo je sve što ja znam da kežem i da na ovaj način dosađujem Bogu, Presvetoj Bogorodici, Arhanđelima i svima Svetima. Ako im se ne sviđa neka mi oproste, jer sam neuk i ne znam šta da tražim.

Ne smemo previše slobodno da se obraćamo Bogu i Presvetoj Bogorodici. Mi smo svi grešnici, a Bog ne čuje glas grešnika.

Iako sam grešnik, ne prestajem uporno da tražim na osnovu reči iz Jevanđelja: ”Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se (Matej 7:7)”. Jedno sam shvatio, u životu, što je nemoguće ljudima moguće je Bogu (Luka 18:27).

Post
Post je odlična stvar. Adam je bio isteran iz Raja, jer nije održao post. Moramo voleti post jer se kroz post strasti  istrebljuju, srce i telo bivaju očišćeni, i kada smo tako oslobođeni, možemo se lakše moliti. Naš post mora biti uz poslušnost i poniznost. Moramo uraditi šta god Bog hoće. Moramo biti mnogo ponizni. Mi smo ništa u moru Božje ljubavi i dobrote. Šta Bog govori? “Na koga ću pogledati, do na poniznog i krotkog, i na onoga koji se boji moje reči“.

Poniznost i poslušnost
Poniznost, poslušnost, i ljubav su velike vrline.

Kada nema poslušnosti i ljubavi prema lokalnom vladici onda je sve uništeno. Niko ne može da nosi dve lubenice ispod jedne ruke. To jest, ne može se biti ponizan i tražiti unapređenje.

Ne možemo imati slobodu pred Bogom kada nismo ponizni i poslušni. Naše srce mora biti jednostavno, da bi primilo reč Božju, a ne tvrdo i sebično. Jednostavnost srca nas čini sličnima Bogu i svetima.  Sve je jednostavno. Jednostavan čovek nije zao i niti može da misli o zlu. On je neumoran. On je kao dete. Njegova moltva se uvek prima. On se moli za druge i za oproštaj svojih grehova.
 
Kako da ne plačeš kada vidiš koliko si rastužio Boga, Anđele i Svete, koji te čekaju na Nebu i koji ti pomažu dok si na zemlji.

Ljubav
Ljubav ne može biti ograničena samo na jednu osobu kao što se plodovi čovekovog rada se ne mogu ograničini samo na jednu okolinu. Svetiljka koja je stavljena na sto daje svetlost celoj kući i svima u njoj (Matej 5:15).

Ne mogu da se smirim. Hoću da pomognem svakome, ko me pita za pomoć, celom svetu.

Kada svim svojim srcem voliš Boga i sve ljude, onda se nalaziš u Božjem zakonu. Biće nam suđeno zato što ne volimo.

Ne molim se za sebe. Volim ljude toliko mnogo da se samo molim za druge.

Kako da se ne molim za stradalnike, bolesne, i siromašne?

Ne boj se za čoveka koji voli. U njemu obitava Bog.

Pitaš me da te pominjem na Liturgiji, da bi ti Bog pomogao da položiš ispit u školi. Ja služim četrdeset Liturgija za tebe, a ti me pitaš za jednu.
Imajte ljubav među sobom, poniznost i poslušnost. Bog i Anđeli se tome raduju… Volite Presvetu Bogorodicu, Nju, koja toliko mnogo pomaže grešnom ljudskom rodu.

Svrha svih molitvi i službi jeste da se približimo Bogu i da ga volimo sve više.
 
Demoni
Satana ne zna naše misli. On zna samo ono što nam ubaci u naš um, i ono što shvati po našim pokretima, i šta god čuje od nas… Satana se bori sa svakim Hrišćaninom koji se se iskreno trudi. Ipak, niko ne sme da se boji demona. Oni su dim, prašina i smrad. Oni nemaju moć nad čovekom. Bog dozvoljava iskušenja da bi proverio čovekovu veru. Demoni mogu da uđu i u Crkvu, čak i za vreme Svete Liturgije. Oni ubacuju loše pomisli u ljudske umove da bi im odvukli pažnju od molitve i Svete Tajne. Ali, za vreme Heruvimske pesme i Velikog vhoda, oni odlaze. Samo Lucifer, njihov vođa, može da udje kod oltara, ni jedan drugi. Jednom sam noću služio Svetu Liturgiju, a demoni su došli u Crkvu i počeli da prevrću stolice. Njihov arhidemon  je došao do oltara, zatvorio prozor, zgrabio me za vrat i počeo da me davi. Tražio sam pomoć od Arhanđela, a demoni su otišli kada je petao počeo da kukuriče ujutro. “Ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom" (Marko 9:29). Ako satana nađe kukavice, onda sa njima radi šta hoće. Satana se plaši od čiste i iskrene ispovesti, od poniznosti i od ljubavi. Gde ove vrline postoje on ne može da dela. 

O kalendaru
Zašto starokalendarci govore da naše Svete Tajne nisu ispravne? Dok sam 1947. godine vršio osvećenje vodice i pojao “Veliki je Gospod i velika su dela Njegova”, voda se zagrejala do isparavanja. Čak i kod nekih pobožnih Hrišćana se isto dogodilo u njihovim čašama. Zašto mi onda govore da naše Tajne nisu validne? 

Kakao to da se čuda dešavaju novokalendarcima, ako kalendar nije ispravan? Kako se čudo Svetog Besariona dogodilo u selu Dusiko? Ovo je dovoljno da nam pokaže da su prava vera, ljubav i ispunjavanje zapovesti veoma bitne za osvećenje čoveka. Ovo je za mene bitno. O ovome sam pisao ocu Filoteju Zervaku (učeniku Svetog Nektarija) i on mi je pravilno odgovorio, ušta sam ja, neuk, ubeđen kroz moje životno iskustvo – razlika od trinaest dana neće nas sprečiti da uđemo u Carstvo Božije. O ovome sam takođe pitao Arhanđele  i oni su mi odgovorili: "Ostani tu gde jesi."

Današnji svet
Za nas je nemoguće u da činimo bogougodna dela u ovom životu i vremenu zato što nemamo dva krila - ljubav i poniznost.

Bog nas je spasio od komunizma, ali nas je Satana predao materijalizmu.

Sada je vreme da ridamo i da se molimo za stanje današnjeg sveta. Moramo se moliti, da ih Bog prosveti da vidi put Božji, put istine i pravde.

Danas su i sveštenici i mirjani izgubili duhovnost. Oni stalno govore samo o materijalnim stvarima i politici.

Kroz Njenu plačuću ikonu, Bogorodica pokazuje da je tužna, zato što pati zbog bezbožnika ateista i zato što mnogi hule na Nju.

Živa vera
Naša vera je živa, ali smo je napustili zbog sebičnosti i materijalizma.

Zaista je naša vera živa, ali ne želimo da je pratimo, jer je teška i zahteva učešće sa naše strane. Ljudi žele slobodu i lagodan život da se ne bi umorili i oznojili, ali ne znaju da ova nizbrdica vodi lošem svršetku.  Dušepoguban put u početku izgleda dobar, radostan, i lak. Nudi lažna uživanja, ali sve to brzo nestaje. Moramo se moliti neprestano za njih. Možda se neka duša  spase.  Specifično, mi sveštenici, imamo ogromnu odgovornost pred Bogom i ljudima.

Čuda se dešavaju svakog momenta, ali ih mi ne uočavamo jer smo kamenog srca. Dobro srce i jednostavnost je ono što je potrebno.

Crkvene službe
Dobar pojac i sveštenik su veoma bitni za dobre crkvene slušbe.

Kada poješ, moraš razumeti i osetiti šta govoriš. Nemoj se pogorditi zato što misliš da poješ lepo. Moraš na delu da pokažeš ono šta govoriš. Jednom sam pojao himnu Apostolu Petru koja je bila o njegovom odricanju Gospoda. Kada sam rekao "…i o on gorko zaplaka, " video sam suze na njegovoj ikoni. Mora da je Svetac bio zadovoljan time što sam pojao…

Sveštenička odežda je bitnija od pantalona. Ona ima duplu blagodat…

Plata
Bog će nam definitivno dati ono što nam duguje; platiće nam po našim delima. To ne treba da nas čudi…

U mom novčaniku nosim Hristovu ikonu. On brine o svakoj ljudskoj potrebi. Moj novčanik je uvek otvoren, a ipak je uvek pun. Šta god da damo, Bog nam daje duplo. Sa jedne strane čovek daje, a sa druge Bog vraća.

Bolest i stradanja
Mi čuvamo naše telo. Ali važnije je da uvek čuvamo našu dušu, da bude zdrava. Kao što trčimo u banje i kod doktora  i trošimo puno para za telo, tako treba da se obratimo Duhovnom Ocu za dušu, što je, štaviše, besplatno…

Treba da se radujemo iskušenjima i da dobro pazimo da ne ropćemo u poslednjim minutima i tako budemo kažnjeni i odemo u pakao. Naš život je ručak. A da li je ručak dobro spremljen zavisi od nas. Ali čak i da je ručak dobro spremljen, ne smemo ga probati, da ne ga ne bi slučajno preturili u poslednjoj minuti. “Probaj i vidi” da je Hristos Gospod večnog života. 

Monaštvo
Monaštvo je Hristova armija i neprijatelj Satani. Manastiri su tvrđave Crkve. Bez tvrđava neprijatelj će nas zarobiti. Molitva u manastirima stiže do Boga kao metak. Kao što se strana armija plaši aviona i beži, tako se isto i Satana plaši od molitvi monaha i beži. 

Jeresi
Kada su dostojnici stranih crkava došli u Trikalu, otišao sam da ih vidim, ali sam kasnije pomislio: "Oče Dimitrije, beži odavde što brže i ne okreći se..." Ne smemo ih prihvatiti. Ovaj princip pratim već mnogo godina. Malo je to grubo sa moje strane. Ali je bolje biti dobar sa Bogom nego sa ljudima…

Okruženi smo slobodnim masonima i mnogi se bore protiv naše Crkve, ali verujem da pokušavaju uzaludno, jer je general naše Crkve sam Hristos, i Crkva neće nestati.

Moramo se svi moliti, i mladi i stari, da Bog i Presveta Bogorodica prosvete velikodostojnike naše Crkve, da vole jedan drugog i da rade za dobrobit Crkvu, koja je pod napadom jeresi.

Istina
Malo sam bio tužan tada, ali istina je gorka i mora se otkriti za njihovo dobro i za njihovo spasenje.

Mladi
Mladi su krenuli nizbrdicom, ne vide i ne čuju, a niko ne ide za njima da ih zaustavi. Ali i ko bi, kada su stariji gori od njih.

Svakodnevni problemi
Nikada se nisam previše brinuo. Brinuo sam o svojoj deci, ali bez previše nervoza i briga. Bog, koji ih mi je dao, pobrino se o svemu.  

Mišljenje o sebi
Ničega se ne sećam iz ovog života, samo velikog bremena sopstvenih grehova.
Ako saznate da sam napustio ovaj svet, nemojte biti tužni, već budite radosni, jer se Crkva oslobodila neukog i najgrešnijeg sveštenika.

 

Molitva sveštenika
Isuse, Pastiru dobri, zahvaljujem Ti, jer si dao meni, malom i nejakom, istu zapovest koji si dao Tvojim apostolima, rekavši im: „Pasi jaganjce moje, pasi ovce moje“ (Jovan 21:17).

Nikada se ne bih usudio, o Gospode, da prihvatim tako odgovornu službu, da nisam verovao  da će milost Tvoja  izlečiti slabosti moje i nadomestiti ono što nedostaje.

Dakle, u ovom trenutku, u kojem tako jako osećam sopstvene nedostatke, ja, Tvoj sveštenik,  sluga Tvoj, mali pastir stada Tvog, molim ti se:

Podrži me, Gospode, i učini srce moje čistim, potpuno,  priljubljeno zapovestima Tvojim.

Uzmi od mene, sluge Tvoga sebičnost, hvalisanje i svetovnosti.

Drži daleko od mene gnev, zlobu, zavist i ljubomoru.

Učini me čovekom molitve, tako da mogu ne samo usnama, već i srcem svojim hvaliti i slaviti ime Tvoje sveto.

Pomozi mi da ne zaboravim sveta osećanja moje prve Liturgije, i da njima oteram klicu navike, koje toliko često dolazi u mene.

Pomozi meni,  svešteniku Tvome, Gospode, da uvek budem anđeo utehe potlačenima, izvor duhovnog okrepljenja demoralizovanima, vodič ka Tvome miru i izvor radosti ranjenima.

Pomozi mi, Spasitelju moj,da u svom životu i radu kombinujem nežnost sa čvrstinom, taktičnost sa snagom, osetljivost sa strogošću.

Umanji greške moje, tako da niko ne padne zbog moje slabosti.

Nauči me, Gospode, kako da uputim decu, inspirišem mlade, savetujem odrasle, da grešnika povratim na pravi put, ohrabrim one koji su na samrti.

Nauči me, Gospode, koji znaš srce čovekovo, kako da pravilno vršim Svete Tajne Crkve Tvoje, a posebno Svetu Tajnu ispovesti. U tom momentu,učini me da budem savršen psiholog i nežan otac.

Podrži u mojoj parohiji želju za činjenjem  dobih dela i budi vođa  bogoprijatnim nastojanjima, tako da svi biti pridobijen,  da se bore za sreću svoji i da slave Tvoje sveto ime. Amin.

Dnevna molitva
Bože naš, Spasitelju, nado svih krajeva zemaljskih i onih koji su daleko u morima, Dobri Pastiru, koji si dao Tvoju dušu u otkup za Tvoje razumno stado, koji ne želiš smrti grešnika, već da se on povrati na pravi put  i živi, krotki, svemilostivi, svesaosećajni, koji si nam dao pokajanje za oproštenje grehova, koji su pun milosti i ljubavi za ljudski rod, oprosti sve naše grehe koje učinismo od našeg detinjstva: rečju, delom, mišlju, svesno i nesvesno. Takođe, oprosti svim grešnicima i bogohulnicima i daruj nama, njima, i svim ljudima, istinsko pokajanje, čisto i iskreno. Prosveti nas, vodi, nauči, ojačaj i utvrdi na nepokolebljivom temelju vere, steni Tvojih svetih zapovesti, tako da sa sebe skinemo grehovnog, starog i obučemo novog čoveka u Hristu, da bi preostalo vreme života našeg mogli  da  živimo u celomudrenosti, svetosti, pravdi, pobožnosti,  i da se udostojimo Nebeskog Carstva Tvog; neka bi  svi mi postigli to kroz molitvu Prečiste Matere Tvoje i svih svetih Tvojih. Amin.

Prevod s engleskog Vladimir Srbljak
9 februar 2011 god.

http://www.johnsanidopoulos.com/2011/01/papa-dimitri-gagastathis-life-and.html