MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

<<< Beseda Episkopa Irineja

U petak, 28. januara 2011. godine, u večernjim satima, u Svetonikolajevskom hramu u Kaću, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački Gospodin Irinej, uz sasluženje visokoprepodobnog arhimandrita Jovana (Radosavljevića), protonamesnika Đorđa Đurđeva i prezvitera Branislava Mrkića, parohâ kaćkih, služio je mali pomen novoprestavljenoj sluškinji Božjoj monahinji Nektariji (Karajčić), sestri manastira Vaskrsenja Hristova u Kaću. Do kasno u noć, pored njenog odra, čitani su psalmi i uznošene molitve Bogu za pokoj njene plemenite duše.

Sutradan, u subotu 29. januara, na dan praznovanja Časnih veriga svetog apostola Petra, u istom hramu služena je zaupokojna sveta Liturgija, kojom je načalstvovao visokoprepodobni arhimandrit Andrej (Ćilerdžić), uz sasluženje kaćkih sveštenika. Otac Andrej je u svojoj propovedi izneo nekoliko pojedinosti iz života novoprestavljene monahinje Nektarije, naglašavajući to da je ona svojim monaškim podvigom i poslušanjem ostavljala divne uspomene i tragove na srcima svih koji su je poznavali i sretali.

Neposredno po završetku svete Liturgije, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački Gospodin Irinej, uz sasluženje Njegovog Preosveštenstva Episkopa jegarskog Gospodina Porfirija, arhimandritâ Jovana i Andreja, jeromonaha Panareta, sveštenikâ: Đorđa Đurđeva, Milivoja Šemića, Vladana Simića, Milana Đurića, Miloša Lovrića i Branislava Mrkića, protođakona Gorana Botoškog i đakona Branislava Đuragića služio je monaško opelo uz aktivno molitveno učešće članova porodice usopše sestre Nektarije i sabranog vernog naroda. Vladika Irinej u svojoj besedi istakao je hrabrost, spremnost i odlučnost sestre Nektarije da brani veru Hristovu i misionari još od malih nogu. Naglašavajući jedan slučaj kada je devojčica, tada Nada Karajčić, još kao učenica osnovne škole u svome rodnom selu naišla na hristoborne ljude i kako nije poklekla pred njihovom prisilom i zabranom ispovedanja imena Božjeg.

Sestra Nektarija se upokojila u sredu, 26. januara 2011. godine, u 13 časova i 50 minuta, u Hildeshajmu kod Hanovera, posle duge i preteške bolesti koju je podnosila bez roptanja i sa hrišćanskom hrabrošću, znajući da smrt nije večna tragedija, a naročito nije tragedija za monahe, jer su monasi svedoci Hristovog Vaskrsenja. Živeti monaškim životom, znači celoga sebe predati Hristu. Monah, monahinja i svaki hrišćanin, pred sobom imaju samo jedan cilj, a to je težnja ka zadobijanju večnoga života u Carstvu Nebeskom. Naša draga u Gospodu sestra Nektarija je još za života prigrlila Živog i Vaskrslog Hrista, Koji ju je pre nekoliko dana pozvao da mu pođe u susret. Nekoliko sati pred upokojenje sestra Nektarija se ispovedila i pričestila, uzimajući u sebe Telo i Krv Hristovu na najbolji način se spremila za susret sa Gospodom.

Po završenom opelu monahinje Nektarije sahranjena je na groblju manastira Vaskrsenja Hristova u Kaću gde će čekati Vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka.

Sa ponosom ćemo se sećati i pominjati u našim molitvama rabu Božju monahinju Nektariju, vadeći za nju česticu za spas njene duše koja je sve vreme živela i radila u korist svoje Crkve i naroda ispunjavajući reči zapovesti Hrista Spasitelja: ,,Idite u svet i propovedajte Jevanđelje svima narodima.” Gospodu milostivom se molimo da dušu drage nam monahinje upokoji tamo gde nema bolesti, pečali i uzdisaja, nego gde je Život večni, u Svome nebeskom zagrljaju, gde sija svetlost lica Njegovog i Njegovih svetih ugodnika.

Večan Ti spomen dostojna blaženstva i večnog spomena, sestro naša Nektarija!

31.januara 2011. godine

Izvor: http://radiosvetigora.wordpress.com/2011/01/30/5945/