MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Intervju sa Preosvećenim Episkopom Saratovskim i Voljskim, Longinom povodom drugog izdanja priručnika “Pravoslavni Internet”. Izdavački Savet Ruske Pravoslavne Crkve priprema objavljivanje ovog priručnika.

- Vaše Preosveštenstvo, jedan od Vaših za društvo i Crkvu najvažnijih koraka koje ste preduzeli došavši na Saratovsku katedru je formiranje internet-portala “Pravoslavlje i savremenost”. Čime objašnjavate današnju toliku neophodnost aktivnog prisustva pravoslavnih na Internetu?

- To je u prvom redu ispunjenje blagoslova Svjatijejšeg Patrijarha, koji u svom obraćanju duhovništvu, neprekidno govori o tome da Crkva treba da što je moguće aktivnije propoveda u svetu, koristeći za to najsavremenija sredstva, pa samim tim i Internet. Prisustvo na mreži je zaista jedinstvena mogućnost za obraćanje najaktivnijem delu našeg društva koji se neprekidno povećava – jer prema svim podacima, dve trećine korisnika Interneta predstavljaju mladi zaposleni ljudi sa višim obrazovanjem. Internet nam u bukvalnom smislu reči daje neograničene mogućnosti za propoved: 40% posetilaca našeg portala su korisnici iz inostranstva, a preostalih 60% iz različitih regiona Rusije.

- U čemu se sastoji koncepcija Vašeg portala? On po svom sadržaju i stilistici liči na sajt Moskovskog Sretenjskog manastira “Pravoslavie.ru”. Šta podstiče korisnike da posećuju Vaš portal, i na šta stavljate akcenat?

- Formirajući svoj sajt (on je u toku prve godine svog postojanja funkcionisao prosto kao zvanični sajt Saratovske eparhije), znali smo samo da on treba da bude: a) interesantan, b) informativan. Tu smo pre svega mislili na ljude koji žive u našem regionu. Želeli smo da im omogućimo da skoro u realnom vremenu saznaju za sve dogadjaje, koji se dešavaju u životu eparhije.

Ali pored svega, uvek smo bili svesni da nije ništa manje važno da se ljudima da predstava o crkvenom životu uopšte, jer je savremenom čoveku iz mnogih razloga veoma teško da pridje Crkvi. Njegov prvi korak ka crkvi je često pitanje postavljeno preko Interneta. Poglavlje “Pitanje Svešteniku” se pojavilo na našem sajtu medju prvim poglavljima, i sada svakodnevno putem elektronske pošte dobijamo do tridesetak pitanja, često od ljudi koji su se našli u krajnje teškim životnim situacijama. Svakog meseca registrujemo ne manje od 110 000 poseta stranicama tog poglavlja. To svedoći da ljudi, koristeći se savremenim jezikom osećaju “informacionu glad”: trudeći se da se snadju u svom sopstvenom životu, oni se trude da pronadju odgovore na svoja pitanja u Crkvi, i mi nemamo pravo da se prema njima odnosimo hladno i formalno.

Takodje smo se uvek starali da na našem sajtu budu i analitički materijali, publicistika, novinarski pregledi – sve ono što čoveka primorava da razmišlja, uporedjuje i već svesno bira svoj put ocrkovljenja, put pravoslavnog hrišćanina. Upravo to nam je pomoglo da prevazidjemo okvire eparhijskog sajta i da ga preobrazimo u informaciono-analitički portal “Pravoslavlje i savremenost”.

- U poslednje vreme se mnogo govori o nedostatku ozbiljne analitike na pravoslavnom Internetu (i uopšte u pravoslavnim SMI-a) povodom aktuelnih pitanja. Dešava se da sva analitika na crkvene i crkveno-društvene teme dospeva na internet iz izvora koji ne žele dobro Crkvi. Koji faktori, prema Vašem mišljenju, otežavaju razvoj tog pravca informacione delatnosti?

- Ja se ne slažem u potpunosti sa tim mišljenjem. Ja naprimer srećem na Internetu dovoljno dobru analitiku po aktuelnim pitanjima savremnog crkvenog i društvenog života. Prvo mesto naravno zauzima portal “Pravoslavie.ru”, koji veoma aktivno radi na tom planu. Uradjene su i karakteristične izmene, s tačke gledišta i stila i sadržaja, na zvaničnom sajtu Moskovske Patrijaršije “Patrijarhija.ru”.

Medjutim, aktivnost onih koji nam ne žele dobro je zaista ponekad primetnija. Uzrok tome je po mom mišljenju samo jedan – snažna finansijska podrška, jer se nije sam po sebi i na nekom pustom mestu otvorio recimo portal “Kredo.ru”. On je nastao zalaganjima onih političara, koji su zainteresovani za slabljenje i uništenje Ruske Pravoslavne Crkve, jer ne mogu da podnesu njen uticaj u društvu. Zaposleni na ovim portalima (njih uglavnom ima malo) se od jutra do večeri trude samo sa jednim ciljem i dobijaju za to veliki novac, dok je istovremeno većina pravoslavnih sajtova – delo ruku entuzijasta-besrebrenika, koji prosto žele da sa drugim ljudima podele radost svoje vere.

Informaciona delatnost se ipak za Crkvu ne može smatrati osnovnom. U svakoj eparhiji, u svakoj parohiji, manastiru i u svakoj duhovnoj školi postoji ogromno polje delatnosti. Danas su i sveštenici, i aktivni mirjani, ljudi koji se trude na crkvenom poprištu i koji bukvalno nemaju slobodnog minuta, radeći i po nekoliko desetina poslova istovremeno. Upravo takav neravnodušan odnos prema svom služenju je i doveo do toga što danas nazivamo preporodom Ruske Crkve.

- Internet ima veliki uticaj na filozofiju opštenja, i da li on na osnovu toga nosi opasnost religiozne identičnosti? Ili nisu opravdane sve prognoze istraživača o izmeni modela komunikacije u savremenom društvu, a delimično i u Crkvi?

- Kada Internet koristi čovek sa već formiranim pogledom na svet, opasnost tada nije toliko velika. Medjutim, ukoliko je korisnik mlad čovek sa još neformiranim predstavama o sebi i svetu, i informacije o svemu na svetu, počevši od životnih pitanja i završavajući sa ontološkim pitanjima, dobija preko Interneta, nastaje opasnost gubitka ne samo religiozne, već i svake druge identičnosti – kulturne, nacionalne itd. To je veoma opasno. Naravno da Internet ne treba da postane svet u kome čovek neprekidno prebiva.

- Internet je za većinu korisnika, pre svega način saznavanja novosti u realnom vremenu. Ne ugrožava li neprekidno prisustvo verujućeg čoveka u prostorima elektronskih SMI-a i svakodnevnog velikog broja informacija njegov lični život, pa samim tim i duhovni?

- Smatram da za verujućeg čoveka, kao uostalom i za svakog drugog čoveka, neprekidno prisustvo u prostorima elektronskih SMI-a ne predstavlja nasušnu potrebu. Ponavljam: to je opasnost i za lični, a tim pre za duhovni život, koji zahteva potpunu usredsredjenost.

I pogružavanje u “virtuelnu realnost” i neprekidno uključen televizor su različite forme jedne te iste zavisnosti. Informacija je postala jedno od osnovnih opterećenja, jedan od “potrošačkih proizvoda”, a kako je poznato što je nepotrebnije opterećenje, to se više snage i sredstava troši na njegovo promovisanje. Da, to je jedna od opasnosti takozvane informacione civilizacije. Ali takvih opasnosti danas ima veoma mnogo, i savremeni čovek treba da nauči da im se suprotstavlja.

- Postoje već ustaljeni izrazi “virtuelni svet”, “virtuelna realnost”. Da li su oni prihvatljivi i sa bogoslovske tačke gledišta?

- Uloga Crkve je da svedoči svetu o jedinoj i najrelanijoj stvarnosti a to je postojanje Boga. Svako udaljavanje od nje je pogibeljno.

- Da li su Crkvi potrebni dokumenti koji reglamentiraju njenu informacionu i šire komunikativnu delatnost? Da li u njima treba da budu izraženi neki bogoslovski i praktični stavovi? Da li je neophodno da se reglamentuje korišćenje novih komunikacionih tehnologija? Naprimer, da se zvanično konstatuje nemogućnost ispovesti putem Interneta?

- Moguće je da će se vremenom pojaviti takva potreba i pitanje o opštecrkvenoj koncepciji korišćenja novih komunikacionih tehnologija. Medjutim, ti “religiozni” sajtovi, koji predlažu ispovest preko Interneta i sadrže veliki broj drugih nepriličnih stvari (ekstremističke izjave, osudjivanje sveštenstva, pozive na raskol) u stvari nemaju nikakve veze sa Pravoslavnom Crkvom. Hoće li se rukovoditi “novim” dokumentima oni koji danas u potpunosti ignorišu kanone i Ustav Crkve? Nisam ubedjen.

Vratimo se Vašem primeru. Da li je moguća ispovest preko Interneta – ocrkovljenom čoveku je jasno da nije, kao što nije moguće ni pričešće “na daljinu” ili venčanje. Ali za mnoge naše savremenike, koji se čak iskreno interesuju za crkveni život je karakteristična iskrena želja da dobiju ne dajući ništa u zamenu. Tako bi oni u Crkvi želeli da “dobiju blagodat”, ali nisu spremni na duhovni rad nad sobom. Oni bi želeli da “olakšaju savest”, ali da pritom izbegnu stid za učinjene postupke bez koga je nemoguće istinsko pokajanje. To i dovodi do toga da čovek umesto u crkvu odlazi na sajt sa veoma sumnjivim sadržajem …

S tim se može boriti samo na jedan način – razvijajući prosvetiteljsku delatnost Crkve. Početnicima za rad na Internetu se može posavetovati taj isti princip, koji se koristi pri izboru knjiga za čitanje: da posećuju samo one sajtove, koji su formirani po blagoslovu Svjatijejšeg Patrijarha ili rukovodećeg arhijereja.

- U poslednje vreme su se u vezi sa razvojem različitih internet-društava pojavili slučajevi neadekvatnog ponašanja nekih sveštenika na Internetu. Svojim odrešitim izjavama, izraženim bez učešća auditorijuma, oni uvode u zabunu ljude van crkve i otežavaju propoved na Internetu pravoslavnima. Postoje primeri zabrana naloženi na takve sveštenike od strane rukovodećih arhijereja upravo za ponašanje na Internetu. Da li se po Vašem mišljenju taj problem može regulisati?

- Mislim da rukovodeći arhijerej u svakom slučaju treba da rešava taj problem. Zato što Internet nije neka tribina za obraćanje spoljnjem auditorijumu. Sveštenik, koji sebi dozvoljava neadekvatno ponašanje na Internetu, je kriv kao i onaj koji se na sličan način ponaša u crkvi, propovedajući s crkvenog amvona, na televiziji ili radiju. Arhijerej je obavezan da reaguje na sve to, i da organizuje vaspitni i prosvetiteljski rad medju duhovništvom. Ali nažalost, taj problem se ne može regulisati brzo i zauvek.

- Kako ocenjujete perspektive razvoja pravoslavnog segmenta Interneta?

- Bezuslovno je da će se on razvijati. Crkva treba da bude prisutna na Internetu, toliko aktivno koliko za to ima sopstvenih snaga. To je apsolutni imperativ našeg vremena.

preuzeto sa http://www.eparhia-saratov.ru/txts/arhierei/speechs/sp_2006/10_09.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

A+ A-