MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Osvrt na duhovni rad oca Gavrila na internetu


Otac Gavrilo mi je postao prijatelj, a da nisam stigao da ga upoznam lično osim preko mejla i naše prepiske inicirane sa njegove strane.

Moram reći da je gotovo odmah probudio osećanja i sa iskustvom govorim da su njegove reči delotvorne čak i kada su napisane na ekranu. Uskoro ću, ako Bog dozvoli,  imati zadovoljstvo i čast da ga upoznam i osetim njegovu blagodat u ličnom kontaktu.

Sajt manastira Lepavina je pronašla moja supruga Aleksandra tragajući za sadržajima koji "hrane" dušu. Sećam se da mi je radosno poslala SMS i prenela mi oduševljenje sajtom. I zaista, bilo je dovoljno da letimično pogledam sajt, njegov koncept i da shvatim njegovu vrednost. Od tada, ovaj sajt se nalazi u svim našim preporukama. Hvala joj za ovo vredno otkriće.

Nakon toga, prošli su meseci, a sada imam čast da pišem pogovor za drugu knjigu dragog oca Gavrila. Hvala Bogu i ocu Gavrilu što su mi pružili ovakvu priliku i poverenje.

Baveći se profesionalno informacionim tehnologijama, tačnije internetom, zaintrigirale su me teme o informacionoj etici, komunikaciji... Mnogo toga je napisano i rečeno u tehničkom pogledu ali premalo u konceptualnom, sveobuhvatnom i svrsishodnom. Rad oca Gavrila je jedna referenca i prilika da se sumnjičavima pokaže vrednost moderne komunikacije. Nisam zagovornik tehnologije, daleko od toga, ali je evidentno da se ona može svrsishodno iskoristiti za spas duše.

Ono što me je u prvom momentu impresioniralo je koncept i arhitektura sajta čiji je inicijator i urednik otac Gavrilo. Malo "poguran" svojom profesijom, uvek mi je interesantno da sagledam tehnički momenat ostavljajući sa strane sadržaj ma kakvog kvaliteta bio. Sajtom nenametljivo "plove" baneri akcentujući delove sadržaja i servisa kojima se možemo služiti. Ne znam kako je sajt  osmišljavan ali prepoznajem moderni način komunikacije sa posetiocima. Baneri su mi pokazali baš ono što sam želeo da vidim. Navigacija je jasna, jednostavna, privlačna grafika i sve je nekako "pod mišem". Veliki trud je uložen i vredelo je.

Mogu li iskustva povučene monaške braće biti elektronski prenesena i dušeugodna ili, može li moderna tehnologija poremetiti mir i molitve u manastirima. Da li je u redu da se reči duhovnika prenose tehnologijom koju danas neki svode na banalnost i zaludnost?

Internet ima čudnu osobinu da spaja udaljene duše pretvarajući kilometre u sekunde i da apsurdno razdvaja ljude koji žive na par metara jedni od drugih. Misionarski On-lajn putevi nemaju ovaj problem. Oni nam pokazuju tehnologiju onakvu kakvu nam je Bog i ponudio. Nema razdvajanja, nema laži, nema varanja, na tim putevima interneta smo bezbedni. Sve je istina i sve je spajanje.

Razmišljao sam dosta o tome, postoji li problem kada putem interneta komuniciramo sa duhovnikom. Da li taj način komunikacije obezvrednjuje kontakt čineći ga uprošćenim čak i nekako "jeftinim". Tu se zaista potežu najrazličitije dileme naročito ako uzmemo u obzir uticaj ove tehnologije na čoveka.

Monitor, tastatura i internet imaju mogućnost da promene navike i to rade već godinama. Ljudi se danas dopisuju kratkim rečenicama, skraćenicama pa čak i ne povezanim rečima. Mnogo je stranih reči, stranih skraćenica, nema pravopisa, a što je najbitnije, internet je promenio normalan i ljudski odnos sa sagovornikom. Ljudi vremenom gube osećaj da je sa druge strane čovek,  osoba sa autoritetom. Nekako se vremenom stiče osećaj da je sa druge strane računar. Tako nema obzira prema osećanjima, ta "hladnoća" i udaljenost nas drži na bezbednom rastojanju i sve je moguće, nema posledica. Kada postane neprijatno, isključimo se i problem je rešen. Da, internet menja navike i odnose među ljudima. Postavlja se dakle pitanje, može li tehnologija sa ovakvim osobinama služiti na korist, a kamoli omogućiti kontakt sa duhovnikom?

Nama, pravoslavnim vernicima internet treba da posluži kao alat da ostvarimo sabornost i da učestvujemo u životu crkve. Takva namena je opravdana, a metod prenosa podataka nije toliko bitan. Da li je reč preneta pismom, radijom, internet sajtom ili I-mejlom je tehnički izbor korisnika. Važno je da reč stigne tamo gde je upućena, sve ostalo je elementarna tehnika. Nedavno je naš otac Milenko (Jelovac iz Eparhije bačke), u jednoj radio emisiji na temu "Tehnološka komunikacija" prokomentarisao ovu dilemu i objasnio kako nije bitan način prenosa informacija već namera i sadržaj. Otac Milenko govori o suštinskom značaju reči koje upućujemo naglašavajući da je metod prenosa od manjeg značaja za uspeh onoga što želimo postići porukom.

Odstranjene su dileme u vezi duhovnih razgovora putem interneta. Ti razgovori nisu ništa manje značajni od telefonskih razgovora. Naravno, podrazumeva se da to nije i jedini način na koji komuniciramo sa duhovnikom već slučaj kada nismo u mogućnosti da koristimo lični kontakt.

Otac Gavrilo je svojom inicijativom postigao nekoliko ciljeva i njegov rad ide u prilog savremenoj komunikaciji dok sa druge strane potvrđuje uspešno i neometano misionarsko delovanje uz pomoć tehnologije.

Šta to čini uspešnim misionarski rad oca Gavrila:

·          Uspeo je pomoći mnogim ljudima. Da nije bilo interneta, većina ne bi imala način da stupi u kontakt sa njim, to ne isključuje pomoć drugih otaca ali mnogo vernika je želelo baš sa njim da stupi u kontakt.

·          Održao je jednu sabornost koju sam spominjao. Nije internet upotrebio kao informativni servis već kao medij za konkretan cilj. I sajt manastira Lepavina i profil oca Gavrila na Fejsbuku govore da je sve namenjeno održanju zdravog života crkve.

·          Javnim objavljivanjem razgovora (sa dovoljnom dozom privatnosti), učinio je da se posetlac sajta saživi i oseti sa drugim vernicima. Možda jedna od najbitnijih vrednosti sajta. Uspevamo u sebi pokrenuti saosećajnost prema drugima prihvatajući ih (tako anonimne), u svoju blizinu.

·          Pokazao je vrednost interneta i njegovih servisa.

·          Omogućio je nama, crkvenim laicima, da se približimo veri na još jedan način.

Prva knjiga oca Gavrila "Duhovni razgovori vođeni preko programa skajp", pored duhovnih saveta,  svedoči o dvosmernoj komunikaciji korisnika interneta i uspešnom "preklapanju" osobina različitih medija. Čitajući je, osećao sam se kao da zaista razgovaram sa njim. U jednom I-mejlu, otac Gavrilo me je pitao za mišljenje, imaju li tekstovi u knjizi istu vrednost kao i razgovori koje je vodio obzirom da se radi o potpuno drugačijem mediju pa i načinu komunikacije koji nije direktan nego posredan sa čitaocem. Tada sam ponovo uzeo knjigu i počeo sa pažnjom da je čitam namerno tražeći nedostatke nastale ne zbog ljudskog faktora već zbog mogućnosti da se određeni uticaji i osobine izgube promenom medija. Dobio sam isti odgovor kao i prvi put, osećao sam se kao da razgovaram sa ocem lično. Otac Gavrilo je postigao još jedan cilj, a to je dokaz da se vrednost sadržaja ne gubi tehničkom promenom prikaza ili metodom prenosa informacija. "Živi" razgovori sa ocem Gavrilom imaju veliku vrednost za čitaoca kao i za slušaoca. Raduje me što je uspeo objediniti različite tehničke metode, a zadržati osnovni cilj - lični osećaj i sabornost.

U životu nemamo mnogo prilika da razgovaramo sa ljudima čije nas reči oplemene. Internet pruža mogućnost da se te prilike umnogostruče. Savremeni čovek, zaposlen i u obavezama (egzistencijalnim, porodičnim...), nema mnogo dana tokom godine godine da odvoji za putovanja, a na dnevnom nivou skoro nikakve prilike da oseti blagodati razgovora sa duhovnikom. Mogućnost da se nakon dnevne civilizacijske gužve otisnete do manastira makar i virtuelno je pravi način da završite dan. I opet moram pomenuti rad oca Gavrila,  poseta njegovom sajtu nije samo informativna poseta, to je duhovni spoj kakav tražimo.

Ne vidim manu misionarenja putem interneta, naprotiv, mnogi su baš zahvaljujući internetu poželeli posetiti manastir i pomoliti se Presvetoj Bogorodici lepavinskoj. Mnogo je duša pristupilo crkvi umesto nekoj od mnogobrojnih sekti na internetu koje visoko-profesionalno i prepredeno privlače "zalutale" bogotražitelje. Pravoslavna misija je ujedno i konkurencija "spasiteljima duša".

Zašto je bitno da moderne komunikacije budu iskorišćene u svrhu pravoslavne misije?

Jedan od razloga je što, hteli mi to ili ne, deca ne znaju za vreme pre interneta, kao i mi za vreme pre televizije ili dnevnih novina. Neki bi možda mogli reći - da ali ko želi Boga u srcu neće ga tražiti na internetu! I ne treba, ali ga ipak traže. Lično sam svedok jedne sudbine koja se predala sekti, a upravo je internet poslužio kao uteha ali sa pogrešnim bogom (namerno u ovoj rečenici pišem malim slovom). Mnogo je dece koja će tražeći spas na internetu naći nevolju. Bilo mi je drago kada sam u prvoj knjizi oca Gavrila pročitao ispovest petnaestogodošnjaka. Mladi čovek je našao rešenje problema obrativši se ocu Gavrilu, a ne nekoj od brojnih sumnjivih organizacija koje samo čekaju "gosta". Tokom svog rada sam pratio decu i njihovo ponašanje na internetu, shvatio sam tom prilikom da mnogi traže nekog svog oca Gavrila i između ostalog, pravoslavlje zbog njih treba da se slavi i putem interneta. I ovo je još jedna od potvrda dobrog rada oca Gavrila.

Ako pogledamo rusku pravoslavnu crkvu na internetu, možemo primetiti ogroman kapacitet njihovih sajtova. Stičem utisak da nema parohije u Rusiji koja nema svoje izdanje na internetu, a rekao bih da je 80% tih sajtova  u svrhu sabora. Kada razgledamo njihove zaista mnogobrojne sajtove, osećamo tu snagu kao kada stojimo pred prelepim pejsažem koji se prostire do horizonta, a ima i dalje iza njega. Ruska crkva je e-misionarenje iskoristila u svim segmentima elektronskog prezentovanja, a za pohvalu je što ima mnogo sajtova prevedenih na četiri, pa čak i na trideset svetskih jezika. Takva snažna inicijativa ne može, a da ne prođe neopaženo i bez dobrih rezultata. Internet je samo medij koji treba iskoristiti.

Otac Gavrilo nam je dao potvrdu da kroz modernu tehnologiju čekamo Hrista, a ne zver kako je neki vole predstaviti. U eri marketinških sablazni poput "žiga zveri" veoma je važno primerom razuveriti vernike potpale pod uticaj "kvazi" medija koji više vole pričati o teorijama zavera nego o spasenju i dobrim stranama modernog društva. Crkva i vera nije vreme pre dvestotine godina, ona je sada i ovde i prati sve promene u društvu koristeći na dobro blagodeti modernog doba.

Dragi otac Gavrilo je napravio veliki korak u e-misionarenju ne samo zato što je jedinstven već i time što se nije prepustio informativnoj karakteristici interneta već je svoje vernike uveo u jedan sabor i život crkve.

Hvala Vam oče Gavrilo što ste sa nama kad god ste nam potrebni ma gde se mi nalazili. Hvala Bogu na ovim blagodetima i dragi čitaoci, molimo se za oca Gavrila i za njegovo stado koje nije virtuelno već stvarno kao i mi i bori se svakodnevno za večni život u Hristu.

 

Na Petrovski post, jula 2010. godine u Novom Sadu

Aleksandar Arsenin