MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXXVI)



o.Gavrilo >>> ‎"ZBOG ČEGA NAM NE POLAZI ZA RUKOM DA SVOJE BLIŽNjE UVEDEMO U VERU?"

Protojerej Konstantin OSTROVSKI, nastojatelj Uspenskog hrama grada Krasnogorska, moskovske oblasti, namesnik crkava Krasnogorskog okruga Moskovske Eparhije odgovara na pitanje:

Valentina: Oče, ja sam ušla u veru pre više godina, i, ponadala sam se da će moja rodbina pre ili kasnije takođe ući u veru. Ali, to se nije dogodilo. Moja rodbina neće ni da čuje za Crkvu. Živimo pod istim krovom, imamo predivne odnose, ali, svako ostaje pri svojim ubeđenjima. Zašto je to tako, oče?

Otac Konstantin: Poštovana Valentina! Dakle, vi ste se nadali da će rodbina pre ili kasnije prići veri? Dobro ste se nadali! I ne prestajte da se nadate i molite se za njih.

Dokle god su ljudi živi, mogu da poveruju u Boga i mogu da se pokaju i da se sjedine sa Hristom. Svaki čovek, kao lice Božije, ima dar slobode: može da poveruje u Boga ili da ostane u pustoši ateizma, može da bude u Crkvi, odnosno, u sjedinjenju sa Suncem Pravde –Hristom, ili da ostane u sumraku raznih religija, jeresi i sekti. Ta sloboda je data svakom čoveku i do njegovog poslednjeg časa, ona se od njega ne oduzima. Zato, zbog svoje rodbine ne treba očajavati, kako se i mi sami ne bismo sablaznili, jer, sve se menja. Apostol Pavle kaže: „Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne“. (1. Kor. 10:12). A mi se smućujemo i čak padamo u očajanje zbog bližnjih, koji nisu u veri, jer se preterano uzdamo u svoje snage.
A, ustvari, samo Bog može da prizove čoveka i samo čovek sam može da se odazove na Božiji priziv. Sam Bog vodi čoveka putem spasenja, a čovek sam mora da se smiri, da se pouzda u Boga i da dozvoli da dovede sebe do Carstva Nebeskog. A bližnjima našim, mi možemo da želimo spasenje i možemo da budemo živo i pogodno o r u đ e njihovog spasenja u rukama Božijim. Ali, vreme i rok njihovog obraćanja, ili, ne daj Bože, njihovog nepreobraćenja ka Hristu, nama nisu poznati.

Prevod: Tankosava Damjanović,13.9.2010 god.
http://www.pravmir.ru/pochemu-ne-udaetsya-vocerkovit-blizkix/

o.Gavrilo Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"

Jasmina Djordjevic Strpljivo treba voleti svoje bliznje, i veruj te mi dodje dan a oni sami, na vase iznenadjenje, krenu putem Gospodnjm. To sam dozivela i zahvalna sam Gospodu, sto mi je podario strpljenje da u smirenju docekam taj dan.I danas kada ponekad sama neodgovorna, budem opomenuta od bliznjih da treba uciniti napor da bi se ispostovalo pravilo., ja se postidim.Eto, koliko je vredelo moje strpljenje, i moja ljubav!


Natalija Ivkov Vaistinu...nista se ne moze na silu nit voleti pa ni vera primiti...Slava i Hvala Gospodu. +



Vesna Sabo svaki dan je novi dan,svaki dan je borba sa gresnim mislima,delima,recima...svaki dan padnem i iznova ustajem...trudim se..molitvom,postom....i opet posrnem..odustajem pa neodustajem...tesko je vernik biti i vernikom se zvati,samo znam da tamo negde neko neodustaje od mene,ZNAM...Hvala Gospodu +


Joka Lakic Ex Sailovic Ono sto nam svima nedostaje uz prisustvo vjere, jesu mudrost i strpljenje, smirenost i krotkost.Na mene su jedno vrijeme potpuno destruktivno djelovale neke osobe, njihova gordost i malodusnost...mozda i odsustvo osnovne kulture, ali vremenom sam naucila da se protiv necastivog jedino mogu boriti--ljubavlju i strpljenjem!!!Smireno i polako...sve dolazi na svoje.........


Gresni Jovan pa.dokazano je u praksi da je to nemoguce ako onl to saml ne zele.Mislim da i ljudi koji nisu u veri imaju svoje puteve spasenja.prateranim pokusajima oteras coveka,pa bude jos gore,a mozda ces ti odgovarati za to "ios gure"zato sto nisi cutao,i imao smirenje



Alex Djeric zato sto mi nismo dovoljno ukrepljeni u veri,Oce Gavrilo sta da obican narod radi u ovim teskim trenutcima pogotovo posle jucerasnjeg intervjua patrijarha Irineja?



o.Gavrilo Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju ili link biće obrisan.



Dusanka Popovic zaista delikatno pitanje ,mnogo sam o tome razmisljalja jer i sama se suocavam sa tim problemom ali ne odustajem bas tako lako borim se da moja porodica bude prava hriscanska uz bozju pomoc nadam se da cu uspjeti. Slava Bogu



Siniša Savić naravno da ne kada ni sam ne vjerujem dovoljno jako



Brankica Banjac Dragovic Gospodu se molimo cistog srca da nas pomiluje gresne.Molimo se iskreno za nase najblize , za prijatelje i za neprijatelje ...Dace Bog !



Mirjana Rašeta
‎"Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo .Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo. " Patrijarh Pavle.Zašto se ljudi opterećuju vremenom ? Vreme je isto samo su se ljudi od Boga odro...dili i svak vidi drugog i nekog drugog bi da menja .Zaviri mo u svoje srce i dušu molimo se i nađimo svoj mir i sve će nam izgledati drugačije.Gospod Bog će da pobrine za svakog od nas po našim zaslugama,moliti se treba da naši bližnji spoznaju moć molitve ,vere i Gospoda Boga .U jednoj knjigi sam pročitala da kad se molite za nekoga ko huli na Boga da je i Bog ljut , a neprijateljima opraštati .Oče Gavrilo ako se neslažete sa ovim komentarom ,molim vas izbrišite ga.

Natalija Radulovic
vjerovatno zato što ni sami nismo dovoljno veliki vjernici.....



Ana Mamic Pomaze Bog! Dugo sam pokusavala da moju sestricinu pricom,molbama i savetima prizovem da se okrene veri. Bezuspesno, sto sam ja vise bila uporna, ona se sve vise opirala. Onda sam prestala da bilo sta pricam o toj temi, da vidim nece li to delovati. U svojim molitvama Gospodu uvek se molim da se ona pokaje i poverije u Hrista i da je Gospod spasi i pomiluje. Citajuci ovu poucnu pricu najvise mi se dojmila recenica "Samo Bog moze da prizove coveka i samo covek sam moze da se odazove na Boziji poziv!".Duboko verujem da ce taj dan uskoro doci uz pomoc i milost Boziju.

Tankosava Damjanovic Otac Konstantin lepo kaže da se mi razočaramo i čak padamo u očajanje, ako po našim nastojanjima naši bližnji, ipak ne prihvataju Hrista, jer se "mnogo uzdamo u naše snage". Da, često zaboravljamo da su naše snage slabe i da to prepustimo Gospodu. Naravno, mi bismo želeli da naše dete, muž, sestra, brat, roditelji, što pre uđu u Crkvu Božiju, jer znamo da je sjedinjenje sa Hristom jedini put, Put Spasenja. Ali, promisao Božija je drugačija i samo On zna kada će ih prizvati.
Ali, ono što mi, dakle, možemo to je da se usrdno molimo za naše bližnje da ih Gospod što pre prosvetli da bismo što pre bili u zajednici sa Bogom.

Dunja Neda Voleti Boga i osećati ljubav Božiju je velika blabodat i blagoslov Gospoda. Mi jedino svojim delima i smirenjem možemo privući bližnje svoje VERI i GOSPODU,a nikako NE PRITISCIMA i SILOM.Ako su naši bližnji ,još kao sasvim mala deca osetili... LJUBAV PREMA BOGU - oni će vrlo brzo osetiti veličinu POSTA i ISPOVESTI ,veoma brzo će pronaći PUTEVE GOSPODNJE,brzo će otvoriti srce svoje GOSPODU.A ´ONI PUTNICI` koji nisu osetili NI LJUBAV,NI VERU kod roditelja svojih,a nisu imali ni baku...njima će biti teže.Njih trebamo samo LEPIM DELIMA I SMIRENJEM PRIVLAČITI.Kad` osete miris hleba koga pripremamo s ljubavlju u postu uz tihe zvukove Mokranjčeve Liturgije,kad`osete blagi miris tamjana koji popnjava lepotu posta,kad`čuju molitvu prije ručka ili večere na koje ih pozivamo - jer mi želimo NESEBIČNO da i oni budu prisutni u trenutku kada pripremamo hleb,kada ga stavljano u pleh,kada ga osenimo znakim krsta...a sve to radimo s ljubavlju prema BOGU - pa zar ih neće TA NAŠA DELA malo potaći na razmišljanje ?! A tada će ih i GOSPOD pronaći. BOŽE DAJ !!!

Saša Lazić ono što mi uvijek možemo činit to je biti strpljiv i trpljiv...uzmimo to ovako: ako je Gospod u momentu Salva progonitelja preobrazio u Pavla Velikog i Svetog zašto mislimo da to ne može sa svakim učinit? Može, ali je vjerojatno nama neshvatljiva Njegova promisao...ono što mi možemo je: neforsirat i nenametati vjeru,možemo mi više REVNOVAT pa njima dati nekakav primjer svojim postupcima koji će ih privući...kad oni vide da se mi smirujemo pa vide kako vjera donosi plodove pa kad čuju kako se nekad desilo neko čudo molitvama u manastiru,neko izlječenje,sve su to načini koji će djelovat možda u obraćenju...a mi samo strpljivo sa bližnjima,malo po malo, bez forsiranja kažemo koju riječ, ispričamo koju pričicu i zagolicamo znatiželju o vjeri..

Jovan Hrnjakovic Hvala Oce Gavrilo takvih slucajeva ima dosta a ponjvise u Beogradu gde i zivim. citao je jedan brat Grk knjigu Oca Stefana Karuljskog na grckom i nama prevodio - o zeni Pravoslavnoj Jelinki koja se udala za komunistu,on je nju stalno grdio ...i maltretirao, a ona je stalno isla u crkvu,palila kandilo kadila i molila se Bogu i sve sto joj je muz trazio u kuci da uradi i sto joj je bila duznost da uradi, je cinila tako je bilo sest godina i muz joj jedno dana rece,, zeno sutra idem u crkvu s tbom,, eto bez reci je privela muza Bogu, Hvala Dragom Bogu na takvim primerima da nam budu na duhovnu pouku i smirenje Hristovo + + +

Zorica Spika Oce Gavrilo kako pomoci bliznjem svom koji je izgubio svu nadu i veru za ovozemaljski zivot?Recite mi molitvu koju bih upraznjavala s nadom da ce joj pomoci. Blagoslovite oce,amen.



o.Gavrilo Bog blagoslovio sestra Zorice
svaka molitva koju je propisala crkva je dušekorisna za sebe i za duge kad god imate vreme čitajte psalme iz Psaltira i neprestanu umnu molitvu GOSPODE ISUSE HRISTE POMILUJ NAS!


Tomislav Lončar
Sestro Dragana, svi tvoji komentari do sada su vrlo lijepi, međutim, postoji problem u tome što između riječi ne stavljaš razmak, nego srednju crticu (-). To predstavlja problem kod kopiranja i prenošenja teksta na sajt manastira Lepavine i ne izgleda čitko. Zato te molim da između riječi stavljaš prazan razmak. Ukoliko postoji problem, javi se, pa da ga pokušamo zajedno riješiti.
Svako dobro!

Radomir Vucic Realnost govori da nemoć da uvjerimo nekoga potiče i od toga da sami ne svjedočimo u potpunosti hrišćanske vrline. To osjeti drugi, pa tako ni naše riječi izgovorene ili prećutane nemaju odjeka. Ne zvuče baš istinito, niti drugom, pa ni nama samima. Jednostavno se nismo dovoljno obožili da bi silina naših riječi i naše ljubavi mogla da dopre do srca, i uma drugog čovjeka. Te siline nema, pa možda ni prave ljubavi nema.


Dragana Tesanovic
Ma,brate,pokvareno-mi-spejs-dugme,pa-moram-ovako.....:(



Tomislav Lončar Da, to sam i pretpostavljao... :) Onda, gledaj pa što skorije zamijeni tastaturu. I najjeftinija je dobra.
Pozdrav još jednom i svako dobro!


Radomirdrugi Vucic Zašto nam ne polazi za rukom da svoje bližnje privedemo vjeri? Postavlja se i drugo pitanje i još cijeli niz pitanja. Npr. postavlja se pitanje čime hranimo naše bližnje, kojom duhovnom hranom? Ne može se nekome ko je u vjeri tek nekoliko ...minuta, ili 5 mjeseci davati ista hrana kao nekome ko je vjernik od 3 godine starosti recimo. Jedno je beba koja se hrani mlijekom, a drugo je đak - prvak koji voli bonbone, a treće je neko ko uopšte nije ni zakoračio u vjerski život, već tek treba da se rodi u vjeri nekad u nekom budućem vremenu. I kao što je onomad bila riječ o Starcu koji ima sa svakim duhovnim čedom poseban odnos, tako je i s nama i našim bližnjim. Svaki od naših bližnjih pojedinačno je poseban, i zahtijeva posebnu pažnju i hranu. S druge strane što se više približimo Bogu, naizgled ćemo se udaljiti od bližnjih koji nisu u vjeri, ali odjednom na čudesan način ćemo im se približiti kao nikad do tad, jer će nam se otvoriti oči da vidimo kojim putem da im priđemo. Nekako, i oni će to spoznati i znati da smo im blizu. Usmjereni ka Bogu cijelim svojim bićem, želeći da se približimo Njemu, možda ćemo najuvjerljivije prići onima koji su nam bližnji.

Dragana Tesanovic Ne moze se niko silom u Raj!Zamislite kako bi to izgledalo?Ja isto imam muke,pocev od supruga,a onda do moje familije....Uopste,i u okolini,ulici gde zivim,nema nikog da je zainteresovan za Crkvu.Jako mi-je tesko,sto me niko ne shvata zaozbiljno,kad im kazem da je bez Boga nemoguce biti srecan,ali se nadam da ce jednog dana bar neko od njih uspeti da spozna istinu......


Vesna Mitrovic
pomaze Bog draga braco i sestre u Hristu i vama oce gavrilo...slava bogu da sam i ja bozjom promislju stigla na putu obozenja do ove internet stranice...vera i nada u slavu boga oca i sina kod nas ljudi je teska i neverujuca trazimo izgovor... u ljudima koji nas okruzuju u vremenu kojem zivimo ali to su samo izgovori za nas padajuce ljude koji svoj ego i svoje ja stavljaju u prvi plan a da nismo svesni koliko smo nistavni trenutni i sve je u bozjim rukama ali kako nama to objasniti...eto malo reci i od mene gresne oprostite ako sam sto pogresila.

MAx Στεφις Kručičan JA NE MOGU NI SEBE VIŠE DA UVEDEM U VERU,A GDE ĆU JOŠ USPETI DRUGE,..




Radomirdrugi Vucic Sad mi pade napamet jedna situacija sa ocem Gavrilom u manastiru Lepavini i kako se doslovno preko hrane učilo o vjeri. Npr. kad sam u manastiru bio neko vrijeme, nikako nisam jeo svježu crvenu papriku( ne sjećam se da sam je uopšte okusio...), a luka sam jeo u priličnim količinama. U jednom trenutku pojavila mi se želja za paprikom, ali otac Vasilije je jedini imao tu mogućnost da jede papriku, i moguće čak da je bila ljuta. Otac Teofan je jeo sporo, tek da se vidi da jede, a otac Marko premda manastirski kuvar, ne sjećam se šta je jeo. Meni se ta paprika jela, ali sam shvatio da nije primjerena mom duhovnom uzrastu i ne bi bila u skladu sa mojim poslušanjem, pa tako nisam nikad ni pitao mogu li da probam. Tako iz dana u dan. Zanimljivo mi je bilo da je otac Marko kao manastirski kuvar uvijek pitao oca Gavrila šta će praviti za ručak, a otac Gavrilo bi smišljao, navodeći nekad i u detalje. Shvatio sam da se i hranom bez riječi čovjek privodi vjeri.

Slavica Pejovic Samo slobodom i Bozijim prizvom. I ja sam uverena u to. Iz licnog primera. I zato ne mogu da silim nikoga iz svjke okoline i svoje najblize. Ne bih zelela samo da dodju na one reci > bez nevolje nema bogomolje, kao sto se meni desilo. Hvala Bogu.



Radomirdrugi Vucic
E, još nečega se sjetih vezano za hranu i privođenju vjeri. Jednom mi je otac Gavrilo rekao:" Hajde prošetaj malo i izluftiraj se."
Otišao sam do jednog brata iza proplanka koji je čuvao manastirske ovce. Tu su na jednom jabukovom drvetu visile jabuke. Znao sam da ne treba da ih jedem, jer zna se kad se u manastiru jede. Ipak nisam se mogao suzdržati i ubrao sam nekolike jabuke tu iza brijega i pojeo ih i kad sam se vratio opet dolje u manastir kod oca Gavrila da nastavim sa zadatkom koji mi je dao, odmah me je upitao da li su mi bile ukusne jabuke. Ja sam se začudio kako je mogao da zna da sam jeo jabuke, a nema teoretske šanse da iz doline gdje su manastirske zgrade vidi šta se dešava za brijegom. Prilično sam se loše osjećao povodom te slabosti da nisam mogao izdržati do ručka da sačekam s jelom i da sam krišom pojeo te jabuke. Otac Gavrilo me nije nešto posebno kritikovao povodom tog ispada, ali sam se tada i još nekoliko puta uvjerio da otac ima pregled i nad onim mjestima koja se ne vide golim okom. Ovo spominjem, jer sam se sjetio neobičnih načina privođenja k vjeri. Ne moraju to biti konvencionalni načini gdje mi raspravljamo o dubokim pitanjima vjere, već to može biti i tema iz čudesne Božije bašte gdje rastu svakojaki plodovi.

Marta Novak Mislim da svaki čovek ima u svom srcu Boga samo neki ljudi nisu svesni toga.Sve u svoje vreme dođe na svoje mesto .Ponekad nam se čini da je to dug i mukotrpan posao ali se na kraju uvek isplati .Slava Bogu.



Milica Kojičić
mislim sto se tice vjere da niko nikoga nemoze na silu nagovoriti da vjeruje ili da ide u crkvu ali moze lijepo pricati i neke stvari kao recimo pred spavanje svoju djecu uciti da se mole kao sto je meni majka govorila da cu lakse da zaspim ako se pomolim tiho .tako sam ja stekla ljubav prema bogu.izvinjavam se bilo je kratko ali je istinito od mene


Rada Milkovic
Pomaze Bog.Imam jednu blisku osobu koja pretjerani odlazak u Crkvu smatra sektastvom.A po njenom pretjerano je svake Nedjelje.Naravno takav komentar mene navede na hiljadu pomisli,sto znaci da se ja ogrijesim.Neki ljudi imaju svoja poimanja... vjere i njih je nemoguce ubijediti da bez Bozije pomoci nema zivota.Tako da smatram da o vjeri i Bogu treba pricati sa ljudima koji imaju slicna misljenja i uvjerenja,kao i pred osobama koje nasa prica ne iritira.Jer kakav efekat se postize,ako ispricamo o nekom cudu ili o nekom dobrocinstvu koje je poteklo iz Crkve,a neko od toga napravi cirkus.Jedino mislim da je na nama da se u svojoj molitvi sjetimo dragih osoba,koji nisu vjernici da ima Bog dragi otvori oci i dusu umili da progledaju pravilno.

Jelica Vučetić Strpljenjem i ljubavlju stizemo do cilja.Ako se budemo vise trudili oko nasih bliznjihi ,ako im prilazimo s ljubavlju,verujem da ces nas kad tad podrzati.



Saša Ćurko pomozi bog oče gavrilo molim za blagoslov molitvom i strpljenjem i uz božiju pomoć mnogo se postiže kao što govori molitva svetog joanikija presvetoj trojici nadanje je moje - otac pribežište moje - sin pokrov moj -duh sveti , trojice . svesveta slava tebi amin


Dijana Topko Vujović
To znači da se moramo mnogo više i usrdnije moliti Bogu da nam naše bližnje privede veri Pravoslavnoj i Svetom Krštenju. Našem Roditelju skočiti u naručje i šaputati mu na uvo molbe i želje.

Milena Puaca Dace Gospod da i nasi bliznji krenu za nama ,samo smirenja u nama samima,trpeljivosti i prastanja.Cini mi se dok mi budno pratimo dali se nesto desava ,ispunjava molitva nasa, nema ispunjenja ,ako smo molitvu srcem predali Gospodu i njegovoj volji i prosto na nju zaboavili ( bili smireni ) jedan dan Gospodnja milost pomiluje nas ,jer se to desava i radost nas obuzima. Slava Gospodu sto smo ga spoznali pa makar padali ,tumarali njegovim putem s ciljem da nikad neskrenemo sa njega.

Zaklina Mancic Pomaze Bog!Godinama sam pokusavala da svoje bliske rodjake uvedem u veru, ali ne samo da nisam uspela, nego su nam se i odnosi poremetili. Nedavno sam, zbog bolesti, donela sveto ulje i vodu za njih sa Ostroga, i nisu hteli da uzmu. Ja i dalje palim svece za njihovo zdravlje sa molitvom da ih Gospod urazumi, jer im je to potrebno zbog toga sto vec imaju problema sa bolestima, ali svi moji napori su uzaludni. Cak su isli i kod vracara, pa vise ne znam da li treba da i dalje palim svece i dajem njihova imena za spominjanje u crkvi?


Dragana Tesanovic Oprostite sto sad skrecem od teme....mislim da mozes,ako su krsteni u nasoj crkvi.......Imam i ja sa mojima problema,kazu toliko se molis,postis,a dete i ne ozdravlja...nikako da shvate da Gospod nije automat,zamilis zelju,ubacis novcic,i gotovo!A gde je trud,gde molitva,ploovi se ubiju na kraju setve......


Dragica Mamić
Samo trpeljivošću i smirenošću odnosno ličnim primjerom dejstva Vjere naše možemo bližnjima pokazati put koji vodi spasenju. Njihova slobodna volja je da izaberu kako će prožijeti ovozemaljsko vrijeme i da li su spremni na mnoga odricanja i... pokajanja, kako bi zadobili bar djelić božije blagodati, bez koje nam je sve uzalud.Dakle, možemo se truditi da pričamo, da objašnjavamo ,da namećemo, ali bez ličnog truda naših bližnjih, nema pravog privođenja Vjeri.Meni je trebalo mnogo vremena da ovo shvatim i dosta sam optuživala samu sebe da to ne radim na pravi način, dok me drugi ne razumiju.Nekome kome je teško prisustvovati Svetoj liturgiji, kome je teško postiti. kome je strana molitva, ko se neprestano žali na okolinu, koji ima samo ovozemaljska dosta izopačena mjerila vrijednosti u životu, teško da će te uspjeti pomoći.Takvima je duhovna pomoć neophodna,ali oni u svojoj gordosti misle da smo mi grešniji od njih.Gospod je milostiv i ima ljubavi za sve nas i čeka da mu svi priđemo slobodnom voljom.Moramo imati na umu da pored grijeha gordosti dosta ima uticaja i neobrazovanost naše braće i sestara ili pak loša obrazovanost stečena na pogrešnim mjestima . Daće Bog da će buduća vremena biti utjeha za mnoge koji prepoznaju put kojim treba da idu!

Radovan Janosevic Ljubav je od Gospoda.Bez volje Bozije ni dlaka nam sa glave nece pasti. Trebamo da budemo strpljeni jer to je nas spas. Isusova molitva mnogo pomaze meni i mome sinu 14 godina i kcerki 5. Trudim se da osobi koja me nesto pita odgovorim Radi kako te Gospod uci jer Gospod nas je stvorio i on zna sta je za nas najbolje. Mi mnogo puta molimo Gospoda za nesto a to nije najbolje resenje za nas u tom trenutku. Zato tko je strpljen taj ce biti i spasen. Zivimo u teskim vremenima i velika su iskusenja ali sa Gospodom je sve moguce. Jednom kad osetimo Boziju ljubav mi znamo kakav je to osecaj. Nama je osetiti taj mir. Zahvalna sam Gospodu na njegovim darovima svaki dan. Gospod vas sve blagoslovio Snijezana ZBogom

Vuk Roganović Koliko smo nesavršeni govore kroz nas grešne misli i dela.Da porodicu i bližnje uvedemo u veru mi grešnic nemožemo, već moramo da se nadamo, i da uz molitvu i BOŽJU pomoć da i njima podari ovo što mi imamo.Približavanje veri naši bližnji i nama ćeolakšati u borbi kojusvakodnevno vodimo. SAS NADOM U BOGA.AMIN.


Bojana Srbljak
Najbolje je dati primer bližnjem i ne insistirati ni na čemu. Kada se ukaže prilika govoriti o Bogu ali ne previše jer ljudi koji nisu u veri ne mogu mnogo da prime. Umesto toga potrebno je više govoriti Bogu o tim ljudima, tj. moliti se za njih. Ne trebamo osuđivati, gneviti se jer tada dajemo pogrešnu predstavu o onome u šta mi verujemo. Bog nije Bog sile već ljubavi i slobodne volje. Ako je vera u Boga promenila nas, ako mi postanemo bolji, plemenitiji,smireniji, ispunjeni ljubavlju i dobrotom, te promene naši bližnji će sigurno uvideti i osetiti, a onda, u jednom momentu, sigurnoo će poželeti da bliže upoznaju Darodavca svih tih vrlina.

Milka Lukić Hvala na poucnom odgovoru, ovo pitanje me muci dugo, ovaj odgovor me smiruje.



Tatjana Milic
Veri samo Bog privodi. Na nama je da se molimo za oglasene, za sve nase bliznje da sto pre dodju u poznanje Vere i samog Boga uz puno Nade i Ljubavi. Nasa je slobodna volja da odaberemo Dobro ili zlo. Nema tu niceg izmedju. Kakva je radost kad vasi bliznji stanu na stranu Dobra! Cilj onog nepomjanika je da nas drzi odvojene, razjedinjene, u zavadi,svadji i nerazumevanju. Zato mi sami treba da jacamo u veri,da trazimo snagu od Boga za taj podvig da budemo u jedinstvu, u Dobru.


 

Pročitano: 2657 puta