MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVEDOČANSTVO O ISCELENJU MILOŠĆU BOŽIJOM, IKONOM PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE TE MOLITVAMA OCA GAVRILA I BRATIJE MANASTIRA LEPAVINA



Otac Gavrilo čita molitvu ispred Čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Lepavinske

Prva moja poseta manastiru Lepavina o kojem sam do tada samo slušao, zahvaljujući poznanstvu sestre Dobrile, beše 2000. godine. U sledeće 2-3 godine sam dolazio u više navrata, kada god je bilo moguće, uvek autom punim ljudi željnih Božijeg blagoslova. I dok pišem ovaj redak, pred očima mi slika oca Gavrila (lice puno dobrote, blagi pogled i simpatičan smešak na krajičku usana) i umirujući glas njegove šaljivo-anegdotske upadice: „Šta ima novo? Kako turistička agencija?“ na račun mojih dolazaka („mini ekskurzija“). No, da ne dužim.

O manastiru Lepavina mnogo sam pričao raznim ljudima, najviše mojoj rođenoj sestri Dragani koja živi u Modriči, BiH. Kako moje priče behu nedovoljne da opišu čuda Božija, jednom prilikom kupim knjigu „Čuda Presvete Bogorodice Lepavinske“ u manastiru i ostavim sestri (naravno da sam ju pre toga pročitao u dahu). Nakon kraćeg vremena javi mi se sestra pričajući o svojoj kolegici Aleksandri Nikolić (rođena 1969. god.) i njenom velikom problemu: već duže vreme je pokušavala sa suprugom da ostane u drugom stanju. Svaki puta kada ostane trudna, sreća nije dugo trajala. Doživela je zaredom tri spontana pobačaja; prvo u 2. mesecu trudnoće, zatim u 3. i na kraju u 4. mesecu trudnoće. Kada je i ona pročitala knjigu koju joj sestra pozajmila, pitala je gde se nalazi manastir i kako bi mogla da primi milost Božiju i Presvete Bogorodice Lepavinske. Kako sam često dolazio u manastir, sestra me zamolila da joj pomognemo, što sam i rado prihvatio. Pripremile su nešto Aleksandrinih ličnih stvari za osveštenje; brašna, soli, šećera, kafe,; skromnih (u skladu s mogućnostima) darova za manastir Lepavina; 20 evra (10 za dar pod ikonu, a 10 meni za „putne troškove“) i lične podatke za liturgijsku molitvu. Sve to sam prvim mojim odlaskom odneo u manastir. Došavši u manastir pred samu ikonu Presvete Bogorodice, ostavio sam pod ikonu svih 20 evra i dodao nešto svojih novaca, prekrstio se i celivao ovaj izvor blagodati i dobročinstva. Sa izvora sam poneo litar ili dva svete vode.

Nakon nekoliko meseci, sestra mi je javila kako je Aleksandra u drugom stanju. Beše mi drago, srce mi je igralo usled nekog čudnog osećaja, no, po sestrinoj priči, znao sam da je pre toga imala spontane pobačaje te sam osećao i nekakav nemir, odnosno neizvesnost, iako tu osobu nisam poznavao. Prošlo je još par meseci, i sestra mi se javi: „Brate, ima novost. Kolegica Aleksandra je rodila, porod prošao bez problema“.

Danas je Aleksandrin sin Kristijan Lukić, rođen 11. marta 2002. godine kao, Bogu hvala, živa i zdrava beba teška 4,150 kg i duga 61 cm, osmogodišnjak i učenik 3. razreda. Podatke i dozvolu za objavu ovog svedočanstva dala je Kristijanova majka lično, jula ove godine uz iskrene pozdrave i duboku zahvalnost ocu Gavrilu i bratstvu manastira Lepavina. Sa verom u Boga i ljubavlju Presvetoj Bogorodici!

Brat Predrag, Vukovar.

13 avgust 2010 godine
 


 

Pomaže Bog drago bratstvo!  Od 19. februara ove godine kada sam Vam se javio, sada se javljam ponovo.

Tada sam Vas molio za očevo iscelenje (melanom tj.rak kože).Do tog dana svi nalazi, biopsije i dve operacije bili su pozitivni.Već prvi sledeći nalazi od tog dana kada sam Vam se javio pa sve do današnjeg dana su negativni-zloćudne ćelije nisu pronađene. Hvala dragom Bogu!Hvala Presvetoj Majci Božijoj!Hvala Vama oče Gavrilo i manastirska braćo!Mog oca još čekaju česte kontrole pa bih svedočio i o tom iscelenju barem kada prođe godina dana.

No, jednom drugom svedočanstvu sada je krajnje vreme.Svedočanstvo Vam šaljem u dodatku (attachment u ovoj poruci).Svakom potencijalnom nevernom Tomi mogu poručiti: svedok sam pred Bogom i spreman svedočiti životom u opisane događaje; svedok je moja rođena sestra i na kraju, svedok je žena do tog događaja,a majka nakon tog istog događaja.Mnogim ljudima pričam o Vama,mom iskustvu i ovom događaju:jedni veruju,jedni ne,ostali se nećkaju,a ja se pitam:Dragi Bože,kakvi su to ljudi koji čuda traže,a u Boga i čuda neveruju?Kako mogu da tražim parče hleba,ako ne verujem da ono zaista i postoji? Ne bih ni da dužim mnogo,a niti da Vas opterećujem sadržajem ovog pisma,jer se iskreno nadam da ću Vas uskoro i videti (s veroučiteljem u našoj školi se dogovaram da nas nekoliko zainteresovanih dođe u posetu).

Još bih Vas zamolio za nekoliko isceliteljskih molitvi za moju porodicu i kumove:

- otac Jovo Novaković;, rođen 20.januara 1941. (melanom kože);

- majka Aranka Novaković;, rođena 15.februara 1943. (lekari ustanovili da je preživela na nogama infarkt koga ona nije svesna);

Kumovi:

- Blaženka Radulović;, rođena 28.avgusta 1968. (metastaze na mozgu,dugo lečena,prognoze ne optimistične) 2.septembra ju čeka operacija u Nemačkoj-ako bi mogli moliti do tog dana;

- Petar Radulović;, rođen 15.decembra 1939. (problemi sa kretanjem i cista na nozi);

- Branko Radulović, rođen novembra 1943. (problemi sa kretanjem);

- Milena Obradović; (dev. Radulović), rođena 11.februara 1953. (problemi sa leđima i psihološki problemi);

- Milenko Radulović;, rođen 13.maja 1949. (rak pluća).

Možda sam nezahvalan ili prezahtevan,spreman sam na sve Vaše kritike koje prihvatam kao sin očeve,ali tih ljudi mi je tako žao što se pate i muče(iako sam svestan da i mnogi drugi ljudi pate na druge načine),a ja sve što mogu da im pomognem jest da se obratim Vama.Hvala Vam velika,a hvala dragom Bogu te Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj što Vas drže za naše svetionike.

Predrag Novaković

Pročitano: 14286 puta