MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Marina beše rođena krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji, u Pisidiji Antiohijskoj. Beše jedina kći svojih neznanobožačkih roditelja.

Kada imaše 5 godina majka joj umre, a pošto otac Edesije  beše neznanobožački žrec, zauzet da bi o njoj mogao sam brinuti, on je predade pod starateljstvo ženi koja tajno beše Hrišćanka. Daleko od idola žreca Edesija i njegove bogohulne vere, ova plemenita žena vaspitavaše Marinu u Hrišćanskoj veri i duhu. Kako je Marina odrastala, tako je napredovala u hrišćanskom učenju i vrlinama. Njena vera u živoga Boga beše toliko jaka da ona dobrovoljno odabra težak put mučeništva. Jednog dana priznade ocu da želi da se pokrsti i da kao devstvenica postane nevesta Hristova. Otac to ne mogaše prihvatiti, omrznu je silno zbog vere njezine i odreče je se kao kćeri.

U to vreme Olimvrije, novi carski namesnik, beše došao u Pisidiju. Od samog njegovog dolaska otpoče ljuti progon Hrišćana. Jednom, videvši petnaestogodišnju Marinu u pratnji svoje pomajke, Olimvrije se toliko zanese  njenom lepotom da pomisli da je uzme sebi za ženu. Kada je upita za ime, veru i otadžbinu ona mu smerno odgovori: "Ime mi je Marina, rođena sam u Pisidiji i verujem u Gospoda Isusa Hrista."
Saznavši da je Hrišćanka, Olimvrije pokuša da je pridobije laskanjem, da je privoli idolima, a kada mu to neuspe, zapreti joj ljutim mučenjem.

"Ništa me ne može odvojiti od Hrista"

Marina tada iskreno kaza Olimvriju: "Ne gajite uzaludne nade, namesniče, niti me plašite mukama, jer ja se muka ne bojim. Ništa me ne može odvojiti od Hrista! Ne bojim se nevolja, ni gladi, ni vatre niti mača. Ne mislite da ćete me pridobiti pohvalama, niti zlatom ili kakvim drugim bogatstvom. Sve su to stvari kvarljive i prolazne, za mene bezvredne ."

"Duša, po milosti Božijoj je besmrtna, i moja ka večnosti teži. Iz tog razloga, namesniče Olimvrije,  mi Hrišćani mudro odbijamo prolazne raskoši i ovosvetovna uživanja. Mi smireno trpimo tugu i patnje ovozemaljske da bismo se udostojili večnog radosti po končini našoj.

Ako mislite da lažem, evo me namesniče, probajte, vidite istinu koja se u delima potvrđuje. Bičujte me, vatrom sagorevajte telo moje, mučite me kakvim god želite mukama. Što me više budete mučili, to će me Gospod Moj više nagraditi u Carstvu Nebeskom."

"Bezbroj puta u ovom životu, Gospod šalje utehu u muci. Podiže iz nepreglednih dubina, izbavlja nas od vatre, od muke i nevolje,  vama i vašim poganim bogovima na sramotu i osudu. Dakle, ja ne marim za ovaj prolazni život. Zato spremno predajem telo svoje na muke, za besmrtnog Gospoda i Boga mog, jedinog neporočnog, koji beše razapet iz ljubavi prema meni i svom rodu ljudskom."

Ovo Marinino odbijanje razljuti namesnika. Predade je dželatima svojim,  i oni unakaziše svu lepotu njezinu. Nije samo narod, koji muke gledaše, plakao već i sam namesnik - ne mogaše gledati svu strahotu njenih muka, već sakri lice u dlanove. Ali što su je dželati više mučili, to njena duša beše sve svetlija i lepša.

"Velika je vera tvoja"

Nepokolebljiva, ona se sa zahvalno moljaše Gospodu što je udostoji ovakvih muka:  "Tebi Gospode predajem dušu svoju. Verujem u tebe, ne posrami me i nedaj neprijateljima mojim da  trijumfuju nadamnom. Ne odvrati lica Tvoga od mene,Gospode. Neka se posrame oni koje čini neverje i bezakonja. Gospode, pokaži mi put Tvoj, nauči me istini Tvojoj, jer si Ti spasenje moje.U Tebe se uzdam. I zato ću podnositi sve muke, da bih svedočila ime Tvoje Sveto. Pošalji Tvoju milost na mene, Gopode, i neka se kroz moje muke proslavi Ime Tvoje."

I dok se ona tako molila i slavila Gospoda, dželati je surovo bičevaše gvozdenim trozupcima, kidajući njeno prečisto devojačko telo, sa koga otpadahu komadi mesa. I dok ona trpeše najveće muke,  Arhangel Mihailo pojavi se pred njom i reče joj: "Velika je vera tvoja Marina. Tvoja duša će se udostojiti večne radosti u Carstvu Nebeskom."

Onda namesnik naredi da Marina bude bačena u duboku i mračnu tamnicu. I dok se u tamnici molila, opet joj se javi Arhangel Mihailo da je uteši i da izleči telo njeno od svih rana.  Kad je ugleda isceljenu namesnik se strašno začudi. Reče joj: "Sada znam da se služiš magijom." No ona mu odgovori: "Ja ne znam za magiju, ja samo znam za Gospoda Isusa Hrista, koji ovim čudom osramoti vaše lažne bogove."

Na te reči namesnik se razbesne. Naredi mučiteljima da joj telo muče i meso seku gvozdenim testerama, a da kožu njenu deru noževima. Kada Marina pade i kada namesnik pomisli da je mrtva, vojnici uzeše njeno telo i odnesoše u tamnicu da tamo ostave dok ne istrune. No Arhangel Mihailo ponovo je poseti, prekrsti je,  izleči njeno telo i nestade.

Čekić Svete Marine

Zli demon, gledajući da njegov sluga Olmvrije, ne može da savlada Marinu niti da je natera da padne ničice pred lažne bogove, posta očajan pa htede da je i sam iskuša. Uzevši na sebe obličje crnog zmaja, on se javi Marini u tamnici kako bi je uplašio. No, kako beše neustrašiva, Marina ga uhvati za rogove, i čekićem koji nađe tukla ga je ponizivši ga potpuno. Velika svetlost pojavi se sa Nebesa i osvetli celu tamnicu. Sve Marinine rane nanovo behu isceljene i na njenom telu ne osta ni jedan trag od mučenja. (Zbog ovog događaja  Sv. Marina se često na ikonama predstavlja sa čekićem u  ruci, kako bije demona.)

Krštenje  u vodi i krvi

Bezumi namesnik odluči da je sledećeg dana muči u ognju i vodi. Ali Marina sve muke pretrpe kao u tuđem telu. Živo telo joj ognjem sagorevahu. Svezanih nogu i ruku u ključalu vodu baciše. Tada Marina pogleda u nebo i zavapi Gospodu: "Gospode Bože moj, molim ti se da razvežeš noge i ruke moje, i neka ova vode bude voda moga krštenja. Obuci me u haljinu spasenja, skini sa mene starog i odeni me u novog čoveka. Ovim krštenjem učini me dostojnom večnog života, i učvrsti me u veri Tvojoj." Tada veliki zemljotres zatrese celu Pisidiju. Konopci kojima beše svezana popucaše i ona se tri puta pogruzi u vodi u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Izađe živa i zdrava iz vode, slaveći Gospoda. Tada se začu glas Gospodnji s Neba i svi koji bejahu prisutni čuše:" Blagoslovena jesi, Marina. Ti se krsti i posta dostojna da nosiš krunu nevinisti." Mnogi tada ostaviše svoju veru neznanobožačku i postadoše Hrišćani. Kad namesnik to vide, naredi da svi do jednog budu posečeni. Tako i oni zadobiše neuvenljive vence mučeništva.
Procenjuje se da ih je bilo na hiljade.

Videvši da ne može pobedi Marinu, opaki namesnik naredi da joj se odrubi glava. I odsekoše joj glavu u doba cara Dioklicijana (284-305). Tako se Sv. Marina ubroji u  vojsku mučenika, koji večno žive u Carstvu Nebeskom.

Patnje Sv. Marine opisa svedok celog tog događaja, sluga Božiji Timotije.

Sve do preuzimanja Carigrada od strane zapadnih krstaša 1204. godine, Mošti Sv. Marine čuvane su u Antiohiji. Prema  drugim izvorima, njene Svete Mošti behu prebačene u Italiju 908. godine. Sada se nalaze u Atini, u crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici. Njena časna Desna Ruka prebačena je na Sv. Goru, i nalazi se u manastiru Vatopedi. Na vrhu planine Langa u Albaniji, više samog Ohridskog jezera, nalazi se manastir posvećen Sv. Marini, sa delovima njenih Svetih Moštiju. Bezbrojna čuda dogodila su se i još uvek se događaju u ovom manastiru.
Svedoci tih čuda nisu samo Hrišćani već i muslimani. Veliko poštovanje imali su i Turci prema ovom manastiru, da nikada nisu hteli dirnuti niti u svetinju, niti u imovinu manastirsku. Jedno vreme Turčin beše tutor ovog manastira.

Sv. Marini verni se obraćaju molitvama za izbavljenje od demonske posednutosti i tražeći pomoć u lečenju mnogih boleti, najčešće raka.

Sv. Marina - uzor mladim ženama današnjice

Kakav uzor za mlade pravoslavne Hrišćanke danas! Ova petnaestogodišnja devojka beše rođena paganka, odrasla je bez majke. Otac je se odreče jer zavole Hrista i izabra bezbračni život. Odbcila je sve da bi živela samo za Hrista i da bi mu ostala verna u toj ljubavi. Odbacila je svu slavu, bogatstvo i  udobnosti ovosvetovnog života. U svojoj nepokolebljivoj odluci da prati Gospoda beše surovo mučena, izdržala je demonska iskušenja, i na kraju postradla mučenički, ipak radosna, jer je želela da podražava Svete.

Većina mladih današnjice smatrala bi Marininu sudbinu tragičnom. Međutim, Ona nije mislila tako. Zbog svoje prevelike ljubavi prema Hristu, Marina je prevazišla sve nesigurnosti, sve strahove i smogla snage da izdrži  sva mučenja. Mogla je da bira ugodan ovosvetovni život, ali on je izabrala put uzvišene sreće. Izabrala je onu sreću koju ni jedna ovosvetovna radost ne bi mogla nadmašiti. Sada Sv. Marina živi u večnoj slavi i jedna je od najmoćnijih i najvoljenijih Svetiteljki Pravoslavlja. Ona još uvek odgovara na molitve, leči bolesne jer hrabro postrada za Hrista. Postade i pobediteljka demona. Znajući sve ovo, Sv. Marina nije bila devojka u nevolji, već prava junakinja.

Pre nego što se Holivud mogao pohvaliti svojim junakinjama, postojala je Sv. Marina  - pobediteljka demeona. I dok su holivudske priče izmisljene, njena životna priča je istinita. Njene čudotvorne ikone i Svete Mošti tu istinu svedoče, kao i Njene brojne posete vernima koji joj se u molitvi obraćaju. Njena nadljudska snaga ogledala u prevelikoj veri i blagodati Svetog Duha. Ne postoji boljeg uzora mladim devojkama od Nje. I Ona je sama sebi našla uzor u Presvetoj Bogorodici.

Jasno je da devojke danas neće morati da podnose tako ekstremno velika i strašna mučenja za veru, ali biti veran Hrisćanin u današnjem društvu ni danas nije lako. Neminovno će naše religijsko opredeljenje izazvati podsmehe, pritisak od strane vršnjaka, nerazmevanje, neprijatnosti, uvrede i druge vrste iskušenja. Čak i usred ovih vrste "mučenja" Sv. Marina može biti primer i uzor kako da se izdrže i pobede iskusenja. Njena vera i ljubav prema Bogu trebalo bi da bude inspiracija mladima, da ne treba podleći ispraznostima ovoga sveta i života, već se usredsrediti na one vrednosti koje zaista znače.

 

"Tebi, hrabroj nevesti Hristovoj,koja si izabrana da neizrecivu slavu Božiju objaviš svim veličanstvenim stvorenjima, usrdnu molitvu uznosimo i molimo te da pogledaš i na nas nedostojne, i da nam pomogneš da se očistimo od greha, da duše vrlinama obložimo i da u Carstvo Nebesko uđemo, kako bi mogli da kličemo: Raduj se sveta Velikomučenice Marina, razgori naša srca ognjem Božanske ljubavi!"

Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović
09.avgust 2010 godine

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/