MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PORODICA - OSNOVNA ĆELIJA DRUŠTVA




Ovaj tekst nastaje iz moje želje da se pozabavim pitanjem porodice kao „osnovne ćelije društva“. U vremenu u kome živimo, porodica se vrlo često raspada zato što biva formirana na pogrešnim pretpostavkama ili na brzinu, bez ideje bračnih partnera šta brak i porodica u osnovi predstavljaju.

Rad ima nekoliko delova: Uvodni deo, I deo – zabavljanje, II deo – sklapanje braka, III deo – funkcionisanje braka, IV deo – vaspitavanje dece, V deo – zaključna razmatranja. U svakom od prva četiri dela sam ukazao na neke odnose koji preovlađuji danas među ljudima, dok je u petom delu moje razmišljanje o svemu tome.

Pišući ovaj tekst, nisam imao nikog posebno u vidu. Prosto sam želeo da svako ko ovo čita postavi sebi pitanja: kako se odnosi prema osobi koju voli; koji stav ima o zabavljanju; kakva očekivanja od braka; da li želi da ima decu i kako želi da ih vaspita? Ovaj rad je daleko od idealnog; on je, jednostavno, mali intelektuallni podsticaj na razmišljanje mojih čitalaca.

Uvodni deo

„Porodica je osnovna ćelija društva“ i kao takva je savršeno ogledalo stanja u društvu i državi. Što su duhovne osnove društva jače, to je i njegova osnovna karika jača. Kada duhovne osnove društva zameni čisti materijalizam, neminovno dolazi do raspada velikog broja brakova i porodica.

Za raspad porodica ne možemo kriviti samo globalizaciju, trku za novcem, ljudsko samoljublje, već moramo krenuti od toga da živimo u vremenu u kome su laž i neiskrenost postale normalne i opšte prihvaćene norme u međuljudskim odnosima, dok su ikrenost i otvorenost postale retke osobine danas, pa se stoga neosnovano smatraju izuzetnim vrlinama.

I deo – zabavljanje

Za uspešan brak ili njegov raspad je vrlo važno iz kakvih pobuda je nastao, kao i kako ljudi započinju predbračnu fazu koja se naziva zabavljanje, a čiji je naziv, po meni, duboko pogrešan, jer asocira na to da se „izabrana osoba“ tretira kao stvar za zabavu. Pošto je zabavljanje opštešrihvaćen termin u našoj kulturi, on će se kao takav koristiti u daljem tekstu.

Svaki čovek ima različite ambicije u životu. Neki imaju ambicije koje su u srazmeri sa njihovom ličnošću, a neki imaju prevelika očekivanje koja nikad ne ostvare. Ali, postoje i oni koji, naprosto, žele da ispune očekivanja svojih roditelja. Takve osobe obično imaju devojku/dečka da bi ispunile očekivanja roditelja i svoje okoline. Oni kasnije i stupe u brak sa istima zbog pomenutog motiva i kasnije, čak, imaju i decu. Međutim, nameće se pitanje: da li su takvi, uopšte, imali ikakvu potrebu za zabavljanjem, brakom i stvaranjem potomstva?

Neki, pak, ulaze u vezu samo da bi bili u vezi, bez ikakve namere da takva veza preraste u nešto ozbiljnije. Da li to treba da nas iznenađuje? Naravno da ne. Recimo da postoje ljudi koji jednostavno žele da budu u vezi da bi pojačali svoje samopouzdanje, da se ne bi osećali usamljeno, da bi se možda vratili u „formu“ i da se podsete kako je to imati dečka/devojku. Nezreli ljudi često ulaze u vezu i počinju da se zabavljaju sa nekom osobom da bi ta osoba mislila umesto njih ili se, naprosto, brinula o svojoj drugoj polovini.

Dešava se, takođe, da neki ljudi ulaze u vezu kako bi emotivno povredili osobu sa kojom su u vezi. Kod takvih osoba je jako razvijeno samoljublje i one uvek vole da su u pravu. Usput, čine sve da uvek izgledaju kao žrtve i da za svaki problem u vezi optuže drugu stranu i probaju da manipulišu njome. Kontrola se ogleda u nastojanju da se pomno prati svaki pokret partnera. Želja za kontrolom proističe iz manjka međusobnog poverenja i velike ljubomore.

Biva vrlo često da se ljudi u vezi osećaju nesigurno, pa počinju da „igraju razne male igre“. Jedna od starih i proverenih „igrica“ je stvaranje ljubomore kod partnera. Stvaranjem ljubomore žele da provere koliko je partneru stalo do njih.

II deo – sklapanje braka


Brak je važna društvena institucija od vajkada, tako da svaka država ima zakone koji se bave uređenjem bračnih odnosa. Pravoslavlje braku, takođe, pridaje ogroman značaj kao jednoj od sedam Svetih tajni.

Kao biće zajednice, gotovo svaki čovek u nekom trenutku svog života poželi da stupi u brak. Razlozi su, naravno, različiti, jer pored osobenih razloga razlikuju se i predstave o tome kako brak treba da izgleda i funkcioniše.

Mnogi u brak ne ulaze iskreno pokazujući svoje osobine. Takve osobe, u periodu zabavljanja, predstavljaju sebe u boljem svetlu znajući da iskrenim pokazivanjem i svojih loših osobina, koje nikada nisu želele da menjaju, nikada ne bi ostvarile bračnu zajednicu. U prevarama ovakve vrste obično učestvuju i roditelji, jer su vrlo često svesni da su dete loše vaspitali, pa kroz lažno predstavljanje pokušavaju da „poprave“stvar.

Dešava se da motiv stupanja u brak bude ostvarenje mentalne i svake druge dominacije nad supružnikom. U zabavljanju se obeća rešavanje svih budućih problema u braku dogovorom i kompromisom, a čim se brak sklopi počinje mentalni teror nad supružnikom, jer je to prvi korak ka ostvarenju dominacije. Ona može da se ostvaruje i neprestanim stvaranjem konflikata sa ciljem da se oko nekog pitanja izazove svađa. Svađa nastaje tako što će se zauzeti suprotan stav od stava supružnika. Zatim se ide na optuživanje istog da je egoista i sebična osoba, da se preti razvodom i nemogućnošću viđanja dece.

Čovek ponekad zađe u godine neostvarivši bračnu zajednicu. Izgube se mnoge prilike za brak iz raznoraznih razloga, pa kako čovek stari sve više ga hvata panika zbog nestvaranja porodice. Kada takve osobe i započnu vezu vrlo često, što pre, hoće da okončaju fazu zabavljanja brakom. Može se činiti na prvi pogled da one to žele iz čiste i iskrene ljubavi, ali kasnije postaje jasno da im se svaki naredni dan zabavljanja čini kao nepotreban i čisto odugovlačenje. Postane vremenom jasno da ljudi u godinama, naprosto, smatraju da dugo zabavljanje ne mora nužno da vodi braku. Dugo zabavljanje kod njih izaziva osećaj da se partner premišlja jer odugovlači s brakom, pa onda oni ne vide ni smisao zabavljanja. Tada se javlja i njihova želja da tu vezu prekinu. Veza se prekida, po meni, zbog njihovog stava da dok oni „čekaju“ partnera da se odluči za brak, za to vreme mogu da stupe u brak sa nekim drugim, voljnijim.

Ljudi u godinama, takođe, nekad ulaze u brak samo da bi dobili decu. Zabavljanje kod njih obično biva kratko i ubrzo prelazi u brak, jer za takve ljude primarni cilj braka je dobijanje potomstva.

III deo – Funkcionisanje braka

Brak vrlo često zapadne u nevolje, između ostalog, zato što supružnici nemaju jasnu ideju šta sami očekuju, a još manje znaju šta osoba sa kojom ulaze u brak očekuje, kako od njih tako i od braka. Jednostavno se ljudi olako upuštaju u brak. Misle da će sve u braku biti savršeno jer se oni međusobno vole, to jest zaljubljeni su jedno u drugo. Međutim, zaljubljenost često zamagljuje realnu sliku o osobi u koju smo zaljubljeni, previđamo njene mane i slabosti.

Šta se onda događa kada u braku nestane zaljubljenosti, a nema prave, iskrene i duboke ljubavi? Tada čovek počinje da uočava sve mane svog bračnog druga. Ponekad se javi želja za prilagođavanjem, a ona onda pokrene lavinu pitanja i očekivanja koja se nisu analizirala pre braka. I, nastaju problemi. Obično dolazi do sukoba, jer se uzrok problema vidi samo u bračnom drugu, a vrlo retko u sebi. Kada su neslaganja učestala, u današnje vreme ljudi se vrlo često odlučuju za razvode, bez ikakve želje da se otklone poteškoće i da se braku pruži druga šansa.

Nevolja je i to što se često problemi u braku „guraju pod tepih“. Neko se rukovodi razmišljanjem da baš zato što voli neku osobu, ne želi da je opterećuje svojim problemima. Takvo razmišljanje, međutim, vodi do potpunog otuđenja od bračnog partnera i neminovno se završava razvodom.

IV deo – vaspitavanje dece


Imati decu je san većine. S druge strane mnogi i ne razmišljaju o tome koliko dece žele, a naročito o tome kako će se odnositi prema njima. Na koj način će sa svojom decom uspostaviti komunikaciju i koliko će imati blizak odnos sa njima. Nema se jasna vizija kako treba pravilno vaspitavati decu i šta se vaspitanjem želi postići.

Mnogi roditelji, naprosto, žele da imaju decu da bi posredno izlečili pojedine svoje komplekse ili da preko njih ostvare neke svoje snove ili ambicije koje sami nisu mogli. U takvim slučajevima deca se stavljaju u vrlo neprijatan položaj: od njih se očekuju najbolji rezultati u školi, uspesi na takmičenjima itd. Od najranijeg uzrasta im se usađuje potreba da po svaku cenu moraju da budu prva u svemu što rade, a ako u tome ne uspeju, zamera im se da nisu dovoljno dobra…

Veliki broj ljudi ceni samo materijalne vrednosti, pa je to često razlog što se odlučuju da imaju samo jedno dete „da ne bi rasipali bogatstvo“1. Tako u većini slučajeva, kada je dete jedinac, počnu da mu se ispunjavaju sve želje, uvek mu se popušta, a to je siguran put da od svog deteta stvorimo egocentričnog nesposobnjakovića.

V deo - zaključna razmatranja

Zabavljnje mora biti zasnovano na iskrenom odnosu. Dužni smo da sebe uvek predstavljamo baš onakvim kakvi jesmo, sa svim vrlinama i manama. Ako nas neko prihvati baš onakvima kakvi jesmo, to znači da nas ta osoba iskreno voli. A kada nas neko iskreno voli, neće nikada imati želju da nas saobrazi svojoj predstavi o nama koja je stvorena u periodu zaljubljenosti, pošto se ta slika savršeno poklapa sa onim kakvi smo mi u realnosti.

Svakom zabavljanju trebamo da pristupimo tako kao da će se završiti brakom. To treba da činimo prosto zato što na taj način pokazujemo svoju zrelost, odgovornost, ali i poštenje i iskrenost. Ukoliko bi bili sa nekim iz nekih privremenih razloga, a da mu pri tom ne kažemo naše prave namere, značiće da mi igramo igre sa drugim ljudima. Zapitajmo se da li bi želeli da sa nama neko igra igre?

Pre stupanja u brak mislim da bi bilo dobro da budući supružnici žive zajedno jedan određen period, jer svako od nas ima svoj način i ritam života, pa u tom periodu mogu da uvide čega je potrebno da se u braku odreknu, kako i da li je moguće da se prilagode voljenoj osobi.

U braku svako pitanje treba da se razmatra sa bračnim drugom i da se razreši na najbolji mogući način, ili uzajamno prihvatljivim kompromisom.Uključivanjem bračnog druga u svoj život, ne samo onda kada nam je lepo već i onda kada nam je teško, ukazujemo mu poverenje i pokazujemo želju da nikad, ništa neskrivamo od njega.

Žrtvovati se za bračnog druga je vrhunac ljubavi. Nema ništa loše u podređivanju sebe svom mužu ili svojoj ženi. Ako je naš bračni drug talentovaniji od nas, sasvim je prirodno da mu pomognemo u razvoju tih talenata.Pritom osoba za koju se žrtvujemo treba da ceni našu žrtvu, jer tako iskazuje odanost i poštovanje prema nama.

Vaspitanje deteta je kompleksna tema. Njoj se treba pristupiti odgovorno, ali i blago. Smatram da decu treba da odgajamo tako da svojim ljudskim i moralnim osobinama budu primer svima, ali i da budu spremna za život.

Jedna od glavnih vrlina koju treba preneti na decu je ljubav prema knjizi, kao i svest da je jedino što nam niko ne može oduzeti-ZNANjE. Deci treba usaditi potrebu da svaki dan čitaju nešto; da svake večeri budu pametniji i obrazovaniji nego što su bili jutra tog dana; da u čitanju knjige vide priliku za savršen intelektualni odmor.

Prilikom vaspitavanja dece treba insistirati da u svemu što rade daju svoj maksimum, a ako to ne učine da budu nezadoljna sobom. Takođe, deci treba staviti do znanja da će te ih u svemu podržavati Vraćanje ličnim porazima ili greškama jedna je od bitnih stvari kojima treba naučiti decu, jer samo promišljanjem o svojim porazima i greškama, i izvlačenjem pravilnih zaključaka iz istih, mogu da postanu bolja nego što su bila i da se suočavaju sa preprekama u svom životu.

Sa decom treba od početka graditi otvoren i iskren odnos, bez laži i prevara. Na prvom mestu se moramo zanimati samim detetom i njegovim razvojem. Treba osmisliti takav odnos sa decom da ne postoje tabu teme, tako da naša deca imaju slobodu da nam se uvek obrate kada imaju nekakav problem, ali i svest da ćemo učiniti sve što možemo da prevaziđu isti.

Razvijanje talenata kod dece je vrlo važno. Kada se uoči neki talenat kod deteta, kroz vaspitanje i obrazovanje ga treba neprimetno okretati u pravcu tog talenta, sve dok ga dete samo ne bude svesno i samo poželi da ga razvija.

Boško Jovanović
9. JULI 2010 god.

 

Pročitano: 16986 puta