MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (XLVI)



Kelija Sv. Jovana Zlatoustog na Svetoj Gori
Autor fotografije M.M. Mitov

o.Gavrilo O keliji Sv. Jovana Zlatoustog na Svetoj Gori i njegovoj vezi sa na... Prikaži višešim Hilandarom govori se u ovom zanimljivom tekstu: Novembra 13. godine 1894. izvršeno je svečano osvećenje hrama ruske opštežiteljne kelije Sv. Jovana Zlatoustog na sv. Atonskoj gori. Ovaj hram je sagrađjen i posvećen sv. Jovanu Zlatoustom, s posebnim oltarom koji je posvećen blagovernom knezu Aleksandru Nevskom i sv. ravnoapostolnoj Mariji Magdaleni, a za uspomenu na čudesno spasenje cara Aleksandra Aleksandroviča i carice Marije Feodorovne pri izvrtanju voza blizu stanice Borki 17. oktobra 1888. godine.
Kelija Sv. Jovana Zlatousta na Svetoj Gori sagrađena je u granicama zemlje carske patrijaršijske slovenske Hilandarske lavre nedaleko od ruskog Andrijevskog skita (Seraja), na putu od Kareje za Vatoped. Kelija je u vidu četverougaonika koji se zatvara novim hramom i visokim zidom sa svetim vratima. Ima sve potrebne prostorije za raznovrsne radove monaha od kojih se oni izdržavaju. U to vreme živelo je u njemu i bratstvo od 47 članova, isključivo ruskog porekla, od kojih šest sveštenoslužitelja. Nema tačnih podataka o vremenu osnivanja Kelije. Sačuvalo se pouzdano predanje da je kelija Sv. Jovana Zlatousta ponikla za vreme našeg Sv. Save, carevića srpskog, osnivača Hilandarske lavre krajem 12. veka. Naš najbolji poznavalac Sv. Gore, poč. prota Steva Dimitrijević, prvi dekan Teološkog fakulteta, ostavio je svojeručni zapis o pomenutoj Keliji: „Kad su sadašnji obitavaoci kelije Sv. Jovana Zlatousta srušili staru kelijsku crkvicu i podigli novi sabor, uklonjena je sa stare crkve mramorna ploča s natpisom koji je kazivao da je to stara crkva zidana ili popravljana 1702. g. trudom jeromonaha Mateja, Nektarija, Antima i monaha Nikifora i Rafaila. Ruski pisani izvori govore da je stara crkva podignuta 1702. godine.“

No mnogo interesantniji podatak o keliji sv. Jovana Zlatousta je dao prota Steva čuvenom ruskom bogoslovu-filozofu mitropolitu Antoniju (Hrapovickom) u prisustvu pisca ovih redova (jednom prilikom na čaju u Karlovcima 1934. u Patrijaršijskom dvoru, gde je mitropolit stanovao kao stalni gost patrijaraha Dimitrija i Varnave), kada je rekao da je on posetio keliju Sv. Zlatousta posle I. svetskog rata i da je baš u vreme njegovog ulaska u crkvu služen moleban našem Sv. Savi. Prota je tada pričao da se u Keliji 1883. g. nalazilo 25 ruskih ljudi sa starcem jeroshimonahom Kirilom, koji je stigao na Sv. Goru uskoro posle završetka Krimskog rata 1860. g. u cvetu svoje mladosti i stupio na poslušanje starcu ocu Mitrofanu, učeniku poznatog atonskog duhovnika jeroshimonaha Arsenija, koji je imao osobiti dar suza i rasuđivanja (sozercanja), saučeniku jeroshimonaha Jeronima, obnovitelja Rusika, manastira posvećenog sv. Pantelejmonu. Posle godinu dana o. Kiril je primio monaški postrig, a 1865. rukopoložen je u čin jerođakona i jeromonaha, a 1894. g. je bilo 30 godina njegove monaške službe. To je monah koji je raspirivao ljubav prema Sv. Savi, baš onakvu kakvu je monasima preporučavao sv. Jovan Zlatousti. Vladimir Majevski u svom radu „Sv. Gora“ (1937) spominje starce jeromonaha Kalista i Simeona, koji žive u keliji Sv. Jovana Zlatoustog pomenute godine.

Posle ovih razgovora u karlovačkoj Patrijaršiji koje je vodio mitropolit Antonije sa protom Stevom, iznenada je odjeknulo ridanje starog mitropolita. Zatim jedna duboka sveta, golgotska tišina. Iz te molitvene tišine čuo se tihi glas starca Antonija: „Kroz molitvu osećam buduće patnje Sv. Gore. Ne zaboravimo Svete Oce, jer ni oni nas ne zaboravljaju. Molimo se sv. knezu našem Vladimiru i Sv. Savi, i sv. Aleksandru Nevskom da nam daruju silu pobede Hristove da snagom duhovnog oružja pobedimo, kao što su pobedili sv. knez Nevski i Sv. Sava.“ Prota Steva je izložio mitropolitu staro predanje koje se sačuvalo, da su Sv. Sava i njegovi naslednici i materijalno pomagali rusku keliju Sv. Jovana, što je i pismeno posvedočeno: „Posle proširivanja hrama, s blagoslovom Hilandarske lavre 1886. g. bila je sagrađena nova prostrana zgrada sa dva sprata i sa udobnim suterenskim prostorijama, koje su stajale 10.000 rubalja.“

Po svemu se vidi da je tadašnja uprava našeg Hilandara sledovala sveštenu tradiciju svojih velikih ktitora, a posebno Sv. Save, što se dokazuje iz istorijskog dokumenta koji doslovce citiramo: „Za gradnju većeg prostranijeg hrama, Hilandarska lavra s ljubavlju je dala blagoslov za podizanje takvog hrama koji se retko sreće na Atonu. Zato ovo bratstvo kelije Sv. Jovana Zlatousta smatra svojom velikom obavezom da posvedoči duboku blagodarnost ocima koji upravljaju slovenskom Hilandarskom lavrom za tu u istini bratsku ljubav i naklonost, s kojom su se oni čvrsto odnosili prema starcu i bratiji naše Kelije, kao i za usrdno pomaganje i podršku u svima dobrim poduhvatima - koji su oni nama uvek pružali i pokazivali neizveštačenom očinskom prostosrdačnošću apostolskih vremena. Zahvalna bratija Kelije neće zaboraviti njihova dobra dela do vjeka.“ Na taj način je podignuta velika crkva Sv. Jovana Zlatousta. Bratstvo manastira je umnoženo i stara crkva je bila mala za bratstvo. Za podizanje hrama sv. Jovana bilo je potrebno 32.000 rubalja. U Moskvi je poručen ikonostas gracioznog (prefinjenog) ruskog rada sa zlatnim ramovima. U bogatim prilozima za hram učestvovao je i ceo ruski blagočestivi i blagotvoriteljni narod „za koji ćemo se moliti do kraja života“.

Hram je sagrađen u vizantijskom stilu. U njemu se čuvaju tri čudotvorne ikone: Španska Božja Majka, „Ublaži moju tugu“ i ikona sv. Jovana na tronu. Nije se slučajno desilo da je kelija Sv. Jovana podignuta baš u vreme Save Nemanjića na Sv. Gori i nije slučajno to što su Hilandarci posle Sv. Save ponovo bili u duhovnoj vezi sa ruskom kelijom. To je njegovo jevanđeljsko seme koje cveta i daje duhovne plodove kroz vekove. Ruski vladari su dobro znali za takve svete odnose sa Hilandarom i zato su mnogostruko uzvraćali ljubav Srpskoj crkvi. Nema ni jednog manastira u Fruškoj gori niti koje crkve po celoj našoj zemlji koja nije primila bogate darove od ruskih careva i patrijaraha. Sv. Sava je i stvorio Hilandar da bi preko njega ostvario svoj ideal: potpuno izjednačavanje s Istokom. Hilandar je, dakle, kopča između Istoka i Srbije, sprovodnik hrišćanske istočno-vizantijske kulture i nas Srba, duhovna košnica odakle su se rojili i dolazili u Srbiju pastiri Crkve i duhovne vođe. Novoosnovanih 12 episkopija Sv. Sava je popunio sa Srbima iz Hilandara. Danas kao da „svetilnici nasi ugašaju“. No ipak treba znati da jevanđelsko seme koje je posejao Sv. Sava ne može istruliti. Niče jevanđelsko seme i zaklanja kamenje na njivi Hristovoj. Uticaj Sv. Save je neugasan, kao sunčani zraci koji se često probijaju kroz tamne oblake. Delo Sv. Save će ostati da se proučava do veka, jer često i naše duhovne oči ne vide uvek sve i na vreme. Kada bi se sve ono što je učinio Sv. Sava proučavalo vredno i pomno kao što se čini sa freskama našim, onda bi još u većem sjaju zablistala istorija naša u krvi okupana i osveštana, kao što u kremaljskoj crkvi u Moskvi blistaju dve naše freske, oca i sina sv. Simeona i Sv. Save Nemanjića, kao i sv. Jovana Zlatousta. Zar je to slučajno? (Istorijsko zrnce iz arhive prote Stevana Dimitrijevića, Lazar Babić)

Rada Djordjevic Jedan nas protosindjel rece za Hilandar da je SRBSKI DUHOVNI UNIVERZITET.Mislim da je u pravu.


Dunja Neda Divno je naučiti više o Hilandaru i svim njegovim OCIMA od kojih ste,Oče,jedan bili i Vi.Blagodarim Vam na novim poukama.Neka nam Vas Bog dragi sačuva još dugo i pomogne u Vašem ( i našem) radu na prosvećivanju svih,i mladih,i starijih.

Nenad Badovinac Kao klinci čitali su nam bajke kako bi lakše i lepše zaspali, danasnje majke svojoj deci mogu da čitaju priče iz života sa Svete Gore i prikazuju svojoj deci fotografije sa Gore Atonske. Kada bi deci dali ovu fotografiju što je postavio otac Gavrilo, njihova mašta bi mogla keliju da obnovi i da nam je vrati onakvu kakva je bila izvorna.. deca bi nam mogla pomoci, da nas vrate iz duhovnog siromaštva u večitu radost obnavljajuči nam zapuštena mesta Svete Gore, samo kada bi ih odgajali da odrastaju u duhu Svete Gore. Otac Gavrilo nam daje bezbroj ideja, kako da večitu radost doživimo u svojim kućama i svojim obiteljima.

Mirjana Jovicic Divno je ovo pročitati Oče Gavrilo.Puno Vam hvala.
O moje radosti! Praštajte i blagoslovite Oče Gavrilo -uspela sam da odštampam ceo Vaš tekst, pa ću u nedelju posle liturgije,kad svi sednu pod veliku lipu u našoj porti da se uz kaficu malo ispričaju međusobno i sa Ocem Jovanom-to pročitati.Kad se onda raspriča naš otac Jovan Petković (on i prof.Mladomir Todorović u poslednjih 50 god.su jedini završili studije teološke a da nisu imali manje ocene od 10-tke)Biće milina Želim Vam dobro zdravlje,lepu i mirnu noć-neka Vas anđeli i Bogomajka okrepljuju redovno-bez prestanka -jer se toliko trošite za pastvu svoju čiji sam i ja deo.

Dinko Blagojevic Hvala oce, na divnom tekstu. :)
Takodje, odlican Nenadov komentar. :)
Svako dobro od Gospoda

SNEŽANA BARIĆ Svako dobro od Gospoda i Presvete Bogorodice zaštitnice i pomoćnice,pokroviteljke monaha!


Mirjana Velovska
HVALA OCE NA DIVNE FOTOGRAFIJE I ZA SVE SATA ZAPONAETE NAM ZA SV GORA


Dunja Neda Svakako da mi se sviđa.



Dragana Solomun PREDIVAN JE OSJECAJ BITI U OVOJ GRUPI,DIVNO JE NAUCITI VISE O SVOJOJ VERI,HVALA VAM PUNO OCE GAVRILO
 



 
Ostaci i prilaz keliji Sv. Jovana Zlatoustog na Svetoj Gori
Autor fotografije M.M. Mitov
(za uvećanje klikni na fotografiju)


 















 















 















Lobanje i kosti odavno upokojenih monaha bratstva kelije Sv. Jovana Zlatoustog na Svetoj Gori

 





























 



































Fotografije kelije Sv. Jovana Zlatoustog na Svetoj Gori preuzete sa sajta
http://agioritikesmnimes.pblogs.gr/

 















 















 

Pročitano: 4029 puta