MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

POGLED SA DRUGE STRANE Internet – mogućnosti i zloupotrebe



Intervju: Aleksandar Arsenin, stručnjak za internet-tehnologije


1.    U vašem tekstu ''Internet i ličnost'' osvrnuli ste se na intervju iz devedesetih jednog od osnivača interneta Džona Gejdža, gde on još tada upozorava na greške tj. umišljeno razumevanje među ličnostima na internetu. Izražava svoju bojazan za zavisnost života od tehnike. Takođe je poznato i to da Bil Gejts svojoj deci ''dok su pod njegovim krovom'' kako kaže, zabranjuje korišćenje koje je duže od par sati. Kako bi ste vi taj problem odnosa interneta i ličnosti predstavili našim slušaocima?

Malo bi bilo naglo govoriti o tome kako internet kvari ličnost ali problem evidentno postoji. Pažnju treba fokusirati na korisnika i njegove motive, a internet ostaviti po strani kao i svaki drugi alat koji može pomoći u svakodnevnom životu.
Šta se zapravo dešava?

Upotrebljavajući olakšice, čovek se toliko na njih navikava da postaje po malo zavisan. Malo ljudi danas primećuje stvari koje shvatamo za gotovo i definitivno smo svi po malo zavisni od nečega - automobila, daljinskog upravljača i drugog sitnog luksuza. Tako se i internet uvlači u svakodnevnicu, a zatim postaje i neotuđivi deo života. Kada se to desi, počinje da menja osnovna pravila ponašanja koja u nama postoje od kada je ljudski rod stvoren - komunikacija na prvom mestu. Kada je komunikacija poremećena, tada ličnost i neke osnovne ljudske osobine poprimaju drugačije norme ponašanja i prihvatanja okruženja, samim tim, postajemo deo jednog sasvim drugog sveta - digitalnog.

Promene ponašanja koje sam spominjao se prilagođavaju digitalnom okruženju.

Ovo je inače prirodna i Bogom dana sposobnost živih bića da se prilagođavaju okolini u kojoj se nalaze ali je ta osobina namenjena drugim motivima. Kada virtuelna okruženja osobi postanu prihvatljiva, što se brzo desi, a um ne prepozna neprirodnost, tada se osobine čoveka menjaju prema virtuelnim i nestvarnim svetovima. U to ubrajam prihvatanje interneta kao jedinu i najdražu vrstu komunikacije, opsesitvost prema veštački kreiranim okruženjima punim laži i bezosnovne sigurnosti.

To je svakako veliki duhovni pad jer se veštački stvoreni "avatari" stavljaju ispred čoveka.

Ovakvu promenu u čoveku izazivaju i opijati, a i simptomi su isti, sužena svest, bes, razjarenost i hipnotičko pripadanje i tela i duše nekoj veštačkoj tvari koja može nestati ako samo izvučemo utičnicu iz zida.

Istraživanja su dokazala da virtuelna realnost hipnotički deluje na čoveka i ogromnom silom menja njegov stvarni identitet. To se najlakše prepoznaje kod dece koja odrastaju uz medije i računarske igre. Detetovu dušu brzo obuzme svet u kome se nalazi u početku kao učesnik, a kasnije je to svet snažan koliko i stvarni. Odnos prema stvarnom okruženju se menja u skladu sa ponašanjem i odnosima iz virtuelne sredine. U nekoliko mojih tekstova sam detaljnije spomenua kako se identitet deteta ali i odraslih ljudi menja nakon pada u "virtuelno bunilo".

2.    U pomenutoj kampanji ''kliknibezbedno.com'' koja je sprovedena u 16 gradova među 500 učenika dobijeni su interesantni i simptomatični podaci. 31% učenika je upoznalo lično osobu koju su virtuelno sreli prvo na internetu, isti taj procenat je izjavio da njihovi roditelji ne znaju šta oni rade na internetu a 15% je doživelo neke neprijatnosti na internet prostoru. U vašim tekstovima na tu temu (kao verovatno najalarmantnijom) – ''Srpska sajber gerila'', ''Generacija zombija'' i drugim, upozoravate na posledice preteranog i nekontrolisanog korišćenja savremenih digitalnih sredstava pogotovo kod dece – njihovu asocijativnost, sklonost sugestijama, lošom verbalnom komunikacijom kao i jednim opštim nestrpljenjem koje vrlo lako prerasta u bes. Takvi mladi ljudi praktično ne pripadaju zdravom okruženju i nisu sposobni da razviju kontakt ni sa kim osim sa njima samima. Možete li nam reći nešto više o opasnostima internet tehnologija, naročito po decu kao najranjivoj korisničkoj grupi?


Internet i računarske igre u najvećoj i najpogubnijoj meri utiču na decu. Svakako su najranjivija grupa, a najtužnije je što ih sami roditelji često "ubacuju" u taj svet. Postoji nekoliko, da grubo kažem, osnovnih opasnosti koji su dalje uzročnici velikih rizika i incidenata:
- Zavisnost od računara tj. zavisnost od virtuelnih svetova - otvara vrata mnogim lošim stvarima. Osim zla koje zavisnost nosi u sebi, uzrokuje niz mentalnih bolesti i promena u ponašanju, a utiče i na visoko-rizična ponašanja. Deca, kao nezaštićena i bića koja ne umeju da prepoznaju ovaj porok su najranjivija.

- Fizičke bolesti i sputavanje u razvoju je prbolem koji se javlja kod prekomernog igranja igrica. Deci se u mnogome smanjuju motoričke aktivnosti i logičke funkcije. Vlada jedna opšta zabluda da igre razvijaju pažnju, inteligenciju, reflekse... da razvijaju ali klasične igre. Računarske igre NIŠTA NE RAZVIJAJU već sputavaju decu u normalnom razvoju.

- Velika pošast interneta je pornografija koja sablažnjava današnju decu i od njih pravi u bukvalnom smislu duhovne invalide koji već sa sedam i osam godina upoznaju taj svet i prave relacije u odnosima sa vršnjacima. Uticaj pornografije na razvoj deteta je koban jer stvara potpuno suprotnu sliku odnosa između polova, a sablažnjava im um i na drugim poljima. Kao posebnu granu moram izdvojiti dečiju pornografiju, komentar na to je suvišan ali hoću da spomenem da deca danas konzumiraju dečiju pornografiju i kroz tu sferu posmatraju svoje vršnjake. Svaki dalji komentar je suvišan.

- U poslednju grupu ću staviti mnoge druge ali ne manje bitne uticaje interneta kao na primer: sekte, razne ideologije, prodaju medikamenata, uticaj na stavove... itd.

Danas na ulicama imamo mnogo vršnjačkog nasilja, nasilja nad decom i mnogo lošeg ponašanja. Odrastajući uz računar, dete postaje kreacija polu-čoveka hendikepiranog za većinu normalnih i prirodnih odnosa. Na žalost, ovo jeste stvarnost ali nije isključiva, možemo mnogo toga učiniti da ih sačuvamo od modernih pošasti.

3.    U vašem tekstu ''Susret sa internet predatorom'' navodite jedan primer, iz na zapadu veoma prisutnog a kod nas sputanog - istraživačkog novinarstva, gde je jedan novinar stupio u internet komunikaciju sa pedofilom i naterao ga da misli da će se susresti sa 14 godišnjom devojčicom. Upoznajete nas sa 10 klasičnih načina susreta sa ''internet predatorima'' tj. o rizičnim ponašanjima na internetu. Možete li nešto više reći  o tom pojmu ''internet predatora'' kako bi se naši slušaoci kao roditelji upoznali malo bolje sa tom problematikom kao i preventivom i zaštitom svoje dece?


Predatori, On-lajn lovci ili zlonamernici, kako ih već ko voli zvati su moderni Internet gusari, lovci na sve i svašta. Njihove žrtve podležu lažnim obećanjima i obmanama i time sami sebe stavljaju u potlačeni položaj koji ne retko ume biti opasan i po život. Žrtve su svi korisnici Interneta, odrasli i deca, tj. oni koji svojim ponašanjem izazivaju zlonamernike i naivno upadaju u zamku. U suštini, nije teško ne biti žrtva i slobodno koristiti Internet, fokus je samo na zrelosti ili zdravom razumu. Sve žrtve imaju potencijalni nedostatak jednog od ova dva faktora, deca po prirodi nemaju odbrambene mogućnosti, a odrasli često imaju druge vrste socioloških problema.

Posebno ističem predatore na decu, oni su besprimeran vid ljudske zlobe: zajedničko za sve njih jeste jedan neverovatno "iskren" nastup, pun emocija, razumevanja i saosećanja prema potencijalnoj žrtvi.

Možda najbolji način da sretnete predatora je da na nekom čet servisu budete devojčica ili devojka od 14 godina pa na dalje. Međutim, predatori uspešno love i naivne dobitnike nagradnih internet igara, love ljude koji nespotreno kupuju preko interneta, tj. slepo veruju svemu na internetu.

Nedavno sam napravio jedan spisak najugroženijih grupa i poređaću ga po ozbiljnosti posledica: na prvom mestu su devojke koje se slobodno predstavljaju na Fejsbuku, imaju detaljne profile, a rade na javnim mestima poput kafića, fitnes centara i fizički su dostupne silovatenjima i prevarantima, zatim deca koja se bez znanja roditelja i posebne provere prijavljuju za rad u inostranstvu ili školovanje - oni manje srećni završavaju u trafikingu, na trećem mestu su lakoverni dobitnici milionskih nagrada koji radi dobitka uplaćuju svoj novac na ne proverene račune radi plaćanja taksi za transfer nagrade.

Ovaj spisak ima dvadeset tačaka, mislim da je iz ova tri primera prikazana ozbiljnost posledica.

Da zaključim, svaki preterano javni nastup na internetu, ostavljanje ličnih podataka i slika ima potencijal za kvalitetnu zloupotrebu.

4.    Svojevremeno je pokrenut projekat ''Saveta Evrope'' u 47 zemalja članica pod imenom ''Kroz divlju šumu veba'' kao interaktivnoj edukativnoj igri za decu koja ih obaveštava o opasnostima ''internet prašume''. Šta se događa sa tim projektom kod nas, da li imate neku bližu informaciju?

Taj projekat je koristan jer na zabavan način upoznaje i decu i roditelje o opasnostima na internetu. Osnovni cilj prevencije je upoznavanje sa rizicima, a ova igra je dobro osmišljena i prevedena na skoro sve evropske jezike.

U Srbiji je problem zloupotrebe i prevencije na marginalnom nivou. Tek poslednje dve godine se može čuti o posledicama koje nastaju više od deset godina. Na žalost, zbog toga je nekoliko generacija dece već izraslo u odrasle osobe i "poprimilo" identitet digitalnih svetova. Mediji se svakako ne bave dovoljno ovim problemom, tj. bave se onoliko koliko je to atraktivno i tek nakon što se desi incident. Bogu hvala, ima nekoliko časopisa koji su se detaljno i kontinuirano bavili ovim problemom još pre nego što je nastala javna galama i te tekstove možete pronaći na internetu.

Nadam se da će projekat "internet prašume" biti zvučniji ali sve to ne rešava problem. Osnovni problem je u roditeljima koji iz raznih motiva ne štite svoju decu. Ni jedan softver ne može zaštititi dete, može mu samo malo pomoći. Glavni pravac u rešavanju problema su konkretne akcije MUP-a, edukacija roditelja i vaspitnog osoblja i zakonske prečice koje će u predistražnim postupcima dozvoliti neometan rad stručnjaka za berzbednost.

Projekat je u inostranstvu sproveden kroz organizacije za zaštitu dece i obuhvata mnogo više angažovanja od pomenute igre, ona je samo jedan deo priče koja u celini ima osnovu u državnim institucijama. U Srbiji je tek počelo obiljno da se javno priča o internetu i njegovim opasnostima.

5.    Socijalne mreže na internetu su kreirale novi koncept ponašanja koji aktivno utiče i na promenu odnosa mladih u društvu. Fejsbuk je jedna od onih koja najaktivnije kreira promene. U vašem tekstu ''Fejsbuk i ideologija'' ste istakli zanimljivo gledište o tom fenomenu. Da li se socijalne mreže kontrolišu sa strana određenih centara moći, ko ih kontroliše i koji bi bio cilj te kontrole?

Ja se lično ne oslanjam puno na teorije globalne zavere, mada ima realnih stvari koje se oko nas dešavaju. Socijalne mreže pa i Fejsbuk nije kontrolisan i ne bih od njega pravio instituciju. Fejbuk je samo jedna najpoznatija socijalna mreža na internetu, ima ih na stotine jednako dobrih i poznatih, a na hiljade manjih. Svakako bi diktiranje trenda od nekog centra moći bilo zanimljivo sagledati, a cilj bi bio upravo Globalno selo u lošem smislu. Izjednačavanje ljudi, brisanje nacija, identiteta i sa druge strane, promocija promisviteta, slobode i neke lažne emancipacije.

Socijalne mreže su prihvaćene spontano u ovom obliku kakav je danas i trend ponašanja koji je na njima je u stvari ogledalo samih korisnika. Sad, po tome možemo izvesti zaključak kako se velika grupa ljudi, (nekoliko miliona), ponaša i kakvi su im stavovi.

Uskoro će biti objavljena analiza Fejbuk korisnika po starosnoj dobi i načinima njihove promocije. Videćete poražavajuće rezultate.

Kada kažem Fejsbuk ideologija, mislim na sve te članove mreže koji se provokativno i nesputano od bilo kakvih moralnih i društvenih normi ponašaju na internetu. Taj trend je diktiran primerima miliona postojećih profila koje ostali članovi žele da impresioniraju još provokativnijim ponašanjem.

6.    Objavljena je i knjiga ''Pravoslavlje i izazovi računarske tehnologije'' kao rad više autora koji mogu dati mišljenje o toj oblasti. Možete li za kraj ovog našeg razgovora izvući jedan siže iz nje koji bi ujedno poslužio i kao poruka slušaocima eparhijskog radija ''Glas''?

Ova knjiga je objavljena u pravom trenutku u kojem se obrađuje mnoštvo materijala zasnovanom na teorijama nekog globalnog zla i raspravama o dolasku sudnjeg dana. Nasuprot toj gomili besmislica i izdavača koji traže atrakcije, knjiga "Pravoslavlje i izazovi računarske tehnologije" je temat sa suprotnim, realnim i dobrim načinom prikazivanja tehnologije i njenog uticaja.

Mnogo je nepoznanica koje oružuju ovu temu jer je tehnika svima potrebna, a nije sasvim jasno gde treba postaviti granice.

Autori su se pre svega bavili identitetom ličnosti i nacionalnim identitetom i digitalnom okruženju i to iz raznih perspektiva. Internet je medij koji lako briše te odlike, a knjiga nas upućuje kako da ih sačuvamo.

Postoji i jedna struja anti-modernizma u pravoslavlju (i drugim religijama), i na pravi način su objašnjene mnoge zablude koje su, verujem, nastale iz pukog nepoznavanja ove tehnologije. Prava namena i kritički stav prema trendovima će nas držati na pravcu.

Moram na kraju spomenuti i jednu misionarsku osobinu interneta koje je na korist svima ali kako je to đakon Oliver Subotić rekao, internet ne treba da nas informiše već da kroz tu zajednicu učestvujemo u pravoslavnom životu. Pravi primer je Arhimandrit Gavrilo iz manastira Lepavina. Ja ću za sam kraj citirati oca Gavrlila, tj. jedan deo njegovog komentara koji mi je nedavno uputio - naravno mejlom:

"Odgovornost cele Crkve počiva danas i u adekavatnom i aktivnom projektovanju crkvenom života u ovoj tzv. „hipermedijalnoj  zemlji“.  Jedan od osnovnih koraka u tom projektovanju je govoreći ćirilo-metodijevskim rečnikom da se svetootačko predanje i crkveni jezik prevede na jezik hipermedija tj. da nađemo hipermedijalni crkveni govor. Danas to je važan zadatak naše misije koji ne bi trebali da zanemarimo."

Razgovor vodio: Ljubomir Kostić -  intervju eparhijskom radiju Glas (Niš).
 
10.maj 2010 god.

Pročitano: 2075 puta